Zwerko

Kad već pomenu, ova je jedna od mojih all time favorita iako je stara bar 10 godina, ali svaki put se oduševim:

Meni se bre na OMV-u desilo još sa Fabiom da kažem da mi sipaju pun i on mi sipa tipa 44,64 litra, a kapacitet rezervoara je 45 litara, pritom je bord kompjuter pokazivao da mogu da vozim još 60-70km, što bi u odnosu na prosečnu potrošnju značilo da imam bar još 3-4 litra. Ali ko bi se sad ubedjivao s njima, promeniš pumpu...

Pazi, u onom pravilniku tamo stoji kakve karakteristike mora da ima retrovizor, ali kapiram da bi to samo na tehničkom mogli da naprave problem oko toga. Sa druge strane verovatno je vozač nekog takvog automobila neka fensi cica koja će liku na tehničkom da uradi "trep trep" i ovaj će da zaboravi koji je auto uopšte i pregledao :)) Član 75 Vozačko ogledalo na motornom vozilu mora biti ugrađeno i izvedeno kao najmanje: 1) jedno vozačko ogledalo na traktoru vrste T1 i putničkim vozilima sa najviše dva sedišta; 2) dva vozačka ogledala na motociklu, ako je motocikl prvi put registrovan nakon 1. jula 2011. godine i na traktoru vrsta T2 do T5 kao i na turističkom vozu K5; 3) dva vozačka ogledala na putničkom automobilu sa četiri ili više sedišta, od kojih je jedno smešteno unutar karoserije, a drugo izvan karoserije na levoj strani vozila; 4) dva vozačka ogledala na autobusu, putničkom automobilu koji vuče kamp prikolicu i trolejbusu sa obe spoljašnje strane prednjeg dela ovih vozila i jedno vozačko ogledalo unutar karoserije; 5) dva vozačka ogledala na teretnim vozilima sa obe spoljašnje strane prednjeg dela tih vozila. Vozačko ogledalo mora biti homologovano prema jednoobraznim tehničkim uslovima. Vozačko ogledalo mora biti postavljeno tako da vozaču omogućava osmatranje puta i saobraćaja iza vozila, odnosno skupa vozila, i kad se u vozilu nalazi najveći dozvoljeni broj lica, odnosno i kad je vozilo natovareno. Vozačko ogledalo mora biti zglobno vezano za ležište svog nosača tako da se može postaviti u bilo koji položaj radi osmatranja puta i saobraćaja iza vozila i da u postavljenom položaju ostane i pri normalnim potresima za vreme kretanja vozila. Vozačko ogledalo postavljeno unutar karoserije vozila vrste M1 mora se nalaziti na mestu na kome ga vozač sa svog sedišta može podešavati rukom. Površina vozačkog ogledala mora imati takve optičke karakteristike da ne prouzrokuje znatniju deformaciju slike i boje predmeta i da nije podložna štetnom dejstvu atmosferskih prilika. Površina vozačkog ogledala koja reflektuje sliku može biti ravna ili blago ispupčena (konveksna) ili kombinovana. Radijus ispupčenosti površine vozačkog ogledala ne sme biti manji od 80 cm. Površina vozačkog ogledala mora iznositi, i to: 1) ogledala smeštenog unutar karoserije i izvan karoserije putničkog automobila - najmanje 60 cm2; 2) ogledala smeštenih izvan karoserije ostalih motornih vozila - najmanje 150 cm2 ako im je površina ispupčena, odnosno najmanje 300 cm² ako im je površina ravna; 3) ogledala na motociklu, motociklu s tri točka, lakom četvorociklu - najmanje 50 cm2. Ako je na vozilu vrste M1, s obzirom na konstrukciju karoserije, ili ukupno prigušenje svetla kroz zadnje staklo veće od 50%, neizvodljiva upotreba ogledala unutar karoserije tada takvo vozilo mora imati najmanje dva spoljna ogledala sa bočnih strana vozila.

