Šta sa devizama i/ili štednjom, u svetlu propasti evra?

[Kal1mero]

verovatno zbog pristupacnosti :) tj infrastrukture :) imaju bankomate i kod maxija :D

[bolkonski]

Zlato ne mora da znači - zlatne poluge, a osim toga kupovima zlata kao zlata i nije moguća (u ogromnoj većini zemalja). Moguća je kupovina na berzi, a to je kerov kurac jer je isto fiktivno. Dok ti ne držiš zlato u rukama kao da ništa nemaš. Zlato je nakit i stvari od zlata. Ispostavilo se nepogrešivo u istoriji da je u najtežim kriznim situacijama (rat i posle rata) zlato jedino koje je poslednja mera svega. Dakle, ispod toga se nikada nije išlo. Kada se monetarni sistem raspadne i ti nemaš novac a treba ti brašno, daš bakin prsten i dobiješ brašno. Zašto je to tako, ne znam, pretpostavljam jer se iz krize uvek izađe i ponovo vaspostavi monetarni sistem. Zato svi govore da treba kupovati zlato, nema tu neke hiper mudrosti.

[Stator]

Mnogo zajebano pitanje, sa odgovorom sta god da uradis pogresices. Ne verujem da u opsti kolaps evra po Draletovim predvidjanima.

Da li ce izgubiti vrednost u odnosu na dolar i koliko u narednom periodu retko ko zna. Kratkorocna kupovina zlata nije bas tako dobra ideja, jer ces izgubiti mnogo vise u kupoprodaji istog cak iako mu cena nastavi da raste.

A moze da se desi da se nalazimo u "gold bubble" a da toga nismo ni svesni.

Jednostavno nije realno ocekivati da valuta koju koristi 300.000.000+ ljudi i koja je druga rezervna valuta u svetu da se pretvori u prah i pepeo, sta god Debeli govorio.

[Debeli]

lol lol lol

камата коју ти банка даје бар донекле ублажава непрекидно обезвређивање папирног новца.

[Guest]

popcorn.gif

[Kal1mero]

ma dzaba ne mozes vise ni pravo zlato da kupis :)

У октобру месецу 2009.године Кинези су примили испоруку златних полуга као регуларну размену између земаља које тргују и када је потребно изравнати „биланс трговине.“ Већину светске трговине златом надгледа посебна организација са седиштем у Лондону, по имену ЛБМА (London Bullion Market Association) и веома пази да се трговина златом одвија по строгим, прописаним правилима. Зато је невероватно да је до скандала уопште дошло.

Званичници Народне банке Кине наложили су рутинску проверу примљеног злата. Стандардна процедура је да се полуга избуши на четири места како би се урадила анализа чистоће злата. И, кинеско запрепашћење је било огромно кад се испоставило да је злато лажно! Реч је била о полугама од тунгстена (који је метал чија тежина је приближна тежини и густини злата по јединици тежине) које су биле позлаћене са два микронска слоја правог злата!

Реч је о количини од 5.600 до 5.700 полуга, тежине 400 унци свака! По шифрама и ознакама на полугама овог „злата“ видело се да је земља порекла САД и да су биле ускладиштене у Форт Ноксу.

Разбеснели Кинези су обавестили све берзе, важне светске институције и покренули независну истрагу, која је открила следеће:

Пре око 15 година, у време председника Била Клинтона, произведено је између 1.3 и 1.5 милиона полуга тунгстена, тежине 400 унци, „врхунског квалитета,“ што је чинило укупно око 16.000 метричких тона полуга!

Око 640.000 комада ових тунгстен „лажњака“ је пресвучено златом и послато у Форт Нокс, где се чувају „златне резерве“ САД. Остатак је такође пресвучен златом и полако пуштен на светско тржиште злата и немогуће је да га је извела нека „група фалсификатора,“ већ је реч о озбиљном државном подухвату.

Прво је потребно прецизно одмерити димензије полуге: горња површина 255 x 81 мм, доња површина 236 x 57 мм, дебљина 37 мм.

