All Activity

Odgledah Black Rabbit, odlicna je serija Naravno ima poneka rupa tu i tamo, ali i ne treba se obazirati na to prica je sasvim solidna, a gluma je iznesena vise nego solidno Kraj je mozda blago predvidiv, ali solidna egzekucija

bye bye Hollywood

Uzeo sam da pogledam 28 godina posle, ali kao hajde da obnovim gradivo sa 28 dana i nedelja posle 🙂 28 dana posle - https://www.imdb.com/title/tt0289043/ I dalje relativno zabavno, sa anonimus Kilijanom 🙂 Toliko blesavih Dani Bojl scena da sam se prisetio zašto je to sve funkcionisalo iako je radnja i postavka presmešna za jedan zombi film ali je izvođenje odlično kao i režiserske odluke. možda me najviše iznenadio katastrofalni blu ray remaster ili šta je već, gore izgleda nego remaster Aliena iz sedamdesetih. 28 nedelja posle - https://www.imdb.com/title/tt0463854/ E ovo je već teška trešina :)) Kako prvi deo filma ima 7.5 ocenu a ovaj 6.8 nemam pojma, ali sam potpuno zaboravio koliko je ovo loš film :)) A zaboravio sam i da glumi Bojd iz Froma :)) Da ne ulazim u sve što je presmešno, ali keva koja preživljava tri meseca a izgleda kao da je bila na pustom ostrvu 20 godina i koja je lek za zarazu ali Idris Elba je u fazonu da će da je ubije, a u top secret projektu vojnom ćale ima ID karticu koja otvara sva vrata gde pritom kevu niko ne čuva u vojnom kompleksu koji vrvi od vojnika :)) Ćale koji postaje "pametni" zombi i situacija u kojoj vojnici nemaju posebnu prostoriju gde će da smeste ljude ako se desi opet nova glupost nego ih stave u neki magacin i kao zaključaju a postoje i druga vrata koja su otvorena i gde upadne ćale i pojede ih sve :)) Sistem odbrane od potencijalne nove zaraze je da sve pobiju tepih bombama, ali i pored toga jedini put do ostatka londona je obični most sa kapijom sa sela, samo što nema rezu onu običnu da pomeriš i da otvoriš vrata. bukvalno ga treba preskočiti, posebno što na kraju Zombiji dolaze u ostatak Evrope, ali objašnjenje zašto ih nema u trećem delu je da su nuke-ovali Pariz :)) 28 godina posle - https://www.imdb.com/title/tt10548174/ OK, nakon što sam pogledao film skapirao sam čemu nastavak, pošto u ovom filmu se skoro pa ništa nije ni dogodilo i sa druge strane uvedeni su likovi koji nisu dobili nikakvu razradu. Međutim, ono što mi je glavni problem je što i dalje ne kapiram kako neko može da osmisli koncept za film, ko je u tome inače, jer mu je to posao i da kaže "e ovo ima smisla". Znači saznajemo mi u novom delu filma da su zombiji mutirali pa ima više "klasa" gamerskim rečnikom i sad imamo obične koji su i dalje brzi i trče ali i "alfe" koji su duplo veći i ne možeš tako lako da ih ubiješ. Za sve to vreme komuna živi iza drvenih zidina a la Asteriks i Obeliks, srećno se razvijajući, pevaju, igraju, gaje životinje zato što su "sigurni" jer ih na tom njihovom ostrvu od kopnenog dela razdvaja sprud koji nestane kad naiđe plima, pojavi se kad je oseka. I zombiji to ne mogu da pređu :)) Čak i da uzmemo da su oni sami po sebi glupi (a kroz filmove vidimo da nisu baš, nije ono Train to busan situacija) imamo alfe za koje i u filmu kažu da su "pametni" i "razmišljaju". Mimo toga radnja skoro da ne postoji, što je jasno objašnjivo time da će biti drugog dela u januaru.

Koliko su ga upropastili sa završetkom originalne serije, po meni je New Blood odličan potez jer nisu znali ni šta da očekuju plus je lakše mini seriju prodati fanovima u fazonu ajde da vidim na šta liči možda će da bude nešto ok, nego da najave kao celu novu seriju pa da su ljudi mišljenja da će da je upropaste kao što su originalnu. i onda pošto su reakcije bile ok uzeli su da rade i resurrection. a original sin je prequel da, gde ovaj i dalje radi naraciju, ali cela glumačka postava je drugačija.

