Jump to content

overkind

The X
  • Content Count

    3,140
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    3

overkind last won the day on April 8 2021

overkind had the most liked content!

Community Reputation

350 Snašao se

3 Followers

About overkind

  • Rank
    Песник слутње
  • Birthday 11/09/1980

Profile

  • Gender
    Male

Recent Profile Visitors

8,748 profile views
  1. Шта тачно значи већином у овом контексту, јбт? ОК је све. Само је једна бомба у школи или неко силује тастатуру да му је реченица дужа?
  2. На листи жеља, одавно. Али не стиже се никако.
  3. Пошто нас нема много, ставићу овде. Мени се претходна игра страховито допала. Ево још једне из исте кухиње: https://store.epicgames.com/en-US/p/salt-and-sacrifice Колико сам схватио, за сада, Епик ексклузива. Претходна игра, Salt and Sanctuary, је била најлепше љубавно писмо Мијазакију и екипи из Фрома. Колико видим, и ово је јако слично.
  4. Није модерно скоро па ништа. Скрин је из ДС1. Ако је ремастеризована верзија она је 2018, оригинал је из 2011. Тако да, деценију стара графика 🙂 Мало он топик што би рекли. Кул је ЕР, али мислим да је им је крајње време да пораде на борби. Посебно на босовима - краљицама како смо их звали као клинци. И даље је ово ролај-ролај-корак у страну-удри-бежи борба. И то је мање-више то. Далеко је од досадног, да не буде да пљујем, али мало постаје већ виђено пуно пута. У свету играра које личе на соулсборн, нисам фан израза али је прикладан мајку му, Нио 2 има врло шаролике борбене опције. Ако неко жели да игра крајњи енд гејм онда просто мора да научи да користи све и да везе. У противном ће да се бије по 15+ минута са сваким босом. Секиро је из фромове кухиње увео неке новине и представио начин борбе коју нисмо видели до тада од њих. Значи да има тамо неко ко мисли у том смеру. Искрено се надам да ће неки следећи наслов да буде мало шароликији по овом питању. Духови и "пепели рата" нису лоши - напровтив, али може то још боље.
  5. 🤘🏻🤘🏻🤘🏻🤘🏻🤘🏻
  6. Ја сам се довукао до 100 нивоа и коначно нашао "оштрач" 🙂 да пребацим на окултно скалирање. Бауљам по Алтусу. Немам појма како у град, али пронаћи ћу већ пут. Велика је игра ... Баш велика. Кад сам видео да мапе каснијих области имају доста празног простора око онога где играч може да се креће помислио сам е јбг, биће празно, мало или шта већ. Није 🙂Из само Мијазакију знаних разлога поједини комади оклопа и оружија падају са статистичком грешком јбт. Игра баш не да неке предмете играчу. Мени мало фали та фрка тражења ватре. Знам да нема никаквог смисла да ЕР буде такав - мада су замкови такви па не могу превише да се жалим. ДС1, mace, black knight sword. Ово друго није лако да се набави рано у игри, али је лепо. Топузина је феноменална. Мени барем 🙂 Ако се не ограничиш некако мислим да ништа у ДС1 не може да те озбиљно намучи данас. Евентуално да си заборавио како Орнс гличује ко цар или тако нешто. Али и то је само једном да те удари. После се сетиш свега. Ко бицикл што се не заборави 🙂
  7. Мени се некако чини да је Џони "у праву" овде, али ко ће знати. Какав Аквамен Лаки, мени су очи стале у судници јбт. Нема шта да се свлачи, само да обори онај носић и најебао сам ко Џони Деп 🙂
  8. Не бих да звучим вицкасто, али ја просто гурнем. Вришти али улази 🙂 Мада, ја имам утичнице које имају затворене отворе за утикач. Тако да сила земаљска ради посао. Имам исте такве продужне и у њих гурнем јбг. Не знам какви су код тебе тачно. Не знам да ли је неко упратио мало Џони Деп против Амбер (добра јбт ко добар дан!), али Џони је цар у судници. Да ли је он заиста генијалац, или зна да је готов после овога, али има заиста феноменалниф момената.
  9. Роналду умрла беба 😞 Све јебено на свету имаш, али џаба. Стави камен у ципелу да те жуља ако немаш проблема у животу. ПС Пишем као отац 2је деце, не као Кристијанов фан.
  10. Шта ти смета Џони? Ја сам се после 20 година миша и тастатуре од истих одвикао за 5 минута. Заваљивање у фотељу и чачкање јаја је превагнуло. Миш и татстатура само за пуцачине и РПГ (клик клик). Ја нисам приметио за сада ништа катастрофално. Има лоших момената, босова који су скрпљени, противника који ама баш ничему не служе и тривијални су да се обришу са мапе макар се звали и древни змај 🙂. Осцилује ту и тамо између тривијалног и иритантног. Духови, spirit summons, су де факто део основне механике, као играње с оружијем, побољшавање истог или ролање, и чини ми се да је доста ствари балансирано с тим на уму - да ниси сам у арени. Избор да се исти не користе је присутан али представља додатни изазов. Цео Келид, нпр, се састоји од босова који имају 2 или чак 3 противника у арени истовремно. Неки су заиста случајно набацани заједно. Делује ми да су мало превише загризли и да је игра просто превелика да би била испуњена само квалитетним садржајем.
  11. overkind

    Drale osvaja Kosmos!

    Нађу га отвореног а у њему значка "Z" 🙂
  12. Ти и ја само онда саговорници. Диего је пролетео ово 🙂 Какав ти је утисак? Докле си стигао?
  13. Пуно га позз и честитке од мене 🙂
  14. Влажни снови моји! @manson Мени се лично допада фазон да нема насеља него само раштркани поједници (којих има много). Некима иде добро, неки као лутају а неки покушавају да преживе у свом очају. А ја, играч, пратим свој пут и на исте могу али и не морам да се обазирем. Руши устаљену РПГ матрицу где ја у ствари не гледам своја посла и свој интерес него се нудим другима. Да појасним мало. Име ми је Гералт. Некога кога доживљавам као ћерку рођену јуре демони из самог хладног пакла изашли. Не знам ни где је, ни да ли је жива. Покушавам да јој уђем у траг и да јој помогнем. Хитно је. мало ми је фрка. Али ништа од тога пре него завирим у 15 села, опалим три курве, нађем тигањ, отворим крчму, УВЕДЕМ ЈЕБЕНО ВИШЕСТРАНАЧИЈЕ У СОВИЈЕТСКИ САВЕЗ ..., скупим шпил карата, продам 250 мачева који нису ни зашта, нађем мод који ресетује инвентар трговца да игра не тилтује када сваки пут учита претходних 250 мачева ... АЛО, ГЕРАЛТЕ, ЂЕ ЈЕ СИРИ?!?!?! Може прича да се постави тако да није хитна и да тумарање и запиткивање буде управо у служби одмотавања приче о безименом јунаку 🙂 али то на пример у Вичеру није случај. Феноменална прича развучена преко отвореног света у ствари ради против тога да се у исту удубим и "схватим је за озбиљно". И мени је ово јако сметало. Елден ринг има јако туробну атмосферу, која је мени одлична, јер у распуклом свету који се распада тек понегде наиђеш на некога с ким можеш да проговориш коју. А и не мораш. Не би ваљало да је свака игра оваква али ово је фазон који Фром гура од прве им игре и мени лично лежи. Чак и у отвореном свету. Ништа ме вештачки не омета да тумарам и тражим свој пут. Није свет ту да бих ја нашао све и са свима причао о нечему, и ово је пријатна промена.
×
×
  • Create New...