Jump to content

Sta ste Citali u poslednje vreme?


Crno-Sunce

Recommended Posts

Krenuo sam Black Library da citam lagano dok se uvlacim u ovaj warhammer 40k svet,

procitao sam space wolf prvih 5 knjiga, odlicne, posebno prve tri

Sad sam krenuo Eisenhorn, so far so great :D

If there's some higher power that controls my fate, i would like to meet him, shake his hand, then crack open his ribcage and tear out his heart.

Link to comment
Share on other sites

Sta ce ti to u zivotu? :)

Eisenhorn je odlican, Ravenor je isto dobar.
Horus heresy svakako treba procitati neke romane, ali drasticno varira kvalitet. Svakako preporucujem prvih 5 procitati, posle mozes preskakati i citati one bitne za desavanja ili koji ti zvuce zanimljivo. First Heretic, Prospero Burns i Thousands Sons obavezno.
Sa Abnetom, McNeilom i Dembski Bowdenom ne mozes da pogresis uglavnom.

Sto se tice fantasy svakako preporucujem Gotreka i Felixa, dok te ne smori. Ja sam stao posle 5 ili 6.

PS: Naravno Ciaphas Cain, najjaci lik 40k univerzuma. Totalno drugaciji po tonu od ostalih 40k romana.  

Edited by Thunderstorm

It’s better to burn out than to fade away

Link to comment
Share on other sites

Joj pusti me, nalozio sam se u 33oj godini da bojim figurice xD
To sam i ja cuo, da je kvalitet drasticno relativan, uglavnom citam ono sto preporucuju kao najbolje, krenuo sam od space wolfova jer sam njih prve krenuo da farbam :D

Hvala za preporuke! :D

If there's some higher power that controls my fate, i would like to meet him, shake his hand, then crack open his ribcage and tear out his heart.

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

и би одмор и време да се нешто прочита...

1. "Лузитанија", Дејан Атанацковић, 2017.

за првенац - уопште није лоше, о чему сведочи и "НИНова награда" аутору за овај роман. лабава радња се врти око луднице у Београду захваћеном Првим светским ратом. аутор помало документаристички, а помного апсурдистички, развија занимљиву причу засновану на парадоксу, са прелазима из реалног у мисаоно и обрнуто. београдска лудница је заиста у Великом рату деловала као уточиште за многе, а Атанацковић иде даље, питање нормалности и лудости наглашава екстремним околностима до тад невиђеног рата и времена невиђених стремљења и очекивања.

књига је мене лично привукла због апсурда, нисам разочаран, мада су идеје некако недовршене, помало рогобатне, али ја сам баш намћораст критичар специфичног укуса. препоручујем вам, у сваком случају.

2. "Обитељ", Захар Приљепин (Захар Прилепин: "Обитель", 2014)

КАКВА КЊИГА!!!!

документаристичко-филозофска студија о првом совјетском гулагу на Соловским острвима. Захар је невероватан, он једноставно пише као Рус, он једноставно има "то нешто" и "то нешто" га чини ОГРОМНИМ. у даху ћете прочитати преко 600 страна приче о Артјому, бићете тамо са њим, осећаћете шта он осећа, размишљаћете, нервираћете се, туговаћете...

не читати ову књигу ако за њу немате дужне пажње или довољно времена. скупите вољу и снагу да кренете на пут ка Соловкама, иначе нећете стићи нигде.

3. "Живот инсеката", Виктор Пељевин (Виктор Пелевин: "Жизнь насекомых", 1993)

сваки одмор - један Пељевин. ове године је то његов први роман, који сам дуго одлагао, јер ме рани нешлифовани радови слабо интересују, кад су у конкуренцији савремена дела. но, чувена и награђивана књига која је одредила пут мог драгог Пељевина је морала да буде прочитана. и заиста, овде је основ свог његовог каснијег дела. јесте мало неишлифовано, јесу идеје помало збркане и неуређене, за разлику рецимо од ремек-дела "Генерација П" или "Чапајев и Празнина", али сам се осећао као истраживач који је открио корен читаве цивилизације. 

ко није велики фан Пељевина и надреализма, не мора да чита баш и ову књигу. у супротном - не пропустите.

4. "Костури округа Медисон", Ведрана Рудан, 2012.

јасно је... кад сам прочитао своје књиге, узео сам женине. и стао сам на Ведрани, јер Елена Фeрaнте ми је била можда превише вагиналног за један одмор. шта рећи о овоме... нисам на свом терену, а морам нешто да напишем и о овом роману. после Пељевина и Захара, мислим... мада није фер према Ведрани што је дошла на ред после ове двојице, али јебига, неко мора бити и жена... дакле, она је испросипала многу жуч над женском судбином, а оно што сам ја закључио је да је о женама, у овом смислу, све написано још у Старом и Новом завету, те у Курану. Ведрана својим курчевитим феминизмом доказује све конзервативистичке предрасуде. можда јој то није била намера, али можда је боље да је писала рецепте него о пушењу курца.

