Неурозе бај Дулио

[Doolio]

Имах времена, а и у фазону сам да је то готива, па реко да мало вотујем на ову тему, блоковским језиком, јелте:)

Википедија каже следеће:

Неуроза означава лакши, функционални облик душевног обољења, код којег није пронађен органски узрок[тражи се извор од 09. 2009.]. За неуротичне поремећаје специфично је да су психогени, па се неурозе још називају психонеурозе и неуротични поремећаји. Неурозу карактеришу напади узнемирености, одређени облици депресије, хипохондрија, хистеричне реакције, опсесивно-компулсивни поремећаји, фобије, различите сексуалне дисфункције и неки тикови. Традиционално се сматра да је узрок неурозе емоционални конфликт у коме блокирани импулс покушава да се испољи као маскиран одговор или симптом. Бихевиористички психолози сматрају их наученим, неодговарајућим одговором на стрес.

Што је заправо врло добар сабијени текстић и чоек може да скапира о чему се ту у основи ради. Али опет, овоме фали читав низ додатних појашњења а ла како, шта, где, зашто итд. Такође, треба то колоквијалније искењати:)

Можда би се механизам неурозе могао најбоље објаснити Фројдовом поделом структуре личности. Иако је Фројд цар, наравно, његови трипови су матори и често оверрајдовани, али не увек. Његов трип структуре личности је, међутим, прилично схватљив и логичан, тако да може да се искористи као помагач у објашњавању неурозе.

Фројд је структуру личности поделио на ид, его и супер-его:

-ИД

ид је нагонски део личности, он не познаје време, етику, логичке поставке, па и физичке карактеристике (типа дефинисан простор и те форе). Фокус ида је на задовољењу нагона, то је стихијски, архетипни део личности и блеји у подсвести. Свест не може контактирати ид. Дакле, ид је на фазон тасманијског ђавола, да поседујемо само тај део, ми бисмо дркали курац у продавници, шамарали људе и ишли около са Туретовим синдромом:)

-ЕГО

его је средњи део, изнад ида и испод супер-ега. Он је у суштини лик који стоји између ида и супер-ега и у фазону је ''океј момци, ајмо бити другари''. Он филтрира ИД кроз реалан свет и кроз призму супер-ега.

-СУПЕР-ЕГО

ово је део личности који зна и примењује моралне норме, то је чисто социјални део.

Како овај апарат функционише?

Рецимо, видимо добру рибу на улици. Шта се ту дешава?

ид: брате, готово, дижемо пају, саплићемо рибу и силујемо је на улици, није ми добро!

суперего: коњу један ретардирани, ајде што је то кривично дело, него је и грех! Нема дискусије и спусти тај курац одмах, како те није срамота!

его: ало, бре, полако. Слушај, ид, нема ништа од тога, јел ти капираш да одосмо у курац ако то урадимо? Ако оћеш, идемо да је стартујемо, па ћемо је можда јебати сутра-прекосутра. А ти суперего, смири се, претерујеш, што се тако обукла ако неће да нам се дигне курац? Зна она шта ради. Дижемо курац, ал га намештамо на горе да се не изваљује. Нећемо да је силујемо зато што бисмо најебали, али се не бих чудио да добије по пички од неког данас. Значи, сад идемо да причамо с њом, курац намештамо испод каиша, а кад дођемо кући, сећамо се и дркамо, јел може?

ид: пффф, добро ајде...

суперего: пффф, добро ајде...

Ово не мора да се реши увек компромисом, ево два примера за једнострано решење, али ваљано:

1:

ид: брате ај да издркамо на излог!

суперего: е, ово је већ нечувено, не, не и не!

его: добро, брате, ид, јеси ти нормалан? не може, јеби се.

ид: у је какви сте

суперего: ња ња ња ња ња

2:

ид: јоооо ај да скачемо по барицама јоооооооо

суперего: колко година имаш, стоко једна, не може!

его: ајде не сери суперего, кога боли курац, ако нас неко чудно гледа, показаћемо му курац јел да ид?

ид: јееееее!

