All Activity

soon! https://www.bbc.com/news/articles/cd725pj0g9ro

bilo https://store.steampowered.com/app/569610/Distant_Space/

Sa opusom Tima Šejfera prvi put sam se susreo sredinom 2000-ih, u periodu kada je Double Fine već uveliko radio na svojim autorskim projektima. Tada sam posvetio dosta vremena point & click avanturama, uključujući The Curse of Monkey Island i druge LucasArts hitove. Među njima se našao i Šejferov Grim Fandango koji me je, pored svih nedostataka i trapavih momenata (samo pogledajte walkthrough za Petrified Forest, nemojte da se patite kao ja), apsolutno očarao. Na pragu trećeg milenijuma, Šejfer je napustio LucasArts i osnovao novi studio, a ja sam, kao veliki ljubitelj njegovog stvaralaštva, bio gladan novih avantura. Sada, skoro 25 godina kasnije, dobio sam priliku da zaigram novi specijalitet iz Double Fine kuhinje. Keeper je definicija cozy igre, atmosferična avantura sa neobičnim stilom pripovedanja vođena laganim zagonetkama i jednim neočekivanim prijateljstvom. Priča je u potpunosti ispričana bez dijaloga, zbog čega me je, u tandemu sa nadrealnim okruženjima i enigmatičnim ciljem, podsetila na Machinarium, Samorost i druge Amanita igre. Narativ ne vode reči, već neverovatna prirodna okruženja koja igrača na svakom koraku pozivaju da stane, sagleda, iskusi i oslušne svet oko sebe, poput najlepših vidikovaca na Tari i Staroj planini. Bez ikakve postavke, uvodni sinematik prikazuje jato ptica koji beži od roja crnih, misterioznih stvorenja. Druželjubiva ptica po imenu Twig ne uspeva da održi korak, ili bolje rečeno zamah sa ostatkom družine i biva ostavljena na milost i nemilost korupcije (takozvani Wither) koja se ubrzano približava. Spremna da se oprosti od sveta, Twig sleće na usamljeni svetionik koji tera tamu intenzivnim snopom svetlosti. Tada svetionik i Twig postaju nerazdvojni. Ubrzo sam saznao da je svetionik prazan, a da u čitavom svetu Keepera nema žive ljudske duše. Već tada igra diskretno pokušava da nam kaže: „E ovako bi svet izgledao da čovečanstvo nestane”. To naravno nije eksplicitno navedeno, već je otvoreno interpretaciji kao i mnogi drugi momenti u igri. Svet naseljavaju isključivo čudnovata stvorenja, što uključuje i svetionik koji naprasno dobija… paukolike noge. U tom trenutku dobijam kontrolu, ali logično, prvo moram da naučim kako da hodam, poput krakatog mladunčeta žirafe. Ubrzo zatim, krenuo sam na putovanje u nepoznato zajedno sa svojom novom ptičjom saputnicom. Pored fantastičnih, skoro psihodeličnih pejzaža, prvo što se da primetiti je kamera, koja je fiksna. Iako ovo može delovati klaustrofobično, pogotovo za jednu 3D igru iz trećeg lica, ovakva perspektiva svaki kutak pretvara u pažljivo dizajniran filmski set. Opet, ovakva kamera me je dosta podsetila na stare avanture. Čitav svet Keepera je prelep. Kratko i jasno. Bez obzira da li istražujem bujne šume, podvodne pećine ili drevne hramove, svako okruženje predstavlja gozbu za oči i simfoniju živopisnih boja. Kad sagledam širu sliku, možda bih rekao da je samo putovanje srž gejmpleja, ali zagonetke su svakako važan sastojak. Relativno. Glavna mehanika kojom igrač utiče na svet jeste lampa svetionika. Kada snop svetlosti pređe preko terena, biljke počinju da rastu, a korupcija se povlači. Svetlost se može koristiti za otkrivanje novih puteva, ili za usmeravanje Twig kako bi manipulisala pojedinim predmetima. Keeper ne pokušava da bude složena logička igra – inventar ne postoji, a sve zagonetke su zasnovane na okruženju. Međutim, one su više simbolične nego izazovne i zahtevaju vrlo malo vremena za rešavanje. U igri nema smrti niti potrebe da neki zadatak započnete ispočetka – gejmplej primarno podstiče radoznalost i želju za istraživanjem i to je glavni cilj igre. Taj pristup omogućava da fokus ostane na atmosferi i prijateljstvu između svetionika i Twig, a ne na nekim kompleksnim mehanikama. U tom pristupu upravo leži glavna mana (kako se uzme) Keepera. Nove mehanike se uvode postepeno i u pravim trenucima, tako da se nikada nećete osećati kao da se neki segment igre odužio, pogotovo što je sama po sebi poprilično kratka. Potencijal je tu, ali sam nekako uvek želeo više. Izdvojio bih mehaniku putovanja kroz vreme koja je veoma zanimljiva i elegantno osmišljena, ali je nažalost nedovoljno iskorišćena. Bilo da je ovo svesna odluka developera ili nedostatak ideja, zagonetke definitivno manjkaju. Možda sam imao prevelika očekivanja misleći da će Keeper imati neku It Takes Two ili Portal 2 co-op dinamiku. Svetionik i Twig zaslužuju malo više na ovom planu, ali avaj. Ovo ne znači da je Keeper loša igra. Naprotiv – svi igrači koji traže spokoj i introspektivno putovanje koje spaja umetnost i lagane mozgalice, ovo neće doživeti kao manu. Ako ste jedni od tih igrača, Keeper je prava poslastica. U svakom slučaju, meni je utolio glad za bizarnim avanturama i jedva čekam da vidim šta će Double Fine sledeće smisliti. Po mogućstvu nešto izazovnije, pa makar morao ponovo da posetim Petrified Forest! Keeper je dostupan za PC i Xbox Series X/S Autor: Božidar Radovanović Igru ustupio: Xbox Game Studios Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Svetionik na pučini tame: Keeper recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

