All Activity

This stream auto-updates     

  1. Yesterday
  2. haha, samo je pitanje vremena kada ce soubiz holivuda da primeti leska!
  3. napravim Deezer nalog cisto da isprobam celu stvar i posle par minuta mi izbaci ovo kao preporuku, ljubav na prvo slusanje. sedam osmina, arealno kvalitetna psihodelija, cowbell, ceo taj turski fazon, jujuju. solo deonicu bih mogao da slusam ceo dan, pocetak uopste ne ukazuje ne to kakva ce explozija uslediti nesto malo kasnije. prelepo \o/
  4. codefxx

    WOT2 nalog

    Cena 200e. Aktuelno.
  5. malo je reci da sam odusevljen,gledam dalas i milvoki i u poluvremenu puste ovo 😄
  6. Last week
  7. Ovaj tekst je originalno izašao u januarskom broju časopisa Play!Zine, koji možete besplatno preuzeti na ovom linku. Dragon Quest Builders 2 je pre nekoliko meseci izašao na zapadu, a PC igrači konačno imaju priliku da igraju popularnu „voxel“ igru smeštenu u Dragon Quest svet. Pre nekoliko meseci, mi smo već pokrili ovu igru, ali ako ste kojim slučajem propustili taj tekst ili želite da vidite sve razlike koje PC izdanje donosi, na pravom ste mestu. DQB 2 nije preterano narativno fokusirana igra, a i ako se već zanimate za isti, verovatno ste upoznati sa time. To ne menja činjenicu da priča ove igre traje pozamašnih 50 sati, čak i sa „žurenjem“ i fokusiranjem samo na glavne misije. Zaplet igre je prilično jednostavan – vi ste graditelj, JEDINI graditelj, u svetu gde su ljudi očigledno malo smotani za osnovne životne funkcije. Priča se dešava negde nakon događaja u Dragon Quest II i fokusira se na priču grupe zvane Deca Hargona koja se svete za poraz Hargona, tako što žele da ubiju sve graditelje i da jednostavno nikome ne bude dozvoljeno da išta stvara. Za razliku od prvog dela imaćete i saputnika sa vama, Malrota, koji se ne seća svoje prošlosti i tu je da vam pomogne da unapredite svoje graditeljske veštine. Priča se dovoljno dobro uklapa, dijalozi su lepo napisani i na momente vrlo komični, pa je veoma dobar katalizator za celu igru, vodeći vas kroz razne mehanike koje DBQ 2 ima da pruži. Kad pomenuh „vođenje kroz mehanike“, jedan od najvećih problema DBQ 2 jeste to što svoje igrače tretira kao da su glupi apsurdno dugačkim „držanjem za ruku“ koje traje čak preko 15 sati u priči. Vaš zadatak će biti da idete na različita ostrva, restaurirate ih i vratite se nakon toga u vaš glavni grad i ostrvo koje služi kao sandbox zona. Ono što jeste iritantno je to da ćete na prvih nekoliko ostrva raditi stvari slične onima koje ste radili na prethodnim, a igra će se ponašati kao da nemate pojma o čemu se radi i ponovo vas bacati u besmislene tutorial questove koji predugo traju. U jednom moraćete da napravite isti bar TRI PUTA od različitih materijala, kako biste shvatili da iste stvari možete praviti od zlata i srebra. Nažalost, ovo može biti veoma mukotrpno i predugo za bilo koga, ali igra uprkos tome uspeva da bude jedno od najzabavnijih i sadržajem napunjenih iskustava uopšte. Broj opcija bačen pred vas je ogroman. Igra je „voxel“ tipa, u velikoj meri podseća na Majnkraft i slične igre, ali to čini na svoj veoma originalan i prezabavan način. Putovaćete od ostrva do ostrva, graditi ogromne strukture, skupljajući resurse, ubijajući monstrume, gajiti farme i sve to uz propratnu priču i veoma pristojan osećaj progresije i veštine vašeg graditelja. Vaš