The search index is currently processing. Activity stream results may not be complete.
All Activity
This stream auto-updates
- Past hour
-
Problem je sto ja nisam hteo da radim u ta dva servisa koja su mi oni ponudili, posto nisu bas na dobrom glasu, manje-vise se zna da kad rade preko osiguranja naplacuju jedno, a ugradjuju drugo...a jbg, meni je bilo najbitnije da mi se auto uradi kako treba, a ne da, kao sto rekoh mi se stavljaju kineske haube, vrata, farovi i ostala sranja jel to onda realno nije vise taj auto Kad sam otisao u servis u kojem sam hteo da radim, posto znam da je covek vrhunski limar i da ce sve ispeglati kako treba, rekao mi je da on to meni moze sve da odradi, ali privatno sto se kaze, a ne preko osiguranja posto je se dva-tri puta opekao, nije mu isplaceno ono sto je trazio...kaze da je zadnji put radio nekog grande punta, steta bila 90000 dinara, osiguranje procenilo da je steta 70000 i to je to, ne daju vise...ne znam koliko su mu sati smanjili i sat mu racunali 1200 dinara, a on covek ono...ne radi za te pare i to je to, tako da je tu pricu sa osiguranjima batalio A okratili su me tako sto su mi npr far racunali 8000 din, a nema sanse da se nadje krsten far bez 120e, vrata su mi racunali 14000 din, bez 200e se ne mogu nadji, a da vec prethodno nisu peglana/farbana...amortizer su mi racunali 4800 dinara, a kod mene su oni elektricni amortizeri, gde se podesavaju modovi voznje i ta sranja, uglavnom taj amortizer je 45000 dinara nov...doduse za taj amortizer su rekli da ce kao ispraviti, ali racunace cenu polovnog, a ono...nit mi se stavlja polovan amortizer, nit se bas tako lako nalazi...i eto, negde malo, negde malo vise i to je to, dodjose do 50% realne cene opravke Nasao sam neku zenu kojoj je posao da se mlati sa tim osiguranjima, zastupa silne neke firme, pa cu videti sta ce uraditi...meni je auto uskoro gotov, opravljam ga o svom trosku, ne gajim iluzije ni da necu otici u minus, a kamoli da ce mi sta ostati, ali jebem mu mater mu jebem, ne moram bas 1000e da odem u minus nit kriv nit duzan
- Yesterday
-
ja verujen ywerku i tranpu
-
bolje da nista nisi napisao kad si vec poj'o govno
-
Opsajd changed their profile photo
-
to ne !
-
Vec je Tranp tamo najavio da ce Huawei zavisiti od trgovinskog dila sa Kinom, dakle to su sve pregovori samo je pitanje ko ce na sta pristati i kome se sta vise isplati, ali ne verujem da se nece dogovoriti.
-
Bogami, softver i nekako, ali kako stvari stoje, ukinuće im ARM licencu za procesor, To bi mogao biti kraj, ako kineska vlada ne napravi neki drastičniji potez, bojim se.
-
Svakoga dana Novi klipovi Ucimo zajedno Igramo CS:GO
EnzoPoz replied to Nikolasi's topic in Counter Strike: GO & 1.6
😎 -
Ovaj tekst je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku. Vaporum je veoma zanimljiv dungeon crawler RPG koji je izbačen još 2017. godine na Steam platformi. Skoro dve godine kasnije dobija svoj konzolni port, pa ostaje da vidimo kako je ovaj zanimljivi steampunk RPG ostario. Vaporum ima zanimljiv pristup ovom retro žanru, s obzirom da se vaš karakter iz prvog lica kreće po mreži kockica u stilu stonih RPG igara, pa ćete takvim kretanjem kroz misterioznu kulu prepunu raznoraznih spravica koje žele da vas ubiju budžiti svog lika. Ovakav stil gejmpleja može odbiti ljude koji nisu fanovi ovog žanra, što je ujedno i najveći minus cele igre. Ako zanemarite to, očekuju vas oko petnaestak sati veoma zabavnog gejmpleja. Naletaćete na veliki broj zagonetki koje će postepeno postajati teže i teže, a svodiće se uglavnom na baratanje kutijama koje pritiskaju podloge sa dugmadima, ili sličnim stvarima. Generalno su zanimljive, ali kasnije mogu biti malo frustrirajuće, jer su neke obavezne za dalji progres, a u daljim delovima igre mogu predstaviti izazov. Borba je poprilično bazična, imaćete udarac i blok, odnosno šta god da vam je oružje i štit u