Imam jako lepe uspomene na prvi Dying Light. Prešao sam ga na 100% tokom nekoliko besanih noći, baš u trenutku kada su zombi igre postajale zamorne. Tada nam je očajnički trebalo nešto sveže i inventivno što bi razbilo taj umor, a parkur kroz Haran je to savršeno postigao. Prošlo je mnogo godina otkad smo se poslednji put susreli sa Kajlom Krejnom, i te godine mu nisu bile nimalo blage… Posle skoro deceniju i po mučenja i eksperimenata od strane novog negativca, Barona, Kajl se našao u Evropi sa monstruoznim novim sposobnostima koje će mu biti potrebne da se suoči sa novim tipom zaraženih – Himerama. Nove „zverske“ moći su odličan dodatak Krejnovom arsenalu. Aktiviraju se kada se napuni Beast metar, što se postiže napadima, primanjem udaraca i uspešnim izbegavanjem istih. Kada se ovaj metar napuni, njegovi napadi postaju brži i snažniji, a nadogradnje mu omogućavaju da udara o tlo, baca delove ruševina i još mnogo toga. Ovaj sistem čini borbu mnogo dinamičnijom i zabavnijom – ponekad sam namerno izazivao hordu samo da bih podigao Beast metar pre sledeće borbe sa bossom. Bossovi su upravo Himere – zaraženi mutirani Baronovim eksperimentima, a svaka borba ima neku svoju „caku“. Neke su mi bile posebno interesantne, a pojedini okršaji su pretvarali igru u zombificiranu verziju Shadow of the Colossus-a. Iako sam se radovao svakom sledećem susretu, smatram da su borbe mogle biti raznovrsnije. Nadam se da će ovo unaprediti u sledećem nastavku, jer je koncept veoma jak. Kažu da je putovanje važnije od odredišta, a Dying Light je oduvek briljirao u tome da kretanje kroz svet učini zabavnim. The Beast nastavlja tu tradiciju. Old Town je savršeno igralište za upoznavanje sa kretanjem – tu su šipke za ljuljanje, stubovi za preskakanje, čak i unutrašnjosti zgrada za brze prečice. Manji gradovi i industrijska zona nude manje opcija, prostrane šume i livade izgledaju predivno, ali trčanje po otvorenim poljima nije ni blizu uzbudljivo kao let preko krovova. Tu su i automobili koji pomažu da se brže stigne od tačke A do tačke B, ali iskreno, niko ne igra Dying Light da bi seo za volan. Uprkos izuzetno zabavnom kretanju, igra nažalost pati od nepreciznih kontrola, baš kao i prethodni delovi. Dešavalo mi se da Krejn odbije da se uhvati za očigledno mesto za penjanje ili da se zaglavi na ivici krova, što je često značilo sigurnu smrt. Nije nešto što kvari celo iskustvo, ali u igri gde je momentum ključan, ovakvi trenuci umeju da budu prilično iritantni. Jedna od najboljih stvari u The Beast je sporedni sadržaj, koji je često bolji i od glavne priče. Sporedne misije nisu obični „fetch questovi“, već obogaćuju iskustvo tako što upoznaju igrača sa ostalim preživelima. Rešavaćete misterije serijskih ubica, spajati porodice i istraživati šta znači preživljavati bez Krejnovog imuniteta. Ovo su solidno ubedljive priče i toplo preporučujem da se sve odrade, kako zbog celokupnog iskustva, tako i zbog unikatnih nagrada. Ciklus dana i noći je i dalje fantastičan. U prvom delu sam voleo da namerno izlazim noću i izazivam potere, dok sam u The Beast prvi put osetio pravi strah kada bi sunce počelo da zalazi. Čak i sa unapređenim sposobnostima, određeni neprijatelji su i te kako smrtonosni i često sam jedva uspevao da im pobegnem. Jedina šteta je što otvoreni prostori smanjuju mogućnost bekstva – van Old Town-a noć lako postaje kobna zamka. Dying Light: The Beast je igra koju morate odigrati ako ste fan serijala i predstavlja herojski povratak Krejna koji je sve započeo. Nove zverske moći sjajno osvežavaju borbu, a parkur je zabavan kao i davne 2015. godine. Dying Light: The Beast je dostupan za PC, PS4/5, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Techland Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Povratak Kajla Krejna: Dying Light: The Beast recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Ja tek sad vidim da ima i Dexter: Resurrection, a i Dexter: Original Sin. Wtf, pa zar nisu mogli samo da nastave sa novim sezonama , a da urade samo taj Original Sin (pretpostavljam da je to prequel?)