pa naravno da je poenta komedi momenta, da je smotani tupson koji je istripovao da je mesija samo zato jer mnogo voli filmove , i zbog toga misli da moze da ih producira i radi bolje od svih ostalih.... cela serija je komedija ?

Da su isli na veliku slicnost i kopiranje u nadi da izazovu (i) zabunu - jesu. Isto tako verujem da prosecnom SADisti drugacije i ne mogu da skrenu paznju, nego velikom slicnoscu, jer ovi znaju samo za ajfon. Da je kupac, kakvim ste ga predstavili u postovima, sam kriv ako olako spuca nekoliko stotina konvertibilne valute i ne informise se pre kupovine - kriv je i nema kome da se zali. Triput meri, jednom seci. Nije da prodaju Xiaomi u Apple prodavnicama.

Ali možda im je to marketinški twist - kao malo ljudi će kupiti Xiaomi umesto iPhone koji znaju šta kupuju jer su im te karakteristike i nebitne, ali će možda imati kupovinu od ljudi koji su neinformisani pa su u fazonu daj mi ovaj "17 Pro Plus" a lukavi prodavac im onda uvali Xiaomi koji je bolji!

ima nekih store-ova po evropi, apple je jedan od njih, koji ti ne da da iz ch poručiš u de nego moraš da ideš na apple de. pa da, ali xiaomi sad kaže "ok, mi nismo više škoda, sad smo BMW" (ili šta god da kažemo da je iphone nemam pojma u paraleli sa kolima). I onda standardni BMW kupac sigurno neće da kaže "e kul, sad ću da uzmem Xiaomi sportski auto" kao što si i sam notirao, i tu mi nije jasno šta oni zapravo hoće da postignu ovim, gde su uzeli i komplet iskopirali dizajn, IME, BROJ, sve šta su mogli, kao da idu na varijantu da će kupac u prodavnici da se zezne i hoće rukom da dohvati iphone ali opa uze xiaomi i kao pa ovo je baš dobar novi iphone i onda ga kupi 🙂 da ne pričamo o SEO momentu gde imaš dva proizvoda istog imena :))