drugoj ruci. Vaše iskustvene poene, koje dobijate u vidu misterioznog materijala, trošićete na budženje vašeg Steampunk exo odela, dobijajući nove veštine i spravice koje možete koristiti protiv protivnika, a koje su tehnički ekvivalent magijama. Sve se to dešava u realnom vremenu, a sama veština u borbi se bazira na vašem pozicioniranju tokom napada, izbegavanju protivničkih, balansiranjem skillova i „igranju“ u borbi sa više neprijatelja. Kako se vaš lik kreće po kockastoj mreži, vaši pokreti su ograničeni i zahtevaće dobru koordinaciju, pogotovu jer su okruženja dosta klaustrofobična. Ovakav sistem može malo zamoriti one koji nisu fanovi retro dungeon crawlera, ali svakako predstavlja lep dašak svežeg vazduha koji odudara od modernih standarda. Priča je prezentovana kroz raznorazne audio dnevnike, koji su veoma lepo glasovno odglumljeni. Premisa se sastoji iz vašeg ulaska u misterioznu kulu čije tajne treba da otkrijete kao i šta se desilo sa ljudima koji su u njoj živeli, i sve ovo, uz pomenutu Steampunk atmosferu, odiše tim Bioshock šmekom, koji se ovde odlično uklapa. Igra ima zadovoljavajući kraj i ne ostavlja vas ravnodušnim, doduše veoma je linearna i nažalost i ne pruža vam ikakav izbor manipulacije nad putem kojim će se vaša avantura odviti. Zvučna podloga, čak i van glasovne glume, je sasvim pristojna, iako je ambijentalna muzika bačena u potpuno drugi plan. Ono što je za pohvalu jesu neprijatni i jezivi zvuci kule koji dobijaju najviše pažnje, pa ćete konstantno uz blagu pozadinsku muziku čuti šištanje cevi, šetkanje neprijatelja koji vam prilaze i slično. Kada na sve to dodate da Vaporum nakon dve godine i dalje veoma lepo izgleda, uprkos ne toliko dobroj grafici, i savršeno prenosi estetiku i atmosferu koju pokušava da vam dostavi, teško je zameriti išta više ovoj igri. Animacije, iako bazične što se tiče vaših poteza, ipak rade posao, a neprijatelji, pogotovu oni kasniji, koji će vam davati žmarce i povremeno su ipak dosta bolje animirani. Vaporumov konzolni port je odlično realizovan i kontrolna šema je podjednako dobra, ako ne i bolja na kontroleru. Bez ikakvih grafičkih gličeva i nekih ozbiljnijih bagova, igra je odlično optimizovana. Najveća mana retro dungeon crawlera jeste upravo to što jesu, jer je ovakav sistem pomeranja po mreži kockica dosta specifičan i uprkos tome što je Vaporum odlična igra, teško je preporučiti je nekome ko nije tolerantan ili fan ovog retro pristupa. Ako doduše niste jedna od tih osoba, Vaporum će vam pružiti sate zabave i dati vam ponovo tu dozu Steampunka za kojom patite već neko vreme, a sve to ovoga puta sa kauča na vašem televizoru. AUTOR: Nikola Aksentijević Igru za potrebe opisa ustupio Evolve The post REVIEW: Vaporum appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
-
Ovaj tekst je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku. U potrazi za jedinstvenim igrama, pošto mi je multiplejer i AAA papazjanija, koja je zapravo jedno te isto, dosadila, naišao sam na Unheard, indie naslov u kojem se čitav gejmplej zasniva na audio komponenti i rešavanjem raznih slučajeva. Igra vas zapravo stavlja u ulogu audio detektiva gde na raspolaganju nemate nikakve dokaze, osim zvuka koji predstavlja komunikaciju između osumnjičenih, a usput imate i mapu prostorija po kojima se oni kreću. Slučajevi se razlikuju od krađe fotografija, dilovanja droge, ubistava i sličnog, a njihova kompleksnost raste sa vašim napredovanjem i rešavanjem slučajeva, pa tako razvijate to detektivsko šesto čulo. Rešavanje jedne misije se odvija tako što dobijate audio fajl koji je potrebno preslušati, sakupiti sve informacije i saznati ko je zločinac, ko saučesnik, a ko je nevin. Isprva sve zvuči jako prosto, ali developeri iz studija NEXT su odlično zakomplikovali igru dodavanjem raznih elemenata. Primera radi, vi rešavate slučaj u kojem morate da otkrijete ko je prvi ukrao sliku, i kod koga je ona na kraju završila. Tu imate oko 6-7 osoba za koje morate otkriti kako se zovu samo na osnovu slušanja, što će od vas zahtevati da traku premotavate i slušate nekoliko puta kako biste sakupili tačne dokaze i identitete ljudi. Kada mislite da ste sigurni koje je krivac, pred vama će se pojaviti polje u kojem trebati staviti neko od imena osumnjičenih. Ako ste pogodili svaka čast, idete na sledeći slučaj, ako ne, onda se vraćate nazad na slušanje. Unheard vas ne vodi kroz slučaj i ne bombarduje vas dokazima, već vi dokaze sami morate nalaziti pažljivim slušanjem i preslušavanjem, praćenjem vremenske linije u audio fajlu koji vam je na raspolaganju. Igra je odlično dizajnirana, pa ćete često sasvim slučajno pronaći neki, naizgled, nebitan element, koji će vam pomoći u rešavanju slučaja. Još jedan brilijantan aspekat ove igre je da je ona urađena u stilu drame, i da je tako pred igračima koji istražuju servirana jedna zaokružena priča, koja pokazuje ne samo suvi zločin sa pravnog aspekta, već i muke žrtava i ono što nagoni kriminalce na zločin. Pošto je sve zasnovano na zvuku, ovaj element igre je i odlično implementiran u igru i odrađen je tako da stvarno imate osećaj da se nalazite u toj prostoriji gde su i osumnjičeni za neki zločin. Igranje slušalicama ne da je preporučeno, već je obavezno, kako biste Unheard iskusili kako valja. Razgovor između osumnjičenih se odvija u raznovrsnim prostorijama, a vi čujete zvuk samo iz one u kojoj se nalazite i ne možete istovremeno pratiti razgovore više osoba u različitim sobama, što dodatno produžava i otežava vašu istragu. Igra takođe traži dosta koncentracije od vas u situacijama kada slušate neki razgovor u gužvi, gde morate tražiti poziciju u kojoj ćete čuti sve što treba ili nešto što je bitno. Grafički nema nešto preterano prikaza, ali su detalji na ekranu izuzetno“čisto” urađeni, sa skicama i prostim animacijama koje neće odvlačiti pažnju igračima. Ipak se radi o igri u kojoj je fokus na zvuku, i tu nema zamerke. Igranje igara se rešavanjem zagonetki je uvek uzbudljivo, a Unheard je definitivno jedna od najzanimljivijih u poslednje vreme, koja vas valjano uvlači u detektivski svet, i pred vas stavlja zadatak otkrivanja krivca, a ujedno je dobro što viđamo višestruke završetke koji dodatno produbljuju igru. Zamerka je ta da je igra dosta kratka, možete je preći za oko 5 sati, i to ako slušate sve razgovore, a možete i za dosta kraće ako ste neki detektivski genije. Pet odličnih poglavlja priče je ipak nekako mršava ponuda igračima, pa se tako nadamo da će developeri uskoro dodati još neki slučaj u ponudi. Od nas imate toplu preporuku za Unheard, igrati ovakvu igru nosi veliku zabavu i ponekada će vas naterati da se dobro počešete po glavi pre nego što okrivite nekoga da je počinio zločin. Nije red da pošaljete nevinu osobu na robiju. AUTOR: Milan Janković Igru za potrebe opisa NEXT Studios The post REVIEW: Unheard appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
-
Ovaj tekst je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku. Znate onaj osećaj panike kada vam se obaveze gomilaju, ispitni rok se bliži, a vi ‘ladite tur za kompom i pokušavate da ignorišete sve predstojeće probleme i govorite sebi: ”Ma sutra ću, ima još fore”? E, Treasure Stack je taj osećaj pretvorio u video igru. Škrinje padaju sa neba, vi svojski pokušavate da ih složite po bojama (plava, crvena, zelena i ljubičasta) ne bi li dočekali ključić i očistili red ili dva i napravili mesta za još škrinja. Vreme leti, padaju i ”demonske” kocke koje vam prave rusvaj, muzika se ubrzava, panika raste, gomilaju se škrinje i ode mast u propast. Novi lik otključan i ‘ajmo Jovo nanovo. Trasure Stack je, prosto rečeno, Tetrisov šareni rođak sa par izmena. Naime, umesto da kontrolišete šarene geometrijske oblike koje padaju sa vrha ekrana, kontrolišete čovečuljka (ili zmaja ili nindžu ili kakvu karakondžulu) naoružanog kukom (ne i motikom) kojom može da grabi škrinje koje padaju sa vrha kule i brzinski ih spusti na dno. Štaviše, vaš čovečuljak može da trčkara po ekranu i skače unaokolo. Za razliku od Tetrisa i njemu sličnih igara, možete da pomerate škrinje čak i nakon što padnu na tlo i time ih organizovati po sopstvenoj želji, što ujedno može biti i vaš spas i propast. Same kontrole su jednostavne za shvatiti, ali je pomeranje škrinja ponekad pipavo, jer vaš lik ne može baš visoko da skoči, što znači da ćete nekada morati da pomerate čitave kolumne ne bi li se dokopali onoga što vam treba. Osnova gejmpleja je veoma jednostavna – spoji škrinju (ili više njih) sa odgovarajućim ključem i uništi red ili kolumnu i očisti prostor. Zvuči jednostavno, zar ne? Međutim, vašem napretku prete ”demonske” kocke koje se, nakon što se napuni ”merač” sa leve strane ekrana, pojave na terenu i prekriju sav vaš mukotrpan trud (kao i, u mom slučaju, opšta panika dok gledam kako se sve gomila i pokušavam da nabodem dugme na tastaturi). ”Otključvanje” škrinje će uništiti sve ”demonske” kocke koje je dodiruju. Takođe, svakih pet poena uklanja po jednu kocku iz ”merača”. Ako ste u škripcu, možete čak kombinovati ključiće istih boja i osloboditi malo prostora. Ako vam se posreći, u spas vam može stići jedan od četiri power-up-ova: mač koji uništava red u kojem se nalazi; nakovanj (koji je meni ličio na pehar) koji uništava kolumnu na koju se postavi; bomba koja uništava sve što je okružuje; šareni ključ koji može da otključa bilo koju škrinju. Nema nivoa, nego se runda završava nakon što poginete, a sakupljeni poeni otključavaju nove likove i kuke. Sami likovi i kuke su, skladno sa piksel stilom, minimalno stilizovani, ali veoma simpatični. Skinovi su, doduše, čisto kozmetičke prirode i nemaju nikakav uticaj na gejmplej, a sakupljanje poena je moguće samo u solo/oflajn modu. Ipak, uprkos tome, uhvatićete sebe kako u četiri ujutro, iako veoma dobro znate da se sutra treba rano ustati, šapućete: ”Fali mi još malo za novog lika, ‘ajde može još jedna runda…” Ili sam možda to samo ja. Kad smo već kod toga, Treasure Stack ima i onlajn kao i multiplejer mod (i to cross-platform) koji autor nije testirao jer je introverta bez prijatelja. Šalu na stranu, za onlajn runde se dosta čeka, jer je taj deo igre još u razvoju i nema puno igrača, tako da se od njega trenutno ne može mnogo ni očekivati, sem da mlatite (ili da vas mlate) ista dva-tri mučenika koji igraju ovu igru. Multiplejer ima tri opcije: season (koji ima posebne nagrade), casual i private. Lokalni multiplejer vam omogućava da sa tri ortaka pravite pičvajz po ekranu i jedni drugima podmećete nogu. All in good fun, of course. AUTOR: Sanja Gajin Igru za potrebe opisa ustupio Evolve The post REVIEW: Treasure Stack appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
-
Ovaj tekst je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku. Townsmen – A Kingdom Rebuilt je PC port mobilne igre Townsmen iz 2016. godine. Ova činjenica na prvi pogled može odbiti dosta ljudi, znajući da mobilni port donosi svoja ograničenja i probleme koja su vezana za tržište mobilnih igara. Iako se to odražava u Townsmenu u nekoj meri, HandyGames svoj voljeni city-builder ipak prenosi na PC i nudi sasvim korektnu, iako ne previše inovativnu igru u žanru. Naime, Townsmen – A Kingdom Rebuilt je srednjovekovni city-builder, koji u svom gejmpleju ne unosi ikakve inovacije u žanr, ali većinu postojećih temelja realizuje u dovoljno dobroj meri. Tutorijal u igri će vas kroz šest misija provesti kroz većinu mehanika igre, dok ćete nakon toga imati 26 scenarija na raspolaganju i endless sandbox mod. Igra vas baca u ulogu guvernera malog mestašca u kraljevstvu, gde ćete imati zadatak da se proširite i razvijete svoju infrastrukturu i prosperitet stanovništva