Sta ste Citali u poslednje vreme?

[Crno-Sunce]

bolje kupi ove knjige od mene, skroz drugo iskustvo na engleskom!

da ne bude samo trol

Preporuka za sve

Neil Gaiman - American Gods

i nastavak - Anansi Boys

Americki bogovi su meni fenomenalni!

Anansijevi momci su spinoff u tom svetu, u sustini jedan od "sporednih aktera" knjige (Anansi jelten) se pojavljuje u Americkim bogovima

Edited November 16, 2011 by JoeKerr

[Corey]

Присвајање српских писаца у БиХ

Суочени смо са чињеницом да у каталозима библиотека у Федерацији БиХ пише да су Кочић, Ћопић, Андрић. писали босанским језиком, каже др Младен Шукало.

Бањалука – Упорна настојања бошњачких политичара и писаца да присвоје српске писце у Босни и Херцеговини, била су повод Друштву чланова Матице српске у Републици Српској да организују округли сто „Положај српске књижевности у БиХ”. О овој проблематици разговарали смо са професором Филолошког факултета бањалучког универзитета др Младеном Шукалом.

„Суочени смо са настојањима да се у БиХ српска језичка и књижевна традиција брише на различите начине. Као пример, навешћу само случај језичког преименовања дела Петра Кочића, Иве Андрића, Бранка Ћопића, Меше Селимовића и других у каталозима босанскохерцеговачких библиотека. Они, по овим каталозима, нису писали српским већ ’босанским’ језиком. Тиме се настоји да се ревалоризује прошлост у сагласности са актуелним политичким и националним интенцијама. Мислим да је довољно истакнути погубност оваквих анахроних и ненаучних наметања по оне који им прибегавају”, рекао је на почетку разговора за „Политику” др Шукало.

Он је додао да „данашња разграничавања у књижевности нису ништа друго до успостављања различитих националних књижевних историја”. „Непуне две деценије се залажем за успостављања научних парадигми које ће било које облике страсти свести на минимум”, казао је наш саговорник.

Шукало истиче да се простор као појам не може и не треба искључиво дефинисати међудржавним границама, које су више него променљиве, а и зато што би се онда, када је рецимо само српска књижевност у питању, морало говорити и о српској књижевности у Аустроугарској, у Турској, у обреновићевској Србији, титоистичкој Југославији...

„С друге стране, ово питање намеће посредно и питање књижевног живота и проблем периодизације. Четврто питање би морало да буде питање националног одређења појединих аутора и требало би га формулисати на приближан начин мишљењу Феликса Водичке, али, подразумевајући поред раније наведених елемената, и питања традиције и културолошке средине. Овде се мора нагласити основни став да нам није циљ ни присвајање ни одузимање било чије традиције, јер ни Ирцима ни Енглезима не смета што се Семјуел Бекет проучава у оквирима француске књижевне историје”, јасан је др Младен Шукало.

„Очигледно је да се овде, сви суочавају са основним проблемом успостављања релације између појединачног и општег у књижевно-историјским токовима. Различита именовања, али и њихова тумачења, врло често имају у себи политичку парадигму као позадину. Зато је нужно одбацивање такве парадигме као последице дневне политике”, поручио је др Шукало.

Он сматра да је неопходан „приступ који ће бити заснован на искључиво књижевним и научним премисама, адекватним књижевности која није државна”.

„Проучавањем регионализма у књижевности утврђивало би се оно што један књижевни комплекс чини целином, што би могло да омогући књижевни приступ књижевној историји, поготово у време узбуркавања страсти стварањем ’државно-националних’ књижевности чему смо данас сведоци, а не би се, мимо књижевних елемената, наметали било какви ванкњижевни аспекти као владајући”, нагласио је др Младен Шукало.

Б. Марић

објављено: 28.11.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Prisvajanje-srpskih-pisaca-u-BiH.sr.html

[DJAPEH8]

Iako sam film pogledao desetine puta, sinoc sam zavrsio sa citanjem "Kuma". Koliko je bolja knjiga od filma..

[asGiM]

sta je to shmigi, neki fantasy...fala na preporukama bole i dzokeru!

epska fantazija... i to bolesno dobra, po meni je ona krem de la krem tog zanra:)

( )...