Nije problem bio u njihovoj zahtevnosti, već u strategiji koju su sprovodili. Nemci nisu imali bombardere koji bi iz Berlina mogli poleteti i efektivno bombardovati London ili Moskvu. Slična stvar i sa Rusima. Sa druge strane Saveznici su već krajem 1941. godine mogli da upotrebe Lancastere, B-24 i B-17 u cilju strateškog bombardovanja nemačkih gradova i industrijskih postrojenja. Problem je bio u shvatanju ratovanja, Nemci (a kasnije su to i Rusi kopirali) su bombardere videli kao glavnu podršku za trupe koje napreduju na zemlji, a ne kao snagu koja može samostalno delovati. Zato su prilikom bitke za Britaniju i imali problem jer nit su njihovi bombarderi mogli da ponesu dovoljno tereta (u poređenju sa kasnijim savezničkim), nit su imali dovoljan dolet da stignu dalje od juga ostrva. Takođe u momentu kada su Nemci efektivno izgubili bitku za Britaniju nastala je pat pozicija - obe sile su bile poprilično iscrpljene i svaka sa svoje strane okeana, tj mora. U tom slučaju su Saveznici krenuli da koriste teške bombardere da uništavaju moral i proizvodne kapacitete Nemačke, dok im Nemci nisu mogli ništa i prave katastrofalan potez odlučujući da napadnu Rusiju koja je zbog svoje veličine i količine resursa praktično bila neosvojiva. Sa druge strane Rusi su takođe razmišljali u domenima blitzkreig tehnike i o bombarderima razmišljali samo kao o podršci kopnenim trupama. U tom kontekstu je interesantan kometar da je najbolja primena blitzkreig taktike u II svetskom ratu praktično bila od strane Rusa prilikom osvajanja Mandžurije u avgustu 1945. godine, čak ima i onih koji tvrde da se Japan nije predao samo zbog A-bombe, već kada su shvatili silinu ruskog napada su shvatili da se od toga ne mogu odbraniti u Aziji, a samim tim kasnije ni na svom matičnom ostrvu. Ono što je interesantno jeste videti kakvi su bili nemački i ruski teški bombarderi iz WWII. Petlyakov Pe-8 Korišćen za bombardovanje Berlina u avgustu 1941. godine i praktično nikada više. Ukupno napravljeno 93 komada, kasnije korišćeni uglavnom samo za napade na nemačke aerodrome i za prevoz VIP ličnosti. Heinkel He 177 Jedini masovno proizvođen teški bombarder u Nemačkoj, napravljeno je ukupno 1167 komada. Imao je problema od starta sa motorima pa su ga piloti nazvali "leteći zapaljeni kovčeg". Interesantno je da je specifikacija predviđala da se može koristiti kao bombarder za obrušavanje, što opet govori u prilog činjenici kako su Nemci mnogo više bili okrenuti taktičkoj komponenti bombardera u odnosu na stratešku. Dornier Do 19 Napravljen samo jedan prototip, u okviru programa "Ural bombarder" (iz samog imena se vidi šta je trebalo da radi), ali kada je poginuo general Wever 1936. godine odustalo se od programa strateških bombardera i jedini primerak ovoga se kasnije koristio u transportne svrhe. Junkers JU-89 Originalni Ural bombarder, napravljeno je samo 2 prototipa, kasnije se kao i kod Do 19 odustalo od daljeg razvoja još pre početka rata. A u perspektivi treba samo pogledati cifre savezničkih strateških bombardera: Lancaster - 7.377 kom Halifax - 6.178 B-17 - 12.731 B-24 - 18.482 B-29 - 3.970 Ja sam bio pre oko dve godine, dosta se dobro drži, mene je iznerviralo što je vitrina gde drže neeksplodirane bombe iz 1999. delove F-117 i još neke tako stvari puna prašine... Osim toga vrlo kul. Diskusija o obrnutoj streli krila u drugom topicu.

