Speed!
Deo foruma posvecen automobilima, brzini, svim fanovima cetvorotockasa i dvotočkaša. Cene, oglasi, novi modeli, prototipi.
458 topics in this forum
-
- 7.4k replies
- 763.7k views
-
- 4.5k replies
- 596.7k views
-
- 2.6k replies
- 316.7k views
-
- 2k replies
- 208.1k views
-
- 2k replies
- 168k views
-
- 2k replies
- 187.3k views
-
- 1.9k replies
- 195k views
-
- 1.6k replies
- 165.6k views
-
- 1.1k replies
- 238.7k views
-
- 819 replies
- 74.7k views
-
- 725 replies
- 141.6k views
-
- 446 replies
- 83.2k views
-
- 439 replies
- 65.5k views
-
- 392 replies
- 56.3k views
-
- 385 replies
- 70.2k views
-
- 352 replies
- 112.9k views
-
- 301 replies
- 49.5k views
-
- 281 replies
- 38.5k views
-
- 273 replies
- 28.8k views
-
- 269 replies
- 69k views
-
- 245 replies
- 31.5k views
-
- 230 replies
- 39.3k views
-
- 221 replies
- 68k views
-
- 198 replies
- 26.1k views
-
- 198 replies
- 52.6k views
-
Topics
-
-
Posts
-
By SolidChief · Posted
Nekada su Final Fantasy i potezna borba bili neraskidivo povezani. Odabereš komandu, sačekaš da se tvoj lik elegantno zaleti na neprijatelja, odradi animaciju, vrati se na svoje mesto i onda prepustiš reč drugoj strani. Jednostavno, pregledno i ako mene pitate, i danas veoma zabavno. A onda je serijal krenuo u neke druge vode, pa smo umesto strategisanja potez po potez, dobili sve više akcije, eksplozija i mahanja mačevima u realnom vremenu. Nije da se žalim, naročito nakon sjajnih Final Fantasy 7 rimejkova, ali ponekad je lepo kada se neki stari običaj vrati u modu. I ne samo da je to ovde slučaj, već smo dobili i jednu od najlepših modernih interpretacija piksel grafike a sve u znaku verovatno najpopularnije JRPG franšize svih vremena. Prvi put u istoriji serijala, Square Enix nas vodi u HD-2D svet, uz potezne borbe, kristale, čokobose i sve ono zbog čega smo prvobitno zavoleli ove pustolovine. Ali da li je to dovoljno da Resonance zasluži mesto među najboljim igrama u serijalu? Hajde da vidimo. Pre svega bih napomenuo da je Resonance svojevrstan rimejk mobilne igre Final Fantasy Brave Exvius, ali je toliko neprepoznatljiv da zaista nije važno da li ste igrali original ili ne. Barem iz onoga što sam ja iz originala imao prilike da vidim. Priča počinje u kraljevstvu Grandšelt, gde vitezovi Rejn i Lasvel kreću u avanturu koja će se, sasvim očekivano, pokazati daleko važnijom od njihovih inicijalnih očekivanja. Kristali su u opasnosti (da, naravno, opet kristali), pojavljuje se misteriozna grupa moćnih ratnika poznata kao „Sworn Six“, a na našim junacima je da otkriju šta se zapravo dešava i spreče katastrofu. Zvuči poznato? Ukoliko ste igrali više od dva JRPG naslova u svom životu, naravno da zvuči. Verovatno ćete prilično brzo prepoznati pravac u kom se priča kreće. A Resonance se ne trudi previše da izbegne poznate klišee žanra, niti da od svojih protagonista napravi likove o kojima ćete razmišljati danima nakon završetka cele priče. Ipak, ne bih rekao da ovo igri smeta. Velika družina ima dovoljno prostora da pokaže svoju celokupnu ličnost a odnosi među članovima su često zanimljiviji od same centralne misterije. Rivalstvo, prepucavanja i manje komične situacije, doprinose tome da putovanje ne deluje kao beskrajno ozbiljna ekspedicija, već organska i ljudska misija gde se smisao ne pronalazi samo u zadatku već i na svakom koraku puta. No rekao bih da priča ume da podbaci u momentima kada je potrebno da zaista iznenadi. Razrada ostavlja dovoljno prostora za znatiželju, ali završnica odaje utisak da je potencijal ovog sveta mogao biti mnogo bolje iskorišćen. No procenjujem da je ovo ipak samo moj lični utisak i da će se mišljenje o tome razlikovati od igrača do igrača. No srećom gde Resonance ima predvidivost narativa, nadoknađuje se borbenim sistemom. I to prilično uspešno. Borbe se odvijaju sa grupom od maksimalnih četiri aktivna člana. Na prvi pogled sve deluje dovoljno poznato, međutim ispod te klasične osnove krije se mehanika koja traži da ipak malo više razmišljate o svakom potezu. Nije dovoljno samo naneti što više štete. Pored životne energije, protivnici imaju i merač koji određuje koliko su blizu posrtanja. Spustite tu skalu do dna i ostaće otvoreni za napade. Odjednom više nije svejedno da li ćete upotrebiti najjaču čaroliju ili onu koja brže narušava protivničku odbranu. Potrebno je razmišljati nekoliko poteza unapred, voditi računa o njihovom rasporedu i uskladiti sposobnosti članova družine. Jednostavno je za razumevanje, ali ima dovoljno dubine da ostane zanimljivo tokom trajanja cele igre. Najzanimljiviji dodatak borbenom sistemu jesu takozvane Vizije. U pitanju su manifestacije likova iz drugih Final Fantasy igara koje možete otključavati tokom pustolovine a zatim ih opremati članovima svoje družine. Da, dobro ste pročitali. Zidan, Klaud i drugi poznati junaci nisu samo mamac za nostalgičare (mada