[cali]

Pročitao Gemelovog "Waylander" i "The Legend", odustao na pola "King in the North"

Solidan pisac epske fantazije koji naginje ka moralnoj ambivalentnosti heroja, ali se prepoznaju mu se šabloni koje ima u svakoj knjizi, i koje nisam mogao po treći put da svarim.

U svakom slučaju fino štivo za ljubitelje brzih, relativno napetih romana, bez suviše plot-driven momenata.

[Sinistral]

E jbm ti sve, a ja bas planirao da odustanem od te Mistborn trilogije (jer vec imam pun kurac drugih fantasy serijala koje treba da nabavim), jer imam previse neprocitanih knjiga, al sad kad je hvalite... :D

Evo cisto mojih preporuka nekih dobrih SF/EF serijala, za koje sam nasao dobre kritike na netu i dosta preporuka, pa ih sortirao u creme de la creme te literature:

Prince of Nothing - u sustini krstaski pohod na Jerusalim u fantazijskom svetu, cudno napisan, ali jako dobar.

Kingkiller Chronicle - rise and fall legendardnog barda, wizarda, macevaoca Kvothea. Low magic fantastika.

Heritage of Shannara - prva serijal je u sustini veliki plagijat Lotra, ali ovaj drugi je stvarno vrhunski, procitao sam ga vise puta.

Ank-Morpork's City Watch - sve knjige iz ovog serijala su fantasticne, ali pogotovo bih izdvojio Night Watch, koji je jedna od mojih omiljenih knjiga.

Black Company - pati od standarne fantasy boljke, a to je previse trilogija, ali mene to nije sprecavalo da u kratkom roku procitam pet knjiga i sad cekam trazim vremena da uzmem dalje. :D

Riftwar - mozda malo klishe pocetak, ali kako idu knjige dalje, meni je bio sve bolji i bolji. Onda u nekom trenutku pocrkaju svi glavniji likovi (jer mahom naredne trilogije se desavaju sa pauzom od nekoliko decenija u prici), pa sam tu prestao da citam, ali do neke 12e sam dosao. :D Ali eto, preporuka za svakog da procita makar Magiciana.

Conan the Barbarian - mislim jedino na Robert E. Howardova dela, sabrana u 3 knjige, Coming of Conan the Cimmerian i jos neke dve, gugl it, ako vas zanima. Naravno jedva da ima ikakve veze sa svim dosadasnjim ekranizacijama.

Lovecraft - citam sad neke njegove price i stvarno valjaju, mislio sam da ljudi preteruju. Jako dobro pise, samo mi zao sto sam mahom kroz razne adaptacije nesvesno spoilerovao sebi price, ali still good.

Witcher Saga - Sjajne su price, prepune i nase mitologije.

Ajd Hyperion i Lotr necu da pominjem, to je vec biblija ovde, nego da predjem sad na... blah, ne znam kako je tacan izraz za tip knjiga koji se desavaju u nekom vec postojecem svetu (Star Wars, Forgotten Realms itd), ali reko da svrstam njih u posebnu kategoriju, posto su to ipak malo vise pulp, ali i dalje ima dobrih:

Erevis Cale - cleric/rogue boga senki Faeruna, meni jedan od omiljenih literarnih likova, a vala i knjiga.

Year of Rogue Dragons - druzina lovaca na zmajeve ide okolo i ubija zmajeve jelte, lozana naravno, ali bas dobra.

Drizzt - moja preporuka za njega su trilogije Dark Elf, Icewind Dale i Legacy of the Drow. I te su stvarno dobre, u rangu non-pulp romana. Posle vec sve to biva razvodnjeno i presipanje iz supljeg u prazno... Mada ih imam sve i procitacu u nekom trenutku. :D

Gotrek & Felix - smesteni u Warhammer svetu, opet meni su ove knjige u rangu non-pulpa, ali YMMV.

Horus Heresy - serijal koji do detalja ide u jelte, Horus Heresy, WH40K sveta. Razni su pisci, knjige su mahom nepovezane. Koga zanima WH40K verovatno je vec procitao, doduse. :D

I serijali koje sam kupio/cu kupiti (na osnovu preporuki) i koje planiram da procitam. Trenutnim tempom, za 10 godina cu stici sve neprocitano:

Temeraire - mesto desavanja je Zemlja, za vreme Napoleonskih ratova, sa dodatim bonusom da postoje zmajevi i koriste se u vojsci.

Book of the New Sun

Night Watch - kupih serijal zbog filmova, ce vidimo na sta ce da ispadne.

Gentlemen Bastards - Con artisti u fantasy svetu, zanimljiva premisa.

His Dark Materials

Bartimaeus

Dark Tower

Dune 7 Series

Chronicles of Thomas Covenant, the Unbeliever

Malazan, Book of the Fallen - kupih sad prvu knjigu, pa kad pozavrsavam neke druge serijale cu videti da li vredi kupovati i preostalih DEVET delova.

Edited December 5, 2011 by Sinistral

[darko m]

Najzad malo vremena da zavrsim David Edinga, pa me je to mozda navelo da postujem ovde.

James Clavel Shogun. Odlicna knjiga procitao je i na srpskom i na engleskom koliko je dobra.

http://en.wikipedia.org/wiki/Sh%C5%8Dgun_%28novel%29

Berkut Joseph Heywood. Odlicna za ubijanje dosade i ko voli takvu tematiku. Meni je zaista bila odlicna. Mnogo bolja od ostalih prica koje su se bavile tom tematikom

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Berkut

[Rejz]

Uzmi od Clavell-a i ostale knjige, odlicne su (King Rat, Tai-Pan, Noble House, Gai-Jin...).

[Corey]

[cali]

http://www.goodreads.com/

Slao sam ranije nekima ovaj sajt - fan-made baza knjiga koje možete ocenjivati, i na osnovu ocena koje ste davali dobijate preporuke za određeni žanr.

[Corey]

ИНТЕРВЈУ: ЗОРАН СТОЈАНОВИЋ, издавач

Била је мода читати хуманисте

Нема више мислилаца Фукоовог формата.Данас је на прочељу јавне сцене у Француској интелектуални ветропир какав је Бернар Анри Леви

Издавачу Зорану Стојановићу, оснивачу Издавачке књижарнице Зорана Стојановића, јединствене и по томе да је од 1989. године до данас публиковала четири стотине наслова углавном из области хуманистичких наука, међу којима и најзначајнија и капитална дела светске литературе, управо је уручен Орден уметности и књижевности у рангу Витеза, Републике Француске. Француски амбасадор у Београду Франсоа Гзавије Денио је нагласио да је то признање за допринос промовисању српске и француске културе, за рад испуњен страшћу и за посвећеност у којој је Француској дато посебно место.

Познати издавач је признање добио, између осталог, и јер је захваљујући њему у некадашњој Југославији и данас у Србији објављено готово сто превода најистакнутијих француских и франкофонских писаца, мислилаца, филозофа и интелектуалаца, међу којима су и дела Жила Делеза, Фукоа, Мерло Понтија, Липовецког, Пијамеа, Старобинског, Франсоа Фиреа, Легофа, Дибија, Елијадеа, Токвила, Русоа... Француски Орден витеза за уметност и књижевност до сада је добило тек неколико наших стваралаца, међу којима су били и Данило Киш и Александар Тишма, ове године и директор Филмског центра Србије Мирољуб Вучковић.

На традиционално великом и једном од најлепших штандова на Франкфуртском сајму – штанду Француске, увек је радо виђен гост, јер деценијама сарађује са највећим издавачким кућама - Галимар, Фламарион, Фајар, Пајо, Грасе, Минуи, Сеи...

Како процењујете француско издаваштво тих 60-тих и 70-тих година прошлог века и данас?

