All Activity

totalno je left4dead, slažem se 🙂 ali kao nije loš refresher filmu jer ima neki dodatni lejer pošto na primer u train to busan koji sam pomenuo zombiji naviru kao pacovi i onda sad tu im je baš snaga u broju, u 28... je uvek taj broj ono do njih 10, što je i dalje dosta ali kao managable 🙂 zato ima ta priča sa alfa zombijem da malo začini. no nije nešto što smeta, druge stvari su tu problematičnije. ma naravno, ali je ovo zaokret u fazonu daj umesto anonimusa idemo na sve poznate glumce, a onda umesto trešer scenarija koji radi posao daj da uradimo tipični najgluplji američki scenario. još su i glumci skoro svi ameri jer su jelda došli u london da ga "spasu".

pa nije čovek iz bgd, mogao je da bude iz pančeva! juče sam opet prolazio terazijama i opet su dva automobila probala kroz kružni tok onaj mali da skrenu tamo ka balkanskoj :)) što jeste logično ne mogu da ih u tom smislu krivim, ali onda blokiraju saobraćaj. a oni mali kao "trotoari" na kružnom su naravno potpuno već sad besmisleni jer ih svi prelaze u punoj brzini pitanje je vremena kad će da se raspadnu.

Milentija Popovića, pravac ka Ušću. Žuri mu se.

