All Activity

Zvao je Nissan Juke, traži svoj dizajn nazad!

Ode Nadal, kaže i da se verovatno neće ponovo naći na RG: Александар Зверев победио је у првом колу Ролан Гароса Рафаела Надала са 3:0, по сетовима 6:3, 7:6/7:5, 6:3. Три сата и шест минута било је потребно да немачки тенисер избаци Рафаела Надала са Ролан Гароса. Шпанац је вероватно доживео последњи пораз на Отвореним првенствима Француске. "Тешко је рећи шта следи у будућности, велике су шансе да се нећу вратити на Ролан Гарос, али то није сто одсто. Много боље осећам лопту него пре два месеца. Мислим да ћу можда у следећа два месеца да кажем доста. Имам циљеве као што су Олимпијске игре на овом терену пред овим навијачима. Надам се да ћемо се опет видети", закључио је Надал. A Kecman pobedio: Кецмановић бољи од Монтеира на старту Ролан Гароса Српски тенисер Миомир Кецмановић победом је стартовао на Ролан Гаросу, пошто је у првом колу био бољи од Бразилца Тијага Монтеира са 3:1, по сетовима 6:2, 6:1, 4:6, 7:5.

op op! Lanica Ypsilon HF Rally 4 4WD 1,2 puretech 3cyl turbo 212 KS benz

uh, ne, vise ovako:

Ovako nešto? https://gigatron.rs/prenosni-racunari/dodatna-oprema-za-laptop/usb-ventilatori

pa znaš kako, fan sam fallouta i stariji su bolji nego noviji, ali ne mogu da kažem da sam hard core fan pa da me trigeruje svaka nelogičnost. tako da otkud znam, možda ibh bio negde između ta dva kraja 🙂 tako da možda ću da pogledam par epizoda ipak pa da vidim gde smo.

I šta kažemo, ćale twiteraš >> ćaleta koji ode do parka da reši situaciju? Srbija uskoro na listi država gde bez utoke ne vredi da postojiš.

jeri ima negde da se pazari kuler sa USB konektorom? malo bih da modujem komodicu da izvlaci topao vazduh od konzole, al' ne nalazim nista na guglu =c edit: ili postoji fora da 3pin/sata/molex/sta-vec nekeko konvertujem u USB-A? =o

Nema veze, dog mommy I puppy dad mozemo svakako biti!

Tako je i Taton probao da poleti na Zelenjaku, al nisu uspeli da ga sprece mavijachi

Moram da priznam da mi je cela ova situacija dosta sumnjiva: Dačić je u emisiji naveo da se utvrđuju okolnosti smrti i da li je nastupila od posledica napada, dodajući da su doktori rekli da je Đorđe Mijatović imao i epi-napade i dodatne bolesti, tako da će uzrok smrti utvrditi obdukcija. Međutim, odmah zatim su tabloidi, uključujući i Blic, objavili saznanja da je čovek (nakon incidenta) pao i udario glavom o beton. „Kada je došao kući ispričao je supruzi da je sam pao nakon čega je dobio epi napad“, kaže izvor. iz svih režimskih medija zamahnuo je i pao i udario glavom o beton, wtf, kako se to uopšte desi. a huligani ga sigurno nisu tukli čak su hteli i da mu pomognu verovatno kad je samom sebi naneo povrede!

Sad je jasno zasto je od jutros i obicna policija i komunalna u kraju Ali dzabe sve kad ce biti tako danas cisto da narod vidi prisustvo a inace sede po kladionicama i kaficima celu smenu