Тежина минимум – 350 финих унци злата, максимална тежина 430 финих унци злата.

Чистоћа злата се креће у распону 995.0 – 999.9/1000.

Ознаке: серијски број, жиг рафинерије, финоћа у четири цифре, година производње у четири броја.

Цена производње лажне полуге од 400 унци тунгстена са двоструким слојем позлате (да рентген не би открио тунгстен) је око 50.000 долара али се све то надокнађује ценом полуге која се продаје као златна за готово 400.000 долара, што даје огроман профит, јер фунта тунгсатена кошта око 30 долара, док је фунта злата тренутно око 12.000 долара.

Да се нешто дешава на тржишту злата могло се наслутити у априлу 2004.године. Необично саопштење стигло је из NM Ротшилд и Синови Лтд, огранка инвестиционе банке Ротшилд, да се ова банка повлачи из трговине берзанским робама, укључујући злато.

Многи су се тада питали зашто, а Ротшилд банка није објаснила овај потез. Сви су мислили да је реч о промени стратегије овог финансијског гиганта али данас је ствар јаснија.

Вероватно је Ротшилд банка сазнала за ову операцију и свесна величине скандала који ће избити једног дана, повукла се из трговине златом, како не би била умешана. У јануару 2004. државно тужилаштво у Њујорку започело је истрагу на Берзи роба Њујорк, NYMEX, против Стјуарта Смита, вишег потпредседника за операције берзе, тражећи од њега списак свих серијских бројева златних полуга продатих на берзи протеклих година, како би се утврдило да ли је било промета полуга са америчким ознакама које би показале да су америчке топионице „произвеле“ више златних полуга од укупне домаће производње злата.

Управо је Смит тај који води прецизну евиденцију о свим полугама које се појављују у промету. Нажалост, подаци су нестали јер је неко провалио у Смитову канцеларију. Смит је због шока отишао на „административни одмор“ и просто нестао из јавности. Тако је истрага остала тамо где је и почела, на нули.

Сад се истрага окренула против Банке федералних резерви, од које је тражено да достави податке о трговини златом, од 1990.године до тренутка тражења података.

Извештај је био готов априла 2008.године, документ је имао 173 стране али је велики део извештаја био прецртан црном бојом јер је задирао у питања националне безбедности, па се из преосталог, „читљивог“ дела извештаја није могло закључити ништа од онога што је ГАТА тражила, по основу Закона о слободи информација.

Те исте 2008.године, избио је скандал који је претходио кинеском. Централна банка Етиопије продала је милионски вредну количину злата Јужној Африци. Контрола у Јужној Африци открила је да је реч о лажном злату и вратила га је Етиопији. Онда је дошао скандал с Кином и сада се не може говорити о случајности.

САД су произвеле лажно злато вредно 600 милијарди долара и варајући партнере широм света покушале да га продају.

Кад је морал САД у питању, овакви случајеви ме не чуде. Од античког Рима нема неморалније државне творевине од САД. Све је дозвољено: геноцид, бацање атомских бомби, уцене, преваре свих врста, издаје, све са циљем доминације светом.

Лудаци који воде САД и осмишљавају ове дијаболичне планове су реинкарнирани демони, пали анђели, спремни на све да поробе човечанство. Чуди ме само да лажне полуге нису произвели од осиромашеног уранијума, како би купци лажног злата поумирали пре него што открију превару.

[Debeli]

Mnogo zajebano pitanje, sa odgovorom sta god da uradis pogresices. Ne verujem da u opsti kolaps evra po Draletovim predvidjanima.

Da li ce izgubiti vrednost u odnosu na dolar i koliko u narednom periodu retko ko zna. Kratkorocna kupovina zlata nije bas tako dobra ideja, jer ces izgubiti mnogo vise u kupoprodaji istog cak iako mu cena nastavi da raste.

A moze da se desi da se nalazimo u "gold bubble" a da toga nismo ni svesni.

