Sta ste Citali u poslednje vreme?

[Dule_smor]

ah, ispricavam se onda, nisam znao:)...znam samo da si ti deda master ruskih klasika:)

[Doolio]

Све зависи како посматраш! Рецимо, ја сам можда највећи фан Достојевског - дакле, Достојевског као таквог, а наравно, сматрам да је и најбољи писац у свемиру, од почетка свемира, па до краја - али то је секундарно у односу на самог Достојевског. Сад ви кажете ''јел због псиџе и прозивања јешованисања?'', а ја кажем ''да''.

Тако да је сасвим могуће рецимо да Стија више цени његове романе од мене (нпр. да ту укључује и неке паралелне свемире и димензије), а да би му било гадно да га Фјодор фејсфакује, док бих ја задовољно гргуљао!

Са треће стране, Боле можда шије и мене и Стију у штовању Фјодорове конструкције романа или тако нечег.

[bolkonski]

A onda sam prizvao Dulja namerno!

 

Znaš kako sam ja na to gledao. Poredio sam koliko poznajem Stiju, tebe i sebe u kontekstu "Dostojevski" i zaključio da je Stija taj. Moguće je da sam pogrešio, ali mi on deluje kao najiskreniji ljubitelj. E sad, koliko je iskrenost bitan faktor ne znam, ali konkretno meni, u ovom kontekstu, je najbitniji!!!

[Doolio]

Фактори су разни. Морам да кажем да Достојевског нисам пипнуо ни у ком облику ДЕЦЕНИЈАМА, што капирам да се не може рећи за те и Стију. Али сам га зато наслико кеви за рођендан!

[bolkonski]

Hm, kevi naslikao Dostojevskog, hm... hmmm...

 

Meni Dostojevski i onako nije top1, ali mislim da Stiji jeste! A Stija nas na hledu drži!

[Dule_smor]

ja sam od fjodora procitao samo zlocin i kaznu, karamazove, idiota i neku zbirku pripovedaka...ali idiot mi je ubedljivo najbolji roman ikada:)

[bolkonski]

Idiota i Zločin sam mnogo davno pročitao, ali Karamazovi su, po meni (dakle objektivno), jedna od najboljih knjiga ikada napisanih, ikada, ikada. Karamazovi su sirova suština. Al' treba ponovo čitati sve od Dostojevskog i stalno.

[Doolio]

Е па мени је Достојевски чудан трип. Ако ме питаш ''Дуле, који је најбољи пис...'', ја ћу да кажем да је Достојевски у микросекунди и то је то. Што је кудикамо још интересантније ако се зна да ја не умем да направим ни топ десет било чега јер узмем да се лезбејишем са петсто номинација, а камоли топ један.

Е, ал рецимо, управо оно што сам рекао, ја сам фасциниран Достојевским, на један врло, да кажем, рационалан начин (није најбољи израз, али ајде). Нпр. ја сам заиста у фазону да је то лик који толико кида психоанализу, карактеризацију и књижевност да је просто немогуће да се толики левели те три категорије садрже у једној личности. И увек сам био у фазону ''брате, да он узме да пише о бубмарама, бубамаре би то читале и не би им било добро колико би на сваки опис бубамарске психе викале лол па јесте па откуд он то зна, он је човек лол''.

 

Тако да је ту ствар јасна. Али, за разлику од вас двојице, мени ниједан његов роман није био импактолик као такав. Увек сам имао ту релацију да је он апсолутни цар и да ја читам његово царевање. И реално, капирам све што је икада написао као један велики генијални просер од не знам колко иљада страна. Тако да ја ту немам трип ''у јеботе, завршио сам карамазове У ЈЕБОТЕ У ЈЕБОТЕ'', него увек имам трип ''у јеботе достојевски'' и то до те мере да буквално имам неки емо-страхопоштовање однос према господину:) И онда ћу бити у фазону ''у, види што је психоанализа код Раскољникова'' или ''јој ал је карактеризација у карамазовима'' и опет ће ми се све сводити на Достојевског и његов опус као целину. Не знам зашто, али тако је.

Са друге стране, то није зато што мој организам не зна за концепт импактних дела, напротив. Ево, овај Евангелион о коме проповедам већ пар месеци, или онај Тунел (Боле је прочитао) или Ћопићеве меланхоличне трагичности где после његових дела где је хтео заправо да удари на шегу ја не могу да будем нормалан недељу дана од сјебаности... или Тако је говорио Заратустра, после кога имам онај шипарички трип да би ишо на каву са Ничеом и да бисмо били у готивној спици... итд.