Video igre koje su projekti samo jednog čoveka, definitivno ostavljaju jače impresije. Jednostavno, kada je na nečemu radila samo jedna osoba, publici je prirodno da joj da više zasluga nego timu koji je napravio sličnu igru. Tako izgleda piše u fer-gejmplej pravilniku! Takav je slučaj bio i sa Jang Bingom, solo developerom iz Kine, koji je koristeći Unreal endžin alatke postigao neke neverovatne rezultate. Inspirisan dizajnom Final Fantasy serijala, naročito nikad objavljenog Final Fantasy Versus XIII (kasnije Final Fantasy 15), objavio je trejler na svom YouTube kanalu, gde je prezentovao svoju viziju u vidu skoro šest minuta dugog videa. Trejler je bio raspamećujuće dobar za svoje vreme. Osim što je impresionirao radom jednog čoveka, u najboljem svetlu je predstavio i Unreal endžin alatke. Naime, više nije bilo potrebno veliko znanje u pravljenju igara da biste dostigli sjajne rezultate. Istina, možda nostalgija utiče na moje sećanje, ali ovo je način na koji sam začetak ove igre upamtio. Trejler je prikazivao sjajnu grafiku, dizajn i što je najbolje – kombat. Akciju koja je ličila na Devil May Cry na steroidima. Jedini problem? Ovo je bilo pre skoro deset godina. Od impozantnog trejlera do datuma izlaska, čekali smo 3.317 dana, odnosno devet godina, četiri nedelje i dva dana. I šta smo nakon tolikog krčkanja dobili? Hajde konačno da pređemo na konkretne detalje. Lost Soul Aside je linearni, akcioni RPG, vizuelno inspirisan renomiranim i već pomenutim serijalom, ali istovremeno u potpunosti originalan. Ovo je jedan neizbrušen naslov, koji uprkos nedostacima opet uspeva da zasija u više navrata. I dok je začet kao solo projekat, oko njega se vremenom izgradio čitav jedan tim. U suprotnom, ne verujem da bi jedan čovek uspeo sam da iznese ovako velik projekat, ma koliko posvećen bio. Priča prati lika po imenu Kejzer, koji u svojoj pobunjeničkoj borbi protiv zle vlasti, biva upleten u mračnije šeme sa značajno višim ulozima. Iako se igra suštinski vrti oko njegovih pokušaja da povrati dušu svoje sestre i sunarodnika, priča vodi na fantastični put nošen nekolicinom različitih fabula. Pa dok donekle zanimljiv zaplet ima izvesnu dozu šarma, suštinski nije ni blizu dovoljan razlog za igranjem, već više služi kao jedan od izgovora za daljim napretkom. Za razliku od priče, likovi su mnogo više zanimljivi. Pa dok sam Kejzer nije naročito interesantan, zmajoliki saputnik Arena koji je istovremeno i izvor njegovih sposobnosti, samo je primer znatno bolje sporedne postave. Moram istaći da su i svi likovi pokriveni značajnom količinom glasovne glume, ali engleski glasovi maksimalno variraju. Gluma se proteže od jako loše do poprilično dobre, pa generalno ostavlja utisak tek nešto iznad proseka. Zvezda igre jeste borbeni sistem, a on pršti od specijalnih efekata i komboa. Svako oružje dolazi sa svojim prednostima i manama, kao i dijapazonom mogućih napada koje proizvoljno možete kombinovati. Na neki način, ovo je sistem koji lako može da zastraši igrača količinom opcija, naročito ako nije fanatik akcionih igara. Tako sam recimo ja većinu igre proveo koristeći samo mač koji sam prvo naučio da koristim, jer mi je prosto bilo mrsko da se udubim u ostatak naoružanja. Vizuelno, igra izgleda bolje nego na prvom trejleru (Bogu hvala) ali i lošije nego na nekim prezentacijama od pre par godina. Generalan utisak je dobar, ali takođe varira od kritičnih momenata do zaista prelepih. Već stičete utisak da je igra kao pokvaren tuš – ili mlako ili hladno, retko kad na sredini. Možda zvuči loše, ali hej – dobro je za cirkulaciju! Napomenuo bih da na raspolaganju imamo „performance“ i „quality“ grafičke režime, gde se vizuelno ne može uočiti značajna razlika ali zato po pitanju frejmrejta, nebo su i zemlja. Razlika u rezoluciji tj. oštrini svakako postoji, ali nije lako primetna i ovo je jedan od onih primera gde neosporno preporučujem da