All Activity

Bezveze Možda uzmem kada bude bilo ~90% popust 🙂

https://store.steampowered.com/app/2195910/Darkenstein_3D/

Jeb'o ih klaud! https://www.dexerto.com/entertainment/aws-crash-causes-2000-smart-beds-to-overheat-and-get-stuck-upright-3272251/

Baš sam nešto posle razmišljao o ovome - apsolutno je nesporno da Xiaomi direktno može da sjebe iPhone po maltene svakoj karakteristici, kao što je i ovaj Markus rekao. Međutim onda dolazimo do onoga da i mid-range telefoni rade 99% stvari koje prosečnom korisniku koji kupuje iPhone 17 Pro Max trebaju. U smislu on ga ne kupuje zato što mu baš treba karakteristika x nego ga kupuje zato što prosto hoće trenutno najbolji iPhone. Kao fazon što ljudi koji kupe Lamborghini ga u 99% slučajeva nikada neće voziti po stazi 300+ km/h jer je prosto besmisleno, ali će se vozati sa njim po gradu. I može Xiaomi SU7 ili Rimac Nevera da napravi najbrži krug na Nirburnringu ali kao mnogo će se više prodati Lamborghinija - toliko je sve napucano da performanse više i nisu bitne, bitan je imidž. Jer je Xiaomi, tj što kaže Vudu Redmi zapravo, ono što je među kolima Škoda koja je racionalan i sasvim ok izbor. Ali to ne znači da će se prodavati bolje od VWa ili Audija, nego će se prodavati u drugom segmentu tržišta, naravno ako zanemarimo naše tržište gde postoje dodatno politički talovi 😄

Pa moze, ali tamo je cini mi se jos skuplje nego u mediamarktu i na ovim online prodavnicama 😄

Zar ne mozes direktno sa google store da narucis u DE? Ovde u CH moze.

Ja se secam da vec neko duze vreme se zna da nece biti rpg kakvog pamtimo nego kazu da je gameplay 5-7 sati, da nema smislenih sidequestova, i da je sam svet premali da postane dosadan prebrzo

ima poentu, jer prvo maska je kul, drugo iza maske je nesto ruzno gadno i opasno, trece skida se maska samo u posebnim situacijama zasto bi predator trckarao gologuz tek tako, niko ne zna - kakvo god dokazivanje bilo u pitanju - meni prosto deluje pomalo i debilno, izgleda kao zloce iz mocnih rendzera

Slow Horses - prva sezona sasvim solidan zaplet, sjajna gluma i - Geri Oldman Preporuka

The Woman in Cabin 10 - https://www.imdb.com/title/tt7130300/ Kira Najtli, za koju sam zaboravio da ima neki glupavi osmeh, sa izvesnim brojem drugih poznatnjikavih glumaca (Gaj Pirs, ona visoka plava iz Ted Lasso, David onaj iz Walking Dead, Mother is Raised by Wolves itd) u murder-mistery filmu interesantnog osnovnog plota - Kira je istraživački novinar koju na "charity cruising" poziva bogati bračni par koji donira gomilu para, kako bi ona odradila članak na temu narednog velikog projekta. Kruz je samo za druge odabrane bogatune koji su donirali sredstva, njih 10ak. Odmah prve večeri događa se ubistvo, neko je bačen sa broda, naravno samo je Kira to videla i svi kreću da je ubeđuju da je sve umislila! I od tog trenutka kreće raspad u filmu :)) Kira, istraživački novinar sa gomilama nagrada za svoj rad se ponaša kao tinejdžerka u napadu panike, optužuje sve okolo za zaveru, iznosi polu-dokaze, "otvara sve karte" pred svima i pravi scene. Onda ide malo jurnjave po brodu da bi kulminiralo verovatno najgluplje osmišljenim krajem filma u novijoj istoriji :)) Baš nije ni kao loša epizoda nekog od novopečenih serijala sličnog tipa da ne kažem Poaroa ili Midsomer murders 🙂 Jedini zanimljiv momenat mi je čista slučajnost da crnkinja iz Odd Thomasa zapravo glumi i ovde, u filmu posle 10 godina, koju u međuvremenu nigde nisam video 🙂

bukvalno sam hteo da napišem ovo što i vudsi - ako jednom-dva put se neko izvuče iz ovako nečega bez većih posledica pa kao skapira, ali kad lik već dvadeseti put ima saobraćajku i prolazi živ onda je definitivno ovo vudijevo :))