Koliko god neverovatno zvučalo, postojalo je vreme kada sam smatrao da su JRPG igre jedna dosadna razbibriga. Naravno ovo mišljenje sam zasnivao na velikim količinama neznanja i neupućenosti koje je bilo zastupljeno u toj meri, da je igranje svega jednog ili dva naslova ovog žanra odmah i sa lakoćom uspelo da me razuveri. A usput mi i ukaže na veličinu sopstvene gluposti, jelte. Jedan od tih prvih naslova, bio je Suikoden II. Igra koja me je skoro samostalno uvukla i naterala da zavolim žanr koji mi je tako dugo izmicao sa radara. Pa bez obzira na činjenicu da je u pitanju samo jedan od pet nastavaka serijala, upravo dvojka mi je ostala i jedna od omiljenih video igara svih vremena. Igra pred nama je duhovni naslednik ovog serijala. Delom je tako iz razloga što Suikoden serijal praktično više i ne postoji, a još više zbog činjenice da je upravo Jošitaka Murajama, tvorac legendarne franšize stvorio i ovu igru. Jošitaka nažalost više nije među nama, kako je preminuo u februaru ove godine. Stoga će govoriti o ovoj igri u objektivnom maniru, za mene biti pravi test profesionalnosti. Eiyuden Chronicle već na prvi pogled pruža prepoznatljiv vizuelni utisak. Ovo se najviše tiče dizajna likova koji izuzetno podsećaju na one koje smo mogli da vidimo u prethodnim igrama istog autora. Od uvodne sekvence pa do izgleda kompletnog sveta, sve je podjednako i kvalitetno i nostalgično. Igra je izvedena u tehnici koja je poprilično popularna u poslednje vreme, kombinujući 2D likove i 3D okruženje. Dok u nekim igrama ovo ume da predstavlja poprilično jak i neprirodan kontrast, ovde predstavlja jedan od najskladnijih spojeva koje sam do sada video. Detaljni “sprajtovi” karaktera koji asociraju na one iz ere konzola 16 ili čak 32 bita, odlično su uklopljeni u šarenolike pozadine. A kamera, iako ne pod kontrolom igrača u većini slučajeva, lepo koristi trodimenzionalno okruženje, često “režirajući” scenu dok se krećete kroz nju. Nažalost, iako u osnovi dobro zamišljeno, prisutan je i sijaset otežavajućih okolnosti. Kao prvo, kamera prečesto ume da bude zaklonjena objektima koji se nalaze između naše perspektive i karaktera. Ovo je vrlo neobično s obzirom na statičnu perspektivu posmatranja, kako je bolji dizajn s lakoćom mogao da reši ovakve propuste. Ali ovo nije ni blizu velika zamerka kao ona koja se tiče tehničke prirode. Osim što Switch verzija koju smo dobili na testiranje sa sobom povlači brojna skromnija rešenja po pitanju rezolucije i generalne oštrine prikaza slike, performanse su možda i najgore koje sam ikada iskusio na ovoj konzoli. Prosto je neverovatno da jedna platforma koja fluidno pokreće prelepi Luigi’s Mansion 3 ili Tears of the Kingdom, ne može da dostigne stabilnih 30 frejmova u jednoj 2.5 JRPG igri. Na stranu stabilan frejmrejt, igra se muči da dostigne i 25 sličica u sekundi kroz većinu situacija. Da je u pitanju neki drugi žanr ili način izvođenja, ovo bi možda moglo i da prođe. Ali u igri koju dobrim delom nosi vizuelni duh sveta i karaktera, ovako nešto je jednostavno neoprostivo. Ovako masivno iskvareno iskustvo poteškoćama tehničke prirode, ne pamtim kada sam poslednji put video. Dodajte ovome i izuzetno spora učitavanja čak i u menijima, i već će vam biti jasno sa čime ovde imamo posla. Možda i najgore od svega jeste prisustvo bagova od kojih igra može i naglo da se ugasi. Ovo uključuje gubitak napretka u trenucima kada to najmanje očekujete a i kada vam je tako nešto najmanje potrebno. Bez obzira na prisutan automatski sistem čuvanja progresa, vrlo je verovatno da će vam se javiti situacije u kojima ćete izgubiti dobar deo vremena, primorani da nivo igrate ispočetka. Sva sreća, kada je audio podloga u pitanju, stvari su mnogo svetlije. Osim što je muzika apsolutno fenomenalna, činjenica