svako ko uzima uređaje koji ne mogu da rade osnovne funkcije bez neta i klauda nije normalan. jedno je kad kao imaš robot usisivač pa možeš da ga povežeš na net pa da ga puštaš iz kancelarije ili praviš neke rasporede, ali i dalje možeš da pritisneš dugme i on krene da čisti po kući, a drugo kad uzmeš ovako nešto ili onaj sokovnik koji takođe ne radi ako ne odabereš recept koji vuče sa neta :)) i onda kao ubaciš sastojke ali ako ti ne radi net da klikneš na "limunda" ili "imuno sok" on zapravo ne radi :)))

paaaaaa, ne znam da li onda to vidim kao cheat uređaj iskreno, ako je to nešto što je već ponuđeno igračima, koji igraju na joypadu koji znamo da nije baš dobar za FPS, ne znam što bi to bilo zabranjeno onima sa tastaturom i mišem.

Prebačen BF6 ovde

dobro je znači da sam prestao da gledam da se ne mučim. još ako je klifhenger na kraju pa ide u drugu sezonu a ne znamo dal' će da je snime, još bolje 🙂 ok je ovo i dalje, bukvalno svaka epizoda gde nema previše Seta mi je ok ... ona sa ovo dvoje kad se peglaju ko će da režira "Wink" 🙂 je odlična, ali na primer ova naredna kad Set ide na skup lekara mi je katastrofa, da ne pričam što opet lik pada i lomi se preko stola, osim ako nije bila poenta da naprave to kao komedi momenat u svakoj epizodi. I ona sa Olivijom Vajld i Zek Efronom je kul, doduše šta uradi ovaj Zek Efron od sebe, kakav američki Saša Kovačević :))

Bezveze Možda uzmem kada bude bilo ~90% popust 🙂

https://store.steampowered.com/app/2195910/Darkenstein_3D/

Jeb'o ih klaud! https://www.dexerto.com/entertainment/aws-crash-causes-2000-smart-beds-to-overheat-and-get-stuck-upright-3272251/

Baš sam nešto posle razmišljao o ovome - apsolutno je nesporno da Xiaomi direktno može da sjebe iPhone po maltene svakoj karakteristici, kao što je i ovaj Markus rekao. Međutim onda dolazimo do onoga da i mid-range telefoni rade 99% stvari koje prosečnom korisniku koji kupuje iPhone 17 Pro Max trebaju. U smislu on ga ne kupuje zato što mu baš treba karakteristika x nego ga kupuje zato što prosto hoće trenutno najbolji iPhone. Kao fazon što ljudi koji kupe Lamborghini ga u 99% slučajeva nikada neće voziti po stazi 300+ km/h jer je prosto besmisleno, ali će se vozati sa njim po gradu. I može Xiaomi SU7 ili Rimac Nevera da napravi najbrži krug na Nirburnringu ali kao mnogo će se više prodati Lamborghinija - toliko je sve napucano da performanse više i nisu bitne, bitan je imidž. Jer je Xiaomi, tj što kaže Vudu Redmi zapravo, ono što je među kolima Škoda koja je racionalan i sasvim ok izbor. Ali to ne znači da će se prodavati bolje od VWa ili Audija, nego će se prodavati u drugom segmentu tržišta, naravno ako zanemarimo naše tržište gde postoje dodatno politički talovi 😄

Pa moze, ali tamo je cini mi se jos skuplje nego u mediamarktu i na ovim online prodavnicama 😄

Zar ne mozes direktno sa google store da narucis u DE? Ovde u CH moze.