grad će napadati brojni monstrumi i boss neprijatelji, pa ćete morati da ga branite od istih, a neretko se te borbe završavaju skoro potpunim razaranjem onoga što ste tako dugo i postepeno pravili. Na svu sreću, ubrzo ćete shvatiti da će stanovnici vašeg gradića sve to popraviti i sagraditi ponovo, ali i dalje ostavlja potpuno razarajuć utisak na igrača. Neki od neprijatelja su gigantske veličine, ali nažalost borbeni sistem vas i neće oduševiti ako ste očekivali nešto kompleksnije sa više opcija. Borba će se svoditi na jednostavno mlataranje vašim mačem dok izbegavate napade neprijatelja krećući se oko njega. Tih nekoliko animacija zamahivanja mačem ubrzo postane repetitivno, a čak i nakon unapređenja vaše opreme i borbe, ceo sistem ne dostiže veće dubine od tih i ostaje u plitkim vodama do samog kraja. Skupljanje resursa i izgradnja su u velikoj meri slični igrama kao što su Minecraft i Trove, pa ako ste iole upoznati sa time, osećaćete se baš kao kod kuće. Broj questova, recepata, neprijatelja je ogroman, najblaže rečeno, i ceo otvoreni svet vam može delovati čak i napadno u početku, pošto ćete konstantno biti zasipani stvarima. Sva oruđa koja nađete u igri koristićete do kraja igre u ravnomeroj količini i jednostavno je teško šta zameriti ovoj igri, osim predugačkog tutoriala, kada govorimo o gejmpleju. Kako ste na PCu, kontrola kamere je znatno jednostavnija, a ono što je ovde takođe dosta lakše koristiti jeste i mod iz prvog lica koji uz podešavanja o polju preglednosti može biti čak i zabavnija opcija od standardnog. Vizuelna prezentacija je očigledno veoma influensirana učešćem Akire Torijame na ovom projektu. Dizajn likova i protivnika u ogromnoj meri liči na Dragon Ball. Vaš glavni saputnik preterano liči na Vegetu, dok i vaš glavni lik može da poseduje klasičnu Super Saiyan frizuru, ali tu sličnosti ne staju, jer i svi ostali karakteri i sam dizajn crtanja su veoma slični onima iz Torijamine mange. Ovo nikako nije loše, s obzirom na to da cela igra ima vrhunski dizajn likova i protivnika, od kojih neke vuče iz originalnih Dragon Quest igara, a ceo svet je prelep, raznovrsan i ogroman. Ostatak igre ima tu kockastu estetiku koja se očekuje od ovakvog tipa igre, ali ne ograničava sebe samo na to, jer postoje elementi koji krase karaktere(odeća npr.) koji su izuzetak. Muzička podloga je vrhunska, pošto je dobar deo kompozicija iz nekih starijih Dragon Quest igara, a one novije koje je stvorio čuveni kompozitor Koići Sugijama su lep dodatak celom DQ opusu. Nažalost, jedna od većih zamerki bi bila ta što celokupna igra ne poseduje ni trunku glasovne glume, a to može malo oduzeti od celokupnog iskustva. Sa druge strane, količina dijaloga i izgovorenih reči u DBQ 2 je pozamašna i to bi bio poveći projekat, te se kroz ovakve propuste može i progledati kroz prste. Solidan protivnik DBQ 2 jeste, nažalost, optimizacija – čak i na PCu nakon tri meseca. Iako igra ne izgleda kao najzahtevnija stvar ikada svojom simplifikovanijom grafikom, ume da pomuči i zahtevnije konfiguracije sa povremenim padovima u broju slika po sekundi. Neretka zamrzavanja su takođe česta, doduše, mora se napomenuti da je već izašla zakrpa koja popravlja dobar deo ovih problema, pa su šanse velike da će i ova mana biti otklonjena u najvećem roku, jer su padovi u performansama znatno ređi. Ono što jeste stvarno