Pa ovoj sa farmom Stigova, kad briše korektorom po laptopu, u smislu svaki Stig koji krene da piše knjigu je retard :)

Inače kad već govorimo i o poznatim ratnicima II svetskog rata, evo male priče o jednom od najčudnijih. Wojtek Poljski vojnici su 1939. prilikom podele Poljske između Nemačke i SSSR-a delom završili u logorima u Sibiru. Kako je Nemačka kasnije napala SSSR Čerčil je ubedio Staljina da deo tih vojnika pusti iz logora i pošalje ih u Palestinu gde bi ih Englezi opremili i poslali ponovo u borbu. Na svom putu kroz Iran, jedna jedinica poljaka je od lokalnog dečaka za nekoliko konzervi kupila mladučne velikog mrkog medveda i krenula da se zabavlja s njim. Ubrzo je medved pošao sa njima u Palestinu, a usput je postao prava atrakcija među vojnicima - počeo je da pije pivo i da puši cigarere, rvao se s vojnicima, naučen je čak i da pozdravlja i salutira. 1943. godine jedinica dobija naređenje da pomogne savezničkim naporima u Italiji i nastaje problem kako povesti medveda - Wojteka. Da bi opravdali da ga povedu morali su da ga upišu u redovnu vojsku, gde je dobio formalno ime, čin i registarski broj. Učestvovao je u nekoliko bitaka, ali najpoznatija je ona za zauzimanje manastira Monte Cassino u Italiji. S obzirom da je njegova jedinica bila zadužena za transport u okviru artiljeriskog bataljona, Wojtek se često mogao videti kako viri iz kamiona s municijom i radosno uživa u vetru ne hajući nimalo za eksplozije i granate koje su padale svuda oko njih. Uspeli su čak i da ga obuče da vojnicima na položaju donosi artiljeriske granate što je vrlo efikasno radio, opet ne hajući za konstantnu paljbu i eksplozije oko njega. Posle II svetskog rata poljacima koji su ratovali na strani zapadnih Saveznika nije dozvoljeno da se vrate u sada komunističku zemlju, tako da se veliki broj njih naselio u Škotskoj, pa tako i Wojtek gde je živeo u zoološkom vrtu u Edinburgu sve do 1963. godine kada je preminuo. Postoji inicijativa da mu se u tom gradu podigne bista, a interesantno je da je sve do kraja života reagovao kad bi mu se neko obratio na poljskom i uredno salutirao i tražio pivo i cigare (koje je delom jeo, a delom pušio :) Treba napomenuti da je životinja bila teška 250 kilograma i dugačka/visoka oko 1.8 metara. Evo i nekoliko fotki da se ilustruje ova potpuno neverovatna priča: Oznaka jedinice u kojoj je služio:

U kontekstu toga da Rusi nisu pravili teške bombardere, već samo taktičke, za podršku trupama na zemlji, zanimljivo je videti koliko su zapravo tokom rata oni učili od Nemaca i kasnije primenjivali. Naime, upravo su Nemci prvi primenili taktičke bombardere za podršku svojim trupama na zemlji, u okviru blitzkreig koncepta ratovanja. Ipak, njima se to upravo i obilo o glavu jer kada su krenuli da napadaju ciljeve na većim udaljenostima, kao što je Britanija ili kasnije SSSR, nisu imali bombardere koji bi imali dovoljni dolet da efektivno deluju. U tom smislu nikada nisu mogli da stignu do fabrika iza Urala, da su imali nešto poput B-17 ili Lancastera makar u razvoju 1941. godine, verovatno bi do 1943. imali operativne bombardere koji su mogli da napadaju ruske fabrike daleko iza fronta, praktično ono što su Englezi i Ameri radili njima pune dve godine dok se nisu iskrcali u Zapadnoj Evropi. Problem je bio što su oni davno odustali od razvoja četvoromotornih strateških bombardera i fokusirali se samo na taktičke za podršku trupama na zemlji. Rusi su uradili upravo isto to, samo što su oni imali prednost što su oni mogli da se bave samo frontom dok su se za strateško iscrpljivanje Nemačke pobrinuli Englezi i Amerikanci, samim tim nije bilo potrebe da oni razvijaju stratešku avijaciju (to su krenuli tek kasnije za vreme Hladnog rata). Ono što je recimo interesantno kod žena pilota iz Drugog svetskog rata jeste da su praktično postojale samo u ruskom vazduhoplovstvu. Zanimljiv je primer Anne Yegorove koja je inicijalno letela na Po-2 dvokrilcu u izviđačkim misijama, ali se od 1943. prebacila na Il-2 i letela 270 borbenih misija tokom rata. U avgustu 1944. godine nad Varšavom je njen avion pogođen od strane PVO i poginuo je njen zadnji mitraljezac, a njen avion se zapalio i okrenuo naopako. Ona je uspela da iskoči sa male visine, ali joj se padobran nije u potpunosti otvorio i pored opekotina je zadobila nekoliko preloma. Uhvatili su je Nemci i prebacili u logor za zarobljenike gde su joj kolege ruski doktori pružili prvu pomoć i ona je preživela. U međuvremenu su u SSSR smatrali da je mrtva i "posthumno" joj dodelili najviše odlikovanje Heroj Sovjetskog Saveza. Krajem januara 1945. godine rusi su oslobodili njen logor, ali je nju uhapsila NKVD (preteča KGB) i ispitivali je više od 10 dana jer su smatrali da je ona izdajnik s obzirom da su uspeli da je uhvate živu. Pošto su drugi logoraši posvedočili da je u logor zaista stigla u izuzetno lošem stanju i da svakako nije mogla niti da se brani niti da saradjuje s Nemcima, pustili su je, ali je još mnogo godina kasnije bila sumnjiva. Tek 1965. godine je dobila zvanično priznanje za svoj heroizam i nagrađena, ovog puta za života, ordenom Heroja Sovjetskog Saveza.