Poručuje mu da nastavi jer ima immortality perk

kao da mu univerzum poručuje nešto 🤔

Dok je prva Devil May Cry igra praktično redefinisala „hack and slash“ žanr a God of War serijal uobličio narativ ovih igara i dodao na spektakularnosti, Ninja Gaiden je uobličio gejmplej pružajući dva jako prepoznatljiva motiva – surov izazov i maksimalno izbrušenu mehaniku. Ne mogu da verujem da je svega nekoliko dana pre pisanja ove recenzije, preminuo otac preporoda ovog serijala, Tomonobu Itagaki. Iako njegov opus nije brojio stotine naslova, doprineo je industriji video igara kako malo koji stvaralac može da se pohvali. Zato mislim da dugujemo da se prisetimo korena Ninja Gaiden serijala u njegovo ime. Prve igre o Rju Hajabusi, legendarnom super-nindži, prvi put su objavljene na NES konzoli krajem osamdesetih godina prošlog veka. Direktan okršaj sa silama zla u akcionom, nindža stilu, bio je inovativan još u ono vreme. A karakteristična težina prenela se do današnjeg dana, kroz moderne naslove. Moram da vam priznam da prvu Ninja Gaiden igru ni dan danas nisam prešao. Tri koraka nadomak poslednje „kraljice“, mesto je ravno pravom retro ludilu. Ukoliko niste pažljivo isplanirali svaki korak, ostaćete zauvek kao i ja nadomak prelasku ovog klasika. Ali da znate da ću se opet oprobati u istom uskoro! Sada sam dodatno motivisan. No ono što nas konkretno ovde interesuje, jesu moderne igre i preporod serijala, za koji je direktno zaslužan Tomonobu Itagaki. Prva igra modernog doba, objavljena je 2004. godine ne bi li zatim doživela „definitivno“ i „sigma“ izdanje, što lako može zbuniti ljude koji se prvi put sreću sa serijalom. Pa dok su prve dve igre naširoko hvaljene kao najbolje, treća je tek uz reizdanje pod nazivom „Razor’s Edge“ povratila srca fanova. Zato Ninja Gaiden 4 uči na svojim greškama i rekao bih gotovo sve zamerke na prethodna, manje popularna izdanja, seče u korenu (ha!). Prepoznatljivo nasilje gde sečete udove protivnicima, prisutno je od starta. Brutalni načini da dokrajčite poraženog protivnika, sada su, rekao bih, grđi nego ikada. A od količina krvi koja pršti po ekranu, mislim da bi i Blejd ogladneo. Tako da što se tiče onog preteranog nasilja po kom je serijal bio poznat (i voljen), rekao bih da je ovde nadmašio sva očekivanja. Tu je naravno i žestok izazov. Pa dok na srednjoj težini već ginete kao malo dete a na najtežoj koja se otključava nakon prelaska igre možete da vežbate strpljenje do penzije, ovo je istovremeno i najlakša igra u serijalu – ukoliko to izaberete. Najniži nivo težine, u narodu poznatiji kao „hero mode“, do sada je pružao ne samo slabije protivnike već i mogućnost da kada ste na samrti, aktivira automatsko blokiranje neprijateljskih napada. Ovde je sada to dodatno pojačano. Osim što je sve lakše, postoji mogućnost da se automatsko blokiranje i izbegavanje opasnosti aktivira tako da bude konstantno uključeno. Ovo znači da ćete igru moći da pređete maltene igrajući jednom rukom, pa dok oduzima 99% izazova, ostavlja dobar deo satisfakcije jer idealno dočarava superiornost jednog nindže. Dakle, ako vas samo zanima priča, krv i nemate mnogo vremena za igranje, na ovaj način sam siguran da je igru moguće preći i za deset sati igranja. Koliko sam primetio, priča se ne nadovezuje na prethodne delove ali sugeriše da su sile zla protiv kojih se borite, odveć stari protivnik. Neka vrsta umetnute nostalgije, ali ako me sećanje služi, to i jeste motiv koji je krasio svaku od igara. Osim protagoniste, njegovih karakteristika i opšte tematike borbe protiv zla, svaka igra je priča za sebe. Kad sam već kod protagoniste, mislim da je u redu napomenuti da je tu ulogu ovde preuzeo potpuno novi nindža. Što mislim da nije loša ideja, kako bi se novije generacije lakše upustile u serijal. A s obzirom da ni Rju nije potpuno ignorisan, mogu da ovoj činjenici dam prolaznu ocenu bez mnogo kritike. Kada je grafika u pitanju, Ninja Gaiden 4 izgleda solidno. Iskreno, meni poslednjih nekoliko godina više nijedna igra ne izgleda loše. Možda danas to uzimamo zdravo za gotovo, pa često kritikujemo i grafički progres koji