Edited by Debeli

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

Debeli! Povodom Luzitanije - kako komentarises to sto neki ocenjuju ovaj roman kao drugosrbijanski, a neki ga ne nazivaju romanom nego projektom?

Bas sam se iznenadio tvojom reakcijom. :)

Sto se Peljevina tice, preporucujem ti da preko reda citas Sok od ananasa za divnu damu, pogotovu drugo poglavlje gde se objasnjava kripto-diskurs u praksi!

Ja sam skoro procitao "Manaragu" Vladimira Sorokina. Postapokalipticni sajberpank koji se desava u Evropi posle druge Islamske ekspanzije, ali to je samo seting. Radi se o spaljivanju knjiga, ali ne zbog cenzure ili lisavanja znanja sirokih narodnih masa, vec da bi se spremala hrana. U ilegalnim restoranima, na "cepanicama" retkih originalnih izdanja. Ako vas privlace cinicne knjige o mracnoj buducnosti, volite sajberpank ili nemate sta drugo da citate - preporuka za vas!

  • Like +1 1
Link to comment
Share on other sites

хвала на препорукама. ставићу на списак за следећу годину.

:)

што се тиче "Лузитаније", она је антиратни и утолико другосрбијански роман. лецнула ме алтернативна анегдота са мајором Гавриловићем (ако си читао, знаш о чему причам), као и још неке алузије, но оно што ме је интересовало превазилази прву и другу Србију. 

неспорно је да је Атанацковић другосрбијанац и прозападно оријентисан уметник. неспорно је да је пацифизам другосрбијански домен. неспорно је да та киселина избија из делова романа. међутим, целина романа, као уметничка целина, укупна скуп емоција и слика који се ствара је чист квалитет, додуше, мало нерафинисан, будући да се ради о првом роману овог аутора.

као кад сам прошле године читао другосрбијански роман, који описује жутаћку породицу и њену генезу (предратна буржоазија која је везама са црвенима успела да се претвори у црвену буржоазију амерофилске провинијенције), уживао сам у сваком ситном и крупном гневу из те књиге, јер сам знао како се књига завршава. када убијају Ђинђића, и када главној јунакињи испадају поморанџе из руку док слуша ту вест и док се описује како јој се Каленић пијаца окренула наопако, то задовољство сам чекао као суспендовану награду на крају мучења.

и кад завршиш Лузитанију, вратиш се у реалност, где другосрбијанци још могу само мало киселости у романе да убаце и будеш искрено и потпуно задовољан. то је као што је у Бечу под отоманском опсадом био тотални шик све повезано са Оријентом. или као што једеш љуто уз ручак. зачин ради задовољства живота у који си сигуран и реалности у чије си исходе сигуран. тражиш више квалитете, а јаук поражене стране дражи животињско сладострашће у теби и чини те више човеком, утолико што си свестан да ниси животиња и што не мораш да будеш животиња. 

не знам колико сам био јасан, али, другосрбијанци су нестали као муве на јесен, остали су само трагови њиховог идеолошког постојања, и они су као оне мртве бактерије у вакцини. безопасне и корисне утолико.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

Пао ми руку Сапковски, хуситска трилогија. Историјска фантастика смештена у Шлексу у доба хуситксих ратова. Историјске личности, места и оквирни догађаји, али је заплет измишљен. Вештице, магија, словенски митови. Мени се лично допада богатсво језика - не знам да ли је ово до Сапковског, преводица или и једно и друго. Или сам ја просто шлосер са фондом речи осредњег средњошколца.

Спрдање са католичком црквом и инквизицијом. Нисам знао да Сапковски поседује фини врцави хумор.

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

@Debeli aha, to je bio "vase suze su tako slatke" fazon? :D
procitao sam knjigu. Gavrilovic, forenzicki istrazitelj ratnih zlocina, neimenovani funkcioner koji kaze da se deca po rodjenju zadoje ratom i ubijanjem - jer ovo je Srbija - .. ostavljaju cudan osecaj. pogotovu sto nista kasnije nije uradio sa tim likovima. cini mi se da je uzeo pelcer od Saramaga  (jedna metafora po romanu - dovoljno za roman), sa sve dugackim i nezgrapnim recenicama (2 recenice po strani - dovoljno). malo je cudno i naporno, ali ovo mu je prvi roman. promasen potencijal, visak ideologije - to je moj utisak. a mozda je autor i zeleo tako, a nije zapravo nesposoban? :)
iskopao sam kasnije Antonicevu kritiku romana (kolonijalna knjizevnost), a i same dodele nagrade (ciji je opis zanimljiviji i smesniji od same kritike knjige). pogledaj to ako imas vremena, tuce u centar! :)

@over da li je preveden i treci deo? zvuci zanimljivo!