razočaravajuće, je online kooperativni režim. Priču nećete moći da igrate kooperativno, već možete samo hostovati i zvati do 3 druga igrača na vaše ostrvo, gde baš i nema previše mesta za izgradnju kada stavite četiri čoveka na istu površinu. Multiplejer nije jača strana ove igre i predstavlja veliku propuštenu priliku, s obzirom na to da je ovo moglo biti jedna od najboljih kooperativnih igara uopšte, da je realizovana kako treba. Sve u svemu, DBQ 2 je jedna igra koja ispunjava očekivanja svih ljudi koji su igrali DBQ, i uspešno ih nadmašuje za stepen više. Iako poseduje neke probleme koji umeju da bodu oči u vidu predugog tutoriala i jednostavno propuštene prilike za bolji multiplejer režim, ova igra se izdvaja kao jedna od sadržajem najbogatijih i najsatisfaktornijih igara u žanru, od sada i na PC platformi. AUTOR: Nikola Aksentijević Igru za potrebe opisa ustupio: Square Enix The post REVIEW – Dragon Quest Builders 2 (PC) appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
  8. Ovaj tekst je originalno izašao u januarskom broju časopisa Play!Zine, koji možete besplatno preuzeti na ovom linku. Kada Amerikanci žele da opišu nešto što je prosto, frazom “šetnja kroz park”, sigurno ne misle na nervozni hod psihozama izmučene majke, kroz sablasni luna park u sred noći, u potrazi za njenim sinom za koga niko nije siguran da li je živ i da li se uopšte ikada i rodio. Da li u nastojanju da promeni značenje poznate fraze, igra pred nama se upravo zove “Park” i kroz nju šetate više no što radite bilo šta drugo. Dobar pokušaj, developeri dragi. No iako nije u pitanju relaksirajuća simulacija luna parkova, The Park se služi nekolicinom poznatih horor elemenata, čime možda ne izmišlja ništa novo ali se svakako svojski trudi da oproban kvalitet ponovo plasira među igrače. Jer igra kao da čini spoj elemenata Silent Hill trojke i legendarnog P.T. demoa, smeštenih u svet mmorpg-a “The Secret World”. Za prelazak igre, biće vam potrebno nešto manje od dva sata linearnog istraživanja iz prvog lica. Majka u čijoj ste ulozi, istraživaće sablasni park u potrazi za svojim sinom. Usput neće prezati od toga da se oproba u nekim od najprimamljivijih vožnji i atrakcija, koje su iz nekog razloga ključne u rešavanju mališanovog nestanka. Glavni delovi slagalice priče, predstavljaju pisane poruke i tragovi koje pronalazite usput, kao i majčini monolozi koji povremeno umeju da budu izuzetno interesantni i kvalitetno napisani. Zapravo, štivo o razmišljanjima psihotične majke je toliko dobro, da iskreno pomalo brinem za onoga koji ga je napisao… Bravo, dragi scenaristo. A sad pod hitno na jedan duži odmor. Igra se osim šetnje i blagog istraživanja, sastoji i od plejade jeftinih pokušaja da vas isprepada na blic. Na svu sreću (ili beše žalost), većinu ovih momenata ćete ili predvideti ili propustiti usled napada zevanja (ima to nešto uspavljujuće u vezi luna parkova noću). A nekolicina mehanika, pozajmljene su baš iz P.T. demoa toliko očigledno, da su praktično usiljene. Ono što ovde prevazilazi prosek, jeste odlična audio režija. Zvuk sablasnog ambijenta, odlično je dočaran, naročito ukoliko budete koristili slušalice pri igranju. Pa ni glasovna gluma ne zaostaje, naročito u emocionalno izražajnijim momentima. Neke od replika, naročito s majčine strane, toliko su snažno napisane i odglumljene, da su