Ja se secam da vec neko duze vreme se zna da nece biti rpg kakvog pamtimo nego kazu da je gameplay 5-7 sati, da nema smislenih sidequestova, i da je sam svet premali da postane dosadan prebrzo

ima poentu, jer prvo maska je kul, drugo iza maske je nesto ruzno gadno i opasno, trece skida se maska samo u posebnim situacijama zasto bi predator trckarao gologuz tek tako, niko ne zna - kakvo god dokazivanje bilo u pitanju - meni prosto deluje pomalo i debilno, izgleda kao zloce iz mocnih rendzera

Slow Horses - prva sezona sasvim solidan zaplet, sjajna gluma i - Geri Oldman Preporuka

The Woman in Cabin 10 - https://www.imdb.com/title/tt7130300/ Kira Najtli, za koju sam zaboravio da ima neki glupavi osmeh, sa izvesnim brojem drugih poznatnjikavih glumaca (Gaj Pirs, ona visoka plava iz Ted Lasso, David onaj iz Walking Dead, Mother is Raised by Wolves itd) u murder-mistery filmu interesantnog osnovnog plota - Kira je istraživački novinar koju na "charity cruising" poziva bogati bračni par koji donira gomilu para, kako bi ona odradila članak na temu narednog velikog projekta. Kruz je samo za druge odabrane bogatune koji su donirali sredstva, njih 10ak. Odmah prve večeri događa se ubistvo, neko je bačen sa broda, naravno samo je Kira to videla i svi kreću da je ubeđuju da je sve umislila! I od tog trenutka kreće raspad u filmu :)) Kira, istraživački novinar sa gomilama nagrada za svoj rad se ponaša kao tinejdžerka u napadu panike, optužuje sve okolo za zaveru, iznosi polu-dokaze, "otvara sve karte" pred svima i pravi scene. Onda ide malo jurnjave po brodu da bi kulminiralo verovatno najgluplje osmišljenim krajem filma u novijoj istoriji :)) Baš nije ni kao loša epizoda nekog od novopečenih serijala sličnog tipa da ne kažem Poaroa ili Midsomer murders 🙂 Jedini zanimljiv momenat mi je čista slučajnost da crnkinja iz Odd Thomasa zapravo glumi i ovde, u filmu posle 10 godina, koju u međuvremenu nigde nisam video 🙂

bukvalno sam hteo da napišem ovo što i vudsi - ako jednom-dva put se neko izvuče iz ovako nečega bez većih posledica pa kao skapira, ali kad lik već dvadeseti put ima saobraćajku i prolazi živ onda je definitivno ovo vudijevo :))