Ovaj mi je najjači (konteks' - Arapi kupili EA za 55 milijardi)

Dinamo i Makabi igraju u Srbiji, za koga navijamo? :D

https://worldoftanks.eu/en/news/general-news/battle-pass-special-october-2025/

Dexter: New Blood - https://www.imdb.com/title/tt14164730/ Krenuo sam ovo da gledam, i zapravo uopšte nije toliko loše. Ima taj šmek starih sezona ... i taj neki polu "komedija" momenat sa nekim tupavim sitcom razmenama, a opet kao i "ozbiljnu" notu na drugu stranu. Odlično su ubacili Debru, pitao sam se kako će, ali dosta dobar momenat i čak nije ni loša ovde što se glume tiče, pošto je bila dosta problematična u originalnom Dexteru 🙂 Nisam stigao dalje od neke 4-5 epizode pa ne mogu da procenim dal' će da fejluju do kraja, videćemo 🙂

Haha centar Boban 🙂 kakav blast from the past! grozno je ja sam u onoj novogradnji za 70 eur, ćutim, plaćam i molim se Bogu

Bar ima prave izduve 🙂

Jebem ti sve kinesko i svima koji kupuje ovakvo vozilo

Evo ga ovde, Kill Lupercal, pa gledajte pre nego obrišu, ili ujurite na stremiu 🙂

na vračar historical ima i za 300 i 350 eur, ali da kažemo da je prosek dalje oko 100tinak eur, ima čak i za 80ak, pa ono 120-130 eur itd. ne znam nbgd, možda je gore nego na vračaru 🙂

Kod mene u Bežaniji lik izdaje parking mesto za 170 evra, ali ok, lud je, realno je oko 100-120 najmanje, plus je dosta teško naći u tom delu Novog Beograda da nije ono nešto polu poplavljeno i sl.

Pa ono, na dnevnom nivou nije tolika razlika, ali ako je neko 20 dana tu, sa 4000 na 8000 din već polako "klizi" ka kategoriji da mu se više isplati da uzme garažu tu negde blizu za slične pare i makar ima osigurano mesto 🙂 a i teorijski sigurnije i natrkiveno. ne znam baš cene na nbgd, kapiram da je 70-100eur moguće naći. ja s vremena na vreme idem na sastanke blizu sava centra, onaj parking ispod koji je plava zona nisam primetio da se razlikuje koliko je pun zbog te promene, već ako posle 10 dolaziš jako je velika šansa da je 100% popunjen.

Probao, odlična je i ovako nedovršena. Prve dve misije relativno lagano prošao, i u poslednjoj odbrambenoj misiji (odbrani bazu 10 krugova) su me odvalili kao mladog majmuna.

Još jedna anegdota: radim iz kanca kod Arene od pre 2 godine. Ima veliki parking (plava zona). Pre 1-2 godine se parking napuni između 9:00 i 9:30. Sada je parking poluprazan u 9h, a nalazim komotno parking u 10h. Jedina razlika je što su digli dnevnu kartu sa 200 na 400 RSD.

Ae ovde da nastavimo, posto jos uvek nemamo 1984 topic: https://www.instagram.com/reel/DPHjvZSDLpo/?igsh=MW8zOWN2dGd1ZW41cg==