суперего: јебте се, скачите, наскакали се дабогда

Дакле, решена ствар. Али као што се јасно види, овај механизам се заправо састоји у зауздавању једних елемената другима и као такав је врло танан и може да се сјебе. Структура функционише док постоји равнотежа, кад та равнотежа прсне, пршњава и лик. Кад кажем ''прсне'', то се може односити како и на зајебане трипове типа ''нисам више могао да издржим, одсеко сам риби главу и јебо је у мождину рааавр'' (овде конкретно је ид повиленео), тако и свакодневне трипове а ла ''данас сам опсовао и осећам се лоше, који сам сељак'' (овде конкретно је суперего повиленео). Може и его да једе говна, у том случају човек је неодлучан и превише сере о стварима (''дал да га дркам сад, ма не могу, умрла ми је тетка, ма брате дрка ми се какве то везе има с тетком, али брате није у реду, ма шта није у реду, ко да би се она љутила, ал брате опет сморићу се блаблабла'').

У даљем излагању нећу толико користити ид, его и суперего. Ово горе сам написао да би цео пост добио неки вајб и да би читалац могао да се лако везује за ток приче и примере. Битно је, дакле, да капирамо да имамо део са нагонима (који не морају бити из ида, могу бити обичне жеље, зато ћу даље избегавати ид, его и суперего, али у суштини, то је то), који их шаље даље, па се тамо гледа шта ћемо са њима.

Који је тачно процес рађања неурозе, колоквијално речено?

У малом Перици, роди се жеља. Та жеља је за Перицине ''умне полицајце'' нешто нечувено и толико страшно да они не дозволе да она пређе праг сазнања. Дакле, они ту жељу толико брзо заташкају, да ни мали Перица не зна да је то пожелео. И јебига, то делује да није фер према малом Перици, јер му треба дозволити да сконта шта је пожелео, па да сам види шта ће с тим, јел тако? Тако је. Зато и настаје срање.

Међутим, како је само закрпљена, а не и ризолвована (на било који начин), жеља се бори и бори и бори да допре до малог Перице, док је за то време умни полицајци држе затвореном и троше гомилу енергије на то, јер је жеља све јача, а они све слабији јер троше ресурсе организма. Жеља на крају креће да пролази кроз пукотине које је направила, али и даље мали Перица не зна шта је пожелео, жеља се манифестује у разним облицима неуротичног понашања, а ''власник'' тела нема појма о чему се ради и који му је курац.

Нпр. мали Перица ће почети да осећа незадовољство, анксиозност, почеће да добија бубуљице или себореју или да се перута, почеће да грицка нокте, можда почне да пуши или пије или да се дрогира, почеће превише да размишља и да анализира ствари, да буде неодлучан, да губи на самопоуздању, да се трипује да ли је луд, леп, паметан итд.

А све због те жељице која ЗАИСТА може бити јако ситна, али способна да направи ова срања јер јој се не допушта да постоји.

Оно што је овде готивно је што добар терапеут може да пинпоинтује суштину проблема, тј. да психоанализом од ''не знам шта ми је, анксиозан сам и ложим се на чудне порниће'' дође до ''кад сам имао четири године, хтео сам да скачем по барицама, али ми мама није дала и ја сам то после заборавио''.

Ево примера који би појаснио овај процес:

Перица је отишао код тетке коју виђа ретко, фазон једном у три године. Тетка има ћерку. Ћерка је готивна риба. То је поставка:)

У Перици се јави констатација да би он своју сестру од тетке одвалио од курца. Битна ствар је да сконтамо да ова констатација НИКАД не долази до Перице, дакле он за то НЕ ЗНА. Њему се не диже курац кад је види, он не размишља о њој на тај начин, дакле, појма нема. Све ово што сада пишем се дешава испод Перициног радара. Значи нема оног да је констатација дошла до Перице, па је он рекао ''ОХ НЕ КОЈИ САМ БОЛЕСНИК, НЕ СМЕМ ВИШЕ ТАКО ДА РАЗМИШЉАМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ ДЕРЗ НО ПЛЕЈС ЛАЈК ХОУМ'', не, није дошло до тога, све је ''испод''.

