Rastibudjilizovane klejbezable
Forum za diskusiju o S.V.E.M.U. što vam padne napamet, na ozbiljan ili šaljiv način.
Subforums
-
- 118.3k
- posts
4,125 topics in this forum
-
- 313 replies
- 40.8k views
-
- 16k replies
- 1.6m views
-
- 169 replies
- 14.1k views
-
- 137 replies
- 9.7k views
-
- 4.6k replies
- 490.4k views
-
- 700 replies
- 99.5k views
-
- 1.1k replies
- 96.6k views
-
- 499 replies
- 50.3k views
-
- 2.6k replies
- 433.9k views
-
- 516 replies
- 96.7k views
-
- 1.9k replies
- 172.2k views
-
- 83 replies
- 8.2k views
-
- 190 replies
- 23.3k views
-
- 27 replies
- 1.6k views
-
- 5.8k replies
- 586.3k views
-
- 282 replies
- 34.6k views
-
- 240 replies
- 23.7k views
-
- 275 replies
- 20.5k views
-
- 9 replies
- 801 views
-
- 0 replies
- 450 views
-
- 1.1k replies
- 165.7k views
-
- 15 replies
- 1.1k views
-
- 11 replies
- 1.1k views
-
- 101 replies
- 11.2k views
-
- 10 replies
- 997 views
-
Topics
-
-
Posts
-
https://store.steampowered.com/app/462960/Caveman_World_Mountains_of_Unga_Boonga/ -
By SolidChief · Posted
Moj prvi susret sa metroidvanijama bio je Castlevania: Symphony of the Night, odnosno ilustracija Alukarda od ultra talentovane umetnice Ajami Kodžime. Tematika i stil su me odmah privukli, a kada sam saznao da je Alukard ustvari Drakulino ime otpozadi (što sam u tom trenutku mislio da je jedna od najkul stvari ikada), znao sam da moram da isprobam ovu igru. U to vreme (sredinom 2000-ih), bilo mi je prilično mučno da je nateram da radi na emulatoru za PlayStation, ali kada mi je to pošlo za rukom, odmah sam se zaljubio u Castlevania serijal i metroidvania žanr u globalu. Znate ono kada vam se neka pesma toliko dopadne da počnete da slušate diskografiju izvođača? Tako sam i ja krenuo da ređam Castlevania igre, uključujući Aria of Sorrow, Portrait of Ruin i Order of Ecclesia, gde mi se Šanoina avantura posebno svidela jer je predstavila daleko bogatiji svet izvan Drakulinog zamka. Ispostavilo se da mi se koncept backtrackovanja jako dopao. Kasnijih godina, srž žanra i tradiciju serijala nastavili su mnogi studiji sa svojim autorskim, većinski fantastičnim projektima (3D Castlevania igre mi se nisu preterano svidele), ali i dalje mi je falio taj originalni duh Castlevanije. Tu na scenu stupa Migami Games. Migami Games je postao poznat među ljubiteljima metroidvanija sa svojim fan-made Castlevania igrama, The Lecarde Chronicles 1 i 2, koje su, pogotovo dvojka, bile u rangu najboljih ostvarenja Ige i Konamija. Skoro osam godina kasnije, stigao je i prvi originalni projekat studija – Chronicles of the Wolf. Chronicles of the Wolf prati mladog viteza Matea Lombarda i temelji se na legendi o zveri iz Ževodana, čudovištu nalik na vuka koje je terorisalo žitelje Francuske sredinom 18. veka (ovo je ujedno tematika filma Pakt sa Vukovima iz 2001). Posle mnogih neuspelih pokušaja da se zver ulovi, Mateo, koji suštinski igra ulogu Belmonta u priči, kreće u potragu zajedno sa grupom vitezova. Kako to obično biva, sve polazi po zlu i Mateo ostaje sam nakon što zver desetkuje njegovu družinu. Sada je na njemu da je ulovi i suoči se sa daleko opasnijom pretnjom koja hara kraljevstvom (nije Drakula). Prva sličnost sa Castlevania serijalom se ogleda u vizuelnom stilu, koji je možda najsličniji naslovima iz sredine devedesetih poput Dracula X i Symphony of the Night. Svaki sprajt, oblast i kutak mape pršte od detalja i poseduju sopstveni identitet, a ujedno odišu tim