Sa rastom cena i opadanjem kvaliteta AAA igara, manje, svedenije i jeftinije igre zauzimaju glavno mesto na gejming bini. Najbolji primer za ovo bi bio Clair Obscure: Expedition 33, barem ove godine, i drago mi je da se AA igre guraju u mejnstrim sa inovacijama kako u priči, tako i u gejmplej mehanikama, ali i u pristupačnim cenama. Hell Is Us je još jedna, relativno kvalitetna AA igra koja pokušava nešto novo i divlje, ali ne uspeva baš da pogodi sve mete neophodne da bude u centru pažnje. Hell Is Us je akcija iz trećeg lica, (da ne kažem souls-like) gde ste spušteni u fiktivnu državu Hadea koja je u konstantnom civilnom ratu. Remi (glas mu pozajmljuje Elias Toufexis poznat po Deus Ex igrama i „nikada nije tražio ovo“), vaš lik, je rođen u Hadei ali ga je kao dete majka krijumčarila van države. Sada, Remi pokušava da se vrati nazad i pronađe svoju majku tako što se priključi i pobegne iz verzije vojske Ujedinjenih Nacija ovog sveta. Ubrzo se suočava sa hororima rata gde obe strane tvrde da su u pravu i na njemu je da nekako prođe kroz ratne zone sa glavom na ramenima. Već tokom prve misije, Remi saznaje da nije samo rat problem u Hadei, već i čudovišta, aparacije koje su se pojavile nedavno i ne biraju strane. Sticajem okolnosti, Remi završava sa mističnim oružjem, kabanicom koja mu iz nekog razloga daje vrlo vernu Death Stranding siluetu i time je opremljen za ono što ga čeka sve dublje u ovoj ratom razorenoj državi. Igra se od početka trudi da vam vrlo jasno stavi do znanja da apsolutno sve ide po zlu. Čim upoznate prvog NPC-a biće vam jasno da je životni standard izuzetno nizak, šansa za preživljavanje izuzetno mala i da treba da očekujete veliki izazov. Hell Is Us sa ovim radi nešto vrlo unikatno a to je da uopšte ne drži igrača za ruku. Morate da pratite šta vam likovi pričaju, da koristite kompas za navigaciju i da motrite koje usluge prihvatate ili ne i da li potencijalno mogu da imaju neko vremensko ograničenje. Svet je podeljen na nekoliko srednje-velikih lokacija tako da imate potpunu slobodnu da istražujete gde god želite i samim tim da pronalazite kako skrivene lokacije, tako i NPC-eve i kvestove. U početku će vam dizajn lokacija biti totalno čudan, klaustrofobičan i osećaćete se kao u lavirintu, ali već treći put kada napravite neki krug, samo će vam kliknuti gde se nalazite u datom momentu u odnosu na recimo glavni grad zone i gde biste trebalo dalje da idete. Ono što meni lično smeta je što, iako volim da me ne drže puno za ruku, nema samo neki marker koji bi mi rekao „e, ovde je za dalje, a ti slobodno istražuj okolo“. Da, većina NPC-eva će vam ponoviti na ovaj ili onaj način gde treba da idete, ali to je uglavnom u generalizovanim pravcima (istok, zapad, sever jug). Ove odrednice nisu od prevelike pomoći jer su lokacije ili baš široke, ili ima toliko račvanja da više puteva ide u tehnički istom smeru ali na potpuno drugačije lokacije. Istraživanje i naletanje na nasumične lokacije, događaje i NPC likove je generalno super, ali utisak kvare dva faktora – kombat i mehanika lečenja. Da bi svet bio dobar za istraživanje, pogotovo bez smernica, bitno je da postoje dobre gejmplej mehanike u vidu ili kombata ili pokrivanja distanci (vozila na primer). Nažalost, Hell Is Us nema ni jedno ni drugo. Vozilo postoji ali vam služi kao glavni HUB i da vas vozi iz zone u zonu, a u okviru svake zone se uvek krećete peške i ne postoji fast travel, sem nazad do vozila. Problem sa kombatom se deli na dva dela – neprijatelje (njihov dizajn i manjak raznovrsnosti) i na mehanike. Da krenemo prvo od neprijatelja. Čudovišta koja vas napadaju su jako apstraktnog dizajna i jako lepo ali i zastrašujuće izgledaju. Skoro svi su obojeni u kost belu boju i daju jak kontrast sumornoj, kišnoj, maglovitoj i dimom obavijenoj Hadei. Ono što je meni smetalo je da se većina njih kreće jako nepravilno. Neprijatelji „gličuju“ ka vama i u početku je jako teško da odredite kada će vas zapravo udariti kako biste uradili parry ili dodge. Pored malog broja standardnih neprijatelja, postoje i specijalne varijante istih iz kojih izlazi neka vrsta duše koju prvo treba da ubijete pre nego što možete da uradite štetu domaćinu iste. Ovo postaje jako komplikovano pogotovo ako ima više neprijatelja jer se i duše „gličuju“ i napadaju vas, pa mi je bilo potrebno dosta vremena da se naviknem na napade – kao u tipičnim souls igrama, gine se mnogo. Što se osnovnih napada tiče, imate samo jedan koji se spamuje i napad koji možete da „napunite“ koristeći posebnu energiju koju skupljate tokom