Дакле, имамо констатацију дотичну. Ова констатација (намерно пишем констатација, а не жеља јер за лечење неурозе често уопште не мора да се испуни жеља, већ само да се констатује, тј. акнолиџује у свести) је толико страшна за Перицине умне пандуре да они сконтају, наивно мислећи да тиме штите ''Перицину крхку личност'' да је јако важно да се ни по коју цену не дозволи констатацији да дође до Перице, јер је то ''страшно'' и ''не ваља'' и шта све не. И онда креће јурњава пандура и кримоса:) Пандури на све начине хоће да затворе констатацију, али констатација се просто не може затворити јер је 1-истина, 2-искреност. Дакле, дешава се једна бесмислена борба у којој се Перица троши максимално. Констатација оће напоље и куља у разним облицима, које сам већ поменуо (грицкање ноктију, анксиозност, несаница итд). Перица и даље нема појма о својој потајној жељи, само одједном види како се ''распада'' ни крив ни дужан. Оно што се психо-хемијски, а касније и физички дешава, то је да Перицин организам све више и више ресурса узима за фајт против констатације, што, наравно, утиче на Перицин живот јер Перица није перпетуум мобиле. Он не може ни физички ни психички да издржи толике напоре и креће да пуца по шавовима.

Шта Перица може овде да уради?

1-ако је Перица зен цар, он може да измедитира недељу дана и да дође до констатације сам и онда је све кул. Поновимо да за ризолвовање неурозе не морамо да испунимо жељу (јебемо швецу) већ да само да је акнолиџујемо и прихватимо као део себе - јер она то и јесте. Она ће отићи добровољно кад Перица упозна неке готивне рибе и оде својим путем, али НИКАД неће отићи док Перица не акнолиџује да она постоји.

2-вероватнији исход - Перица ће да оде код псиџе.

Шта ће овде да се дешава?

-псиџа ће да врши гомиле интервјуа, дискусија, разговора, можда и хипноза, дугачке сесије решавања слагалица које представљају Перицину личност. Ово је неопходно јер псиџа тражи иглу у пласту сена - и то не само то, већ иглу у пласту сена за коју Перица не зна ни да постоји. Тако да је Перица тек од посредне помоћи.

-псиџа ће да пинпоинтује проблематику - Перица би изодваљивао своју швецу од тетке, али је то блокирао. Онда ће псиџа да позове Перицу на једну дугачку, исцрпљујућу блеју:)

-на тој блеји, псиџа ће да каже Перици шта је нашао. Перица ће да каже ''није тачно''. Фазон је што је ту Перица сасвим искрен, да га прикачимо на детектор лажи, показао би да говори истину. Не заборавимо, констатација је испод његовог радара. Овде креће право зезање за псиџу. Методом умарања, отварања, разлагања, псиџа доводи констатацију на површину и Перица је постаје свестан. Дакле, Перица сконтава да је заправо истина да би он јебо своју швецу од тетке.

Сад иде други део блеје, јер се овде убацује Перицин суперего, тј. морал и креће други круг борбе, али овај пут, та борба је свесна. Дакле, креће порицање ''ннне немогуће, ја сам НОРМАЛАН ааааа'', али овде се дешава једна занимљива и кључна ствар: пошто је констатација изведена на светлост дана, борба се неминовно приводи крају. Ово је битан део и не треба да га ради неко ко не зна шта ради. Зашто? Зато што ако Перица не буде имао неког око себе (а узмимо да је Перица лабилан лик) он ће, не знам, да скочи са терасе јер не може да се избори са тим. Е, ако Перица има поред себе неког (а најбоље трејнд профешнала:) ), то се све обрће у нешто најпозитивније што је могло да се деси Перици - долази до излечења.

Дакле, како то иде, кад Перица сконта да је констатација истинита:

Прво, као што смо рекли, иде у порицање. Порицање је јак трип и троши много енергије а и то је последња брана која задржава жељу, зато ће Перица јако брзо да пукне (у позитивном смислу) и неће имати више енергије ни за порицање и ту креће бурно акнолиџовање. То сте видели по филмовима вероватно - плакање, вриштање, цмиздрење, ваљање по поду итд. Што је невероватно здраво (иако изгледа као ''брате, нешто није у реду са овим ликом''), јер, шта се ту заправо дешава - сва она енергија, сав онај бол и притискање који су испливавали кроз грицкање ноктију и бубуљице ГОДИНАМА сад испливава ОДЈЕДНОМ У ПЕТ МИНУТА. И то је сјајно. Савршена паралела би била да нисте кењали два месеца:)

После тог шока, Перица се смирује, равнотежа се враћа и он не може, а да не скапира - да се осећа много боље! Само је то требало, па да његове невоље нестану. И то сазнање је јаче од тога што је његова жеља неморална или шта год. Он је сада свестан ње и то је то, она више није кејџована и не прави бубуљице и разна срања...

Перица је решио проблем. Да ли ће Перица јебати швецу? Не, зашто би то радио, то му је швеца?:) Перица ће само рећи сам себи:

''Ја сам Перица и ја бих карао своју швецу од тетке. И то не само да бих је карао, него бих је јебо у онај курвински чмар онако неопран, а онда бих је теро да ми пуши док ми не очисти пају. Ето, реко сам. Да ли је то страшно? Не. Видим је једном у три године, не капирам је као род, а нећу је ни јебати, као што нећу јебати ни Џесику Албу, али ме ложи. Јел чиним нешто некм нажао? Не. Ћао здраво готово, одо да играм фудбал.''

Неуроза је нездраво стање. Јако је уобичајено, што не значи да је океј. Битно је да је човек у додиру са својим ја и да је свестан своје природе. Такође, ако вам није добро, а не знате зашто, треба потражити стручну помоћ. Али добру. Овај псиџа из приче о Перици је идеални цар псиџа који зна шта ради.

На крају, неуроза је апсолутно излечиво стање, за разлику од психозе. Психоза је психолошки поремећај, али је иреверзибилан, дакле, ''мостови су спаљени'' (путеви су физички преспојени и не могу да се споје ''на нормално''), код неурозе то није случај.

Е тако, ово је био један ВоТић на тему неуроза, некст тајм ћу да серем о подели личности на ''родитеља'', ''дете'' и ''одраслог'' и о снимљеним порукама из детињства - шта су оне и како се носити са њима:)

Уздравље:)

едит:

ако имате неких питања, фил фри ту аск, могао бих да напишем неке кратке цртице извештаја са рил лајф психоанализа, али не бих смео ту да претерујем, пошто су то или извештаји из књига (које је писао лик кога знам, па не бих да растурам за џ по нету) или чак описи и извештаји са терапија које нису у књизи (другим речима ел еј конфиденшл стаф:) ). Али не бих ништа лоше урадио ако бих окачио неке занимљиве детаље, јер је то недовољно да направи неку штету на било који начин.

[Doca]

Uklonite tekst, Koriju ce istitrati duh, umrece od srchke!

[shoocky]

o/ o/ o/ o/

ovaj drugi deo posebno prizeljkujem :D fazon da sam birao o cemu bih voleo da pises reko bih aj malo o frojdovoj podeli pa se bachi na roditelja odraslog i dete.

E da, i kontam da bi bilo kul, ako te ne mrzi, da ostavis neke for dummies naslove za sve o cemu pises. Zainteresovace se ljudi

Edited September 19, 2012 by Shoocky

[tOMABRE]

Oduvek sam se lozio na ovakve stvari, give moar!!

[SIN]

Uklonite tekst, Koriju ce istitrati duh, umrece od srchke!

Elem, moze Dule primeri bez imena!

[Doolio]

Оке, ставићу неке интересантне искрице, али не знам кад, нек овај топик буде ''носач'' за те примере које ћу једном ставити (треба да их прелиставам и/или да их се присетим). А фазон у скоријој будућности ћу у нови топик да ставим ово што сам најавио (род. дете одрасли).

Иначе, те практичне примере нећу да ограничим на неурозе само (мада је 99% одлазака код псиџе заправо неуроза која је узела маха), али тај механизам (''нешто ми фали па крећем да кородирам'') важи за фазон 100% психичких проблема.

Наравно, окачићу само примере ликова који су након ''поправке'' јебали петсто риба и имали петсто деце и били зен, јер друго не би имало смисла.

[SIN]

E da Duki, rekao si da je jedna razlika izmedju psihoza i neuroza sto su psihoze nepovratne, tj napravi se neka sinapsa i to je to. Znam da je digresija, al sta sve moze da izazove to?

[Kal1mero]

magic mushrooms :D

[SIN]

:D

[Doolio]

Па у суштини то је врло широка подела. Оно, психозе исто могу бити повратне, имаш рецимо тзв. органске психозе које се јављају код неких болести (нпр. тифус) и оне прођу кад прође болест. У суштини, психозе су у ствари сјебаније болести душе, док је неуроза више као неко лево сметало. Тако да, није баш прецизно то што сам рекао, али овако блоковски речено, често је тачно, јер рецимо, не можеш ти да лечиш шизофренију или биполарни трип (раније манично-депресивни), можеш само да пробш да култивишеш.

А и психоза је јако широк појам - испада да је свака халуџа или шизоидни напад психоза, са чим се не бих сложио, и зато сам одлучио да на своју руку повучем границу у иреверзибилности:)

У суштини, огроман проценат психоза је узрокован наследно, дакле, фабричка грешка је у питању. Углавном у оном фазону ''може и не мора''. Дакле, лик генетски носи потенцијалну шизофренију у себи, али је питање оће ли се она тригеровати. У преводу, јако је тешко здраву особу отерати у психозу, треба баш да им се деси не знам ни ја шта. А ти што су здрави, а постали су психотични, опет су највероватније носили тај спавајући тригер у себи, и тако у круг.

Што је и логично, јер треба времена и ''труда'' да би ти сад баш исправио криве дрине (тј. искривио праве:) ), јер ти практично треба да испреспајаш мозак физички. Можда неки много, али баш много зајебан шок (добио си сто милиона милијарди трилијарди долара, а лабилан си лик или су ти побили целу породицу а тебе терали да их јебеш мртве) доведе до психозе, или нека дуготрајна активност која сјебава мозак - типа дрогираш се ко мајмун десет година или пијеш или си у сјебаној социјалној ситуацији јако дуго. Али у свему томе, опет мораш да будеш пријемчив за то. Једино можда код алкохола и дроге то нема везе, па се ради само о интензитету и времену, јер оне хемијски делују, ипак.

[qwert00]

odlicna tema

[Majstor bora]

Kad procitate ceo tekst koji je Doolio lepo napisao pogledajte i ovo

http://www.psihijatrija.com/psihijatrija/NOVO/Diferencijalna%20dijagnoza%20neuroza%20R%20Gregurek.doc

nije lose uopste i dace vam malo strucniji prikaz svega toga sto je Doolio laicki objasnio, ali posto vec imate neko predznanje nece vam biti problem da pratite.

[Doolio]

Прелетео сам преко овога и добро је, није написано хипстерски, тако да може да чита свак:)

Треба свим психолозима и писцима држати курсеве нормалног писања, а не да пишу сами себи и онда да се чуде како ниво културе регулар лика не укључује основне психолошке принципе...

Увек се сетим Карла Роџерса и његове књиге ''Како постати личност'' која је толико једно пресјајно дело, али толико заморно написано, да је то страшно. Оно, нисам је још прочитао јер је јебено тидијус, а представља врх у неким стварима...

[Majstor bora]

Прелетео сам преко овога и добро је, није написано хипстерски, тако да може да чита свак:)

Ma da dobar je tekst skroz jer u sustini samo prosiruje ono sto si ti vec napisao sa nekom dozom naucnog obracanja.

Problem je sto gomila ljudi pise knjige kao neki naucni rad koji treba da cita troclana komisija za doktorat a ne ljudi koje zanima ta materija, to vazi za mnoge stvari pa cak i za univerzitetske udzbenike. Uzmes da prelistas knjige za faks i odma vidis da su likovi radili copy paste iz nekih doktorata, ne znam sta tim ljudima nije jasno. Knjiga koju student treba da koristi mora biti napisana jednostavno sazeto i koncizno da iz prvog citanja znas o cemu se radi a onda da se daju odredjene reference na ozbiljniju literaturu ako neko zeli jos da se informise.

[Trooper]

dulio zasto i dalje bezis od stvaranja sadrzaja u ne-forumsko-postovnom obliku?

[Debeli]

СЈАЈНО ДУЉО!!!

:)

ја сам лечим своје неурозе, управо како си описао, мада не сматрам себе зен-ликом. ево мог најсвежијег примера. реновирао сам стан и све је много добро ишло, напредовало је брзо и све проблеме сам препеглавао без остатка и био сам срећан колико може да буде срећан човек који има 20 мајстора на гајби.

после једно месец дана, почео сам да осећам јаке нападе депресије, анксиозности, нервозе... како сам истрениран, рекао сам "аха, ти си, е па нећемо тако, наћи ћу те мала, а онда ћу да те изјебем". и требало ми је једно 2 сата док нисам установио корен: мешалица за бетон која је већ 3 дана стајала у мојој дневној соби ту би. и то баш та сама слика мешалице за бетон. нисам, изгледа подсвесно могао да поднесем тако експлицитну слику градилишта у свом стану и слошило ми се. како сам одредио шта је проблем, тако је нестао.

:)

најтеже ми је било док сам се упознавао са собом, давно. сад ми иде као на траци. никад нисам ишао код психијатра и психотерапеута, а једино идем код психолога по службеној дужности на послу. и супер се слажем са њом.

:)

[f4ts0]

pa ko kaze da dulio nije ortak koji pise knjigu "tri duliova lika" :)

најтеже ми је било док сам се упознавао са собом, давно. сад ми иде као на траци. никад нисам ишао код психијатра и психотерапеута, а једино идем код психолога по службеној дужности на послу. и супер се слажем са њом.

Pa kad imate oboje po 120000 platu.

"e drale isla sam juce do banke da vidim oko kredita"

"sta ce ti kredit imas 120000 platu ko i ja"

"ne treba meni treba banci"

:) (:

[Corey]

It's all good, I'm alive!

Све похвале за несебично улагање времена у ово Дуки.

Имам једно питање, када се неуроза испољава у виду понашања, грицкање ноктију је прилично типичан и чест пример, да ли се такво понашање после излечења може наставити по навици временски дуго, или се то издува као балон јако брзо па понашање убрзо престаје? Нестао је узрок, па и сама потреба за активношћу која је манифестована.

[Sarma]

ahahaha... iskidao si...

off:

frojd je zaostali debil... on smatra da je homoseksualizam bolest... ;/

[prota_]

dulio, a šta bi se desilo kad bi perica kresnuo švecu ?

i dalje ne zna da ima tu želju, ali desi se i eto, kresne je.

[Dule_smor]

dule, nisam znao da te toliko zanima psihijatrija:)...btw, ja jesam dobio 10 na tom ispitu, al me nikad nije zanimala ta oblast medicine, tako da samo nastavi, ja cu da pratim i eventualno ubacim nesto:)

[f4ts0]

meni je zanimljivo da primetim da su u stvari uzroci vecine neuroza onda institucije koje nam namecu pritisak (crkva, roditelji...) i plase nas odmazdama ako nam samo neka zlomisao padne na pamet (ko drka suva mu kicma, ko pogleda drugu zenu, oko da si izvadi...)

Da li to znaci kada bi nas ID bio dominantan ne bi bilo neuroza :0

Ja znam jednog retarda koji je potpuno pod uticajem ID, i siguran sam da nema ni jednu neurozu.

[SIN]

Dule brate, sto hiljada puta je pomenuo da gotivi psidzu, navodi autore, primere i govori da se bas bavi time i cita. Je l' ti (pazi sad) PIJAN citas forum? :D

Ja znam jednog retarda koji je potpuno pod uticajem ID, i siguran sam da nema ni jednu neurozu.

Nemoj tako o Istokovom drugu!

[Doolio]

Ma da dobar je tekst skroz jer u sustini samo prosiruje ono sto si ti vec napisao sa nekom dozom naucnog obracanja.

Problem je sto gomila ljudi pise knjige kao neki naucni rad koji treba da cita troclana komisija za doktorat a ne ljudi koje zanima ta materija, to vazi za mnoge stvari pa cak i za univerzitetske udzbenike. Uzmes da prelistas knjige za faks i odma vidis da su likovi radili copy paste iz nekih doktorata, ne znam sta tim ljudima nije jasno. Knjiga koju student treba da koristi mora biti napisana jednostavno sazeto i koncizno da iz prvog citanja znas o cemu se radi a onda da se daju odredjene reference na ozbiljniju literaturu ako neko zeli jos da se informise.

Па тај рад. Мислим, ево сад, поклоњена је моја слика једној психијатрици (психијатрикињи, психијатрињи, блах) и њен муж психолог ми послао књигу коју је написао, нешто о уметности и психологији. И брате, супер ствар, јелте. Али ето, ја сам у тој материји, а прочитао сам две стране. Просто, питкост је један много битан елемент у писању било чега, а људи га занемарују. Наравно, нека стручна литература не може бити написана исто као и Ивица и Марица, али често богами и може. Механизми психе нису виша математика, обично се ради о врло једноставној равнотежи која се може објаснити крајње нормалним терминима и примерима. И то показује одређен број аутора који нормално пишу и о најтананијим деловима психе.

А ту је онда и та професионална сујета, као што су Теслу анатемисали господа еуропљани који врте чаше. И онда се људи такмиче ко ће кретенскије да напише нешто. Мада, руку на срце, има ту и људи који су просто професионално издеформисани и не знају да то што пишу делује хијероглифски неком ко није госпон психијатар.

dulio zasto i dalje bezis od stvaranja sadrzaja u ne-forumsko-postovnom obliku?

Ахахах, не знам, ово ми је опуштено и знам да ће људи сконтати и кад погледаш, тотално је рофл написано:) Оно, капирам да би можда чак и млади људи, а ван рура, имали потешкоће са контањем:) Капирам да за нефорумски облик ипак треба имати НЕКУ дисциплину, колку-толку, а не знам колико бих истрајао ту.

СЈАЈНО ДУЉО!!!

:)

ја сам лечим своје неурозе, управо како си описао, мада не сматрам себе зен-ликом. ево мог најсвежијег примера. реновирао сам стан и све је много добро ишло, напредовало је брзо и све проблеме сам препеглавао без остатка и био сам срећан колико може да буде срећан човек који има 20 мајстора на гајби.

после једно месец дана, почео сам да осећам јаке нападе депресије, анксиозности, нервозе... како сам истрениран, рекао сам "аха, ти си, е па нећемо тако, наћи ћу те мала, а онда ћу да те изјебем". и требало ми је једно 2 сата док нисам установио корен: мешалица за бетон која је већ 3 дана стајала у мојој дневној соби ту би. и то баш та сама слика мешалице за бетон. нисам, изгледа подсвесно могао да поднесем тако експлицитну слику градилишта у свом стану и слошило ми се. како сам одредио шта је проблем, тако је нестао.

:)

најтеже ми је било док сам се упознавао са собом, давно. сад ми иде као на траци. никад нисам ишао код психијатра и психотерапеута, а једино идем код психолога по службеној дужности на послу. и супер се слажем са њом.

:)

Па то је кул, кад си некако сам ископао себе, да се тако изразим. Ту се можемо бацити и на ону монтекристо теорију, другим речима, скочио си са стене релативно рано у животу (војска? посао? брак? бла?) и онда си се некако чекпоинтовао. Мада ово не мора на сваког да делује, имаш људе од педез година који се нису чекпоинтовали, а имају жене и деце и све то.

Мада мислим да ћеш се још упознавати са собом, неке теорије кажу да су јако ретке самоспознаје пре педесете године.

Али свакако ти је јако корисно што си прихватио да кад нешто није у реду да није у реду, а не да је то неко као стање које је ето тако дошло, па ће као да оде. И онда си већ у предности над неким ко је у фазону ''аха, имам несаницу пет дана, мора да је од врућине, одо на баскет''.

It's all good, I'm alive!

Све похвале за несебично улагање времена у ово Дуки.

Имам једно питање, када се неуроза испољава у виду понашања, грицкање ноктију је прилично типичан и чест пример, да ли се такво понашање после излечења може наставити по навици временски дуго, или се то издува као балон јако брзо па понашање убрзо престаје? Нестао је узрок, па и сама потреба за активношћу која је манифестована.

Па капирам да не престане, али да изгуби неуротични карактер. Оно, једеш нокте зато што си навикао, ко што навикнеш на семенке:)

ahahaha... iskidao si...

off:

frojd je zaostali debil... on smatra da je homoseksualizam bolest... ;/

Ај да не скрећемо у оф:)

dulio, a šta bi se desilo kad bi perica kresnuo švecu ?

i dalje ne zna da ima tu želju, ali desi se i eto, kresne je.

Инчрестинг:)

Капирам да све зависи од Перице и од тога да ли је акнолиџовао жељу. Нпр. ако је кресне, а није свестан потребе, требало би да се сјебе. Јер он јесте као задовољио потребу на неком нивоу кога ни сам није свестан, али је урадио ствар за коју ће га его и суперего толико јебати да боље да то није урадио. Са друге стране, ако је то урадио свесно, онда је то обично океј, јер оно, та жеља, иако је табуистична, непримерена итд. представља једну од оних ''живи и пусти друге да живе'' акција. И док год он капира да ништа лоше није урадио (рецимо договорили су се да ће да се кресну јер се ложе једно на друго, али неће ником рећи јер ето, људи би повиленели, али шта сад ту, ништа лоше ником нису урадили, свесни су и добровољни), то је океј.