kako znate i umete. Igra se drži standardnih dogmi za city-builder žanr i najviše podseća na Settlers i Anno žanr. Gradićete zgrade koje proizvode određene resurse, a pored toga i kuće za vaše stanovništvo, koje ćete slati da rade u istim tim zgradama. Kako budete odmicali dalje, potrebni resursi za dalji napredak industrije i mesta će postati sve kompleksniji, zahtevajući kombinacije bazičnih resursa koje proizvodite. Moraćete voditi računa kako o novcu, tako i o sreći vašeg stanovništva od kojeg uzimate porez, gradeći raznorazne konzumerske objekte zabavnog sadržaja, i snabdevati isto to stanovništvo hranom i vodom. Ovde i godišnja doba imaju značaj, pa ćete tokom zime morati da lovite životinje za hranu, a postoje i vremenske prilike koje mogu uticati na vaš razvoj. Neke od njih su mećave ili suša, gde ćete imati problema sa uzgojem pšenice, dok postoje i pozitivne, kao što je kiša, koje mogu poboljšati uzgajanje biljaka. Vaše stanovništvo ćete ubacivati kao radnike u određene zgrade, a sve izgradnje zgrada se finansiraju iz resursa koji se skladišti unutar vašeg zamka. Nažalost, ovde izranja nekoliko većih problema, koji se tiču veštačke inteligencije vaših građana, koji nekad samo ne rade ništa i stoje u mestu, da bi tek nakon nekog vremena krenuli po resurse i nastavili izgradnju i proizvodnju. Velika je šteta i nepostojanje nekog kompleksnijeg borbenog sistema, jer konflikti sa banditima, koji mogu pljačkati vaše zgrade, se svode na automatizovane kratke sukobe vaših nekoliko vojnika sa njima. Ishod tih borbi je neretko nasumičan, što ume biti iritantno. Postoje i neki drugi događaji, koji su tu da vam malo upropaste inače glatki uspon vašeg malog feudalnog carstva, kao što su bolesti građana i životinja, određene potrebe i zadaci, kao i katastrofe u vidu lavine tokom zime. Townsmen ima i jedan interesantan pristup, gde će razlikovati ženske i muške građane, dodeljujući im različite poslove u skladu sa polom, kada ih dodelite nekoj industrijskoj zgradi. Igra ne poseduje mogućnost rotiranja kamere, što je pogotovu iritantno kada treba da se fokusirate na određenog građanina koji je zašao iza neke zgrade, ili pak samu zgradu, koja je zatrpana u gomili drugih oko nje. Sistem planiranja gradova je ipak dosta pojednostavljen, jer ćete samo pratiti piramidu potrebnih resursa, a pozicije zgrada koje gradite će uglavnom biti najbitnije da budu blizu drugim zgradama koje su deo industrijskog lanca njihovih resursa. Osim toga, neke veće strategije nema, ali Townsmen makar većinu suštinskih city-builder aspekata realizuje na nekom zadovoljavajućem nivou. Grafički, Townsmen se čvrsto drži svog simpatičnog dizajna u stilu crtaća koji baš prija očima, doduše može predstavljati problem nekad kada haos unutar vašeg grada skoči na novi nivo sa masom ljudi i zgrada na ekranu. Animacije nisu preterano detaljne, ali su lepe za oko i vrše svoju ulogu odlično. Zvučna podloga je sa druge strane veoma repetitivna, gde ćete imati nekoliko pesama koje će se iznova vrteti u zavisnosti od situacije u vašem gradu, što ne pomaže s obzirom da zvuče kao neke od besplatnih pesama koje možete naći na internetu. Interfejs je sa druge strane prilično loš i neintutivan za PC port, jer nije doživeo veće promene pri portovanju igre sa mobilne platforme, te je preveliki i loše organizovan. Igra je, srećom, lepo optimizovana, sa većinom bagova već popravljenim u prethodnim pečevima i radiće i na starijim mašinama bez problema, što se i očekuje od originalno mobilne igre. Townsmen – A Kingdom Rebuilt predstavlja jedno lepo odudaranje od stereotipa PC portova mobilnih igara, ali ipak ga krasi nekoliko problema koji su kako posledica lošeg dizajna, tako i ograničenja mobilne platforme. Ne unosi ništa nivo u kompletan city-builder žanr, ali će ipak pružiti ljubiteljima istog laganu zabavu na nekoliko dana, čvrsto se držeći svojih pozitivnih kvaliteta. AUTOR: Nikola Aksentijević Igru za potrebe opisa ustupio Evolve The post REVIEW: Townsmen – A Kingdom Rebuilt appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