Некако, никад нисам ЈА био Раскољников кад сам читао, а ја сам лик који је увек ја, ако ме капирате:) Читам тунел, ја сам главни лик и није ми добро шта ''ми'' се дешава, читам магареће године, ја сам СВИ ликови, читам Заратустру, ту нисам главни лик, али некако идем поред и дерем се около, ал ме главни лик не чује итд. А Достојевски ми је увек некако више ''седнем па се дивим'' фазон. Али зато немам проблема да будем сасвим сигуран у томе да ми је Достојевски најбољи писац икад.

[Dule_smor]

fjodor i mesha carevi carstva!

[Kotru]

da bi ti dostojevski bio impakt pisac a ne samo "joj vidi kako ume" mislim da moras da budes vise u vernik sam nisam vernik krizi.. al sam ga srocio

[Doolio]

Да, мени су они практично један лик:) Само што ми је Фјодор неприкосновени апсолут, мада имам свест да је врло могуће да се фанбојишем јер је Меша зајебан играч у најмању руку. А ето, мени је Меша досадан да га читам:(

 

штајнман:

па не знам, не мислим да је у томе трип код мене (заправо, мени не делује да је то неки фазон који утиче на импакт доживљаја његовог писања уопште) - поготово што ти мене уживиш у трип за три секунде и то тако што ми пустиш осредњи холивудски филм, а камоли неко царско дело. А под тим да се уживим, мислим на то да постајем шта год оћеш од мене ако си ми то готивно представио, тако да могу да будем и верник и неверник и женско и веверица:) Више мислим да ми је ''предобар'' на неки начин, и онда сам у фазону ко да ми даш, не знам, неку тамо џитру из неке тамо године и ја се облизујем и гледам је и не приђем да је свирам...

 

Мислим, ово је потпуни, али потпуни просер и лупетање, заправо немам појма:) А могуће да је само зато што га нисам читао стотинама векова, можда бих сад завршио у фетус положају недељу дана после карамазових, ко зна.

[Dule_smor]

mesha je car naravno, ali ipak realno gledano on ima samo jedno epsko delo...ali zato dervish izuva boga oca:)

[bolkonski]

Duljo

Samo bih da se osvrnem na celokupno delo Dostojevskog što si gore pomenuo. Kod mene (a rekao bih ni kod Stije) nije u pitanju izdvajanje jedne od njegovih knjiga tako da su ostale beznačajne. Jednostavno Karamazovi su vrhunac njegovog stvaralaštva, što ne znači da su knjige pre toga loše. Na primer, nikad ne bih rekao da je Kockar loša knjiga, ali je smešna u odnosu na Zločin i Kaznu. Što ne znači da mislim da je Zločin smešan u odnosu na Karamazove, ali postoji ogromna razlika, na prvom mestu Zločin je priča jednog čoveka, a Karamazovi milion ljudi, Zločin je knjiga koja se bavi upravo svojim naslovom, a čime se sve bave Karamazovi? Nebrojeno stvari je tu (između ostalog i zločin i kazna). Dakle, kompleksnost je neizmerno veća. Uvek ću reći da mi je Zločin omiljeni roman Dostojevskog, ali objektivno gledano Karamazovi su sveobuhvatniji, detaljniji i bolji roman. Svi njegovi romani se nalaze u tom romanu, a opet je nov i jedinstven.

[Kotru]

hmm sto se tice impakta i uzivljavanja, mislim da je za impakt jako bitno licno iskustvo. ne kazem naravno da ti ne mozes da saosecas sa potpuno stranim likom i mucis tudje muke, daleko bilo lol. samo da je taj impakt mnogo veci ako si prolazio kroz isto sto i junosa, ne samo osecanja i dogadjaje nego i ideje, dileme, etc. kod dostojevskog je prilicno cest slucaj da ljude knjiga ne "radi" emocionalno nego su odusevljeni kako brutalno tacno prenosi psihicka stanja ili tipove licnosti. ja kapiram da je to zato sto je malo citalaca gulilo mardelj ili ubilo nekoga ili se hardcore kocka :) ono iz gornjeg posta sam naveo jer je najcesca stvar kojom cika fjodor moze da pogodi komonere pitanje vere, koje se kod njega svuda provlaci.