borbe. Ovaj stil je jako bazičan i po mom mišljenju dosadan. Istina, u datom momentu možete da nosite dve vrste oružja kao na primer mač i dve sekire pa da kombinujete, ali i dalje ne dodaje dovoljnu dubinu da kombat bude zabavan. Pored ovoga, sa vama leti dron koji može da vam pripomogne sa posebnim sposobnostima koje otključavate istraživanjem igre. Prva osobina koju dobijete je da dron veže jednog neprijatelja što vama ostavlja prostora da se pozabavite sa ostatkom. Kasnije, dobijaćete sposobnosti za drona koje su vezane za kretanje i to mnogo više pomaže kako u kombatu tako i u samom istraživanju, ali ste vezani za cooldown tj. posebnu energiju koju koristi samo dron. Pored toga, postoji mehanika koja je na papiru vrlo inteligentna ali se meni nije nimalo dopala. Naime, vaš HP je vezan za staminu, što znači da što manje HP-a imate, to imate manje i stamine. To znači da, što vas više biju, manje mogućnosti imate za odbranu ili napad. Nije mi najjasnije zašto su imali ovaj pristup i izgleda mi da su samo hteli da se razlikuju od ostalih souls igara. U više navrata sam izabrao da umrem nego da se teturam sa jednom trećinom ili petinom ukupnog HP-a i stamine kako bi možda uspeo da uradim parry i povratim deo HP-a. Tu dolazimo do druge vrlo čudne mehanike – lečenja. Pored toga što možete da pronađete setove za prvu pomoć koji su veoma retki, igra od vas očekuje da se lečite tokom borbe. Ako ste dovoljno puta udarili, izbegli ili odbili napad, pojaviće se prsten oko Remijevog tela i tada morate brzo da pritisnete R1 da biste se izlečili za deo štete. Meni je ovo bilo izuzetno naporno jer sam se više fokusirao na neprijatelje i njihove gličovane napade nego što sam motrio kad će da se pojavi taj prsten, a tajming je preterano mali. Spamovanje R1 je pomoglo par puta ali ne uvek, i nije efikasno. Baš sam imao problema sa ovom mehanikom jer nisam mogao da razdvojim fokus sa bitke na vrlo suptilni QTE, koji je pritom od ogromnog značaja. Na kraju sam rešio da idem pristupom kao u svakoj drugoj souls igri – gini dok ne naučiš fajt toliko dobro da ne mogu ni da te udare. Zbog ovog vida kombata, istraživanje je bilo mučno i više sam gledao da izbegavam bitke nego da ulazim u njih kako bih istražio dalje. Često sam naletao na grupe elitnih neprijatelja iza kojih se jasno vidi neki novi podrum, da bih samo odustao i rekao sebi da ću doći kasnije – a nikada nisam. Mimo ovoga, sama atmosfera, zvuk kao i grafika su na skoro najvišem nivou i igra vas baš ubacuje u svoj univerzum. Zadaci koje prihvatate se takođe ogledaju u tome. Na primer, naleteo sam na baku koja čuva bebu u kanalizaciji i beži od vojske da bi mi rekla da joj je ponestalo mleka i ne zna koliko dugo će beba preživeti. Ja sam se u tom momentu setio da NPC koga sam sreo na početku igre ima kravu i brže bolje sam otrčao do njega sa praznim flašama da mi sipa malo. Ovo je zapravo uspelo i bio sam vrlo srećan što sam se na vreme setio nekog detalja koji bi bio samo pozadina u drugim igrama, dok je ovde vrlo bitan za rešavanje kvesta. Igra generalno odiše depresivnim vajbom i ne beži od toga. Štaviše, iza svakog ćoška pokušava da vam stavi do znanja koji horori rata postoje. Jako retko ćete naići na srećne momente, čak ni kad završavate kvestove, jer kada razmislite dovoljno, neka srećna razrešenja potencijalno vuku kobne posledice kasnije. Performanse, doduše, nisu na najvišem nivou na osnovnom modelu PS5. Igrao sam isključivo u performans modu i dosta puta je došlo do opadanja frejmova kao i mikro seckanja koja su često uticala na ishod borbi. Kao što sam spomenuo za Borderlands 4 u drugom tekstu, prošlo je dosta vremena od izlaska igre i ovi tehnički problemi još uvek nisu rešeni, što je šteta jer se od konzola očekuje da igre na njima rade dobro od prvog dana izlaska. Hell Is Us nije igra koja će se svima dopasti. Ja sam siguran da bi ovo meni bila igra na visokom mestu ove godine da je kombat i generalni gejmplej na višem nivou, tj. da bude komplementaran nevođenom istraživanju. Ovako, istraživanje mi je bilo više mučenje nego uživanje ali sam siguran da nekim ljudima ovo neće smetati. Cena je vrlo korektna i nadam se da će igra biti dovoljno uspešna da proizvede nastavak, jer sam siguran da će developeri uzeti u obzir sve kritike. Hell Is Us je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Igor Totić Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Koliko depresivnu igru želite? – Hell Is Us recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

haE!

ae moze i rapid. koji ti je nick na lc?