definitivno jesu i to). Vizije ovde imaju i konkretnu funkciju u izgradnji likova jer donose dodatne sposobnosti i utiču na način kako se likovi razvijaju i na koji način se borite. Dakle, sistem ne treba mešati sa mogućnošću da svakog od tih poznatih likova vodite kao punopravnog člana družine. Njihova uloga je prvenstveno da prošire taktičke opcije i pruže dodatnu snagu vašim glavnim likovima. To je dovoljno da njihovo prisustvo bude opravdano, mada će oni koji su se nadali potpuno novoj postavi sastavljenoj od omiljenih junaka, možda ostati pomalo razočarani. E sad, ako postoji nešto čime Resonance odmah pleni pažnju, onda je to vizuelna prezentacija. Ovaj stil nije novost za Square Enix. Već imamo nekoliko drugih naslova koji su pokazali koliko efektno može da izgleda spoj pikselizovanih likova i trodimenzionalnih okruženja, osvetljenja i modernih grafičkih efekata. Ali sada kada je došao red na Final Fantasy, rezultat je jedna od najupečatljivijih prezentacija koju ovakav pristup može da ponudi! Likovi su veći i detaljniji, animacije izražajnije a okruženja dovoljno dobro osmišljena da svet ne deluje kao puki niz lepih pozadina. Gradovi, tamnice i otvoren prostor imaju prepoznatljivu atmosferu, dok i kamera u nekim trenucima daje većim obračunima dodatnu težinu. Sjajan dokaz da nije potrebno izmišljati fotorealizam da bi igra izgledala moderno. Nažalost, nije sve vizuelno baš toliko skladno. Pojedine animirane sekvence, nasleđene iz ranije mobilne verzije igre, deluju kao da pripadaju drugom projektu. Poput malo starijih kompjuterski generisanih animacija niže rezolucije i sumnjive kompresije, baš odskaču od, iako pikselizovanog, veoma oštrog i detaljnog prikaza. Dobro, činim da zvuči kao da je u pitanju teška katastrofa, ali meni lično je samo bilo malo – neskladno. Tu je zato muzika da vadi fleke, kao jedan od najjačih aduta. Za Final Fantasy naslov, sasvim je prikladno što Resonance razume koliko melodije mogu da doprinesu atmosferi. Borbe dobijaju na energiji, istraživanje ima svoj ritam a poznati muzički motivi dodatno podsećaju na bogatu istoriju serijala. Svet igre nije napravljen tako da vas iznova i iznova iznenađuje neviđenim mehanikama. U pitanju je prepoznatljiva formula koja je mene lično najviše podsećala na starije Dragon Quest naslove, ali obojena višeslojnim temama pristupačnosti, kako bi pronašla svoj put do što šire publike. Istraživanje je prijatno a sporedni zadaci pružaju solidan razlog da povremeno skrenete sa glavne putanje. Tempo je uglavnom dobar, a igra ume da vas usmeri ka sledećem cilju bez preteranog odugovlačenja. No smatram da se upravo u tome krije i jedna od njenih najvećih slabosti. Avantura je toliko fokusirana na tu pristupačnost, da često ostavlja premalo prostora za osećaj neizvesnosti. Svet se otvara prilično rano pa poneka oblast ili aktivnost može da vam se nađe na raspolaganju mnogo ranije nego što je to zaista neophodno. Sporedni zadaci s druge strane, povremeno usporavaju tempo i daju igri vremena da diše. Ali ono što mi je najviše nedostajalo, jeste osećaj da igra ima još nešto da pokaže iza sledećeg ugla. Sve je uglavnom dobro odmereno, ali retko iznenađuje. Kao vrhunski sendvič koji ste jeli milion puta. Dosadio – jeste, ali dajte mi ipak još jedan. Final Fantasy Resonance je zanimljiv primer kako se stari materijal može pretvoriti u savremeniju igru, ali i kako savremena igra može patiti od prejake pristupačnosti, kao da se boji da su stare ideje previše opasne za današnju publiku. Sjajna vizuelna i audio prezentacija, kao i solidna priča i još bolji likovi, naročito u pogledu sinergija među sobom, sasvim su dovoljan razlog da od mene ova igra bude instant preporuka. Njene loše strane jesu prisutne, ali nisu nešto što bi trebalo da vas odvrati od toga da zaigrate Resonance, naročito ako volite franšizu ali i staromodnije recepte JRPG igara. Ovo nije revolucija Final Fantasy serijala, niti pokušava da bude nešto što nije. Umesto toga, vraća se korenima, doteruje ih i podseća nas da potezne borbe mogu da budu izuzetno zabavne (kao da smo mi to zaboravili…). Nekoliko „quality of life“ poboljšanja koja smo videli u mnogim drugim Square Enix igrama skorijeg datuma, ovde bi bila i više nego dobrodošla. Ali i u ovom obliku, Final Fantasy Resonance je jedan odličan naslov koji ne bi trebalo da propustite. Osim ako niste baš okoreli „mrzač“ čitavog žanra i serijala. U tom slučaju, čestitam što ste stigli do kraja recenzije. Zbilja sam impresioniran! Final Fantasy Resonance je dostupan za PC, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch 1/2 Autor: Milan Živković Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post A sad malo i Final Fantasy u HD-2D: Final Fantasy Resonance recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
-
-
-
Sto rece neko u komentarima, nadam se da je nekad video ovaj klip 😄
-