 

ove impaktolike primere sto si naveo, zar nisi za tunel pricao da si bio isti kao glavni lik :). a evangelion je obuhvatio i razradio toliko psiholoskih tripova da ce se dosta ljudi pronaci sa blazim oblikom istih. 

poenta, kada rpujes nesigurnog vernika ti mozes da patis kao i on, ali kad odes u kavanu da blejis ili kad legnes da spavas ostavis taj teret na koji te je podsetio (ili koji ti je nabacio pisac fu fjodry wy u do dis) pored kreveta. dok ako si to stvarno ziveo, ne mozes da ga se otarasis i on trazi razresenje i onda se sklupcas i dobro ti nije

[Doolio]

Наравно да нисам био исти као главни лик, али сам могао да се идентификујем са гомилом ствари. У томе је трип. Сваки човек може да се идентификује са сваким човеком ако неко то уме мајсторски да презентује. Па тако можеш да се трипујеш да си Раскољников иако ниси убио бабу и да плачеш за бамбијевом мамом иако ниси бамби, а кева ти блеји у дневној соби и није јој ништа. Можда сам ја чак много другачији од лика из Тунела, али дотични писац јебе кеве са преношењем трипова. Ја имам став да су СВИ трипови универзални или да се барем ЈАКО ЕФИКАСНО могу сводити на универзални концепт.

 

Лично искуство наравно јесте трип, јер да ти јеси јелен и да су ти убили кеву, наравно да би импакт био много већи него ако то није случај. Али то је, по мени, нека друга прича. Ја ''захтевам'' од писца романа о неприхваћеном геју да мени не буде добро и да се сродим са ликом иако нит сам геј, нит сам неприхваћен. И онда се том лику клањам до пода ако то успе.

 

Јер пази, замисли да сам ја лош писац. Замисли да си био у рату и да си пуцо и да ти није добро и све што иде уз то. И ја напишем апсолутно прелошу књигу о рату и психо патњи. И ти узмеш то да читаш. Па наравно да ти неће бити добро, имаћеш флешеве итд. Али ТИ си то урадио, а не писац, да се тако изразим. Није тешко жабу у воду натерати, али ако мачку натераш у воду, онда си цар.

[Kotru]

nisam citao tunel mozda sam te zesce isprozivao lol :) samo se secam da si nesto na tu foru pisao

 

jebiga, meni se nazalost jos uvek nije desilo takvo sradjanje sa potpuno stranim likovima na tom nivou. aljosa iz karamazovih mi je bio bas zajeban, ali to opet jer delim neke njegove osobine

 

steinman egoista lolol

[Doolio]

Да, али оно што ја причам, а изгледа и Стија, то је да ти заправо те особине делиш са свима живима, само зависи у којој мери. И под два, да свођење на концепт може да помогне у уживљавању у неке трипове који ти се нису догодили. И ту улази на сцену вештина аутора.

И сад, узмемо Раскољникова као пример. Ти ниси убио бабу. Али капирам да си нпр. украо нешто, лагао, сакрио, неког зајебо или нешто томе слично, а концепт свих тих трипова је заправо исти. И онда Достојевски креће да описује како овоме није добро и крене да користи концепте, епитете, описе, паралеле. И ако то добро уради, ти ћеш успети да испаралелишеш и интензитет и начин на који Раскољникову није добро, користећи сопствена искуства (која нису убијање бабе) и презентацију писца. И онда ти је царски јер си у фазону ''лол, ја се презнојио, а никад нисам убио бабу, браво Фјодоре''.

 

На исти начин је и лик што је писо Тунел пренео трип. Лик из тунела је звекно рибу, то га већ дисквалификује из трипа да сам ја исти он:) Али неке његове генералне особине сам препознао у себи, нпр. неке лоше и није ми било добро колико их је тај лик лепо презентовао и колико је јебо матер својим јунацима. И онда седнеш у фетуса јер си видео себе кроз све то. Али да би одрадио ту повезаност, не мораш да будеш тај лик, можеш да будеш и 5% тог лика, а то капирам да је свако на свету према сваком другом на свету. Ако писац јебе кеве, после читања књиге о силовању по затворима, бићеш у фазону да сад знаш како је кад те силују по затворима и болеће те чмаки пет дана од читања књиге:)

 

Јер, сви концепти се своде на неке вечне. Па тако, кажеш да евангелион може сваког да истрипује зато што обухвата све живе психо поставке. Али ако погледамо на други начин, како би евангелион могао да истрипује било кога када се ради о анксиозној деци која возе роботе? Нико од нас није возио роботе, нити је човечанство зависило од њега. Зато кажем, свођење на вечне концепте и презентација. Па тако, ако то дете уђе у робота и није му добро, теби се тригерује кад си ушо у кола први пут или кад си рецитово песмицу за дан школе па си зајебо строфу, па су те сви испрозивали и онда на основу тога избилдујеш уживљеност. Мислим, ја сам капирао да то свако ради кад конзумира неко дело.