probile granicu jezivog i pošteno me nasmejale u neverici. Grafički, vidi se da je igra port starijeg naslova. Na Switch-u, igra svakako izgleda lošije nego original, ali to se uglavnom tiče jedino rezolucije. Ostatak izgleda gotovo podjednako dobro (loše?) kao i prvobitna igra. Možda najlepše izgleda u prenosivom modu, ali horor atmosfera nekako upravo tada najviše trpi. Horori na portabilnim konzolama, uvek su imali neku drugu vrstu težine no oni koje bismo igrali na velikom ekranu… Kad razmislim, u tih nekih sat i po vremena koliko je bilo potrebno za prelazak igre, više sam igru gledao no je igrao. Pa za cenu koja se za nju traži, teško je proceniti da li se isplati ili je bolje čekati neki popust. Naročito ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da igra nije za više igranja, nakon što je jednom odgled-… Odigrate. Kao simpatična i pomalo sablasna šetnja kroz park (morao sam), The Park i nije da nema baš nikakvog materijala za preporuku. Ali uplovite u ovu kratkotrajnu psihološku avanturu sa obuzdanim očekivanjima. U suprotnom, bio bi to pravi horor – ali nikako u pozitivnom smislu. AUTOR: Milan Živković Igru za potrebe opisa ustupio: FUNCOM The post REVIEW – The Park appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
  9. Nova sezona AHS Nikad bolji cover da pokaže kakva je sezona. Tipični treš horor 80ih smešten u osamdesete, praktično na nivou komedije. Stigao sam do pola pa ne bih da dajem konačnu ocenu dok ne vidim da li će nešto da upropaste u međuvremenu do kraja.
  10. купити обавезно пречишћиваче и за ваздух и за воду, ако се има пара.
  11. Ja i dalje tvrdim da ne treba vise od 500 ljudi i 1 mozak da se resi situacija u bilo kojoj zemlji sa problemom. Jedno jutro organizovano se svim poslovnicima prilikom izlaska iz kuce polome ruke i noge kako bi se poslala poruka onima koji ne rade u interesu naroda i drzave pa ponavljati po potrebi... Demokratija je samo izgovor za glupe drzave koje bi da budu kolonije pod neoliberalizmom gde im se pruza prividni osecaj slobode, dok neki narodi istripuju da zive u demokratiji i da se zapravo nesto pitaju, a onda osete realnost poput Katalonije, Brexita i Pariza koga si naveo (samo jedni od primera).
  12. Bio je sneg 2x u decembru u jutarnjim satima, ali ne u toj kolicini da napada i da se zadrzi. Kad si vec pomenuo vreme, ja se secam da smo nesto tipa oko 2010 jedno 5 godina imali bas ludacko vreme gde su se majice i duksevi nosili u decembru i januaru... Februar i mart su bili prosecno hladni, ali nikad nije bilo kao sada. Nisam pratio, ali evo bar 10 dana vezano je haoticna situacija gde se zagadjenost ne spusta ispod 170. Dada, jasno mi je sve to oko uslova koji uticu na to da se zagadjenje zadrzi pri tlu, ali ne moze se reci da prethodnih 10g nismo imali bar priblizno iste vremenske uslove sa drugacijim rezultatom zagadjenja. Verovatno ga je bilo, ali u nekim/na granicama normale. Sad kad se ulazi u BG sa nekih 10km se vidi kao kad ulazis u neku birtiju bez ventilacije koja je prepuna dima. Opet imamo i odliv od 35.000 ljudi godisnje gde su neki vozaci pa verovatno kvare tu voznu statistiku. Vidim da je ista situacija i u Valjevu/Kragujevcu/Nisu koji nisu toliko prenaseljeni kao Beograd pa imaju istih i gorih problema. Da li se isplati kupiti neki preciscivac vazduha ili je to samo sviranje i bacanje para?