Jednostavno nije realno ocekivati da valuta koju koristi 300.000.000+ ljudi i koja je druga rezervna valuta u svetu da se pretvori u prah i pepeo, sta god Debeli govorio.

нисам говорио о евру или долару, говорим о новцу уопште. штеди се вредност, а новац НЕПРЕКИДНО губи вредност. инфлација се најбоље одсликава на вредност злата, што се види са линка који сам окачио (1973ће је укинут златни стандард и видимо шта се десило са доларом: од $35 за фину унцу стигли смо до $1800 за фину унцу, тј. раст цене злата за преко 50 пута за непуних 40 година, илити невероватних 5.000%; да ли постоји ИКАКВА камата која ИКАД то може да надомести???).

наравно да су могући златни мехури, но никад ни један такав мехур није пукао толико да штедише изгубе. губе само шпекуланти.

овде И ДАЉЕ видим да не постоји разликовање основних појмова ШПЕКУЛАЦИЈЕ и ШТЕДЊЕ. зашто кажете штедња а мислите на шпекулацију. кад кажете "очекивање", онда је то шпекулација. штедњом се не зарађује, штедњом се чува вредност. ко покушава да расположивим средствима заради - он је шпекулант, он се онда бави мехуровима, каматним стопама или валутним курсевима. онај ко штеди то не ради. штеди се вредност, а шпекулативна зарада није штедња, већ КОЦКА.

НИКО не може да пројектује кретање валута на дужи а поготово на краћи рок, као ни кретања ХоВ, зато и јесте коцка, где КУЋА УВЕК ДОБИЈА.

што се тиче евра, мрачна му је будућност, јер сваки новац заснован на кредитној мултипликацији пре или касније допадне у нерешиве проблеме.

[Guest]

kali jebo te

[brue]

Чуди ме само да лажне полуге нису произвели од осиромашеног уранијума, како би купци лажног злата поумирали пре него што открију превару.

haha, dobar, dobar kraj.

[Lucky]

ja se vec godinama pitam na koju foru je inteza ima najvise klijenata - svaki moj kontakt s njima je bio katastrofa.. najbolji mi je njihov ebanking koji ne mozes da koristis ako ne vuces cd sa sobom

Ovo nije baš tačno ... ebanking CD ti je potreban da radiš plaćanja koja do tada nisi. Ako definišeš naloge "unapred" na kojima bi plaćao, CD ti kasnije ne treba, možeš da plaćaš odakle god. Znači napraviš ono, telenor, telekom, struja, infostan, neki drugi lični račun itd i plaćaš odakle god hoćeš. Po meni je taj sistem nekako bolji nego ebanking kod drugih, gde ako hoćeš dodatne naloge moraš da ideš u ekspozituru i potpisuješ zahtev da ti dodaju taj broj računa u listu predefinisanih.

btw, reče mi neko da će Intesa valjda prva do kraja godine ili početkom sledeće da omogući ebanking i u browseru koji nije Internet Explorer.

A što se tiče klijenata, dosta su ih oni ubrali onomad kad su došli pa omogućili kredite, minus i slično čak i ljudima koji nisu prijavljeni. Onda ne treba zaboraviti ni ovu mogućnost kupovine na rate bez kamate (3, 6, 12 rata) koju nudi još samo Komercijalna (mada je po broju objekata koji su pokriveni pričom iza Intese) itd.

[Zwerko]

Aj se razumemo, svi ovde razglabaju kao da imaju milione i milione pa će se to odraziti ovako ili onako zavisno od svetske ekonomske situacije. Što kaže Ivan, ako nastavimo sa ovoliko saveta iz ove ekspertske grupe koja pripada ovih 1% još malo pa će da dodju neki ljudi da okupiraju forum :)

Moja logika je sledeća - ako je to neki relativno mali iznos para, tipa nedovoljno da se pribavi neka ozbiljna nekretnina, onda ga staviti u banku u bilo kojoj stranoj valuti. Padovi i skokovi u odnosima dolar/evro ne bi trebali da budu veći od onoga što će mizerna kamata iz banke da pokrije. Sa druge strane ako je to neki iznos para kojim se može pribaviti neka nekretnina, tipa neki manji stan ili tako nešto, onda pribaviti to pa ga izdavati, iako je i to jako sitna kinta, malo je veća od kamate iz banke pa samim tim je malo profitabilnije. Ne računam tu na povratak investicije, već samo na to da "parkiraš" negde pare dok ti ne zatrebaju.