[Kotru]

ahahhaha odlicno, sad sam skapirao :) samo onda treba naci takve pisce koji znaju

 

kvitovao sam arhitekturu i upisujem svetsku knjizevnost ove godine, tako da cu mozda ovde spamovati neka nubovska razmisljanja

 

za ovo o evangelionu i ulazenju u kola, ja to valjda radim samo nesvesno :) ne javljaju mi se asocijacije bas tog tipa, ne mogu da objasnim

Edited May 8, 2013 by Dr. Steinman

[Doolio]

Па да, за несвесно и кажем:) Не мислим да седиш и упоређујеш трипове:)

[baltam0s]

elem, kako ide film ender's game, ja bih voleo da procitam knjigu/knjige.

Ima li to kod nas? koji prevod traziti, da li citati original ili je prevod ok?

[freej!]

Procitao knjigu "Pod orlovom zastavom". Sjajan istorijski triler ! Ko voli istoriju i Rimljane definitivno treba da procita. Ostale delove Laguna nije prevela ali sam nasao pdf-ove na netu pa cu polako da krenem da bistrim :)

[baltam0s]

elem, kako ide film ender's game, ja bih voleo da procitam knjigu/knjige.

Ima li to kod nas? koji prevod traziti, da li citati original ili je prevod ok?

procitao sam knjigu za dan :D

kud se ranije nisam dohvatio ovoga :)

[overkind]

Ден Браун, Инферно. Браунова вратоломија са проф. Лангдоном овај пут базирана на Дантеовој Божанској комедији. Како се и гро радње дешава у Фиренци, јелте, књига је пуна описа историјских локациј и уметнина и занимљивости с њима у вези. Занмљив заплет, још бољи, неочекиван расплет, са све благим наговештајима раније, па ко схвати. Скроз занимљиво.

[Mistress]

Saramago - Smrt i njeni hirovi ... Njaah, mislim Saramago je na glasu, ko voli njegov stil, ali knjiga je napisana bez likova, bez dijaloga, nekako njegova ideja stanja koje bi nastalo u Drzavi u kojoj bi smrt iznenada odlucila da prestane da sljaka. U principu 150 strana smaranja ( s tim da su mu prilicno interesantne ideje kako bi sa tim izasli na kraj Pogrebna preduzeca, Osiguravajuce kuce, Bolnice, Penzioni fondovi..) i 30 strana neke kao radnje, gde nam se pojavljuje Smrt kao lik koji prica i preduzima neke akcije... Eto tako, nije lose ako imate dosta strpljenja

I posto mi je ponestalo epske fantastike za citanje uzela sam nesto tipa - svet posle armagedona - Metro 2033 i Metro 2034 - Dmitrij Gluhovski - RUS CAR (uprkos tome sto su rusi ignorant bastards, bar u doti :/!) Anyhow radnja je smestena u Moskvi, tacnije u moskovskom metrou jelte, gde je osim glavne price (koju je suludo da spojujem) prikazan i nacin na koji su se ljudi adaptirali na taj novi nacin zivota, jer je Povrsina rezervisana za nove mutante nastale usled radijacije... Usput, procitala sam da je pisao ovu knjigu u saradnji  sa citaocima - tj izbacivao je poglavlja na netu, i onda su mu citaoci sugerisali sta da menja sta da ubacuje (tipa - neke puske u koje se on nije razumeo, bivsi vojnik mu je detaljno opisao, i tako to) :D u svakom slucaju , ja bih ovo preporucila!

[Dz]

Pročitala sam "Avanture nevaljale devojčice" od Ljose.

Što se tiče stila pisanja, vokabulara, opisa, mašte....  u odnosu na "Pohvalu pomajci" i pogotovo "Don Rigobertove beležnice" (koje toplo preporučujem svima, kao što sam i ranije na ovom topiku) knjiga je nula. Kao da nije pisao isti čovek. Osim što imaju istu temu... lika koji mazohistički obožava ženu koja mu pravi sranja :D

 

E sad sa subjektivne strane - knjiga mi je frustrirajuća i tužna. 
Nervira me pogotovo momenat neke jeftine patetike sa onim "čudo" prizvukom - vezano za klinca prijatelja glavnog lika - nisam ništa spojlovala ko nije pročitao a ko jeste skapiraće.
Mada, opet je ostavila izvestan utisak tj. i dalje razmišljam o knjizi iako sam pročitala pre oko nedelju dana, znači nije ni od onih za koje kažem "meh" ili "sranje" i zaboravim u roku od pola sata.