retro šmekom. Ipak, ne znam da li bih izvalio da je Chronicles of the Wolf napravljen 2025, a ne devedesetih – mnoge new retro igre su često toliko ispeglane da postaje očigledno da nisu izašle u periodu svojih uzora, dok je Chronicles of the Wolf prilično nesavršen, te se nalazi u nekoj sivoj zoni. Što se gejmpleja tiče, suština žanra je tu – ogroman svet isprepletan tajnama, zagonetkama, opasnostima i krvoločnim karakondžulama, povezan u jedinstvenu celinu putem klasične metroidvania mape. Backtrackovanje je dosta izraženo, ali je manje lokalizovano u odnosu na ranije Castlevania igre – Vučje Hronike će vam dati priliku da istražite ogroman zamak, ali i nekoliko povećih oblasti koje su bazirane na pravim francuskim regijama. Tu će vam pomoći dobro poznate save sobe, kao i portali za fast travel po mapi. Borba se takođe poziva na drevne avanture porodice Belmont. Iako u igri postoji dosta tipova opreme i oružja, RPG elementi su prilično rudimentarni, dok su okršaji relativno jednostavni i nešto laganijeg tempa (ne postoje mehanike kao što su pariranje i slično). Osim drugačijih statistika, jedini način na koji obična oružja menjaju gejmplej je njihov tip napada – horizontalni, koji je brži i ima veći domet, i vertikalni, koji pokriva veći AoE u luku ispred vas, tako da je koristan protiv recimo letećih neprijatelja. Tu su i ranged oružja poput pušaka, ali ona nisu preterano korisna. Kombat dodatno začinjavaju magije i pomoćna oružja koja troše resurse (bukvalno subweapons i srca iz Castlevanije), od kojih svako poseduje svoje specijalne napade. Balans nije najsjajniji, stoga neka pomoćna oružja nećete pokupiti ni jedan jedini put. U igri takođe postoje posebni buff-ovi koji igraju ključnu ulogu u borbi sa svojim bonusima, od dodatne štete i lečenja do neuništivosti. Ova pojačanja stičete pronalaskom duša žrtava zveri koje su rasute po svetu. Ako vam je raznovrsnost neprijatelja važan element u metroidvanijama, nećete biti razočarani. Ima ih preko 150 i svaki je opisan u kodeksu sa detaljima poput statistika i dropova. Bossovi su upečatljivi, ali više u pogledu dizajna – opet, same borbe su prilično jednostavne i nivo izazova je nizak u globalu, osim par izuzetaka. Ako govorimo o ekstremima, ja lično volim kada metroidvanije nisu fer (što često proizilazi iz lošeg game dizajna). Ne uvek naravno, ali osećaj kada pređete nemoguću deonicu može biti veoma moćan. Znate, kada Meduze lete na sve strane, a plafon i pod su prekriveni insta kill bodljama. Ovi momenti manjkaju u Chronicles of the Wolf, što će verovatno biti plus za većinu igrača. Chronicles of the Wolf predstavlja nostalgično putovanje u stare dane 2D Castlevanija koje su u dubokoj hibernaciji još od 2008. godine (kasnija mobilna izdanja i rimejkove ne računam). Topla preporuka za sve ljubitelje serijala, ali ako su moderni naslovi poput Hollow Knighta bili vaš prvi susret sa žanrom i ako vam je brza akcija jako bitan faktor, gejmplej će vam vrlo verovatno biti meh. Chronicles of the Wolf je dostupan za PC, PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X/S i Nintendo Switch Autor: Božidar Radovanović Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Pakt sa Vukovima: Chronicles of the Wolf recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
-
-
hahaha otpr 🙂 mada je pre ovo što kaže zwerko 🙂 treba da se ustanovi novo ocenjivanje za free igre pa da se vidi kako se to odnosi na ove kad ih plaćaš 🙂
-