koristite bržu opciju. Naročito kako je u pitanju akcioni naslov koji će imati mnogo koristi od ovoga. U suštini, igra ima jako dobar broj kvaliteta ali i neke potpuno čudne momente i rešenja. Tačno se vidi da je u pitanju prvi naslov jednog studija, pa se talenat, trud i neiskustvo besomučno bore i smenjuju u svakom narednom kadru. Primera radi, u samom startu ćete primetiti da Kejzer može ili da hoda ili da trči ili da sprinta, gde je svaka od ovih varijanti ili prebrza ili prespora za datu situaciju. To naročito dolazi do izražaja kada ste u društvu nekog NPC-a pa ste ili brži od njega ili on stalno zastajkuje ne bi li vas pričekao. Sa druge strane, kada se svet otvori a počnu da nižu i deonice gde je potrebno platformisanje, kontrole rade iznenađujuće dobro i nedostatak srednje brzine kretanja prestaje u potpunosti da smeta. Ovo me podseća i na to da sam iskusio jedan čudan, bezazlen ali i krajnje iritantan bag. U jednom trenutku dobijate opciju da promenite izgled karaktera kroz odabir kostima. Ali nakon nekoliko časova igranja, ova opcija je u potpunosti iščezla. Pokušao sam reinstaliranje, učitavanje ranijih statusa i naravno ažuriranje igre, ali ništa nije pomoglo. Iako nije u pitanju neka značajna opcija, njen nestanak bez ikakvog obrazloženja, bio je poprilično frustrirajuć. Ali idemo dalje… Sporedni likovi imaju perfektno urađenu sinhronizaciju pokreta usana dok pričaju, pa mi deluje da je razvojni tim utrošio bar dve godine na ovaj lep ali potpuno nepotreban detalj. Ovo je naročito čudno ukoliko primetite da za razliku od ostalih karaktera, Kejzer nema ovako dobro urađen „lip sync“. A da stvari budu čudnije, neki likovi prave presmešne grimase dok govore ili čak ćute. Primera radi Lijana, devojka koja vas prati i čuva progres, ume da složi tako smešnu facu da nikad ne ostanem priseban dok je posmatram. Jedini element igre za koji mogu da kažem da je bio besprekoran tokom čitavog trajanja pustolovine, jeste muzička podloga. Muzika je toliko dobra da, bez obzira što mi se igra generalno dopala, smatram da je previše kvalitetna za ovaj naslov. Osim što konstantno bombarduje jako solidnim kvalitetom, na momente kao da isuče svoja najljuća oružja i prosto vas zaspe temama epskih proporcija. I to najčešće u scenama koje ne bi bile ni približno tako veličanstvene, da ih u stopu nije pratila natprosečno dobra muzika. Preporučujem da preslušate i zvanični album igre. Siguran sam da ćete naići na mnoštvo favorita među numerama. Ukoliko zaigrate igru, može vam se učiniti da je svet ovako lepog dizajna i veličine protraćen na jednu potpuno linearnu igru poput ove. Ali nakon dužeg razmatranja, ne bih mogao da se složim sa ovom konstatacijom. Jedina prednost otvorenog sveta ovde, ogledala bi se u mogućnosti da ponovo posetite sjajne prethodne lokacije. Umesto toga, nakon što pređete nivo, on ostaje zaključan i igra sugeriše jedino da nastavite dalje. Kada se sve sagleda, igra pati od neujednačene i malo više nespretne prezentacije. Ali za svaki element koji je loš, na istom polju postoji bar još jedan koji je odličan. Tako je ova igra idealna za ljude koji s lakoćom mogu da pređu preko nedostataka, ukoliko igra sa druge strane može da ponudi mnoštvo kvaliteta. Drugim rečima, za ljude poput mene. S tim na umu, i javno izjavljujući da sam u ovom momentu spreman da budem mrvicu više subjektivan, istovremeno i kao podrška za čoveka koji je uspeo da dosanja svoj san u vidu projekta, konačni skor mora da bude isti kao i moja omiljena ocena sa fakulteta. Nedostatke i izgubljene duše na stranu, ova igra je preporuka od mene. Naročito ako ste ljubitelj žanra i pršteće akcije. Lost Soul Aside je dostupan za PS5 i PC Autor: Milan Živković Igru ustupio: PlayStation Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Otišla mi izgubljena duša na stranu…: Lost Soul Aside recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

28 dana kasnije je od starta bio tresherski film, ali je imao neki poluozbiljan vajb, i prosto bio je zabavan film za to vreme kada je zombi tema bila sustinski mrtva nastavak je naravno slabiji, ali niko tada nije ocekivao nastavak da bude ozbiljniji u sustini ovaj poslednji nisam gledao, jer prosto jebg nisu to vise ti filmovi nekako previse ozbiljno pristupe temi iz pogresnog ugla, a gadjaju mladju publiku koja eto jebg je prosto mladja i sve sto ide uz to 🙂 Mislim, alfa zombiji, i mutiranje zombija bi verovatno bila dobra ideja fazon 2009, godine

Prodajem dva "node"-a za navedeni Mesh ruter sistem, testirao sam, šljaka, može sve da se konfiguriše bez aplakcija i gluposti, kao nomralan wifi ruter može svaki da radi za sebe, a mogu i da se umreže međusobno. 5k din za oba isve navedeno u KP oglasu https://www.kupujemprodajem.com/kompjuteri-desktop/modemi-i-ruteri/linksys-velop-whw03-v2-odlican-tri-band-mesh-ruter-sistem/oglas/185417307?filterId=4252940630 The Linksys Velop WHW03 v2 is a Tri-Band Wi-Fi 5 Mesh System with a Quad-Core processor, supporting Wi-Fi standards up to 802.11ac with speeds up to 2200 Mbps and two Gigabit Ethernet ports per node. It offers whole-home coverage, features MU-MIMO for efficient data streaming, and uses a cable-free, intelligent mesh design managed via the Linksys App. AI povukao sledeće specifikacije: Key Specifications Model: Linksys Velop WHW03 V2 Wi-Fi Standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) Wi-Fi Type: Tri-Band (two 5 GHz bands and one 2.4 GHz band) Processor: Quad-Core (716 MHz) Wireless Speeds: Up to 2200 Mbps (combined) Memory: 512MB RAM Storage: 4 GB eMMC Flash Ports: 2 x Gigabit Ethernet ports (WAN/LAN configurable) per node Connectivity: Wireless (802.11a/b/g/n/ac) and Wired (Ethernet) Features: Intelligent Mesh for whole-home Wi-Fi coverage MU-MIMO for simultaneous data streaming Beamforming technology Wired backhaul option for increased performance Linksys App for easy setup and management HomeKit compatibility Performance & Coverage Coverage: Ideal for large homes, supporting up to 6,000 square feet. Speed: Offers fast and reliable internet for activities like 4K streaming and gaming. Ease of Use Setup: Simple setup process via the Linksys App. Management: Easy to manage Wi-Fi access for devices and individuals with Alexa or the app. Connectivity Each Velop node acts as a mesh point to extend your Wi-Fi network. Provides wireless connectivity and also includes two Ethernet ports for wired devices or network expansion via wired backhaul. The Linksys Velop WHW03 v2 is a Tri-Band Wi-Fi 5 Mesh System with a Quad-Core processor, supporting Wi-Fi standards up to 802.11ac with speeds up to 2200 Mbps and two Gigabit Ethernet ports per node. It offers whole-home coverage, features MU-MIMO for efficient data streaming, and uses a cable-free, intelligent mesh design managed via the Linksys App. Key Specifications Model: Linksys Velop WHW03 V2 Wi-Fi Standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) Wi-Fi Type: Tri-Band (two 5 GHz bands and one 2.4 GHz band) Processor: Quad-Core (716 MHz) Wireless Speeds: Up to 2200 Mbps (combined) Memory: 512MB RAM Storage: 4 GB eMMC Flash Ports: 2 x Gigabit Ethernet ports (WAN/LAN configurable) per node Connectivity: Wireless (802.11a/b/g/n/ac) and Wired (Ethernet) Features: Intelligent Mesh for whole-home Wi-Fi coverage MU-MIMO for simultaneous data streaming Beamforming technology Wired backhaul option for increased performance Linksys App for easy setup and management HomeKit compatibility Performance & Coverage Coverage: Ideal for large homes, supporting up to 6,000 square feet. Speed: Offers fast and reliable internet for activities like 4K streaming and gaming. Ease of Use Setup: Simple setup process via the Linksys App. Management: Easy to manage Wi-Fi access for devices and individuals with Alexa or the app. Connectivity Each Velop node acts as a mesh point to extend your Wi-Fi network. Provides wireless connectivity and also includes two Ethernet ports for wired devices or network expansion via wired backhaul.

Moraš imati masivnu količinu samopouzdanja da najaviš igru, ćutiš sedam godina, obratiš se publici tek dve nedelje pre njenog izlaska i tog dana uspeš da oboriš ne jednu, ne dve, ne tri, nego ČETIRI najveće digitalne prodavnice. Još nemamo reči za ovo ali možemo reći “they did a Silksong“ za buduće reference. O čemu se onda radi taj prokleti Silksong? Nepoznate bube sa svilenim velovima kidnapuju našu glavnu junakinju, princezu Hornet, i odnose je daleko preko pustoši nazad do novog, njoj nepoznatog kraljevstva. Sada je na njoj da odgonetne misteriju, pronađe izlaz i vrati se kući. Na prvi pogled lako je reći da je ovo samo Hollow Knight sa nekoliko novina, ali posle samo par sati igranja, shvatićete koliko je to pogrešno. Da ne budemo dramatični – Silksong jeste sličan originalu, ali je jako unapređen. Pa da krenemo od same Hornet. Prvo, njena veličina znači da poseduje veći hit box, a pored toga utiče i na njen način kretanja. U prvih par minuta ćete primetiti da možete da se zakačite za litice i da se Hornet kreće mnogo brže. Vremenom ćete početi da izvodite akrobacije, a kada savladate sve njene pokrete, imaćete prave spektakularne momente u borbi. Tu će vas čekati apsolutna tona novih protivnika koji će kroz igru postajati sve kompleksniji i sa mnogo više tipova napada. Ono što vam je doskora bio boss okršaj, sada će vam biti neki od redovnih neprijatelja na koje ćete naleteti tokom istraživanja. Igra ne preteruje sa njima osim u određenim situacijama, ali i dalje ih možete zaobići. Sam početak i startne zone će vas lepo uputiti u nove opcije i sisteme koje ćete imati na raspolaganju. Pre svega, Hornet mora da pronađe svoje alatke, ili da pronađe nekoga ko može da joj ponovo napravi iste. Kao i u prvoj igri, potrebno je naći NPC-a koji će vam prodavati mape i onda iste popunjavati. Ali među novinama se svakako ističe Crest sistem. Prvi Crest će biti onaj sa kojim krenete igru, a kasnije možete osvojiti nove pošto završite neku od izazovnih deonica. Svaki će imati tačke koje možete da otključate sa određenim predmetom i tako stavite nove alatke na isti. Konkretno, to će se deliti na specijalne magične sposobnosti, na borbene alatke ili zamke, na defanzivne alatke koje vas na neki način štite i na alatke vezane za istraživanje, recimo kompas. Svaki Crest ima svoju specijalnost i negde ćete moći da stavite više od jednog od ovih tipova alatki a negde manje. Takođe, mnogo bitnija stavka jeste da će svaki Crest menjati kako Hornet napada, a od tipa napada će zavisiti i koliko štete nanosi i koliko daleko zamahuje. Nivo detalja koji je posvećen ovom sistemu apsolutno nadmašuje skoro sve što smo imali u prvom delu i daje vam mnogo više opcija za kombinovanje i pravljenje vašeg ličnog stila borbe. Ili ako otkrijete neke skrivene interakcije da na vrlo cheesy način pobedite neke od težih boss protivnika. Pored novih mehanika koje ćete vremenom skapirati, igra je prepuna, apsolutno zatrpana gomilom skrivenih interakcija ili čak reakcija NPC likova. Samo po tome može da se vidi i da se potvrdi da je razvojni tim od troje ljudi uživao praveći ovaj nastavak. Ima momenata gde su se sigurno pitali šta bi i da li bi igrači nešto uradili u određenoj situaciji i onda to zapravo isprogramirali. No da se vratim na one zeznute protivnike a to su naravno bossovi. Većina koju budete sreli će biti zaista fer i kada skapirate ritam i uđete u flow state, moći ćete da ih pobedite. Ali tu dolazimo do jednog problema. Fer je boriti se sa jednim bossom ili čak sa nekoliko njih u isto vreme. Problem je kada