Link to comment
Share on other sites

Нисам сигуран. Ја сам јурио по нету и само сам прва два нашао. Релативно су обимна дела, могуће је да је планирано за сајам књига или следеће године.

...Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака,
Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

 

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Bliss said:

@Debeli aha, to je bio "vase suze su tako slatke" fazon? :D
procitao sam knjigu. Gavrilovic, forenzicki istrazitelj ratnih zlocina, neimenovani funkcioner koji kaze da se deca po rodjenju zadoje ratom i ubijanjem - jer ovo je Srbija - .. ostavljaju cudan osecaj. pogotovu sto nista kasnije nije uradio sa tim likovima. cini mi se da je uzeo pelcer od Saramaga  (jedna metafora po romanu - dovoljno za roman), sa sve dugackim i nezgrapnim recenicama (2 recenice po strani - dovoljno). malo je cudno i naporno, ali ovo mu je prvi roman. promasen potencijal, visak ideologije - to je moj utisak. a mozda je autor i zeleo tako, a nije zapravo nesposoban? :)
iskopao sam kasnije Antonicevu kritiku romana (kolonijalna knjizevnost), a i same dodele nagrade (ciji je opis zanimljiviji i smesniji od same kritike knjige). pogledaj to ako imas vremena, tuce u centar! :)

@over da li je preveden i treci deo? zvuci zanimljivo!

svakako ću ispratiti tvoje preporuke.

meni je jako kad onaj seče nožem dokumentaciju po stolu, zakrivljenim nožem, onaj državni službenik - prevratnik. "decu odmah  nauče da će morati ubiti čoveka, kao svi što su uradili". smejao sam se uživo, naglas, dok sam to čitao. jer, na primer, smatram, da svaki Srbin možda bude morao da ubije čoveka, i da je to sasvim normalno, budući da imamo milenijum gde generacija nije bila bez rata. baš mi je smešno što se zgražavaju nad sasvim normalnim, uobičajenim i prirodnim stvarima, kao što je rat. a na granici neizdrživosti im je tako otvoreno govorenje o jednostavnim istinama. 

jer, šta sam ja, ako ŽELIM da ubijem neprijatelja mog roda, pre nego li on ubije mene ili nekog mog? psihopata, ili normalan, realan čovek? zlikovac ili plemenita duša visokih načela? osuđen na pakao ili ne?

smešni su mi, užasno su mi smešni. ja, uopšte, bežim u SF ili nadrealizam, jer je još tu nešto kvaliteta. polit-korektovski fašisti su skoro proždrali sve ostale sfere, i ja nemam vremena da tražim bisere u blatu.

Edited by Debeli

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

  • 1 year later...
  • 2 years later...
5 minutes ago, Dule_smor said:

Bas gledah to u knjizari par puta i nikako da uzmem...jel zavrsena triologija ili ce stancovati milion nastavaka?

Tek prvu knjigu završio, moram da nabavim druge dve 🙂 ali izgleda da je samo trilogija https://en.wikipedia.org/wiki/Remembrance_of_Earth's_Past ovo extended je neki fan fiction, ali je izgleda i kanon postalo 🙂 

Quote

originally posted to an internet forum as fan fiction in 2010 by Li Jun writing as Baoshu, that was later published by Chongqing Press, the original trilogy publisher, with the permission of Cixin Liu in 2011, as Three-Body X: Aeon of Contemplation

 

A videm Netflix sprema i seriju 🙂 https://www.imdb.com/title/tt13016388/?ref_=nv_sr_srsg_0

 

Link to comment
Share on other sites

Dmitrij Gluhovski, Metro 2033

Nisam citao/igrao ranije 😄

Fini sf roman, jos 2034 i 2035 posle da se zaokruzi. U ovom trenutku i ne deluje preterano kao sf 😳

  • Like +1 1

QUOTE (Kojot @ Apr 21 2009, 03:24)

relnao pametna devojka se ili iskenaj pre sexa ili se izklistira tusem i namaze pomadom

Link to comment
Share on other sites

RURov kviz za danas.

Ko je izjavio sledeće na tek otvorenom sajmu knjiga?

Quote

 

„Највише волим руску књижевност о медицини, здрављу, алтернативним начинима лечења. Такође, волим да читам и историчара Јована Деретића. То је нешто што је увек са мном у коферу“


 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 5 months later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...