То су потпуно различита времена. Тада су у фокусу биле друштвене и научне теорије, у хуманистичким наукама су се смењивала и изазивала огромно интересовање различита дела, а читалачка публика их је просто гутала. Дела хуманистичких наука носила су превагу у односу на белетристику. Сви су чекали шта ће објавити Фуко, Леви Строс, Едгар Морен... а они су данас француски класици! То је доба структурализма, доба смењивања научних парадигми. Тиражи су били огромни. Када сам, десетак година касније, куповао ауторска права за чувено дело Жила Делеза и Гатарија „Антиедип”, оно је већ било продато у 45.000 примерака, а реч је о тешкој филозофској књизи коју није лако разумети... У белетристици је то било доба новог романа, његов најистакнутији представник био је нобеловац Клод Симон, па Натали Сарот, у поезији Пјер Емануел... А онда се све окренуло и променило...

Зашто? Да ли су томе допринеле нове технологије?

Не мислим да су технологије криве. Компјутери могу само благотворно да утичу на хуманистичке науке, јер некадашње копање по архивама, данас олакшава коришћење Интернета... Једноставно, данас су хуманистичке науке у дефанзиви. Нема великих мислилаца и теорија, ни значајних дела. Има сјајних књига, али сегментираних, у појединим подручјима, уско професионалним. Ипак, оне нису за широку публику. Оно, некадашње време широких научних парадигми било је подстакнуто и модом – то доказује да мода није увек нешто само лоше... Био је то тренд – читати хуманисте! Било је то доба Сартра, владавине марксизма у хуманистичким наукама и филозофији, а трајало је од почетка Другог светског рата до 70-тих... Доба те нове француске историје, како се назива, када стварају Фернан Бродел, Ле Роа Ладири, Жан Делимо – чувена су његова дела „Страх на Западу” и „Грех и страх”, одразило се и у другим областима културе, у француском филму...

Како се догодило да данас више нема ни те литературе ни таквих мислилаца?

Више није било даха. Наступиле су, библијски речено, мршаве године хуманистичких наука, и у Француској и у Европи уопште. И данас се пишу значајна дела, у епистемиологији, у појединим подручјима лингвистике итд, али то је строго сегментирано. Нема дела општег карактера и општег теоријског домета.

Како објашњавате да велика друштвена и економска криза у Француској последњих година није инспирисала ниједног новог мислиоца...?

Ти догађаји се уопште нису рефлектовали у хуманистичкој литератури. Нема више мислилаца Фукоовог формата који би могао да постави уопштену дијагнозу стања и евентуално укаже на решење. Данас је на прочељу јавне сцене у Француској један интелектуални ветропир какав је Бернар Анри Леви...

Увек сте наглашавали огромну бригу француске државе за културу. Како то данас изгледа?

И данас француска држава веома брине о својој култури, посебно о издаваштву. Постоји Национални центар за књигу, основан још 1937. године који је одиграо важну улогу у развоју свеукупне културе не само издаваштва, већ и филма и других области. У оквиру десетак комисија тог центра подстиче се француско издаваштво, додељују се субвенције за значајна дела из области друштвених наука, романа, преводилачке литературе са страних језика и на стране језике, све до комисије за стрип! Био сам члан комисије која се бавила стимулисањем превода са свих језика на француски. Имала је међународни карактер и ту сам имао част да радим са великим нобеловцем, генетичарем Франсоа Жакобом, његову књигу „Логика живог” објавио је својевремено „Нолит”.

Шта би српска култура и издаваштво могли да науче од француског?

Ми не можемо ништа научити, јер је наша историјска егзистенција завршена и ми смо постисторијски народ. И то што ми издавачи радимо у Србији, то је упркос свему, посебно у области којом се ја бавим. Издаваштво постоји упркос свим отпорима који су усмерени против те врсте издаваштва –а има их много, почев од управника Народне библиотеке Србије, преко много других фактора, па све до царине... То су немерљиве силе, ако парафразирам Растка Петровића. Прича о томе како смо сами себе изоловали у култури била би много дуга, али то није учинила „злочиначка Америка”, већ ми сами... И то никога не узбуђује. Кроз педесет или сто година наша култура ће бити као згасла звезда... већ је наш језик доказ да смо завршили историјску егзистенцију, расточио се у мноштво других, а то се досад нигде у свету није догодило.

Даница Радовић

објављено: 14.12.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Bila-je-moda-citati-humaniste.sr.html

Одличан интервју, Зоран је одговорима потврдио зашто његова издавачка кућа спада у сам врх своје делатности, не само због избора већ и озбиљности и темељности када је у питању преведена литература.

[Dz]

@Cali - super zadrzala sam se sad sat vremena tamo :)

[Sinistral]

Ja sam ranije koristio google reads, ali sam presao na shelfari, lepsi mi je.

[Dz]

pa koji je sad najbolji sajt za to? ne mogu sad da imam 20 naloga

[bolkonski]

Na oba ova sajta je problem u tome što se knjige ocenjuju po izdanju, a ne po naslovu, što je smor, ali kapiram da nije moglo tako.

[Sinistral]

pa koji je sad najbolji sajt za to? ne mogu sad da imam 20 naloga

Sta god ti se vise svidja. Ja koristim Shelfari da bih pratio koje knjige imam, koje treba da procitam i estetski mi je lepsi, nije mi toliko stalo do user reviewova.

[Corey]

Shelfari је повезан са Амазоном, па му је база сигурно много већа. Велика је мана оно што је Боле навео.

[Rejz]

Samo da zavrsim A Dance with Dragons i onda se bacam na ovo cedo The Selfish Gene: 30th Anniversary Edition, om nom nom.

[cali]

Pitanje za one koji su čitali Asimovljevu Foundation trilogiju:

Vidim da postoje prequeli i forwardi Foundationa. Da počnem od samog Foundationa ili prvo da se okrenem seriji prequela?

[bolkonski]

Uvek sam za to da se čita redom kako je izlazilo u knjižarama.

[Dule_smor]

Pitanje za one koji su čitali Asimovljevu Foundation trilogiju:

Vidim da postoje prequeli i forwardi Foundationa. Da počnem od samog Foundationa ili prvo da se okrenem seriji prequela?

to je i moja dilema bila...secam se da sam kao klinac prvo procitao 3 originalne zaduzbine, pa posle sve prequele i sequele ukljucujuci i knjige o robotima i castrvu...u principu neces se zajebati bilo kako da citas, ima par smor knjiga pre same zaduzbine, ali sve ostale sabijaju...jedino nisam procitao poslednji iz serijala koju je napisao benford-strah zaduzbine...evo ti sa polarisovaog diska c/p...ne secam se svih knjiga, al znam da su mi 6. 7. i 8. bile nista spec, prve 3 sabijaju, i naravno 11. 12. i 13.

Roboti-Carstvo-Zadužbina

1. SABRANI ROBOTI, Asimov Isak

2. ČELIČNE PEĆINE, Asimov Isak

3. GOLO SUNCE, Asimov Isak

4. ROBOTI ZORE, Asimov Isak

5. ROBOTI I CARSTVO, Asimov Isak

6. SVEMIRSKE STRUJE, Asimov Isak

7. ZVEZDE PRAH NEBESKI, Asimov Isak

8. KAMIČAK NA NEBU, Asimov Isak

9. U SUSRET ZADUŽBINI, Asimov Isak

10. PRELUDIJUM ZA ZADUŽBINU, Asimov Isak

11. ZADUŽBINA, Asimov Isak

12. ZADUŽBINA I CARSTVO, Asimov Isak

13. DRUGA ZADUŽBINA, Asimov Isak

14. NA RUBU ZADUŽBINE, Asimov Isak

15. ZADUŽBINA I ZEMLJA, Asimov Isak

16. STRAH ZADUŽBINE, Benford Gregori

[evgeniy]

je l' zna iko da li igde moze da se nadje Hazarski recnik gospodina Pavica?

[Dule_smor]

imam ja kod kuce negde, os da ti pozajmim:)

[Lucky]

Ne verujem da toga nema po knjižarama, poznata je knjiga, još je i lektira.

[Sa1Nt]

Pitanje za one koji su čitali Asimovljevu Foundation trilogiju:

Vidim da postoje prequeli i forwardi Foundationa. Da počnem od samog Foundationa ili prvo da se okrenem seriji prequela?

slobodno prochitaj osnovno, pa onda ostale 'fillere' imam 2 ruska izdanja foundationa + englesko (osnovne 3 knjige) :D