se borbi pridruži gomila običnih protivnika koji i te kako mogu da vam prekinu bilo kakav flow i naprave više štete nego sam glavni baja u sobi. Ovo postaje još iritantnije pošto, za razliku od prve igre, ovde ćete naletati na mnogo više arena u kojima ćete morati da se borite sa talasima malih neprijatelja koji postaju sve jači. Ovaj izbor u dizajnu nikako neće odgovarati većini protivnika. Povrh toga, potreba da trčite do nekih od tih lokacija pošto poginete će vas ekstremno nervirati. Ako išta, barem ćete imati prelep i ogroman (mnogo veći nego u prvoj igri) svet da istražujete, gde ćete često skretati sa predviđene putanje. To je jedna od najvećih draži ove igre i baš kao što je bilo u kecu, osećaj je nezamenjiv kada pronađete tajnu koja nije obeležena na mapi. Ono što ćete uglavnom pronalaziti jesu male brojanice i kuglice sa kojima ćete kupovati opremu, plaćati da se otključaju klupe ili fast travel lokacije. Silksong uvodi i dosta novina i unapređenja na polju platformisanja. Team Cherry je skapirao da igrači vole da nalaze nove načine za platformisanje i prelaženje deonica, zbog čega je postavio nekoliko lokacija gde ćete, ako ste dovoljno vešti, moći da prođete i odete do nekih zona mnogo ranije nego što je inače predviđeno. No ovde će vam igra baš testirati živce pošto ćete morati perfektno da prolazite kroz njih i da koristite pogo taktiku do apsolutnog savršenstva, a biće i konkretnih sekvenci gde će vas nešto juriti ili povređivati ako ne prolazite dovoljno brzo. Drugim rečima, poželećete da se vratite u Path of Pain. No kada ih pređete bićete i te kako zadovoljni. Grafika i dizajn su ostali isti kao i u prethodnom delu, ali sa bitnom promenim. Za razliku od pretežno mračnih dubina Hollownesta, ovde ćete imati priliku da uživate u mnogo svetlijim i prijatnijim bojama. Sve dok ne dođete do onih baš zastrašujućih zona, ali čak se i tu strah najviše iskazuje kroz atmosferu. Likovi i animacije su i dalje preslatki i nigde nećete videti ovako lepo nacrtane bube i ostala gmižuća stvorenja. Možete mirno spavati pošto će vas i ovde čekati ogroman broj predivnih muzičkih numera, kako onih koje savršeno predstavljaju svaku zonu, tako i onih koje će pratiti specifične bossove. U trenutku pisanja ove recenzije, Silksong i dalje pati od nekih vrlo ozbiljnih problema. U najgorem slučaju može da se desi da vam se save fajl jednostavno pokvari, ali ima i manje problematičnih bagova kao što su protivnici ili bossovi koji napuštaju ekran i ne vraćaju se. Na sreću, razvojni tim aktivno radi na ispravkama i redovno izlaze novi pečevi. Silksong je maestralno istkana metroidvania. Kao i njen prethodnik, veoma je izazovna ali ne samo zbog teških protivnika, već i zbog platforming sekvenci koje će vas testirati do apsolutnog maksimuma. Ako ste fan metroidvania a niste igrali nijedan Hollow Knight, ovo će biti test svega što ste ikada znali o ovom žanru. Topla preporuka i za one koji nemaju toliko iskustva sa ovim tipom igara, ali budite spremni da se maksimalno fokusirate. Iako je lepa, ova ruža ima i te kako oštre trnove! Hollow Knight: Silksong je dostupan za PC, PS4/5, Xbox One, Xbox Series X/S i Switch 1/2 Autor: Stefan Mitov Radojičić Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Svilom i muzikom obmotaj moj svet: Hollow Knight: Silksong recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Jos malo skandi vradzbina! Check out this #chess game: m1tsu vs Jforte40 - https://www.chess.com/live/game/143828244114 Laki daj nekog boksera sa foruma... Moze i dandy izraelac, posluzice!