Bogami i u reklami su ga ishejtovali za knjigu za sve pare :)

Camaro je extra, Dodge ne baš tako. Ali je činjenica da novi Camaro ili Mustang (video sam jednog ili dva) na ulicama Beograda deluje kao da si tenk parkirao. Inače najnoviji modeli Challangera (koji mi je kadna kul jer je retro): I Charger koji je prosto bljak... Inače ga na Dodge sajtu reklamiraju da na autoputu troši samo 26 miles per gallon, tj negde oko 11 litara na 100km. Koliko li troši u gradu sunce mu :))) A motori počinju od 3 litra zapremine pa naviše :))

E danas kad sam bio u prodavnici za gume pitah čoveka za to i pokaza mi, znači zaista izgleda kao mreža za basket, tipa imaš utisak kao da je ono stvarno kanap. Kapiram da je dosta dobra strana toga što kad posle snega naiđeš na deo očišćenog kolovoza verovatno neće onako da klapara kao pravi lanci. Doduše kapiram da opet ne možeš baš da voziš 120 km/h s time. Za moje 16" točkove koštaju oko 11.500 (sama cena zavisi i od ostalih dimenzija guma, uzima se tačno po meri, kao i guma). E ja sam ovo gledao u emisiji SAT kad sam bio klinac, dok su još imali "majstor Riletove majstorije" rubriku. Doduše nisam siguran da bih znao da ponovim, ali ne deluje komplikovano. Doduše u sledećoj epizodi je majstor Rile odsekao katalizator s auspuha kao nepotreban detalj :)) Da, to su neki skroz fensi. Ali ostaje pitanje koliko ćeš to realno koristiti, tipa ako znaš da ga koristiš jednom u toku zime onda kupiš recimo ove Michelin, ako ideš svakih 15 dana na planinu onda kupiš te najbolje. Sa druge strane i moje je iskustvo da nikada do sada u toku mog vozačkog staža od nekih 6 godina nisam imao ni približno situaciju u kojoj bih i pomislio da mi trebaju lanci...

Ahahahahha, nova primena zakona o bezbednosti saobraćaja u Španiji! Spanish Hookers Forced To Wear Reflective Safety Vests Sex workers in rural Spain are being forced to wear yellow fluorescent safety vests while renting their bodies in traffic or pay a fine. It's just another way the Spanish are embracing the concept of safer sex.

Pa jeste lep, ali sam ja ipak gajio nade da će krenuti u drugom pravcu, recimo ovaj poslednji ima neverovatnu sličnost sa jednim prototipom koji je izgubio trku za serijsku proizvodnju u Americi pre 10ak godina: Nadam se samo da će sa ovim novim Sukhojem uraditi nešto pametno po pitanju motora, priča se da bi tu trebalo da naprave baš neko čudo, ali je moguće da će tek druga serija ovih aviona imati naprednije motore. P.S. Na prvoj slici je gore novi Sukhoi, a dole pandan.