Са овим у вези, један пример из праксе:

Риба која је прсла и постала фригидна и не зна шта јој је, патка јој је гадна чак и као реч, те форе, страшно. И оно, лик јој копао по мозгу и нашао потиснуто сећање. Наиме, риба је једном, после зајебаног раскида, отишла у град да се рибаундује, одвојила је два лика и искарала је СВЕТСКИ. Значи оно, ајфелов торањ, буља-уста, дабл пенетрејшн итд. И наравно, било јој је до јаја. И, како то обично бива, креће несносна грижа савести, те ја сам курва, те ово те оно и постепено оде у фригидност и потисне тај догађај. Међутим, лик јој то извади на површину, она се сети, наравно, шок и све што иде уз то. И лик јој просто објасни да никад не треба да осећа грижу савести поводом нечег што ником није нанело зло и готова прича. Јел си уживала? Јеси. Јел су њих двојица уживала? Јесу. Јел ти било ложачки и страствено што те одваљују два цара? Јесте. Шта који курац оћеш? Оно, он д контрери, риба се може похвалити царским сексом са дуплим ликом и друге рибе могу да јој пуше.

Е, ту суперего фејлује јер су његове моралне норме често идиотске и превише ригидне. И ту је потребно само схватити шта је ту у ствари по среди и решава се ствар. Тако би било и са Перицом и швецом.

meni je zanimljivo da primetim da su u stvari uzroci vecine neuroza onda institucije koje nam namecu pritisak (crkva, roditelji...) i plase nas odmazdama ako nam samo neka zlomisao padne na pamet (ko drka suva mu kicma, ko pogleda drugu zenu, oko da si izvadi...)

Da li to znaci kada bi nas ID bio dominantan ne bi bilo neuroza :0

Ja znam jednog retarda koji je potpuno pod uticajem ID, i siguran sam da nema ni jednu neurozu.

Па да, институције. Са друге стране, да нема институција (у које спадаш и ти сам, тј. твој психолошки (его) и социјални (суперего) део, јебига, силово би рибе по улици, клао би људе за пакет жвака итд. Међутим, човек се док је мали понаша као празан хард диск у који родитељи, па школа, па институције друге, уписују команде и информације. А родитељи ко родитељи, оће најбоље за своје дете, али увек ће зајебати гомилу ствари. Јер је дете сунђер.

Ево пример из праксе и за то:

лик алкос. Не може да престане да пије и готово. А не зна зашто. Каже, почео је да пије са осамнаест година и није стао лол. Јел био несрећан, није. Јел био анксиозан, није. Јел му нешто фалило, није. Па који курац. Каже одједном је почео да осећа невероватну жељу за алкохолом и то је то. Чак не ни неки трип као није хепи ако не пије него просто ''ја сад идем да пијем и нема дискусије''.

И шта је било?

Лик му је ископао да је фора у једној јединој реченици, коју су му рекли кад је имао ПЕТ ГОДИНА. Наиме, он је видео чашу са нечим, типа пивом, на столу, хтео да узме да пије, и кева му је рекла ''не можеш да пијеш то, још си мали''. Његова подсвест је то скапирала као ''кад си велики, пијеш алкохол'' и то је то. Наравно, он је то потпуно заборавио временом - али, сећамо се шта смо рекли за несвесно - оно не заборавља:) Није лизнуо алкохол док није извадио личну карту, а остало је историја:)

И сад јебига, замисли родитеља који дневно даје сигурно по сто упута детету и сад треба да сконта како ће сваки да формулише, нема шансе. Неки су просто срећни јер им се није сложила слагалица да постану алкоси, али ето овај лик није био те среће - иако је имао готивне родитеље.

[voodoo_]

Ахахах, не знам, ово ми је опуштено и знам да ће људи сконтати и кад погледаш, тотално је рофл написано:) Оно, капирам да би можда чак и млади људи, а ван рура, имали потешкоће са контањем:) Капирам да за нефорумски облик ипак треба имати НЕКУ дисциплину, колку-толку, а не знам колико бих истрајао ту.

Pa ne moraš biti one man band, napišeš ovako "forumski", pa daš nekom da preradi blokovski sleng i "brate znači prodža" formulacije u nešto što liči na akademsko izražavanje, pa ti onda pročitaš i apruvuješ. Infinite books!