  13. Koliko vas preskoči odjavnu špicu na kraju igre? Ja sigurno da. Ne znam šta me je ovog puta navelo da izaberem tu „credits“ opciju ali sam video da je ovu igru radilo oko desetak ljudi. Znamo svi za primere gde su igre pravljene od strane malih studija ili čak i jedne osobe (Fez npr.) ali ne znam šta je u ovoj igri što mi govori da je ovo stvarno jedan projekat iz strasti. Rudimentaran i plitak, ali projekat iz strasti. Priča kaže da naša glavna junakinja uživa u društvu svog mačka Debeljanka (Chubz) koji od jednom biva kidnapovan od strane misteriozne devojke jer onda želi…da ga mazi? Elem, naša Karen kreće u spašavanje svog mačka ali usput pokušavaju da je zaustave ogromne količine robota. Igra je podeljena na par nivoa i pod segmente i na kraju svakog nivoa čeka vas veliki robot, kraljica. Kako biste spasili svog mačora, morate da prebijete sve pred sobom. Uništi njen … hmmm Super Crash K.O. je izuzetno brza akciona 2D platforma sa šarenolikim dizajnom. Kad kažem izuzetno brza, zaista mislim tako. Brzina i refleksi su najbitniji elementi ove igre. Za efikasno dekonstruisanje robota, Karen ima na raspolaganju niz napada koji su izuzetno brzi. Prvi, osnovni napad se sastoji od običnih udaraca koje vezujete u četvorodelni kombo, imate brzi „dash“ napad koji prolazi kroz sve robote u nizu, leteći udarci, ogromni kamehameha ulti i mitraljez. Mitraljez? Mitraljez. Svi ovi napadi koje sam naveo su jedine mehanike u igri i dobijete ih sve rano na početku. Iako su svi potezi vrlo brzi i žustri, kombinacije koje ćete praviti će postati dosadne već posle drugog nivoa. Osećaj udarca je dobro dizajniran i roboti vrlo osećaju da ste ih prebili, ali kad uđete u štos, ponestaće vam ideja za kreativne komboe jer ih neće ni biti. Samo osnovni napad ne troši energiju, dok svi ostali zavise od iste. Energiju obnavljate kristalima koji ispadaju iz pobeđenih neprijatelja ali će vam često nedostatak energije zaustaviti fluidnost napada dok nešto ne pogine. Mislim da je ovo bilo i developerima jasno, pa su to pokušali da reše natrpavanjem gomile neprijatelja u kasnijim nivoima, ali to mi se čini da je bila velika greška – zbog dizajna nivoa. BUM, headshot!! Svaki podnivo se sastoji od niza zaključanih scena gde ne možete ni levo ni desno dok ne pobijete sve talase neprijatelja. Ograničeni ste prostorom i platformama na koje možete da skačete a neprijatelji samo dolaze sa svih strana. U početnim nivoima ova mehanika je zapravo bila zabavna. Pobijete mačkorobote na levoj strani, pucate na desnu dok skačete ka sredini i sve nekako ima lep flow. Kasnije kroz nivoe dobijate i zamke u vidu šiljaka, lasera, nestajućih platformi itd, koji vas dodatno usporavaju jer morate onda da taktizirate svaki napad, ali neprijatelja je sve više i više. Na primer, u jednoj sceni, laser se nalazi na sredini i jedni način da prođete kroz njega je pritiskom na levi triger što je izbegavanje (dodge dash). Ako vam se desi da napadate sa dash udarcem, koji je najjači i najbolji napad jer je maltene AOE, udarićete se u taj laser jer ne možete da prekinete napad. Ako, pak, uspete da nekako izbegnete, uradiće(udariti ili uraditi, više nisam siguran; prim. ur.) vas robot ili će vas upucati neko sa druge polovine ekrana. Što dalje ide igra, to ima više zamki i više neprijatelja na malom prostoru dok vi možete da primite samo četiri