deluje kao ne da je usporio, nego je potpuno zaustavljen. Ali realistično gledano, skoro su sve velike igre danas jako lepe. Pa ni ovde to nije izuzetak, iako je evidentno da grafika ovde nije na prvom mestu. Iako solidne grafike, nesumnjivo je u pitanju jedna od manje lepih modernih igara žanra. Tamo gde fali sirove grafike, Ninja Gaiden 4 nadomešćuje stilom i dizajnom sveta i karaktera. Distopijski Tokio, konstantna kiša, zlokobna atmosfera i brzo smenjivanje okoliša, obeležili su za mene najnoviju Ninja Gaiden igru. Ako bih morao da definišem čemu sam posvedočio, rekao bih da je ovo bila vožnja u stilu Sonic Frontiers i DMC reboot-a, sa gomilom Jujutsu Kaisen začina po pitanju estetike. I sve to isključivo u pozitivnom smislu. Igra nudi i dva grafička režima. Kvalitet cilja na 30 frejmova u sekundi i oštriji prikaz, dok je onaj za performanse moja isključiva preporuka. Ovu igru želite da igrate u što boljem izvođenju i nikakva oštrija grafika nije cena koju vredi platiti brojem sličica u sekundi. Osim naravno ako niste vlasnik Pro konzole. U tom slučaju ćete imati najbolje od oba sveta. Ali s obzirom koliko ste platili konzolu – i treba da imate… Što se mana tiče, naveo bih nekoliko detalja koji su meni lično zasmetali. Dok igra obiluje akcijom od koje zaboravite da trepćete na pet minuta, NPC karakteri obožavaju da „melju“ baš u najgorim prilikama. Pa ako igrate sa japanskim glasovima i morate da čitate titl dok sečete demone, to se pretvara u nemoguću misiju. Osim u „hero mod-u“ sa svim hendikepima, naravno. U „hero mod-u“ sve može… Igra ima i dosta momenata gde se prebacujete iz jednog nivoa u drugi, poput „riftova“ iz poslednje Ratchet and Clank igre. Što me čudi da je dobro izvedeno, s obzirom da učitavanje u Ninja Gaiden 4 traje bar pet sekundi duže od mog strpljenja. Sve nas je razmazila poslednja generacija i SSD brzine i nije mi jasno zašto to ovde nije lepše implementirano. Dok nivoi imaju generalno odličan stil, prisutne su i veće količine repeticije. Poznati koridori, arene i lokacije mogu da vas muče ukoliko volite raznovrsnost u vašim igrama. Ovo neće smetati igračima koji su ovde samo kako bi tupili mačeve o neprijateljske kosti, ali ukoliko od igre tražite više bez obzira na žanr, Ninja Gaiden 4 ima nekolicinu ovako slabijih strana. Ista situacija je prisutna i po pitanju priče. Dok narativ ima izuzetno dobre momente, gejmplej ga sa lakoćom razvodnjava. Podsetilo me sve na Metal Gear Solid 5 situaciju, gde je igranje u potpunosti progutalo priču bez obzira na impozantan broj animiranih sekvenci. Ali to je ono što je Ninja Gaiden 4 – sijaset neverovatno moćnih momenata koji brzo prolete i za koje oči morate držati širom otvorene kako ga ne biste propustili. Ovo je nekako i deo samog dizajna igre, ali to ne znači da mi koji volimo kompletnija iskustva ne možemo da se žalimo. Dodajte ovome i situacije gde vam iskoči tutorijal koji objašnjava kako se trči po zidu, nakon što ste preko zidova već otrčali ceo maraton – i šačica prepoznatljive problematike je kompletna. Pa dok je na neki način razumljivo što postoji, opet bi nekako bilo lepše bez nje. No, ovo je ipak Ninja Gaiden. I ne samo to, već rekao bih jedna od najboljih igara u serijalu! Kako će se dopasti najtvrdokornijim obožavaocima, zavisi od previše faktora koji se teško mogu predvideti. Ali ja kao umereni uživalac ovde uočavam odličan potencijal i kvalitet. Uostalom, fanovi su tu da kukaju a razvojni timovi da slušaju. A ako je Ninja Gaiden serijal po nečemu poznat, to su reizdanja koja poliraju igru po želji igrača. Pa kakav god prijem da bude za Ninja Gaiden 4, siguran sam da ga u budućnosti čeka i izuzetno kvalitetna ispravka. No kako bilo, ja sam uživao. A siguran sam da ćeš i ti isto, moj dragi nindžoliki čitaoče. Ninja Gaiden 4 je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Igru ustupio: Xbox Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Krv, kiša i katane: Ninja Gaiden 4 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Ahaahah...jbt, ide covek po Darvinovu nagradu. Jel ima nesto sa tockovima sa cega se nije skrshio?

follow up: Pevač Darko Lazić doživeo je novu nezgodu. Kako saznaje Telegraf, on je pao sa kvada koji je vozio u šumi i tom prilikom slomio je rebro.

https://www.instagram.com/p/DQCb9J7kfA4/?img_index=1 smor

nesto kao fulda multicontrol i barum quartaris?

Poslednjih nekoliko godina, FC je doživeo određeni pad u popularnosti i prodaji svoje fudbalske igre, pa se EA prethodnih meseci svim silama trudio da ubedi ljude da je upravo novi FC 26 prava revolucija u svetu fudbalskih simulacija i da su napokon počeli da slušaju fanove. Zašto je FC u padu? Da li je to zbog određenog napretka u kvalitetu eFootball-a, kao i još jednog konkurenta u vidu UFL-a, ili je ipak najrealnije da je za tako nešto krivac isključivo pohlepa i nedostatak stvarnih unapređenja? Sve ove i druge dileme pokušaćemo da odgonetnemo u nastavku teksta i predstavimo vam sve pozitivne i negativne strane ovog velikana – bar po imenu. Prošla godina je ljude iz EA naterala da se zapitaju šta rade pogrešno, jer im se profit drastično smanjio. Ljudi više nisu bili zadovoljni samo kvalitetnom „šminkom“, milionima modova i opcija. Narod se napokon „podigao“, počeo da diže sidra i otkriva nove opcije koje bi zadovoljile njihovu glad za, kako se kaže, najvažnijom sporednom stvari na svetu – njegovim veličanstvom fudbalom. Ili će bar tako reći svi oni zaljubljenici u igru sa „bubamarom“. Ove godine mnogo para je uloženo u marketing i ubeđivanje ljudi da EA sluša svoje fanove i da će napokon preduzeti neke bitnije mere ne bi li povratili njihovo poverenje. Tako su često objavljivali da će ove godine stabilnost konekcije u onlajn mečevima biti poboljšana i da neće biti velikih „lagova“, kao i da će konačno ubaciti neke „Ikone“ u vidu kartica igrača koje su ljudi već gotovo celu deceniju zahtevali. Jedan od najsvetlijih primera tog poteza je kartica Frančeska Totija – legende italijanskog i svetskog fudbala, jednog od najharizmatičnijih fudbalera u istoriji i simbola vernosti. Čoveka koji je ceo svoj radni vek proveo u jednom klubu, svom voljenom – onom u kome je i gajen i stasao. Naravno, reč je o rimskoj Romi. Ovakvi potezi sigurno su naveli deo ljudi da ponovo pruže priliku ovoj fudbalskoj simulaciji, iako reč „simulacija“ uz ovu igru i nije najtačnija, jer je igra potpuno arkadna. Utisak je da ovo nikako nije realan prikaz dešavanja na fudbalskim terenima u stvarnom svetu. Istini za volju, postoji nova opcija pod nazivom Authentic Mode, koja podešava parametre tako da igra deluje sporije i realnije, a dodatno se uključuje i opcija gde vetar, kiša, visina trave i slično, utiču na kretanje lopte i samu dinamiku igre. Dakle sve ono što se i u stvarnosti dešava. Ovaj mod svakako zaslužuje pohvalu, jer uz njega igra zaista deluje realnije i nema više rezultata u stilu 9:5 ili 11:7 – što, naravno, nije slučaj u onlajn mečevima gde ovaj mod nije moguć. Tamo je gotovo nemoguća misija ne primiti gol… Takođe, ne možemo da se otmemo utisku da se ženski fudbal veštački gura i propagira na način koji retko kome može biti primamljiv. Pre nekoliko godina, kada je prvi put odlučeno da se u igru ubaci ženski fudbal, to je delovalo simpatično – mogli ste igrati sa nekoliko ženskih reprezentacija i isključivo protiv drugih ženskih timova. UT ženskih kartica nije bilo i to je bio jedini način da se isproba ženski fudbal. Po našem mišljenju, tu je trebalo i da se stane. Ali ako je već odlučeno da se ženske igračice implementiraju u najpopularniji mod igre – FUT – to je trebalo uraditi drugačije. Prva mogućnost je da postoje dva odvojena moda – FUTW (samo sa ženskim igračicama) i regularni FUT (klasičan, kao do sada). Druga mogućnost je da se ženske igračice ubace u regularni mod, ali da njihove ocene i performanse budu realne u odnosu na muške. Umesto toga, dešava se da neke, većini potpuno nepoznate igračice, u igri „guraju“ muške grdosije, šutiraju kao iz topa ili pretrčavaju najbrže štopere na svetu kao da su „petlići“. Ovo jednostavno ne ide. Verujemo da je jedan od razloga za ovakav potez želja da se žene predstave kao ravnopravne sa muškarcima, ali i da se dodatno „troluju“ igrači – jer prilikom otvaranja paketića često pomislite da ste dobili nekog dobrog muškog igrača, a zapravo je u pitanju žena iste nacionalnosti, pozicije i tima – samo ženskog. I onda se hvatate za glavu i pitate: „Šta sam ja to Bogu zgrešio da mi se desi ovakva veleobmana?