Na kraju krajeva sve je rizik - stan koji je kupljen 2007. godine sad vredi za trećinu para manje. Ako je pak neko uzeo dinarski kredit za kola na primer u tom momentu sad je odlično prošao i sl, ali jebiga, to su rizici u životu.

Edited November 23, 2011 by Zwerko

[brue]

Ja i dalje tvrdim da ce da bude Run to the hills uskoro. Vidi ti kako da ulozis te pare u to imanje i da uzmes kravu/ovce ili posadis nesto. Ovo kad prsne, a za cudo nije jos prslo, ima da se cesemo i pitamo "sta ovo bi, zar nismo vec bili dotakli dno".

E kad budes imao proizvodnju, a krene sranje, onda lepo prodas nesto pa uzmes od Ivana neke zlatne dragunlije za po'kila krumpira...

A Dralu das 1 cherry paradajz za dzak papira, fino ofarbanog, koji je tek podigao iz banke.. cisto umesto toalet papira (mada paprat obavlja posao) ili 'mesto tapeta... a za litar mleka ima da peva "Lepa nasa EU"

[Kal1mero]

haha, dobar, dobar kraj.

nisam ceo tekst stavio :) evo linka :)

http://www.infomreza.com/ekonomija/lazno-zlato-je-tu-gde-je-pravo-zlato/#axzz1eWRyCnMw

[G!!!]

Najbolje je imati oružja kao za fallout scenario i nešto malo razumno odbranjive zemlje negde u brdima

hail to the king!

gunz

hillz

basement

wood

water

food

gold

-------

all checked !! fallout y u don't start already!

[Zwerko]

A zašto bi davao pare za tu zemlju? Zar nije lakše da je samo zauzmeš kad dođe apokalipsa a u medjuvremenu pare trošiš na kocku, kola i kurve? :)

[Sting]

Vidi se kako politicari razmishljaju .

[G!!!]

[:D]

[Shekk]

A zašto bi davao pare za tu zemlju? Zar nije lakše da je samo zauzmeš kad dođe apokalipsa a u medjuvremenu pare trošiš na kocku, kola i kurve? :)

[:D]

[Kal1mero]

i kako sad da ostavimo milione u banke ?!:D

:)http://www.mondo.rs/s225164/Info/Svet/Direktorka_Pireus_banke_ukrala_milione.html

Edited November 23, 2011 by Kal1mero

[Lucky]

Sad i ti kali! Pa uvek ima ovakvih šema po bankama i uvek će biti.

Ali nije samo po bankama ... no, da je sad "neizvesnije" ostaviti pare u bankama jeste, ali ne možda zbog samih banaka koliko zbog "atmosfere".

btw, pošto sve vreme pričamo o tome da daš pare banci, ona se "pokupi i ode iz srbije", šta se događa sa kontra slučajevima kada tebi banka da pare (kredit za stan npr) pa se "pokupi i ode"? Mislim, kako to ide? Sigurno hoće nekako da naplati svoja potraživanja od tebe, right? Pričamo striktno u teoriji naravno.

[Debeli]

дуг се не брише. постоји једно тело које се зове Агенција за стечај, санацију и ликвидацију банака. дугови ће овде вероватније бити преузимани преко припајања једних другима, што на локалу, што код мама компанија. држава мора да обезбеди огроман дисконт наших дугова.