da je gotovo svaki od preko stotinu karaktera koji se pojavljuju u igri u potpunosti sinhronizovan, zaslužuje aplauz. Osim što su sjajno napisani, glasovnom glumom im je čak proširen dijapazon dopadljivosti, pa ćete sigurno imati desetine omiljenih likova i ujedno i poteškoće da se odlučite ko će vam biti u primarnom timu kada krenete u akciju. Priča je solidna, ali njena srž pruža sliku pustolovine u kojoj je bitniji svaki korak na putu ka cilju, od samog cilja. Nalik Suikoden naslovima i ovde ćete se sresti sa izgradnjom sopstvene vojske, da ne kažem nacije. Mesto koje će preko stotinu karaktera nazivati svojim domom, nesumnjivo predstavlja epicentar zabavnog faktora koji Eiyuden Chronicle može da pruži. Same borbe se odvijaju u očekivanom poteznom maniru, ali za razliku od uobičajenih JRPG postavki, ovde vaš tim može da broji čak 6 glavnih likova. Pozicioniranje istih u prednje i zadnje redove, takođe igra veliku ulogu, a jedna od najinteresantnijih opcija jeste programiranje ponašanja karaktera za automatske borbe. Naime, set opcija u ovom pogledu je poprilično impresivan. Podesite način na koji se karakter ponaša u borbi, kakvu vrstu protivnika i čime da primarno napada, odnosno šta da radi u kojoj situaciji, i nećete morati da brinete u vezi 90% okršaja sa protivnicima. Samo uključite automatski režim i uživajte. Naravno, kada naiđe “kraljica” nivoa, najbolje je da uzmete stvar u svoje ruke i pažljivo isplanirate svaki naredni potez. Pogotovo što ove borbe uključuju i specifične scenarije po pitanju gejmpleja, kao što je recimo mogućnost da se sakrijete iza barikada kako biste ublažili protivnički napad i slično. Kada se pogleda kao celina, Eiyuden Chronicle sa sobom donosi plejadu prepoznatljivih JRPG mehanika stare škole, što podrazumeva mnoge dobre ali i neke loše osobine. Tako recimo “random encounter” sistem sigurno neće nikoga obradovati, s obzirom na protivnike koji vas zaskaču svakih par koraka. Ali istovremeno, tu je i pregršt stvari koje ćete obožavati. Sjajno napisani karakteri, zanimljiva priča, apsolutno prelepa mehanika izgradnje grada i prikupljanje saboraca i odlično dizajniran svet, samo su neki od razloga da zaigrate ovaj naslov. Sa druge strane, velik broj tehničkih poteškoća, iako ne u potpunosti, preporučujem da vas odbije od nabavke Switch verzije igre. Svaka druga verzija podrazumeva bolji frejmrejt, oštriji prikaz i manje bagova. Ovo je toliko značajno unapređenje u odnosu na ovaj nesrećni port, da bih PC verziji koju sam na kratko testirao, odmah dao ocenu ili dve više od ove koju ja dajem za Switch izdanje. U to ime, nadam se da niste samo bacili pogled na ocenu i u potpunosti preskočili čitanje ovog teksta, kako se on odnosi prvenstveno na kopiju igre za Nintendo Switch. Svaka druga verzija, mnogo je bolje iskustvo i znatno bolje oslikava veličinu ovog naslova. Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je sjajna igra i u potpunosti zavređuje zvanje duhovnog naslednika Suikodena. A neoprostivo loše optimizovano Switch izdanje će u nekoj budućnosti sigurno doživeti dovoljan broj zakrpa kako bi bilo igrivije. Do tada, klonite ga se u širokom luku, ukoliko je to ikako moguće. Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes je dostupan za PS4/5, Nintendo Switch, PC, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Switch izdanje za koje bi neko morao da odgovara: Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Brzo ćemo ne do zlatne milijarde, nego do zlatnog miliona. Microplastics found in every human testicle in study Scientists say discovery may be linked to decades-long decline in sperm counts in men around the world https://www.theguardian.com/environment/article/2024/may/20/microplastics-human-testicles-study-sperm-counts