“ Dobro a sada dosta kritike – hajde malo i da pohvalimo EA. Red bi bio, zar ne? Što se tiče grafike i detalja na terenu, FC je apsolutno neprevaziđen. Osvetljenje, lepršanje vlasi kose i dresova, prelepa trava, navijači, pesme, stadioni – sve izgleda senzacionalno. Tu su i sitni detalji poput zagrevanja igrača pokraj aut linije, menadžera koji se deru, promene vremena (od sunca do oblaka), dečaka koji skupljaju lopte, publike koja se vraća sa pićem posle poluvremena, i još mnogo toga što doprinosi celokupnom doživljaju. Taktičke opcije su brojne, što će obradovati sve koji u sebi nose malog Murinja. Sve to je odrađeno sjajno. Ali, složićete se – sve to pada u vodu ako sama igra nije onakva kakvu smo zamislili. Na kraju krajeva, najbitnije je ugurati loptu u gol i osetiti zadovoljstvo pogotka, uz utisak da ste to postigli svojom zaslugom i da sve deluje realno. Jer bez te doze realnosti – sve gubi smisao. Mora da postoji trenutak kada ćemo reći: „Brate, ovo je kao pravi fudbal!“ A toga u FC-u ima jako malo. Igrači trče kao da su na steroidima, odbrana se bori za goli život svaki put kada neki brzi igrač krene s loptom, svi mogu da „cimnu“ kao Mesi u cvetu mladosti, svi su brzi kao Dragan Bogavac onomad kad se pojavio u srpskom fudbalu a još brže iz njega i nestao. I tu dolazimo do pitanja: da li je sva ta šminka i gomila opcija zaista vredna našeg vremena? Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo, a možda ste pomislili da hoćemo, jeste da pohlepa kod ljudi iz EA nije nimalo splasnula. Iako bi logično bilo da se malo primire dok povrate poverenje igrača – ne, to se nije desilo. Mikrotransakcije cvetaju više nego ikad. Uvedena je i opcija Season Pass, koja vam ako platite, donosi određene benefite, ali za njih morate igrati više nego ikada i ispunjavati razne, ponekad besmislene zadatke. Neki su zanimljivi (npr. „5x lobuj golmana“ ili „10x daj gol glavom“), ali teško je uživati u tome dok gledate igrače koji trče kao da su na drogama, kao muve bez glave. Osećaj kada utakmica krene je kao da ste podigli poklopac sa mesa koje su preplavile muve – svi polete i nastaje potpuni haos. Na kraju, nažalost, moramo konstatovati da ljudi iz EA nisu postigli ništa veliko svojim marketingom. Igra je i dalje ista kao pre pet, šest ili čak sedam godina. Hvala im za Totija, ali ni on nije mesija da razdvoji fudbalsko more i vrati onaj osećaj zadovoljstva koji smo imali igrajući, na primer, PES 6. Zato je zaključak sledeći: ako ste fan Fife (ili FC-a), verovatno vas ništa neće odvojiti od ove igre. Ali ako niste, naš savet je da FC-u pristupite bez prevelikih očekivanja. Ako vam je vizuelni deo najbitniji, uživajte u njemu. Ali obavezno uz Authentic Mod, jer bi onlajn modovi, osim polomljenog kontrolera, mogli da ostave i po koju rupu u zidu od vaše, ni krive ni dužne, pesnice. A za kraj – savet ljudima iz EA: vreme je za velike promene! Zaboravite na šminku, budite hrabri da krenete ispočetka, probajte nešto novo, jer nam zaista trebaju velike promene – a ne samo nova mašna na starom poklonu! EA SPORTS FC 26 je dostupan za PC, PS4/5, Xbox One/Series X/S i Switch 1/2 Autor: Miloš Živković Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Stari poklon sa novom mašnicom: EA SPORTS FC 26 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Peta i šesta epizoda, sve i u svetlu moje novotrktirvene totalne skeptičnosti, ma da ne kažem "jebi se Trampe, znaš!" ličnog osećaja - muuučne i krindž do bola. Jedina mlaka pozitiva je ta mlaka hrabrost da se mlako iskritikuje Izrael, i možda sam se nasmešio par puta na fazone oko Labubu, podsetilo me na Pokemon klasiku malo.