Proćiće još mnogo vode Dunavom dok se neka zemlja odluči da im primarni lovac za prevlast u vazdušnom prostoru bude bespilotna letelica. Čak je pitanje da li će ikada to neko javno reći ili će samo smanjiti broj lovaca a povećati broj automatizovanih raketa zemlja-vazduh i drugih protivavionskih sistema. Takođe naoružane bespilotne letelice se za sada predviđaju uglavnom za napade na ciljeve na zemlji, još će proći vremena dok se ne budu koristile za prevlast u vazduhu. A što se sledećeg ruskog lovca tiče izgleda da će ipak ići na neku konvencionalniju priču, sličniju F-22 ili JSF letelicama kod amera. Recimo ovaj prototip je poleteo u januaru ove godine Sukhoi PAK FA P.S. Može i split ove teme od nadležnih :)

Uf, dobro je, kad sam video prvu sliku pomislio sam da je Maybach :) Hyndai nije strašno upropastiti.

Ja sam se zajebao, ne na napred, nego na dole. Ovo što je čovek rekao, s obzirom da je koren krila dalje od kabine retard pilot koji se obučava ili bombarder može iz kabine da vidi šire vidno polje ka dole. Tamo gde je koren krila obrnute strele svakako ne vidi jer mu je mnogo daleko iza ledja. Pazi, tradicionalni način projektovanja aviona teži da napravi letelicu sa pozitivnom stabilnošću, takva letelica se opire naginjanju i ako se popusti kontrola on se vraća u neutralan položaj, tj u ravan let, recimo na Wikipediji ovo navode kao izuzetno stabilan avion http://en.wikipedia.org/wiki/Cessna_152 Sa druge strane avion sa neutralnom stabilnošću će ako se nagne nastaviti da drži pravac dok mu se kontrola ne promeni. Moderni avioni, kao što je Eurofighter, F117 ili B2 su iz različitih razloga (prvi zbog manevrisanja, druga dva zbog stealth karakteristika) napravljeni sa idejom relaksirane stabilnosti. Poenta je da bi takav avion u slučaju da ne postoji kontrola (isključi se kompjuter i ne dira se palica) oscilirao po određenom obrascu gde bi se u svakom momentu povećavala amplituda tog obrasca. Pitanje je čak i da pilot pokušava sve vreme da umiri avion da li bi to mogao da uradi bez kompjutera, tj fly-by-wire sistema koji ga stalno stabilizuje. Iako obrnuta strela krila nije jedini uzrok ovakvog ponašanja (čak nijedan od pomenutih aviona nema to), svakako bi jako doprinela toj nestabilnosti, čime bi upravljanje Ju287 bilo izuzetno teško u odnosu na standardne bombardere tog doba. Naravno pozicija krila u odnosu na trup takođe značajno utiče na problem stabilnosti, avioni sa krilima na vrhu trupa su stabilniji od onih kod kojih su krila na dnu. Mada recimo kod nekih aviona, recimo kod novijih verzija Harirera koji po defaultu mora da ima krila na vrhu trupa stavljaju krila pod određeni ugao u odnosu na trup da bi mu smanjili stablinost, samim tim povećali manevarske mogućnosti.