ako nisi fan fallouta starih, i solidno ti legao fallout 4 (najgora prica u falloutu ikada) i 76 (najgori fallout ikada), serija ce ti biti poprilicno zabavna ali serija ne mora da bude dobra da bi bila zabavna, tako da... meni je sustinski serija prosek jer ima amaterskih stvari, ima zabavnih momenata ima tupavih, ima vrhunskih scenografija i efekata a ima onih koji su teska blamaza, a ako uzmes u obzir fallout stari - pa losa je po pitanju scenarija a o silovanju settinga da ne pricamo. Doslo mi je do toga da je bas sranjkasta jer sam gledao posle nje Shogun, otprilike. Razumemo da je serija cista fikcija, ali necemo sada ubacivati i magicne stvari u postapokalipticni scenario (a bethesda radi to, jer su nemaju nikakvog valjanog kadra vec 20 godina da to iznese) primera radi - meni je isto tako the last of us, sranjkasta serija, a nisam igrao igre pa i ne znam lore

Šta će ti, zar treba jače od RX 570 sa 8 GB video memorije?

Rodbina kaže "toooooo sestriće"

apsolutno, to sam i uradio za neke servise, ali nisam ni znao da FB koristi :))

dosta propuštaš, sigurno bi ti se dopalo što je Zw nosio rernu na drugi kraj grada pa je posle vraćao kući neobavljena posla! stvarno zvuči ok na papiru, posebno za ljude iz unutrašnjosti, ali u praksi deluje kao horor story prebacivanja odgovornosti 🙂

uh kad vidim ovakav WoT (koji ne citam ofc) od zvekija o nekim glupostima, samo lupim minus i sign outujem se

Isto kao i deci 😄

Ja mogu najtoplije da preporucim Teufel Real Blue NC, ako nekako mozes da dodjes do njih (ne znam da li se prodaju negde u Srbiji), a upadaju ti u budzet, oko 150-170e su. Baterija ludacka, bukvalno zaboravis kad si ih punio, ja ih punim mozda jednom u dve,tri nedelje. A zvuk je fenomenalan. I udobne su za nosenje, bar meni. Ja ih koristim na poslu, sastanci po ceo dan, i muzika izmedju. Jedino sto nalazim kao zamerku je sto nemaju odvojen mikrofon, pa nekad tokom poziva upijaju zvukove sa strane, i tipa kada sam na sastancima nekada mi ljudi kazu da cuju kolege koje sede na nekoliko metara od mene. Mislim da imaju i neku noviju verziju, koja je "malo" skuplja 😄

Ako oporaviš, roditeljima uvek svoj mejl kao recovery za njihov.

Po zakonu ti sad uvek možeš da vratiš nešto tamo gde si ga kupio i da oni šalju u servis, uvedeno je to pre sad više od nekoliko godina. Tipa bakuta kupi mikser za kuhinju u Gigatronu, on rikne, da ne bi morala ona da juri koji je ovlašćeni servis i sl samo odnese u Gigatron i oni joj završe sve oko garancije, i pozovu za par dana da dođe po svoj popravljeni mikser. U teoriji, u praksi se realno više isplati da odeš pravo u servis i završiš to sa računom, serijskim brojem i sl, ako je u pitanju uređaj koji je relativno lako nositi i imaš mogućnost da odeš direktno u servis. Meni se desila jedna druga smešna situacija pre nekoliko godina - crkne ugradna rerna, nešto bili u onom Big tržnom centru, preko puta ima Tehnomanija, kao aj uđemo, imali neku akciju kupimo novu, isporuka za par dana, sve ok. Stiže rerna i sad žena bila kod kuće, kao sve ok, nije ništa izlomljeno, oštećeno i sl, sve je pregledala. Ja dolazim i skapiram da su isporučili pogrešnu rernu 😄 u smislu to je taj model ali ima varijanta sa srebrnom maskom napred i sa crnom maskom napred a oni nam doneli pogrešnu. Što meni estetski ne bi ni bio toliko problem, nego je sam naziv modela na kraju sa tipa S za srebrnu i B za crnu, pa samim tim ono što imam u kući nije isto što imam i na računu, dakle problem bi sigurno bio i za garanciju i sve ostalo. I pozovem ja kao call centar, prvo krene da me ubeđuje da je to sasvim ok, ja objasnim problematiku s računom, kao ako mi pošaljete ispravan račun ja nemam problem da mi ostane ova. A pa ne, ne možemo mi da sad izdajemo drugi račun... Well... našta mi ona objasni da moram da rernu fizički vratim u radnju gde sam kupio. I ja kao jeste sigurni, zar nije lakše da neko donese drugu i samo pokupi ovu? A ne, ne, takva je procedura. I šta ću ja sad kao aj da ne bi gubio više vreme spakujem rernu u kola i odem preko pola grada u Višnjičku. Međutim ne lezi vraže dođem tamo a oni u fazonu "pa ne, kako mi sad da je zaprimimo nazad, mora neko da dođe kod vas na adresu po to?!" I ja kao dobro aj nemojte da me zajebavate više, daj rešite, i na kraju posle fazon sat vremena svađanja u radnji rešeno tako što sam rernu vratio kući i posle par dana su došli neki s novom a ovu vratili nazad... Neverovatna debilana...