Fleishman Is in Trouble (2022) moram prestati da hatewatchujem sranja gde vidim u prvih pola sata da je pisac, ili u ovom slucaju spisateljica!, pretenciozni mediokritet, koja, da stvari budu jos gore, uzor nalazi u stilu jbnog vudi alena imamo gomilu antipaticnih likova, u ranim 40im, koji se macuju sa krizom srednjih godina, ali to rade na nacin kao da nisu mentalno i emotivno napredovali od prve godine faksa kvazi drama o modernim musko-zenskim odnosima i egzistencijalizmu, ljudi kojima stanovi gledaju na central park i imaju vikendice u hamptonsima, napisana od strane 'pick me' zene, sa ozbiljnim nedostatkom samoironije, i koja je jedva dovoljno talentovana da bude kolumnistkinja stvarni glavni lik je ona ofc, ali 'drugi glavni lik' je poluautisticni, socijalno nesnadjeni toby, kojeg igra vecito poluautisticni socijalno nesnadjeni jesse eissenberg odgledao sam citavu sezonu, po principu = svaka epizoda je toliko retardirana da moram da gledam i sledecu wud not watch again zavrsih ovo, drugih pet epizoda je mozda za nijansu slabije, ali sveukupno pozitivan utisak

Nisam ni mislio na Hasanovu prodavnicu u getu, nego normalne online prodavnice jer kao i ovde vrlo retko će najpovoljnija cena biti u Gigatronu. Nije nemoguće, ali baš retko. Pri čemu u Nemačkoj ne postoje "sivi" telefoni koje prodaju registrovani sajtovi i radnje za razliku od Srbije. Odeš na onaj idealo ili Geizhals pa vidiš cene. Tipa konkretno za ove dve prodavnice znam da sam kupovao nešto ranije a svakako je bar 100 eur jeftinije od Mediamarkta https://www.galaxus.de/en/s1/product/google-pixel-9-256-gb-obsidian-630-sim-esim-5g-smartphones-47313346?utm_campaign=preisvergleich&utm_source=geizhals&utm_medium=cpc&utm_content=2705624&supplier=2705624 https://www.cyberport.de/?DEEP=A494-122&APID=14 Pri čemu ovo i nisu neke specijalno dobre cene, išao je taj telefon i na 600 eur samo treba uhvatiti akciju.

ne daju za prepaid brojeve provajderi u srbiji (provereno diduse samo A1/Vip)