Da se malo umešam :) Obrnuta strela krila se koristila kod nekih školskih aviona da se poboljša vidljivost na napred, da bi se retardi koji uče da voze lakše snašli, recimo Saab :) Ali to nije njihova glavna prednost, glavna prednost je da avion ostaje pod kontrolom pri malim brzinama a velikim napadnim uglovima, tj veliki je ugao između njegovih krila i njegove putanje. Zato bi ova krila omogućila bombarderu da izuzetno brzo poleti, tj da koristi mnogo kraću pistu nego što je bio slučaj sa svim ostalim bombarderima tog vremena. Naravno tu je i neelastičnost mlaznih motora tog vremena, pa je recimo za poletanje Me262 trebalo značajno duža poletno/sletna staza nego bilo kom turboelisnom avionu tog doba. Zato su saveznički piloti 1944/45 najveći broj obaranja ovog aviona napravili upravo tako što su vrebali oko aerodroma i hvatali ih na poletanju ili sletanju, kada bi Me262 dostigao operativnu brzinu saveznički avioni nisu imali šta da traže. U tom smislu se razmišljalo da bi obrnuta strela krila doprinela da Ju287 brže poleće i sleće i samim tim ga činila manje ranjivim u situaciji kada je već bilo očigledno da Saveznici imaju apsolutnu prevlast u vazduhu, valjda vodeći se logikom da kada jednom poleti, pošto bi bio brži od velike većine savezničkih aviona ne bi imao ko da ga obori... Ono što se ne bih složio da obrnuta strela krila nema primenu u današnje vreme. Iako je tačno da se većina vazdušnih borbi vodi bez da se protivnici medjusobno vide (Beyond Visual Range - BVR), testiranja koja je Nasa sprovela na X-29 prototipu 80-ih godina su pokazala izuzetno dobre manevarske sposobnosti i napadne uglove do 67 stepeni, pri čemu je avion zadržavao kontrolu. Primera radi, trenutno najbolji američki lovac F-22 je izabran u odnosu na svog konkurenta YF-23 pre desetak godina između ostalog zato što je imao napadni ugao od 60 stepeni pri kojem je zadržavao kontrolu, što je celih 7 stepeni manje od prototipa koji je leteo dvadeset godina ranije. Slična stvar je sa Su-47 Berkut prototipom koji zahvaljujući obrnutoj streli krila ima velike napadne uglove. Takođe kod njega obrnuta strela krila nije prepreka za supersonični let, čak naprotiv, ona mu omogućava da bude izuzetno pokretan u podzvučnim manevrima, ali i da vrlo brzo menja pravac kretanja prilkom supersoničnog leta, pri tome u potpunosti zadržavajući upravljivost. U teoriji to ne bi pomoglo samo u dogfightu već bi imalo ogromnu primenu i u manevrima izbegavanja raketa i drugih projektila. Takođe postoji teorija da obrnuta strela krila ima manji radarski odraz spreda, ne znam koliko je tačno, ali bi svakako bilo praktično tim avionima. Suština priče je da su nekada, pa i u WWII, avioni pravljeni tako da u normalnom letu budu što stabilniji. Današnji avioni kao što su Eurofighter, F-22, Su-35 (i kasniji), pa čak i B2 bombarderi, se prave da budu aerodinamički nestabilni, praktično ako bi prestao da im radi računar oni bi prosto pali jer su tako konstruisani vazdušne struje oko njih prave kovite i neophodne su stotine korekcija u sekundi da bi uopšte leteli. To im omogućava da kompjuter tu njihovu nestabilnost u milisekundi pretvori u vrlo žestok manevar kakvi su ranije bili nemogući. Obrnuta strela krila, pored već pomenutih osobina, samo doprinosi toj nestabilnosti, samim tim povećava mogućnost brzog manevrisanja. Naravno Ju287 nije imao kompjuter da ga kontroliše, te je samim tim uglavnom bio mrtvački sanduk na koga su krila stavili naopako :) Tehnički, prvi model Ju287 je imao 4 motora, drugi je imao 6, po tri ispod svakog krila (slika ispod), a treći je trebalo da ima po dva na krilima i još dva na trupu. Nažalost fabriku su pregazili Saveznici pre nego što je drugi završen:

Nema toliko veze s kolima, ali mi se ova svidela :) http://www.youtube.com/watch?v=BNeEVkhTutY

Opet ja smaram s električnim vozilima, ali interesantne stvari iz Nemačke... Samo da mi je znati zašto su prepravili Audi A2, i ko to uopšte kupuje :) DBM Energy's electric Audi A2 completes record setting 372 mile drive on a single charge 116 miles in an electric vehicle? No problem. But you'll quite literally be pushing your new Nissan Leaf another 250 miles to achieve what's being hailed as a world record in Germany. Little Lekker Mobil, a four-seat Audi A2 refitted with an experimental electric powerplant as part of a government sponsored project with Germany's lekker Energie and DBM Energy, just completed a 372-mile (600-km) stretch of road between Munich and Berlin on a single charge, a journey that lasted around seven hours. Even with the heater running, the modified A2 with fully usable trunk arrived with spare electricity in the "tank." The battery uses DBM Energy's KOLIBRI AlphaPolymer Technology said to be 97 percent efficient and chargeable from virtually any socket -- plug it into a high voltage DC source and it can be fully charged in just six minutes according to the car's driver and battery inventor, Mirko Hannemann. While Hannemann wouldn't be pinned down on pricing for the battery, the 27 year old did say that it would be more powerful and cheaper than conventional lithium ion batteries. He even went so far as to suggest that his company was ready to begin mass production of the batteries now -- presumably aided by the large sacks of money he'll be handed after pulling off the record breaking stunt. Detaljnije

Ja se generalno dosta često ponudim da vozim nekoga u situacijama kada je kasno uveče ili tako nešto, ali me nervira da se to podrazumeva. Tipa, aj to što kažeš ako idemo u istom smeru i to onda naravno, i aj ako je kasno uveče a ne postoji druga alternativa ili naravno ako je kasno uveče a u pitanju su ženske osobe pa je tu problem i zbog bezbednosti i svega. Ali stvarno ima ljudi koji umeju da budu bezobrazni po tom pitanju, tipa aj me voziš na drugi kraj grada pošto mene mrzi da čekam bus, nije meni ni do vožnje ni do benzina, nego brate što će taj neko da kući stigne pola sata ili 45 minuta pre mene, njemu mnogo bolje nego meni koji imam kola :)

Pa kad je kod vas benzin džabe :) Ja s istom tom kilometražom u BG trošim više od 100 evra mesečno na gorivo :) A u Francuskoj, gde kapiram da bi Reno nekako prvo to ponudio bi trošio i 120-130 evra minimum (iako je fakat tamo recimo dizel jeftiniji od ostalih zemalja u okruženju, ali ipak skuplji nego kod nas). Recimo u Turskoj gde je litar dizela preko 1,5eur se računica isplati višestruko ako je cena baterija ta.

Pazi, ja koliko sam skontao iz članka govori se o kalkulaciji za period 1940-1942, a to opet korespondira s time koliko su tenkova u tom periodu napravili, bar ako gledamo recimo po ovom izvoru http://en.wikipedia.org/wiki/German_armored_fighting_vehicle_production_during_World_War_II Sa druge strane to što su se proizvodili u različitim fabrikama ne znači da nemaju serijske brojeve koji su neki uređeni niz. Bez obzira ko ih proizvodi, svi tenkovi su dolazili u Wermacht, samim tim nije nemoguće da su ovi zbog svoje (lude) sistematičnosti upravljali sistemom serijskih brojeva ili da su u krajnjem slučaju stavljali svoje serijske brojeve (ili inventarske ili kako god hoćemo da ih nazovemo, to se ovde ne precizira).

Naiđoh na interesantan članak danas, pokazuje zašto niko ne može da skonta kako se pravi serijski broj na Jugu - counter espionage FTW! How Allies Used Math Against German Tanks During World War II, Allied forces readily admitted German tanks were superior to their own. The big question for Allied forces, then, was how many tanks Germany was producing. Knowing that would help them counter the threat. Here’s how they reverse-engineered serial numbers to find out. To solve the problem of determining production numbers, Allied forces initially tried conventional intelligence gathering: spying, intercepting and decoding transmissions and interrogating captured enemies. Using these methods, the Allies deduced that the German military industrial complex churned out around 1,400 tanks each month from June 1940 through September 1942. That just didn’t seem right. An overturned German tank alongside a rebuilt bridge in Houffalizo, Belgium, circa June 1945. Photo: National Archives To put that number in context, Axis forces used 1,200 tanks during the Battle of Stalingrad, an eight month battle that resulted in almost two million casualties. That meant the estimate of 1,400 most likely was too high. Obviously skeptical of that result, the Allies looked for other methods of estimation. That’s when they found a critical clue: serial numbers. Allied intelligence noticed each captured tank had a unique serial number. With careful observation, the Allies were able to determine the serial numbers had a pattern denoting the order of tank production. Using this data, the Allies created a mathematical model to determine the rate of German tank production. They used it to estimate that the Germans produced 255 tanks per month between the summer of 1940 and the fall of 1942. Turns out the serial-number methodology was spot on. After the war, internal German data put der Führer’s production at 256 tanks per month — one more than the estimate. Here’s the math: Suppose one is an Allied intelligence analyst during World War II, and one has some serial numbers of captured German tanks. Further, assume that the tanks are numbered sequentially from 1 to N. How does one estimate the total number of tanks? For point estimation (estimating a single value for the total), the minimum-variance unbiased estimator (MVUE, or UMVU estimator) is given by: where m is the largest serial number observed (sample maximum) and k is the number of tanks observed (sample size). Note that once a serial number has been observed, it is no longer in the pool and will not be observed again. This has a variance of: Once they knew how many tanks the Germans were building, the Allies knew how big a force was required to counter it. And that’s how Allied mathletes helped win the war. This story was written by Ray Wert and originally published by Jalopnik on Oct. 19. Top photo: U.S. infantrymen line up in front of a wrecked German tank and display a captured Nazi banner seized in Chambois, France, last stronghold of the Nazis in the Falaise Gap area, Aug. 20, 1944./National Archive Read More http://www.wired.com/autopia/2010/10/how-the-allies-used-math-against-german-tanks/#ixzz13JyegzrO

