Sport
Sportovi su deo svakodnevice pa ne čudi činjenica da je sportski forum jedan od najaktivnijih.
612 topics in this forum
-
- 578 replies
- 75.8k views
-
- 1.4k replies
- 162k views
-
- 281 replies
- 50.4k views
-
- 179 replies
- 43.2k views
-
- 606 replies
- 80.6k views
-
- 2.2k replies
- 220k views
-
- 2.5k replies
- 217k views
-
- 471 replies
- 47.2k views
-
- 174 replies
- 35.1k views
-
- 251 replies
- 22.7k views
-
- 45 replies
- 4.7k views
-
- 361 replies
- 38k views
-
- 112 replies
- 12.8k views
-
- 1.1k replies
- 131.9k views
-
- 3.4k replies
- 283.2k views
-
- 341 replies
- 41.7k views
-
- 1.7k replies
- 168.5k views
-
- 16 replies
- 65.4k views
-
- 494 replies
- 64.1k views
-
- 131 replies
- 29.5k views
-
- 114 replies
- 30.2k views
-
- 4.7k replies
- 408.9k views
-
- 37 replies
- 16.9k views
-
- 348 replies
- 50.9k views
-
- 2 replies
- 5.7k views
-
Topics
-
-
Posts
-
Kad bi Dalton nekako mogao postati nekromanser :D A i Elderi jako teško rolaju Earth, prioritet im je Water i Air, to može biti dodatni problem za taj strat ponekad :( Chieftaini i Might će više biti moj stil :D Mysterius Island dan 15. na Impossible, neka vrsta dokaza da je grad ekonomski prejak na Impossible trenutno. Teško da bih mogao i približno ovako jak izaći posle 15 dana sa drugim gradovima ni na 160%. (isitna, abjuzovao sam save/load baš lepo da ovako optimalno sve odradim, ali svejedno - sa drugim gradovima nemoguće). -
By SolidChief · Posted
Ovoj igri sam pristupio prilično otvorenog uma. Ne zato što sam ranije imao određen odnos prema ovom studiju (nikad čuo za Baranging Creative), već zato što sam tokom godina odigrao dovoljno indie avantura da znam koliko često dobre namere i jaka estetika mogu da odvedu igru i dalje od njenih realnih mehaničkih mogućnosti. To mi nije strano niti nužno problematično, ali uvek pokušavam da razdvojim ono što me emotivno privlači od onoga što objektivno funkcioniše u interaktivnom smislu. Na prvi pogled, Kejora vrlo jasno zna šta želi da bude. To je 2D puzlle avantura koja se bez ustručavanja oslanja na estetiku velikih anime studija, do te mere da svet izgleda kao da je izvučen direktno iz ilustrovanog priručnika entuzijasta Ghibli studija. Ručno crtana grafika i animacije nisu tu samo da impresioniraju, već da uspostave ton. Blag, melanholičan, pomalo bajkovit, pa u tom smislu igra vrlo brzo ostavlja snažan prvi utisak. Ambicija je očigledna – Kejora želi da vas uvuče u svoj svet kroz atmosferu i priču, a ne kroz kompleksne sisteme ili izazov. Vizuelna prezentacija je, bez preterivanja, najjača strana igre. Pozadine su bogate detaljima, animacije likova imaju toplinu i karakter a način na koji su scene uklopljene često govori više nego sam dijalog. Međutim, upravo zbog tog vizuelnog bogatstva, audio aspekt dolazi do izražaja kao više problematična strana. Po mom mišljenju, svet igre je previše tih. Nedostatak ambijentalnih zvukova, ptica, vetra i šuškanja šume, čini da okruženje ponekad deluje praznije nego što bi trebalo. Ta tišina nije uvek namerna niti drastična, ali u ključnim narativnim momentima gde bi zvuk mogao da pojača emociju, ona je često potkopana odsustvom bilo kakvog audio sloja koji bi podržao scenu. Što se samog igranja tiče, Kejora je prilično jednostavna. Zagonetke su intuitivne i retko zahtevaju ozbiljnije razmišljanje, a sekvence sa šunjanjem su više formalnost nego stvarni test pažnje ili planiranja. To samo po sebi nije nužno mana, jer ne traže svi od ovakvih igara izazov. Ali za mene je problem nastao u načinu na koji su pojedini sistemi implementirani. Prebacivanje između likova, koje bi trebalo da bude centralni mehanički element, često deluje nespretno. Umesto prirodnog preuzimanja kontrole, likove praktično „teleportujete“ na željenu poziciju. I nije retko da se radnja ne aktivira iz prvog pokušaja. To narušava ritam i podseća vas da komunicirate sa jednim sistemom, umesto sa samim svetom. Dodatni sistem čuvanja igre je blago rečeno ograničavajuć. Ne postoji ručno snimanje niti jasno definisane tačke gde igra automatski čuva napredak. Umesto toga, u potpunosti se prepušteni na milost i nemilost mehanici automatskih čekpointa. U praksi to znači da svaka greška ili prekid igranja može dovesti do ponavljanja delova ili razgovora koji nisu nužno zanimljivi drugi put, što dodatno naglašava mehaničku jednostavnost igre. Ipak, ono što me je zadržalo do kraja jeste priča. Kroz putovanje Kejore (Kedžore?) i njenih saputnika, igra se bavi magičnom šumom, neobičnim bićima i, ispod tog sloja, prilično mračnim temama koje se tiču ljudske prirode. Ta kombinacija nežne spoljašnjosti i uznemirujuće suštine, dodatno tematski podseća na ostvarenja Ghibli studija i njemu sličnih. Narativ ima dovoljno suptilnosti da vas natera na razmišljanje, čak i kada mehanika ne uspeva da drži isti nivo angažovanosti. Tako da bi se jednom frazom ova igra mogla opisati kao „lepa priča“, sa potencijalnim korišćenjem deminutiva na obe reči. Kako ćete je doživeti, naravno je dosta subjektivna stvar. Kao zaključak mogu reći sledeće. Kejora je igra koju bih preporučio pre svega igračima koji cene umetnički izraz i narativ više od samog igranja. Ako tražite inovativne sisteme, tehničku uglađenost ili izazov, siguran sam da ćete ostati razočarani. Za mene, Kejora je iskustvo koje ću pamtiti po svetu i emociji, ali i po osećaju da je mogla da bude više, da su samo pojedini aspekti dobili istu pažnju kao i vizuelna prezentacija. Ovo je igra sa jasnom dušom, ali i sa ograničenjima koja je teško ignorisati. Kejora je dostupna za PC, PS5, Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Lepa, interaktivna pričica: Kejora recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
-
Da je dobro - nije. Da je Gejmotron sezona 8 level loše - nije ni to. Good enough :D
-
bukvalno, ili onaj drugi gde su u školi :)) čitao sam negde da je u nekoj verziji scenarija ekipa u tom svetu trebalo da naiđe na polje jaja demigorgona ili tako nešto, ali se od tog koncepta kasnije odustalo. ali kad stvarno pogledaš koncept definitivno je iz igre 🙂 ideš na bossa i to je to. jasno je što je tako u igri, nije baš moralo u seriji ali su bili pod uticajem a opet možemo da gledamo i iz ugla da su ova "dvojica" prosto mislili da su dovoljno jaki!
-