udarca pred smrt. Tabanjem robota punite svoj ulti koji čisti sve u liniji, ali efektivno ćete ga iskoristiti samo jednom do dva puta tokom celog nivoa. Dizajn cele igre je vrlo geometrijski, ako mogu tako da se izrazim. Trouglovi imaju veliku prednost u kombinaciji sa kvadratima. Izgleda prosto a lepo ali su pozadine dosta neupečatljive. Sve bitke se odigravaju po krovovima zgrada i uličicama u nekom neonskom gradu ali sa vrlo malo detalja koji bi ukrasili ovu jednostavnu igru. Pošto je igra relativno kratka, jedini motiv za ponovni prelazak su online leaderboards. Svaki nivo se ocenjuje i dobijate poene za svake konektovane komboe. Rangiranje je tipično za ovakvu vrstu igre, tako da ćete uvek juriti taj skoro nedostižni S rank. Posle prelaska svako nivoa, možete da okačite svoje rezultate na online listu i vidite da li ste blizu nekih ludih koreanca koji drže prvih deset mesta verovatno. Kao što sam spomenuo, ovo je igra napravljena iz strasti. Developer iza sebe nema veliki portfolio, ali sam igrao njihovu WE ARE DOOMED igru na PS Viti i ludo sam se zabavljao. Super Crush K.O. nedostaje još malo boljeg planiranja, malo više napada i mehanika kao i još ritmičnosti, a da nismo ograničeni prostorom. Igra nije skupa a pruža dosta zadovoljstva i ako volite brze akcije a imate i takmičarski duh Super Crush K.O. će vas zabaviti neko vreme. AUTOR: Igor Totić Igru za potrebe opisa ustupio: Plan of Attack The post REVIEW – Super Crush K.O. appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu
  14. Sta da se radi kada su zajebali ljude koji su krenuli da koriste gas samo tako, cekali da uloze ogromne pare pa onda digli akcizu za 25din. i totalno obesmislili grejanje na gas. Da smo uredjena zemlja i da nismo proziveli u zadnjih 30 god. svasta protestvovalo bi se u celoj drzavi dok ne povuku tako neku besmislenu odluku (Francuska gori vec nedeljama i gorece najverovatnije dok im ne vrate da mogu u penziju sa 62) . Ovako ljude zabole lozi drva, ugalj, mazut, gume i ne znam ni ja sta sve ne kad je jeftinije.
  15. Film nema period pred konacnu kulminaciju. Iako ima mirne delove, nijedan ne ostavlja taj utisak. Deluje kao kontinualna akcija svaki čas.
  16. visok pritisak, uz nedostatak vetra je osnovni problem. te okolnosti vezuju zagađenje uz tlo i to ako traje nedeljama onda izgleda ovako. naravno, grejanje na čvrsta goriva i sve veći broj automobila u Bgu imaju svoju ulogu. industrija nažalost nije, kamo sreće da je industrija, jer bismo bili Kina da je od industrije ovoliko zagađenje.
  17. Nemam pojma ali ne verujem da je nesto preterano zagadjenije nego sto je bilo ranije zbog fabrika/vozila itd. Mislim da je najveci problem sto je klima ove godine retardirana... Ne pamtim da u Beogradu nije pao sneg do 16.01.
  18. Skk desava sa vazduhom u Beogradu i generalno u Srbistanu? Poslednjih zima sam uglavnom bio na putu pa sam zakacio svega par nedelja godisnje i mislim da nikad nije bilo ovako jeziva situacija... Jeste se desavalo van grada, npr. secam se zime 2015 da je deo od Pozarevca do Panceva autoputem bio toliko los da je moralo da se vozi 40 i to nekih pola sata. Sada je u gradu vidljivost jeziva i to traje vec nekih nedelju dana bez naznaka da ce stati. Da li smo otvorili neke nove fabrike u poslednje 2-3g ili ozimo vise ili poljuprivrednici nastavljaju da pale jako i u mrtvom januaru?