Tu oni imaju drugačiju foru, u smislu kao kupuješ kola, a iznajmljuješ baterije. Tako su predstavili i ovaj model Zoe koji bi kao trebalo da bude novi Clio, gde je procena da bi mogao da košta oko 15k evra, ali bez baterija. Onda uz neki ugovor ti iznajmljuješ baterije po ceni od 80-100evra mesečno i ta varijanta - dođeš na pumpu, baterije se zamene za 5 min i pičiš dalje. Logika je kao auto košta kao normalan auto te klase (dobro malo je skuplji od sadašnjeg Clia sa dosta opreme) a i troškovi korišćenja su kao otprilike mesečno da kupuješ standardno gorivo, samim tim mnogo konkurentnije. Ali bi onda stvarno morali da smisle neki standard tog battery-packa da se ne bi dešavalo dođeš na OMV i kao - "jel imate baterije za Zoe?" - "Ne, imamo samo za Fluens" - "a pa dajte, meni su rekli da to može da se budži" - "E pa taj koji ti je rekao neka ti budži" :) Evo par zvaničnih sličica koncepta, mada mi se čini da je na nedavnom salonu bio čak i ludji:

Možda će nešto ovako biti interesantno u budućnosti, koliko kontam karakteristike su mu iste kao Leaf-u, jedino što je 12cm duži i 300 kila teži od standardne verzije, mada izgleda malo bolje reklo bi se: Renault Fluence EZ http://green.autoblog.com/2010/04/19/renault-fluence-gains-660-pounds-and-5-inches-to-go-electric/

Pazi u toj konkurenciji plug-in Prius deluje dobro, jedini je problem što mu je domet na samo električnom pogonu kako sam sad pročitao na netu samo 12 do 15 milja, tj oko 20km, što je previše malo da bi se koristio samo kao EV. Pazi ja živim u zgradi od 14 spratova :) Ali imam garažu :) Naravno, ideja nije da svako može da ga puni kod kuće, ali se tehnologija još uvek razvija. Ono što svi oni sada hoće da postignu jeste da počnu da se postavljaju ono što oni zovu "fast-charging stations" koje rade na 480V i mogu da napune Leaf-a ili Volta na 80% baterije za pola sata, to je malo duže od standardnog punjenja na benzinskoj pumpi. Naravno u Londonu već postavljaju specijalna parking mesta sa tim stanicama gde će u prvo vreme punjenje biti za dž, kao i parkiranje u centru. Npr tamo imaš naknadu za ulazak u centar grada koja je nešto tipa 5 funti ili tako nešto, a hibrid i EV ne plaćaju. Zato su kod njih i lansirali auto. Što se opterećenja za gradsku mrežu tiče to nije baš tako veliki problem, pogotovu što u Srbiji teško da će sad odjednom svi da nagrnu da kupuju EV. Poenta je da je električna energija znatno čistija i samim tim je razvijenijim državama mnogo više u interesu da ulažu u pojačanje mreže. Ni početkom XX veka nisi imao baš benzinsku stanicu na svakom ćošku :) Mada je o tome malo bespredmetno govoriti u zemlji gde 46% električne energije daje termo-elektrana Nikola Tesla u Obrenovcu.