-
Vizuelne novele su doživele pravu ekspanziju, pre svega one sa anime sekama, ali isto tako dobijamo i one koje imaju nešto dublju priču i smisleniji gejmplej. Upravo takva avantura nam stiže iz studija Dragon Slumber, u kojoj igramo kao specijalista za tehničku podršku i koristimo se raznim kompjuterskim softverom kako bismo rešili probleme ljudima koji se žale na njih, ali se još toga krije ispod površine. U Tech Support: Error Unknown izbor je na vama kako želite da napredujete, da li želite da gradite lojalnost u kompaniji u kojoj ste zaposleni, Quasar Telecommunications, ili želite da steknete neku ličnu dobit ili pomognete višem dobru. U ovom je i osnova igre, da igrači imaju izbora šta će raditi u inače ograničenom okruženju. Pre nego što se dođe do toga, prvo ćete morati da prođete kratku obuku i upoznavanje sa radnim okruženjem. U početku imate proste slučajeve i probleme od strane korisnika, poput toga da im je telefon upao u vodu, da ne mogu pristupiti internetu i slične proste stvari. Vi iz ponuđenog menija možete odabrati predloge kako rešiti problem, a u slučaju da ne možete pomoći, onda preusmeravate mušteriju ka nekom drugom. Kako rešavate žalbe, tako napredujete u firmi, i dobijate više posla i veći pristup sistemu, pa onda možete otkrivati izgubljene telefone, pronalaziti izgubljene podatke, pa čak i ucenjivati mušterije. Negde tokom igranja otkrivate anonimnu grupu hakera kojima se možete pridružiti ili krenuti u borbu protiv njih. Svaki izbor otključava nešto novo po pitanju priče i gejmplej elemenata, a na kraju vas čeka oko 20 raznovrsnih završetaka, što svakako nije malo i nosi sa sobom veliki potencijal za ponovno igranje, ali je ovde, nažalost, sve to dosta linearno. Gejmplej je dosta prost i odmah ćete se navići. Sve kontrole zadajete mišem i to je u suštini kao da koristite računar i ništa drugo. Birate opcije kojima dajete odgovor i rešavate probleme, jedina otežavajuća okolnost je to kako ćete pristupiti igri. Grafički je igra predstavljena kao da ste pokrenuli neki minimalistički operativni sistem, gde upravljate programima, pratite izveštaje vašeg rada i račun u banci, a možete menjati pozadinu ekrana. Zvučna komponenta nije nešto preterano bogata, glasovne glume nema, ali je zato tu kul muzička podloga uz zvuke operativnog sistema. I pored priče i gejmpleja sličnog onom u igri Papers, Please, igra ima dosta mana, počevši od toga da nema objašnjenja za sve i da sami moramo prokljuviti kako odraditi određeni zadatak, tu je i problem što se sve ne odvija nekim ustaljenim tempom već ćete mnogo puta čekati da se konačno pojavi neki zadatak ili da vam se konačno odgovori na poruku. Igra poseduje i dosta bagova, koji dosta kvare iskustvo igranja i izazivaju frustraciju. Ako ste neko ko voli sporiji tempo odvijanja priče i dosta izbora koji vas vode dalje, a pritom vam ne smetaju bagovi i manjak instrukcija, onda je Tech Support: Error Unknown odlična igra za vas, a na raspolaganju vam je i demo kojim možete iskusiti početak igre. AUTOR: Milan Janković Igru za potrebe opisa ustupio Iceberg Interactive The post REVIEW: Tech Support: Error Unknown appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
-
a engleski?
-
Haha eto i to sam doziveo. I dalje mi nije jasno sto tolki hajp za nesto sto smo igrali pre 15 godina. Sent from my iPhone using Tapatalk Pro
-
kako koga 😉
- Last week
-
To je već neko vreme tako. Ja sam danas video:
-
-
al' će da ga upropaste :))
-
napraviće oni nešto svoje, ali je tu pitanje monetizacije i tržišnog kolača.
-
slažem se, deluje da će biti dosta dobro!
-
pa jel si ih naučio makar? :))
-
-
-
to je zato što ti je vrh put na relacijama na kojima se voziš!