evo suze mi cure

https://store.epicgames.com/en-US/p/nightingale

Evo i trejlera

Menace deluje sjajno, kad bih jos imao vremena da probam demo DoW4, posle svega nemam nikakva ocekivanja... prosto sve je bilo polu-kilavo sa nastavcima kao sto je coh3 npr

kako da propadnu, uleteli saudijci sa milijardama 😉 dobar trejler, ima onu rusku autnonomnu protivtenkovsku minu! 😛

Odgledah Black Rabbit, odlicna je serija Naravno ima poneka rupa tu i tamo, ali i ne treba se obazirati na to prica je sasvim solidna, a gluma je iznesena vise nego solidno Kraj je mozda blago predvidiv, ali solidna egzekucija

bye bye Hollywood

Uzeo sam da pogledam 28 godina posle, ali kao hajde da obnovim gradivo sa 28 dana i nedelja posle 🙂 28 dana posle - https://www.imdb.com/title/tt0289043/ I dalje relativno zabavno, sa anonimus Kilijanom 🙂 Toliko blesavih Dani Bojl scena da sam se prisetio zašto je to sve funkcionisalo iako je radnja i postavka presmešna za jedan zombi film ali je izvođenje odlično kao i režiserske odluke. možda me najviše iznenadio katastrofalni blu ray remaster ili šta je već, gore izgleda nego remaster Aliena iz sedamdesetih. 28 nedelja posle - https://www.imdb.com/title/tt0463854/ E ovo je već teška trešina :)) Kako prvi deo filma ima 7.5 ocenu a ovaj 6.8 nemam pojma, ali sam potpuno zaboravio koliko je ovo loš film :)) A zaboravio sam i da glumi Bojd iz Froma :)) Da ne ulazim u sve što je presmešno, ali keva koja preživljava tri meseca a izgleda kao da je bila na pustom ostrvu 20 godina i koja je lek za zarazu ali Idris Elba je u fazonu da će da je ubije, a u top secret projektu vojnom ćale ima ID karticu koja otvara sva vrata gde pritom kevu niko ne čuva u vojnom kompleksu koji vrvi od vojnika :)) Ćale koji postaje "pametni" zombi i situacija u kojoj vojnici nemaju posebnu prostoriju gde će da smeste ljude ako se desi opet nova glupost nego ih stave u neki magacin i kao zaključaju a postoje i druga vrata koja su otvorena i gde upadne ćale i pojede ih sve :)) Sistem odbrane od potencijalne nove zaraze je da sve pobiju tepih bombama, ali i pored toga jedini put do ostatka londona je obični most sa kapijom sa sela, samo što nema rezu onu običnu da pomeriš i da otvoriš vrata. bukvalno ga treba preskočiti, posebno što na kraju Zombiji dolaze u ostatak Evrope, ali objašnjenje zašto ih nema u trećem delu je da su nuke-ovali Pariz :)) 28 godina posle - https://www.imdb.com/title/tt10548174/ OK, nakon što sam pogledao film skapirao sam čemu nastavak, pošto u ovom filmu se skoro pa ništa nije ni dogodilo i sa druge strane uvedeni su likovi koji nisu dobili nikakvu razradu. Međutim, ono što mi je glavni problem je što i dalje ne kapiram kako neko može da osmisli koncept za film, ko je u tome inače, jer mu je to posao i da kaže "e ovo ima smisla". Znači saznajemo mi u novom delu filma da su zombiji mutirali pa ima više "klasa" gamerskim rečnikom i sad imamo obične koji su i dalje brzi i trče ali i "alfe" koji su duplo veći i ne možeš tako lako da ih ubiješ. Za sve to vreme komuna živi iza drvenih zidina a la Asteriks i Obeliks, srećno se razvijajući, pevaju, igraju, gaje životinje zato što su "sigurni" jer ih na tom njihovom ostrvu od kopnenog dela razdvaja sprud koji nestane kad naiđe plima, pojavi se kad je oseka. I zombiji to ne mogu da pređu :)) Čak i da uzmemo da su oni sami po sebi glupi (a kroz filmove vidimo da nisu baš, nije ono Train to busan situacija) imamo alfe za koje i u filmu kažu da su "pametni" i "razmišljaju". Mimo toga radnja skoro da ne postoji, što je jasno objašnjivo time da će biti drugog dela u januaru.

Koliko su ga upropastili sa završetkom originalne serije, po meni je New Blood odličan potez jer nisu znali ni šta da očekuju plus je lakše mini seriju prodati fanovima u fazonu ajde da vidim na šta liči možda će da bude nešto ok, nego da najave kao celu novu seriju pa da su ljudi mišljenja da će da je upropaste kao što su originalnu. i onda pošto su reakcije bile ok uzeli su da rade i resurrection. a original sin je prequel da, gde ovaj i dalje radi naraciju, ali cela glumačka postava je drugačija.

Imam jako lepe uspomene na prvi Dying Light. Prešao sam ga na 100% tokom nekoliko besanih noći, baš u trenutku kada su zombi igre postajale zamorne. Tada nam je očajnički trebalo nešto sveže i inventivno što bi razbilo taj umor, a parkur kroz Haran je to savršeno postigao. Prošlo je mnogo godina otkad smo se poslednji put susreli sa Kajlom Krejnom, i te godine mu nisu bile nimalo blage… Posle skoro deceniju i po mučenja i eksperimenata od strane novog negativca, Barona, Kajl se našao u Evropi sa monstruoznim novim sposobnostima koje će mu biti potrebne da se suoči sa novim tipom zaraženih – Himerama. Nove „zverske“ moći su odličan dodatak Krejnovom arsenalu. Aktiviraju se kada se napuni Beast metar, što se postiže napadima, primanjem udaraca i uspešnim izbegavanjem istih. Kada se ovaj metar napuni, njegovi napadi postaju brži i snažniji, a nadogradnje mu omogućavaju da udara o tlo, baca delove ruševina i još mnogo toga. Ovaj sistem čini borbu mnogo dinamičnijom i zabavnijom – ponekad sam namerno izazivao hordu samo da bih podigao Beast metar pre sledeće borbe sa bossom. Bossovi su upravo Himere – zaraženi mutirani Baronovim eksperimentima, a svaka borba ima neku svoju „caku“. Neke su mi bile posebno interesantne, a pojedini okršaji su pretvarali igru u zombificiranu verziju Shadow of the Colossus-a. Iako sam se radovao svakom sledećem susretu, smatram da su borbe mogle biti raznovrsnije. Nadam se da će ovo unaprediti u sledećem nastavku, jer je koncept veoma jak. Kažu da je putovanje važnije od odredišta, a Dying Light je oduvek briljirao u tome da kretanje kroz svet učini zabavnim. The Beast nastavlja tu tradiciju. Old Town je savršeno igralište za upoznavanje sa kretanjem – tu su šipke za ljuljanje, stubovi za preskakanje, čak i unutrašnjosti zgrada za brze prečice. Manji gradovi i industrijska zona nude manje opcija, prostrane šume i livade izgledaju predivno, ali trčanje po otvorenim poljima nije ni blizu uzbudljivo kao let preko krovova. Tu su i automobili koji pomažu da se brže stigne od tačke A do tačke B, ali iskreno, niko ne igra Dying Light da bi seo za volan. Uprkos izuzetno zabavnom kretanju, igra nažalost pati od nepreciznih kontrola, baš kao i prethodni delovi. Dešavalo mi se da Krejn odbije da se uhvati za očigledno mesto za penjanje ili da se zaglavi na ivici krova, što je često značilo sigurnu smrt. Nije nešto što kvari celo iskustvo, ali u igri gde je momentum ključan, ovakvi trenuci umeju da budu prilično iritantni. Jedna od najboljih stvari u The Beast je sporedni sadržaj, koji je često bolji i od glavne priče. Sporedne misije nisu obični „fetch questovi“, već obogaćuju iskustvo tako što upoznaju igrača sa ostalim preživelima. Rešavaćete misterije serijskih ubica, spajati porodice i istraživati šta znači preživljavati bez Krejnovog imuniteta. Ovo su solidno ubedljive priče i toplo preporučujem da se sve odrade, kako zbog celokupnog iskustva, tako i zbog unikatnih nagrada. Ciklus dana i noći je i dalje fantastičan. U prvom delu sam voleo da namerno izlazim noću i izazivam potere, dok sam u The Beast prvi put osetio pravi strah kada bi sunce počelo da zalazi. Čak i sa unapređenim sposobnostima, određeni neprijatelji su i te kako smrtonosni i često sam jedva uspevao da im pobegnem. Jedina šteta je što otvoreni prostori smanjuju mogućnost bekstva – van Old Town-a noć lako postaje kobna zamka. Dying Light: The Beast je igra koju morate odigrati ako ste fan serijala i predstavlja herojski povratak Krejna koji je sve započeo. Nove zverske moći sjajno osvežavaju borbu, a parkur je zabavan kao i davne 2015. godine. Dying Light: The Beast je dostupan za PC, PS4/5, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Techland Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Povratak Kajla Krejna: Dying Light: The Beast recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Ja tek sad vidim da ima i Dexter: Resurrection, a i Dexter: Original Sin. Wtf, pa zar nisu mogli samo da nastave sa novim sezonama , a da urade samo taj Original Sin (pretpostavljam da je to prequel?)

Ovaj mi je najjači (konteks' - Arapi kupili EA za 55 milijardi)

Dinamo i Makabi igraju u Srbiji, za koga navijamo? :D

https://worldoftanks.eu/en/news/general-news/battle-pass-special-october-2025/

Dexter: New Blood - https://www.imdb.com/title/tt14164730/ Krenuo sam ovo da gledam, i zapravo uopšte nije toliko loše. Ima taj šmek starih sezona ... i taj neki polu "komedija" momenat sa nekim tupavim sitcom razmenama, a opet kao i "ozbiljnu" notu na drugu stranu. Odlično su ubacili Debru, pitao sam se kako će, ali dosta dobar momenat i čak nije ni loša ovde što se glume tiče, pošto je bila dosta problematična u originalnom Dexteru 🙂 Nisam stigao dalje od neke 4-5 epizode pa ne mogu da procenim dal' će da fejluju do kraja, videćemo 🙂