[dvnityCker]

Ovo nije baš tačno ... ebanking CD ti je potreban da radiš plaćanja koja do tada nisi. Ako definišeš naloge "unapred" na kojima bi plaćao, CD ti kasnije ne treba, možeš da plaćaš odakle god. Znači napraviš ono, telenor, telekom, struja, infostan, neki drugi lični račun itd i plaćaš odakle god hoćeš. Po meni je taj sistem nekako bolji nego ebanking kod drugih, gde ako hoćeš dodatne naloge moraš da ideš u ekspozituru i potpisuješ zahtev da ti dodaju taj broj računa u listu predefinisanih.

btw, reče mi neko da će Intesa valjda prva do kraja godine ili početkom sledeće da omogući ebanking i u browseru koji nije Internet Explorer.

ista stvar , i gle kako je kod drugih banaka npr

u rajfajzenu, da bi placao nepredefinisane naloge, moras da imas registrovan broj mob, pa ti onda oni posalju kod na mob koji upises, u erste banci dobijes neku tan tablicu , a u ovoj mauricanskoj banci imas dve sifre - login i transactional. taj CD je za darvinovu nagradu jer da, ako zelis nesto da platis (ja recimo samo u 50% slucajeva placam na "ceste" naloge), moras da imas cd sa sobom, sto znaci da moras da vuces CD u novcaniku i koristis racunar koji ima opticki uradjaj. recimo da hoces da kupis devojci macbook air - a ona ima nalog u intezi - sta ces da radis? :)

a sto se tice IE eksluzivnosti.. to je posebna tema

erste ebanking je odlican po meni, dozvoljava prebacivanje sredstava sa kreditne kartice na dinarski racun i obrnuto, mozes sam da pravis ceste naloge, mozes da placas kome god hoces, a dovoljno je siguran, pritom radi u firefoxu - nabrojane razlike su po meni same po sebi dovoljne da intesi kazem lol gtfo

[Santa]

ista stvar , i gle kako je kod drugih banaka npr

u rajfajzenu, da bi placao nepredefinisane naloge, moras da imas registrovan broj mob, pa ti onda oni posalju kod na mob koji upises, u erste banci dobijes neku tan tablicu , a u ovoj mauricanskoj banci imas dve sifre - login i transactional. taj CD je za darvinovu nagradu jer da, ako zelis nesto da platis (ja recimo samo u 50% slucajeva placam na "ceste" naloge), moras da imas cd sa sobom, sto znaci da moras da vuces CD u novcaniku i koristis racunar koji ima opticki uradjaj. recimo da hoces da kupis devojci macbook air - a ona ima nalog u intezi - sta ces da radis? :)

a sto se tice IE eksluzivnosti.. to je posebna tema

erste ebanking je odlican po meni, dozvoljava prebacivanje sredstava sa kreditne kartice na dinarski racun i obrnuto, mozes sam da pravis ceste naloge, mozes da placas kome god hoces, a dovoljno je siguran, pritom radi u firefoxu - nabrojane razlike su po meni same po sebi dovoljne da intesi kazem lol gtfo

Napravi na flashu image tog CD-a?

[Lucky]

erste ebanking je odlican po meni, dozvoljava prebacivanje sredstava sa kreditne kartice na dinarski racun i obrnuto, mozes sam da pravis ceste naloge, mozes da placas kome god hoces, a dovoljno je siguran, pritom radi u firefoxu - nabrojane razlike su po meni same po sebi dovoljne da intesi kazem lol gtfo

Ima tu nečega ... u intesi isto ima ovo šibanje para, ali ne može sa kreditne na dinarski račun, može sa dinarskog na kreditnu.

Doduše, Erste recimo kod mene u kraju nema nigde blizu. Najbliža je nešto tipa na Slaviji, to bi meni lično bio problem. Intesa mi je najbliža :) A sa druge strane, taj CD mi ne smeta toliko u smislu "kad nisam kod kuće" jer stvarno ne znam šta je toliko hitno da moram odmah da ebankingom platim pa kao moram to da uradim "on a go". Ovaj problem sa CDom kao optičkim medijem koji umire i pričom sa MacBookAir-om stoji, i pade mi napamet, da li stvarno može da se napravi na flešu neki imidž toga? To bi bilo interesantno rešenje?

[f4ts0]

da tako ja radim