Poručuje mu da nastavi jer ima immortality perk

kao da mu univerzum poručuje nešto 🤔

Dok je prva Devil May Cry igra praktično redefinisala „hack and slash“ žanr a God of War serijal uobličio narativ ovih igara i dodao na spektakularnosti, Ninja Gaiden je uobličio gejmplej pružajući dva jako prepoznatljiva motiva – surov izazov i maksimalno izbrušenu mehaniku. Ne mogu da verujem da je svega nekoliko dana pre pisanja ove recenzije, preminuo otac preporoda ovog serijala, Tomonobu Itagaki. Iako njegov opus nije brojio stotine naslova, doprineo je industriji video igara kako malo koji stvaralac može da se pohvali. Zato mislim da dugujemo da se prisetimo korena Ninja Gaiden serijala u njegovo ime. Prve igre o Rju Hajabusi, legendarnom super-nindži, prvi put su objavljene na NES konzoli krajem osamdesetih godina prošlog veka. Direktan okršaj sa silama zla u akcionom, nindža stilu, bio je inovativan još u ono vreme. A karakteristična težina prenela se do današnjeg dana, kroz moderne naslove. Moram da vam priznam da prvu Ninja Gaiden igru ni dan danas nisam prešao. Tri koraka nadomak poslednje „kraljice“, mesto je ravno pravom retro ludilu. Ukoliko niste pažljivo isplanirali svaki korak, ostaćete zauvek kao i ja nadomak prelasku ovog klasika. Ali da znate da ću se opet oprobati u istom uskoro! Sada sam dodatno motivisan. No ono što nas konkretno ovde interesuje, jesu moderne igre i preporod serijala, za koji je direktno zaslužan Tomonobu Itagaki. Prva igra modernog doba, objavljena je 2004. godine ne bi li zatim doživela „definitivno“ i „sigma“ izdanje, što lako može zbuniti ljude koji se prvi put sreću sa serijalom. Pa dok su prve dve igre naširoko hvaljene kao najbolje, treća je tek uz reizdanje pod nazivom „Razor’s Edge“ povratila srca fanova. Zato Ninja Gaiden 4 uči na svojim greškama i rekao bih gotovo sve zamerke na prethodna, manje popularna izdanja, seče u korenu (ha!). Prepoznatljivo nasilje gde sečete udove protivnicima, prisutno je od starta. Brutalni načini da dokrajčite poraženog protivnika, sada su, rekao bih, grđi nego ikada. A od količina krvi koja pršti po ekranu, mislim da bi i Blejd ogladneo. Tako da što se tiče onog preteranog nasilja po kom je serijal bio poznat (i voljen), rekao bih da je ovde nadmašio sva očekivanja. Tu je naravno i žestok izazov. Pa dok na srednjoj težini već ginete kao malo dete a na najtežoj koja se otključava nakon prelaska igre možete da vežbate strpljenje do penzije, ovo je istovremeno i najlakša igra u serijalu – ukoliko to izaberete. Najniži nivo težine, u narodu poznatiji kao „hero mode“, do sada je pružao ne samo slabije protivnike već i mogućnost da kada ste na samrti, aktivira automatsko blokiranje neprijateljskih napada. Ovde je sada to dodatno pojačano. Osim što je sve lakše, postoji mogućnost da se automatsko blokiranje i izbegavanje opasnosti aktivira tako da bude konstantno uključeno. Ovo znači da ćete igru moći da pređete maltene igrajući jednom rukom, pa dok oduzima 99% izazova, ostavlja dobar deo satisfakcije jer idealno dočarava superiornost jednog nindže. Dakle, ako vas samo zanima priča, krv i nemate mnogo vremena za igranje, na ovaj način sam siguran da je igru moguće preći i za deset sati igranja. Koliko sam primetio, priča se ne nadovezuje na prethodne delove ali sugeriše da su sile zla protiv kojih se borite, odveć stari protivnik. Neka vrsta umetnute nostalgije, ali ako me sećanje služi, to i jeste motiv koji je krasio svaku od igara. Osim protagoniste, njegovih karakteristika i opšte tematike borbe protiv zla, svaka igra je priča za sebe. Kad sam već kod protagoniste, mislim da je u redu napomenuti da je tu ulogu ovde preuzeo potpuno novi nindža. Što mislim da nije loša ideja, kako bi se novije generacije lakše upustile u serijal. A s obzirom da ni Rju nije potpuno ignorisan, mogu da ovoj činjenici dam prolaznu ocenu bez mnogo kritike. Kada je grafika u pitanju, Ninja Gaiden 4 izgleda solidno. Iskreno, meni poslednjih nekoliko godina više nijedna igra ne izgleda loše. Možda danas to uzimamo zdravo za