  19. Ok pošto se ove stvari konstantno menjaju, ako nekad ovo pročita neko kom se igra UT, nek nas nađe na discordu: https://discord.gg/Rc9bd7H Ako i taj discord nestane, onda pitajte na 20yearsofut@gmail.com gde smo, a evo i najaktuelnijih adresa servera: UT serveri: 188.93.126.188:7777 UT99.rs NewNet Server - Srbija 188.93.126.188:7788 UT99.rs OldNet Server - Srbija 194.106.167.94:7777 Rolamo UT OldNet server - Srbija [hvala Tehnosfera Hosting]
  20. odgledah ovog poslednjeg Terminatora, i pored sranjakvih ocekivanja koje sam imao usled govnjivih prethodnih filmova, i cinjenice da sam negde naleteo na major spojler koji je iz prvih minutipo filma koji se ono posere po t1i t2 samotako, i pored toga sto sada dominiraju zene u terminatoru (doklevisebogtejebo), film kao film nije toliko los, ima taj neozbiljan deo koji je totalno out of place i nepotreban je u svakom smislu a ovo ostalo je stvarno ok, ocekivao sam daleko vise cringe momenata, svarci je badass u ovom filmu taman kako prilici njegovim godinama, kada zapravo pocne da glumi svoju ulogu t-800 i akcione scene sa njim su pazljivije rezirane i osmisljene zasto je film pukao u bioskopima ? pa verovatno jer su svima ogadili fransizu pogotovo sa prethodnim filmom, i jer su napravili zaplet koji prosto odseca t1&t2 iz cele jednacine, i jer je ceo holivud presrao sa guranjem zena u filmove na nacin na koji im prosto ne lezi ... pretvarati terminatora u zenski akcioni film stvarno nema veze sa mozgom kao idejom, mada realno nije to toliko lose ni uradjeno s ozbirom na druge filmove
  21. Sad jos malo izlaze AMD laptopovi sa 7nm procesorima tako da sacekaj to, 6-8core spakovano u laptop dusu dalo za video editing premotaj na 11-12min
  22. Video editing na laptopu je malo nezgodna stvar jer ti treba baš neki high end model, desktop bi ti bio značajno jači za isti posao za iste pare. E sad ako hoćeš tek nešto da učiš to ti možda i može poslužiti, za sve ove ostale svakodnevne poslove je realno i prejaka mašina. Ipak trebalo bi da razmisliš za video editing o bar 16GB RAM-a (ovaj ima još jedan slot tako da može samo da se doda) i većem prostoru za skladištenje podataka - opet ovaj po specifikaciji ima slobodan 2.5" SATA slot tako da možeš da ubaciš još HDD ili još bolje neki veći SSD. Hoću reći trebalo bi u doglednoj budućnosti svakako da uračunaš to kao dodatni trošak :) E sad neka alternativa recimo https://www.gigatron.rs/laptop_racunari/acer_aspire_3_a31542r6an__nxhf9ex02d-302059 imaš dosta slabiji procesor ali u startu više memorije i prostora na disku. S tim da verovatno može da se nađe i za manje para nego u Gigatronu.
  23. Da li je laptop Dell Inspiron 3593 15.6" FHD i7-1065G7 8GB 256GB SSD GeForce MX230 2GB vredan uzimanja? (cena 81.5k) Uzeo bio nešto da mi potraje koju godinu, vidim da Dell daje 5 godina garancije, tako da mi zvuči primamljivije dati te pare za nov laptop vs neki polovan kome je skoro istekla garancije/ne znajući ko ga je njakao i koliko, za malo manje pare? Koristio bih ga prvenstveno za svakodnevnu upotrebu, beginner video editing, nikako prventveno gejming, mada bih da budem u mogućnosti da pokrenem nešto. Koje su alternative za iste pare ili slično?
  24. nikad nije bio problem u tvom gledanju turskog filma, vec u ruskoj sinhronizaciji koju cita jedan muskarac 😄
  1. Load more activity