gotovo, pa često kritikujemo i grafički progres koji deluje kao ne da je usporio, nego je potpuno zaustavljen. Ali realistično gledano, skoro su sve velike igre danas jako lepe. Pa ni ovde to nije izuzetak, iako je evidentno da grafika ovde nije na prvom mestu. Iako solidne grafike, nesumnjivo je u pitanju jedna od manje lepih modernih igara žanra. Tamo gde fali sirove grafike, Ninja Gaiden 4 nadomešćuje stilom i dizajnom sveta i karaktera. Distopijski Tokio, konstantna kiša, zlokobna atmosfera i brzo smenjivanje okoliša, obeležili su za mene najnoviju Ninja Gaiden igru. Ako bih morao da definišem čemu sam posvedočio, rekao bih da je ovo bila vožnja u stilu Sonic Frontiers i DMC reboot-a, sa gomilom Jujutsu Kaisen začina po pitanju estetike. I sve to isključivo u pozitivnom smislu. Igra nudi i dva grafička režima. Kvalitet cilja na 30 frejmova u sekundi i oštriji prikaz, dok je onaj za performanse moja isključiva preporuka. Ovu igru želite da igrate u što boljem izvođenju i nikakva oštrija grafika nije cena koju vredi platiti brojem sličica u sekundi. Osim naravno ako niste vlasnik Pro konzole. U tom slučaju ćete imati najbolje od oba sveta. Ali s obzirom koliko ste platili konzolu – i treba da imate… Što se mana tiče, naveo bih nekoliko detalja koji su meni lično zasmetali. Dok igra obiluje akcijom od koje zaboravite da trepćete na pet minuta, NPC karakteri obožavaju da „melju“ baš u najgorim prilikama. Pa ako igrate sa japanskim glasovima i morate da čitate titl dok sečete demone, to se pretvara u nemoguću misiju. Osim u „hero mod-u“ sa svim hendikepima, naravno. U „hero mod-u“ sve može… Igra ima i dosta momenata gde se prebacujete iz jednog nivoa u drugi, poput „riftova“ iz poslednje Ratchet and Clank igre. Što me čudi da je dobro izvedeno, s obzirom da učitavanje u Ninja Gaiden 4 traje bar pet sekundi duže od mog strpljenja. Sve nas je razmazila poslednja generacija i SSD brzine i nije mi jasno zašto to ovde nije lepše implementirano. Dok nivoi imaju generalno odličan stil, prisutne su i veće količine repeticije. Poznati koridori, arene i lokacije mogu da vas muče ukoliko volite raznovrsnost u vašim igrama. Ovo neće smetati igračima koji su ovde samo kako bi tupili mačeve o neprijateljske kosti, ali ukoliko od igre tražite više bez obzira na žanr, Ninja Gaiden 4 ima nekolicinu ovako slabijih strana. Ista situacija je prisutna i po pitanju priče. Dok narativ ima izuzetno dobre momente, gejmplej ga sa lakoćom razvodnjava. Podsetilo me sve na Metal Gear Solid 5 situaciju, gde je igranje u potpunosti progutalo priču bez obzira na impozantan broj animiranih sekvenci. Ali to je ono što je Ninja Gaiden 4 – sijaset neverovatno moćnih momenata koji brzo prolete i za koje oči morate držati širom otvorene kako ga ne biste propustili. Ovo je nekako i deo samog dizajna igre, ali to ne znači da mi koji volimo kompletnija iskustva ne možemo da se žalimo. Dodajte ovome i situacije gde vam iskoči tutorijal koji objašnjava kako se trči po zidu, nakon što ste preko zidova već otrčali ceo maraton – i šačica prepoznatljive problematike je kompletna. Pa dok je na neki način razumljivo što postoji, opet bi nekako bilo lepše bez nje. No, ovo je ipak Ninja Gaiden. I ne samo to, već rekao bih jedna od najboljih igara u serijalu! Kako će se dopasti najtvrdokornijim obožavaocima, zavisi od previše faktora koji se teško mogu predvideti. Ali ja kao umereni uživalac ovde uočavam odličan potencijal i kvalitet. Uostalom, fanovi su tu da kukaju a razvojni timovi da slušaju. A ako je Ninja Gaiden serijal po nečemu poznat, to su reizdanja koja poliraju igru po želji igrača. Pa kakav god prijem da bude za Ninja Gaiden 4, siguran sam da ga u budućnosti čeka i izuzetno kvalitetna ispravka. No kako bilo, ja sam uživao. A siguran sam da ćeš i ti isto, moj dragi nindžoliki čitaoče. Ninja Gaiden 4 je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Igru ustupio: Xbox Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Krv, kiša i katane: Ninja Gaiden 4 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu