drugi svetski rat šbbkbb

[Dule_smor]

USS Essex class aircraft carrier Essex

 

Kako se rasplamsavao rat na Pacifiku postalo je jasno da ce nosaci aviona igrati kljucnu ulogu u pomorskom ratovanju. Nekima je to bilo jasno vec posle napada sa noasaca aviona na italijansku flotu u Tarantu, ali je ipak trebalo vremena da se promeni doktrina pomorskog ratovanja u kojoj su glavnu rec jos uvek vodili bojni brodovi. Ali posle napada na Perl Harbor i potapanja britanskog najmodernijeg bojnog broda Princ od Velsa od strane japanskih aviona polako je svima to postalo jasno. S time da ce se ispostaviti da je jedino Amerika imala industrijske kapacitete za masovnu prozivodji nosaca. To potvrdjuje i Essex klasa u kojoj je do kraja rata napravljeno cak 24 nosaca aviona (toliko nije bilo nosaca na celom svetu na pocetku ww2).

 

USS Essex (CV-9) je bio prvi brod istoimene klase. Izgradjen je u Njuport brodogradilistu za svega nesto vise od godinu dana. Zapoceo je sluzbu u americkoj mornarici 31. decembra 1942. Imao je deplasman od 36.000 tona i duzinu od 266 metara. Motori su mu bili snage 150.000 konja, a maksimalna brzina 33 cvora. Sa punim rezervoarima mogao je da predje neverovatnih 37.000km. Imo je 2600 clanova posade i mogao da ponese do 100 aviona. Imao je 12 topova kalibra 127mm, 32 topa kalibra 40mm i 46 kalibra 20mm. Oklop mu je varirao od 40mm do 100mm.

 

Svoju prvu misiju Essex je imao avgusta 1943. kod ostrva Markus u Pacifiku. Posle toga je ucetvovao u operacijama oko ostrva Vejk i Gilbertovih ostrva. Ucestvovao je i u napadu na Rabaul, jednu od glavnih baza Japanaca na Pacifiku. Posle toga su usledila iskrcavanja na Tarawu i Kwajelin. Febrara 1944. usledio je napad na Truk lagunu, najvecu bazu Japanske carske mornarice na Pacifiku. Tu je potopljeno 8 japanskih brodova. Aprila 1944. Essex odlazi na svoju jedinu popravku za vreme rata i to u San Francisko. Ubrzo se vraca na ratiste i ucestvuje u cuvenoj bici kod Marijanskih ostrva juna 1944. gde je oboreno na stotine japanskih aviona za samo dva dana. posle toga ucestvuje kao podrska pri iskrcavanju u zalivu Lejte na Filipinima. Krajem godine je ucestvovao u napadima na Okinawu i Tajvan. 25. novembra biva pogodjen od strane kamikaze, ali prolazi bez vecih ostecenja. Pocetkom 1945. ucestvuje u operacijama oko Iwo Jime i u bombardovanjima Tokija. Kasnije pomaze kampanju na Okinawi. Pocetkom avgusta ucestvuje u svojoj poslednjoj misiji u ww2, bombardovanju baza na japanskim glavnih ostrvima. Kasnije je Essex ucestvovao i u Korejskom rata, a deaktiviran je 1969. Jos jedna zanimljivost je da je Essex bio brod koji je pokupio astroaute Apolo 7 misije po njihovom sletanju u Pacifik.

 

 

 

 

 

 

Name:  USS Essex
Ordered:  3 July 1940
Builder:  Newport News Shipbuilding
Laid down:  28 April 1941
Launched:  31 July 1942
Commissioned:  31 December 1942
Decommissioned:  9 January 1947
Recommissioned:  15 January 1951
Decommissioned:  30 June 1969
Reclassified:  CV to CVA 1 October 1952
CVA to CVS 8 March 1960
see SCB-27 and SCB-125 for conversion information
Struck:  1 June 1973
Honors and
awards:  Presidential Unit Citation (United States)
Navy Unit Commendation
Navy Meritorious Unit Commendation
Fate:  Sold for scrap
General characteristics
Class & type:  Essex-class aircraft carrier
Displacement:  As built:
27,100 tons standard
36,380 tons full load
Length:  As built:
820 feet (250 m) waterline
872 feet (266 m) overall
Beam:  As built:
93 feet (28 m) waterline
147 feet 6 inches (45 m) overall
Draft:  As built:
28 feet 5 inches (8.66 m) light
34 feet 2 inches (10.41 m) full load
Propulsion:  As designed:
8 × boilers 565 psi (3,900 kPa) 850 °F (450 °C)
4 × Westinghouse geared steam turbines
4 × shafts
150,000 shp (110 MW)
Speed:  33 knots (61 km/h)
Range:  20,000 nautical miles (37,000 km) at 15 knots (28 km/h)
Complement:  As built:
2,600 officers and enlisted
Armament:  As built:
4 × twin 5 inch (127 mm) 38 caliber guns
4 × single 5 inch (127 mm) 38 caliber guns
8 × quadruple 40 mm 56 caliber guns
46 × single 20 mm 78 caliber guns
Armor:  As built:
2.5 to 4 inch (60 to 100 mm) belt
1.5 inch (40 mm) hangar and protectice decks
4 inch (100 mm) bulkheads
1.5 inch (40 mm) STS top and sides of pilot house
2.5 inch (60 mm) top of steering gear
Aircraft carried:  As built:
90–100 aircraft
1 × deck-edge elevator
2 × centerline elevators

[Faramir]

Idemo Duleee, dobio si pl(j)us po postu :D

 

samo nastavi :D

 

@ Sting: opushteno, ni ja ne volim tih hiljadu i kusur teorija, ali mi je ova nekako bila zanimljiva.. nhf :)

[Debeli]

српски носач авиона, класа "Миле"

 

[Guest]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/66/USS_Essex.jpg

 

pitam se zašto su ispisali "srećan božić" na holandskom :)

[Dule_smor]

to sam ja isto hteo da pitam da ne zna neko, mozda su bile neke vojne vezbe u holandiji tad:)

 

edit, drale, mi imamo naseg yamata, zaboravio si! :D

[Zwerko]

http://ww2db.com/image.php?image_id=3186

 

Men of USS Essex spelling out 'Goede Kerst' (Merry Christmas) on the flight deck, off Rotterdam, the Netherlands, 29 Dec 1961

[Dule_smor]

Idemo dalje, ostala su nam jos tri nosaca aviona, pa prelazimo na tesku artiljeriju! U pitanju su verovatno tri najpoznatija nosaca iz perioda ww2, po jedan japanski, americki i britanski. Britanski nije zasluzio mesto u vrhu svojim karakteristikama vec legendarnom akcijom u kojoj je ucestvovao. Nadam se da vec pogadjate o kome je rec:).

 

HMS unique aircraft carrier Ark Royal

 

Od 5 brodova u engleskoj kraljevskoj mornarici koji su nosili ovo ime ovo je najpoznatiji pored prvog broda tog imena. U pitanju je bio flagship britanske flote koja je porazila cuvenu spansku armadu 1588. Ali vratimo se na ww2 i nas nosac aviona. Ark Royal je bio jedinstven nosac, tj. nije gradjeno vise nosaca takvog tipa. Sa izgradnjom je zapoceto 1935. postujuci Washington naval treaty o deplasmanu i naoruzanju brodova. Brod je zavrsen 1938. u Birkenhead brodogradilistu, a napravio ga je Cammell Laird, poznata firma u brodogradnji u to vreme. Imao je deplasman od 27.000 tona i duzinu od 240 metara. Maksimalna brzina mu je bila 30 cvoraova, a radijus delovanja 14.000km. Imao je oko 1600 clanova posade. Od naoruzanja tu je bilo 16 topova kalibra 110mm i 32 kalibra 40mm. Oklop mu je varirao od 89 do 114mm. Mogao je da ponese 72 aviona, ali obicno ih nije bilo vise od 50-60. Uglavnom su to bili stari lovci Fairey Fulmar i dvokrilni torpedni bombarderi Fairey Swordfish. Ali njihova zastarelost ih nece spreciti da se proslave.

 

Na pocetku rata Ark Royal je dejstvovao u centru grupe razaraca protiv nemackih podmornica. Septembra 1939. su potopili U-39, prva nemacka podmornica potopljena u ratu. Ali uskoro su shvatili da je suvise rizicno da nosaci ucestvuju u ovakvim misijama pa se Ark Royal vratio u bazu Loch Ewe. Jos jedna zanimljivost je vezana za ovaj nosac. Naime i prvu britansku vazdusnu pobeda u ww2 su izvojevali lovci sa Ark Royala. Krajem septembra 1939. oni su oborili nemacki Dornier Do 18. Oktobra meseca nosac je poslat u juznu Afriku da se obracuna sa zloglasnom nemackom krstaricom admiral Graf Spee koja je sejala uzas medju britanskom trgovackom flotom u juznom Atlantiku. Ali ovaj brod je vec bio tesko ostecen u bici kod usca River Plate i povukao se u Montevideo na opravke. Kada je njegov kapetan cuo da dolazi engleski nosac aviona i jos 2 broda odlucio je da potopi Graf Spee da im ne bi pao u ruke. Posle popravki u Engleskoj Ark Royal ucestvuje u borbama u Severnom moru oko Norveske obale. Posle toga zajedno sa krstaricom Hood polazi iz baze Scapa Flow za Gibraltar. Tamo stizu juna 1940. odakle zapocinju operacije u Mediteranu. Posle pada Francuske ucetvuje u unistenju njihove flote u Alziru koja je odbila da se preda Englezima. Kasnije ucestvuje u operacijma u Mediteranu, pratnji konvoja i sukobima sa italijanskom mornaricom i Luftwafeom. Krajem 1940. vraca se u Atlantik, gde pocetkom sledece godine ucestvuje u potrazi za nemackom krstaricama Gneisenau i Scharnhorst. Ova dva broda su jedini neprijateljski brodovi koji su uspeli da prodju kroz Lamans u poslednja tri veka engleske pomorske dominacije. Aprila 1941. Ark Royal se opet vraca u Mediteran da prati konvoje do Malte i ometa Romelovo snabdevanje u severnoj Africi. Ali vec pocetkom maja se vraca u Atlantik. Englezi su primetili da je nemacki bojni brod Bizmark u pratnji krstarice Prinz Eugen isplovio u Atlantik i odlucni su da ga uniste. Pogotovu posto im je potopio ponos njihove mornarice, battlecruiser Hood. Bizmark se povlacio prema sigurnosti francuskih luka, kada ge je jedan avion sa Ark Royala primetio. Brzo su naoruzali jos Swordfish bombardera i poslali ih prema neackom brodu. Jedan od torpeda ga je pogodio u krmu koja se zaglavila tako da je mogao da plovi samo prema britanskoj floti. Sledeceg jutra ga je sacekalo nekoliko engleskih krstarica i bojnih brodova i potopilo ga. Novembra 1941. Ark Royal opet odlazi u Mediteran na svoju poslednju misiju. U blizini Gibraltara 13. novembra 1941. ga pogadja par torpeda sa nemacke podmornice U-81. Brzo se puni vodom i naginje preko 10 stepeni. Razarac Legija i tegljac Temza pokusavaju da ga odvuku do Gibraltara, ali do naredog jutra nagib dostize 27 stepeni i svi napustaju brod. u 6:20 ujutro 14. novembra Ark royal se prevrce i tone. Ali zauvek ce ostati zapamcen kao brod zahvaljujuci Kome je potopljen Bizmark.

 

 

 

 

 

 

Name:  HMS Ark Royal (91)
Ordered:  1934 build programme
Builder:  Cammell Laird and Company, Ltd.
Laid down:  16 September 1935
Launched:  13 April 1937
Commissioned:  16 December 1938
Motto:  Desire n'a pas Repos – "Zeal Does Not Rest"
Honours and
awards: 

    Norway 1940
    Spartivento 1940
    Mediterranean 1940–41
    Bismarck 1941
    Malta Convoys 1941

Fate:  Sunk 14 November 1941
after being torpedoed by U-81 on 13 November 1941
General characteristics
Type:  Unique aircraft carrier
Displacement:  22,000 long tons (22,000 t) standard
27,720 long tons (28,160 t) loaded
Length:  800 ft (240 m) overall
721 ft 6 in (219.91 m) waterline
Beam:  94 ft 9.6 in (28.895 m)
Draught:  27.8 ft 9.6 in (8.717 m)
Propulsion:  3 × Parsons geared turbines
6 × Admiralty 3-drum boilers
3 × shafts
Speed:  30 kn (35 mph; 56 km/h) as designed
31 kn (36 mph; 57 km/h) actual
Range:  7,600 nmi (8,700 mi; 14,100 km) at 20 kn (23 mph; 37 km/h)
Complement:  1,580 officers and sailors
Armament:  16 × 4.5 in (110 mm) dual purpose guns (8x2)
32 × 2-pounder (40 mm (1.57 in)) "Pom-pom" anti-aircraft guns (4x8)[1]
32 × .50 in (12.7 mm) anti-aircraft machine guns (8x4)
Armour:  Belt: 4.5 in (11.4 cm)
Deck: 3.5 in (8.9 cm) over boiler rooms and magazines
Aircraft carried: 

72 (designed)
50–60 (actual)

    1939–40: 26 × Fairey Swordfish, 24 × Blackburn Skuas
    1940–41: 30 × Fairey Swordfish, 12 × Blackburn Skuas, 12 × Fairey Fulmars
    1941: 36 × Fairey Swordfish, 18 × Fairey Fulmars

Aviation facilities:  2 × catapults

[Dule_smor]

IJN Shokaku class aircraft carrier Zuikaku

 

Zuikaku, drugi u klasi posle svog sestrinskog broda i jedan od sest japanskih nosaca aviona koji su ucestvovali u napadu na Perl Harbor. Takodje i poslednji od tih sest koji je potopljen cime je opravdao svoje ime (u bukvalnom prevodu "Srecni zdral":)).

 

Decembra 1936. istice Washington naval treaty i sve drzave su slobodne da prave ratne brodove po svojoj zelji. Krajem sledece godine Japan u Yokosuka i Kawasaki brodogradilistu zapocinje izgradnju nove klase nosaca aviona, modernije od dotadasnje Hirju klase. Shokaku i Zuikaku su izgradjeni za manje od 2 godine i vec krajem 1939. su spremni za sluzbu. Zuikaku je imao deplasman od 32.000 tona i duzinu od 258 metara. Motori snege 160.000 konja su mogli da ga poteraju do brzine od 35 cvorova (verovatno najbrzi nosac aviona ww2). Radijus delovanja sa punim rezervoarima mu je bio preko 12.000 km, a imao je oko 1700 clanova posade. Od naoruzanja je raspolagao sa 16 topova kalibra 127mm i 36 kalibra 25mm. Mogao je da ponese 72 aviona.

 

kao sto smo rekli Zuikaku je krajem novembra 1941. isplovio u pravcu Perl harbora sa ostatkom japanske flote. Tamo su njegovi aviona izveli napad u 2 talasa na americku bazu 7. decembra. Ostetili su par brodova i potopili bojni brod USS California. Januara 1942. ucestvuje u napadima na australijske baze na Novoj Gvineji. Aprila iste godine odlazi u Indijski okean gde ucetvuje u bombardovanjima Sri Lanke. Njegovi avioni su ucestvovali u potapanju britanskog nosaca aviona HMS Hermes i jos par brodova. Maja 1942. Shokaku i Ziukaku bivaju poslati kao podrska japanskom iskrcavanju u blizini Port Morezbija na Novoj Gvineji. Tu se sukobljavaju sa americkom flotom u kojoj su nosaci aviona Yorktown i Lexington. U bici u Koralnom moru Lexington biva potopljen, a Shokaku i Zuikaku tesko osteceni. Zbog ovoga se vracaju u Japan na popravke i ne ucestvuju u bici kod Midveja. To je zanimljiva okolnost, moze se reci i da su se izvukli, posto sva 4 japanska nosaca (Akagi, Kaga, Hirju i Sorju) bivaju potopljeni u toj bici. Ali moze se postaviti i pitanje da li bi americka flota sa 3 nosaca aviona uspela da porazi 6 japanskih nosaca da su bili na okupu? Avgusta 1942. Zuikaku i Shokaku se ponovo vracaju na ratiste i upravo avioni ovog prvog tesko ostecuju ponos americke mornarice USS Enterprise. Posle toga Zuikaku odlazi u bazu u Truk laguni. Oktobra 1942. opet dolazi do okrsaja japanskih i americkih nosaca aviona. I ponovo avioni sa Zuikakua ostecuju Enterprise i tesko ostecuju jos jedan nosac, USS Hornet, koji kasnije biva napusten i potopljen od japanskih razaraca. Ali i ovo je jos Jedna pirova pobeda za japansku moranricu posto i Shokaku i Zuikaku bivaju tesko osteceni i vraceni u Japan na popravke. Pocetkom 1943. Zuikaku evakuise japanske kopnene trupe sa Gvadalkanala posle neuspesne kopnene kapmanje na tom ostrvu. Sredinom godine biva poslat u pravcu Aleutskih ostrva, ali se vraca nazad posto je tamosnji garnizon unisten od strane amerikanaca. Pocetkom 1944. Zuikaku je stacioniran u Singapuru. Juna 1944. zajedno sa Taihom i Shokakuom ucesvuje u bici kod marijanskih ostrva. Ova dva bivaju potopljena i Zuikaku ostaje jedini japanski nosac aviona u tom trenutku. Oktobra 1944. Zuikaku ucestvuje u svojoj poslednjoj misiji, ujedno i posladnjoj ofanzivi Japanske carske mornarice. U tipicno komplikovanom planu Shokaku sa manjim delom flote i escort carrierima treba da namami americke nosace na sever, dok se glavnina flote sa Yamatom i Musashijem prisunja americkim trupama koje se iskrcavaju u zalivi Lejte na Filipinima i unisti ih. U toj bici je pisano ranije koga bas zanima, verovatno najveca pomorska bitka od Jitlanda. Na zalost Japanaca njihov plan je propao i ne samo da nisu uspeli da napadnu nebranjene americke trupe vec su izgubili i mnostvo brodova. Medju njima je bio i ZUikaku, flagship japanske carske mornarice u to vreme. Nadmocna americka flota sa 6 nosaca i skoro 200 aviona napada Zuikaku i nekoliko razaraca koji su ga stitili. Zuikaku biva pogodjen sa 7 torpedoa i 9 bombi, verovatno najvise sto je neki nosac aviona izdrzao. Posle manje od sat vremena brod se nagnuo preko 20 stepeni i kapetan Kaizuka poziva sve mornare na palubu koji salutiraju pri spustanju zastave. Naredjuje im napustanje broda, a on se zakljucava u svoju kabinu. Ubrzo tone poslednji nosac aviona koji je napao Perl Harbor i verovatno najbolji japanski nosac u ww2.

 

 

 

 

 

 

 

 

Name:  Zuikaku
Namesake:  Japanese: ずいかく Kanji: 瑞鶴 "Fortunate Crane")
Laid down:  25 May 1938
Launched:  27 November 1939
Commissioned:  25 September 1941
Struck:  26 August 1945
Fate:  Sunk by air attack in the Battle of Leyte Gulf on 25 October 1944
General characteristics
Class & type:  Shōkaku-class aircraft carrier
Displacement:  29,800 normal tons, 32,000 tons full load
Length:  257.5 m (844 ft 10 in)
Beam:  26 m (85 ft 4 in)
Draught:  8.9 m (29 ft 2 in)
Propulsion:  Kampon geared turbines,
8 boilers,
160,000 hp (119 MW),
4 shafts
Speed:  34.5 knots (63.9 km/h)
Range:  7,581 mi (6,588 nmi) at 18 kn (21 mph; 33 km/h) Fuel: 4100 tons
Complement:  1,660
Armament:  16 × 5 in (127 mm) guns
36(last 96) x 25 mm anti-aircraft guns
Aircraft carried:  72(+12)
18 Zeros, 27 Vals, 27 Kates (Dec. 1941)

[Lucky]

šta je bre ovo, ovo kao voz neki :))

[Dule_smor]

long ship is long...japanski nosaci su imali taj karakteristican dizajn, obratite paznju na izdignutu pistu i dva dimnjaka koji idu sa strane, ne znam zasto su tako, al kul izgleda:)...ali ova slika sa mornarima koji salutiraju pri spustanju zastave na nagnutoj palubi je carska

[prota_]

baš sam hteo da spomenem careve koji salutiraju.

 

ja bih njima salutirao večno.

[red]

Jos je bolji ovaj lik sto je slikao te sto salutiraju :)

[Doolio]

AKAGI

 

Soryu

 

Illustrious

 

 

[Lucky]

Odbrambeni sistem na brodovima - http://forum.klanrur.rs/index.php?showtopic=234931273

[Dule_smor]

 

jebote GuP :D

[Doolio]

Какав ГуП, седи један и промени аватар!

[Dule_smor]

zar nije illustrious nosac engleske skole u seriji, a japanski je neki od ovih pominjanih bese ili sam sve zaboravio opet

[Doolio]

Не, ако се сећам, арк ројал је у питању, а јапански је шокаку ваљда...

 

Него, Рицуко Акаги, Асука Ленгли Сорју и Мари Макинами Илустриоус:)

[Dule_smor]

jao da, ark royal i shokaku...a za mari nisam imao pojma, tako da zbog toga nikad ne bi povezao sa evom...ricuko i asuku svaki put kad su pominjali punim imenom u seriji meni su padali na pamet ovi nosaci, a i za misato naravno, katsuragi car, NIHON KAIGUN FOREVER!

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Japanese_aircraft_carrier_Katsuragi

 

a sad da se smirimo pre nego sto laki splituje :D

[Dule_smor]

Btw, umro Rohus Mis u 96-toj godini, Hitlerov telohranitelj i jedan od ljudi koji su ga najbolje poznavali.

 

http://news.sky.com/story/1138112/hitlers-bodyguard-rochus-misch-dies

[Dule_smor]

Zavrsavamo seriju o nasacima aviona, a mislim da cu praviti malu pauzu. Slede krstarice i bojni brodovi, njih ima bas dosta, a i vidim da niste bas nesto zainteresovani za diskusiju. Elem, Poslednji nosac aviona iz ww2, legendarni USS Enterprise.

 

USS Yorktown class aicraft carrier Enterprise (CV-6)

 

Ovo je veroatno nosac aviona o kome jje napisano najvise clanaka, knjiga, snimljeno najvise dokumantaraca. Kao jedan od tri americka nosaca koji su preziveli ceo rat ucestvovao je u skoro svim vecim okrsajima na Pacifiku. U jednom trenutku bio je jedini operativni americki nosac na celom pacifickom teatru. Zbog svega sto je preziveo u ratu imao je nekoliko nadimaka :Big E, Lucky E, The Grey Ghost. Njegova izgradnja je zapocela 1934. u Newport News Shipbuilding brodogradilistu u Virdziniji, a zavrsen je dve godine kasnije. Posle popravki i medifikovanja 1942/43. imao je deplasman od 32.000 tona i duzinu od 252 metra. Motori su mu bili snage 120.000 konja, a maskimalna brzina 32.5 cvorova. Sa punim rezervoarima mogao je da predje 23.000km i imao je 2200 clanova posade. Od naoruzanja imao je razne topove kalibra od 28mm do 127mm koji su cesto menjani. Oklop mu je bio od 60mm do 100mm. Imao je tri lifta i mogao je da ponese maksimalno 90 aviona. Takodje je bitan podatak da je bio jedan od prvih brodova opremljenih novim tipom radara.

 

Enterprise je bio stacioniran u Perl harboru krajem 1941. Svega nekoliko dana pre japanskog napada na luku isplovljava za ostrvo Vejk da tamo prenese neke avione. Ovo je jedna od koincidencija rata ili moguce pokazatelj da su amerikanci znali za napad. 7. decembra malo posle japanskog napada Enterprise se vraca na Havaje i salje patrole u potrazi za japanskim nosacima, ali ih ne nalazi. Doduse njegovi avioni uspevaju da potope jednu japansku podmornicu, jedna od prvih americkih pobeda u ratu. Pocetkom 1942. Enterprise i njegova grupa napadaju japanske polozaje u centralnom Pacifiku na ostrvima Marcus, Wake i Marsalskim. Aprila iste godine zajedno sa nosacem aviona Hornet ucestvuje u cuvenom Doolitle raidu. To je bila prva misija u kojoj su amerikanci direktno napali japanska glavna ostrva. Naime nekoliko bombardera B-25 je modifikovano tako da moze da poleti sa Horneta i sa udaljenosti od 1000km su poleteli put Tokija. Steta nije bila velika, ali je psiholoska vrednost bombardovanja bila vrlo znacajna. neki avioni su oboreni, a neki su uspeli da se spuste u baze u centralnoj Kini koje su kontrolisali Kinezi. Pocetkom juna 1942. Big E ucestvuje u cuvenoj bici kod Midveja. Tu su Amerikanci zahvaljujuci razbijenoj japanskoj sifri uspeli da potope 4 nosaca, a izgubili su samo jedan (Yorktown). Avgusta meseca ucestvuje u kampanji oko Solomonskih ostrva i bici za Gvadalkanal. Tu biva teze ostecen pa je poslat u Perl Harbor na popravke. U bici kod Santa Kruza biva potopljen i Hornet pa Big E ostaje jedini americki nosac aviona. Iako tesko ostecen i pod popravkama, avioni sa Enterprisa uspevaju novembra 1942. da potope Hiei, prvi japanski bojni brod izgubljen u ratu. To je bio 16-ti neprijateljski brod koji je Big E potopio u rato do tada. Pocetkom 1943. americkoj floti se prikljucuju novoizgradjeni nosaci klase Essex pa Enterprise odlazi na zasluzene popravke. U akciju se vraca novembra 1943. kod ostrva Kwajalein u centralnom Pacifiku. Pocetkom 1944. ucestvuje u velikom napadu na glavnu bazu japanske mornarice na Pacifiku, Truk lagunu. Tu se prvi put u istoriji lansira nocni napada sa nekog nosaca aviona, upravo sa Big E. narednih meseci ucestvuje u seriji manjih okrsaja oko ostrva centralnog pacifika. Juna meseca sledi veca bitka kod marijanskih ostrva. Tu bivaju potopljena tri japanska nosaca avina i unisteno skoro 500 aviona. posle toga Big E daje podrsku americkoj invaziji na ostrvo Sajpan. Oktobra meseca ucestvuje u vise puta pominjanoj bici u zalivu Lejte. Tu njegovi avioni tesko ostecuju i potapaju nekoliko japanskih brodova. Pocetkom 1945. nakratko daje podrsku trupama koje se iskrcavaju na Iwo Jimi. Kasnije nastavlja napade na japanski trgovacki saobracaj u vodama blizu glavnih ostrva. Aprila 1945. ucestvuje u jednoj od najvecih amfibijskih operacija ikada, napadu na Okinawu. Tu biva pogodjen kamikaza napadom i teze ostecen. U povratku u bazu ga pogasja jos jedan kamikaza, to je poslednja borbena akcija USS Enterprise. Ovaj nosac je potoopio 35 neprijateljskih brodova i oborio skoro 200 aviona. Nosilac je preko 20 medalja i ordena americke mornarice. Jedini je strani brod ikada koji je dobio najvise odlikovanje Britanske kraljevske mornarice u njenoj 400 godina dugoj istoriji. Nazalost brod nije docekao da postane muzej vec je prodat u staro gvozdje 1958. Ali ostace upamcen kao verovatno najpoznatiji nosac aviona ikada.

 

 

 

 

 

Name:  USS Enterprise (CV-6)
Ordered:  1933
Builder:  Newport News Shipbuilding
Laid down:  16 July 1934
Launched:  3 October 1936
Commissioned:  12 May 1938
Decommissioned:  17 February 1947
Nickname: 

    The Big E
    Lucky E
    The Grey Ghost
    The Galloping Ghost

Honors and
awards: 

    Silver-service-star-3d.png Campaign Star
    Bronze-service-star-3d.png 20 Battle Stars
    NavyPres.gif Presidential Unit Citation
    Navy Unit Commendation ribbon.svg Navy Unit Commendation
    American Defense Service ribbon.svg American Defense Service Medal ("Fleet" clasp)
    American Campaign Medal ribbon.svg American Campaign Medal
    Asiatic-Pacific Campaign ribbon.svg Asiatic-Pacific Campaign Medal (20 stars)
    World War II Victory Medal ribbon.svg World War II Victory Medal
    Presidential Unit Citation (Philippines).svg Philippine Presidential Unit Citation
    Phliber rib.png Philippine Liberation Medal (1 star)
    British Admiralty Pennant

Fate:  Scrapped 1958–1960
General characteristics
Class & type:  Yorktown-class aircraft carrier
Displacement: 

As built:

    19,800 tons standard
    25,500 tons full load

From October 1943:

    21,000 tons standard
    32,060 tons full load

Length: 

As built:

    770 ft (230 m) waterline
    824 ft 9 in (251.38 m) overall

From July 1942:

    827 ft 5 in overall length

Beam: 

As built:

    83 ft 3 in (25.37 m)
    109 ft 6 in (33.38 m) overall

From October 1942:

    114 ft 5 in overall width

From October 1943:

    95 ft 5 in waterline

Draft:  25 ft 11.5 in (7.912 m)
Propulsion: 

    9 × Babcock & Wilcox boilers
    4 × Parsons geared turbines
    120,000 shp
    4 × propellers

Speed:  32.5 knots (37.4 mph; 60.2 km/h)
Range:  12,500 nautical miles (23,150 km; 14,380 mi) at 15 knots (17 mph; 28 km/h)
Complement:  2,217 officers and men (1941)
Sensors and
processing systems:  CXAM-1 RADAR[1]
Armament: 

As built:

    8 × single 5 in/38 cal guns
    4 × quad 1.1 in/75 cal guns
    24 × .50 caliber machine guns

From April 1942:

    8 × 5 in/38 cal
    4 × quad 1.1 in/75 cal
    30 × 20 mm Oerlikon cannons

From mid-June 1942 to mid-Sept 1942:

    8 × 5"/38 cal
    5 × quad 1.1"/75 cal
    32 × 20 mm Oerlikons

From Mid-Sept. 1942:

    8 × 5 in/38 cal
    4 × quad 40 mm Bofors guns
    1 × quad 1.1 in/75 cal
    44 × 20 mm Oerlikons(46 from 11/42)

From October 1943:

    8 × 5 in/38 cal
    40 × 40 mm Bofors (8×2, 6×4)
    50 × 20 mm Oerlikon

From September 1945:

    8 × 5 in/38 cal
    54 × 40 mm Bofors (5×2, 11×4)
    32 × 20 mm Oerlikons (16×2)

Armor: 

    2.5–4 in belt
    60 lb protective decks
    4 in bulkheads
    4 in side and 2 in top round conning tower
    4 in side over steering gear

Aircraft carried:  90 aircraft
Aviation facilities: 

    3 × elevators
    2 × flight deck hydraulic catapults
    1 × hangar deck hydraulic catapults
 

[THE KRLE]

O Nikolaju

Nikolaj Ivanovič Kuznjecov (ruski Николай Иванович Кузнецов) (27. jul 1911. - 9. mart 1944.) (pseudonim Gračev) je bio sovjetski obaveštajni agent i partizan koji je delovao u okupiranoj Ukrajini tokom Drugog svetskog rata.

Rođen je u seljačkoj porodici u Jekatarinburškoj oblasti. Studirao je šumarstvo na tehničkoj školi, a nakon otkrića svog talenta za jezike naučio je nemački, esperanto, poljski i ukrajinski jezik. 1932. se zaposlio u Sverdlovskom industrijskom institutu i tu je nastavio da uči nemački i druge strane jezike. Govorio je nemački toliko dobro da su nemački inženjeri koji su takođe tu radili mislili da je on rođeni Nemac. 1938. Kuznjecov se preselio u Moskvu i stupio je u NKVD. Kada je počeo Veliki otadžbinski rat, Kuznjecov je svoj zahtev poslat da se pridruži partizanima u Ukrajini koju su okupirali nacisti. 1942. se borio u centralnoj i zapadnoj Ukrajini u partizanskoj jedinici "Pobednici" koje je predvodio Dimitri Medvedev. Kuznjecov je bio na čelu nekoliko kompleksnih operacija, uključujući ubistva i otmice visokih nacističkih zvaničnika u regionima Rivna i Lavova, kao što su uspešne operacije protiv nemačkog vrhovnog sudije za Ukrajinu, viceguvernera Galicije, savetnika rajhskomesara Ukrajine, trojice nemačkih generala itd. Kuznjecov je takođe prvi obaveštajni agent koji je otkrio nemačke planove o pokretanju velikog masovnog napada kod Kurska, informacije o nemačkim Fau 2 raketama, nemačkim planovima da se podigne ustanak na Kavkazu protiv SSSR i Hitlerove planove da se ubiju vođe Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država i Velike Britanije tokom Teheranske konferencije. U borbih protiv nacista, Nikolaj Kuznjecov je pokazao izuzetnu hrabrost i oštroumnost. Ubijen je 9. marta u obračunu sa pripadnicima Ukrajinske pobunjeničke armije Stepana Bandere blizu Lavova. Nikolaj Ivanovič Kuznjecov je postumno odlikovan ordenom Heroja Sovjetskog Saveza.


Paul Wilhem Zibert odnosno Nikolaj Ivanovič Kuznjecov prilikom prve posete Rovnu:




Slika iz doba kad je radio u Ural masinskom zavodu u Svedlovsku(slika iz 1939) :

 

Kuznjecov grob na brdu slave u Lavovu:

Paul Wilhelm Zibert

Kuznjecov je preuzeo identitet poručnika Paula Vilhelma Ziberta, koji je bio zarobljen i smešten u zarobljenički logor blizu Moskve. Zibert je bio poručnik 230. pešadijskog puka 76. pešadijske divizije. Rođen je 28.Jula 1913. godine u Keninybergu. Otac, Ernest je bio šumar, poginuo je u mazurskoj bici 1915. godine. Do odlaska u rat služio je na imanju grofa Riharda Jona Šlobitena. Majka Hilda, rođena Kinert je preminula nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata. Paul je pre stupanja u vojnu školu radio na istom imanju, kao pomoćnik upravnika.

Zibert je završio podoficirsku školu u Berlinu, a potom je učestvovao u u pohodu na Poljsku. U u ratu sa Francuzima zaradio je čin lajtanta i Gvozdeni krst Prvog i Drugog reda. Učestvovao je i u pohodu na Rusiju. U kasnu jesen 1941. ranjen je u blizini Kurska i tada je odlikovan medaljom Zimski pohod na istok. Do punog oporavka i povratka u svoju jedinicu raspoređen je na dužnosti u Virtšaftskomandi, koja se bavila iskorišćavanjem materijalnih dobara iz okupiranih krajeva SSSR.

 

 

 

Pripreme za otadžbinski rat

 

Kada je počeo Veliki itadžbinski rat, Kuznjecov je zahtevao da bude poslat u neprijateljsku pozadinu, gde bi obavljao obaveštajne aktivnosti. Odlučeno je da se Kuznjecov pošalje u Rovno, grad koji su Nemci proglasili prestonicom Ukrajine i u koji su smestili gotovo sve važnije institucije i štabove, koji su bili vezani za Istočni front. Zamišljeno je bilo da se Kuznjecov ubaci u neku od tih institucija i da odatle prikljupa informacije od najvećeg značaja.

U bazi za obuku on je dobio pseudonim Nikolaj Vasiljevič Gračev. Morao je da nauči imena, činove i funkcije velikog broja ljudi, od najviših nacističkih zvaničnika do svojih komadanat, komandira i saboraca. Izučavao je sva dokumenta sa kojima je jedan Nemački vojnik morao da se susreće, od vojnih dokumenata do običnih voznih karti. Morao je da u detalje poznaje mesto u kojem je navodno rodio i odrastao, da poznaje običaje, navike i mentalitet ljudi sa kojima je navodno živeo. Bilo je neophodno da do detalja poznaje izgled vojne škole koju je pohađao, imena svojih predavača i kolega sa klase. Pamtio je prodavnice, restorane, bioskope i kafane koje je navodno posećivao. Rezultate utkmica kojima je mogao da prisustvuje, popularne pesme koje je mogao da peva... Znao je do detalja strukturu i istoriju nacističke partije i Vermahta, biografije nacističkih vođa i njihove citate.

U sklopu obuke radio je kao prevodilac na saslušanju zarobljenih oficira i smeštan je u zarobljenički logor gde je više puta stavljen na probu njegov novi identitet. Zarobljenici nisu posumnjali da se ne radi o njihov sunarodniku.

Da bi njegov novi identitet nemačkog aristokrate bio potpun, sve što je posedovao moralo je da bude nemačke proizvodnje osim sata koji je bio Švajcarski. Nabavljen mu je i zlatni prsten sa monogramom, koji je vešto prepravljen da odgovara inicijalima njegovog novog identiteta.

 

Spomenik heroju u Lavovu:

 

Spomenik u Rovnu:

 

 

Imate i knjigu o njemu koja je jako zanimljiva,i moja je topla preporuka(ja sam je pročitao ya 2-3 dana) ima oko 280 strana ako se nevaram.Evo kako izgleda knjiga:

Edited September 8, 2013 by Nixa

[Dule_smor]

Super prica, nisam ni znao za ovog cara:)

[Corey]

"Човек који је уздрмао Трећи рајх" је изашла у доста издања, са различитим идејним решењем корица, ал већини је заједничка слика дотичног : )

[brue]

Документарац о нападу немачке подморице U-47 на британску морнаричку базу и уништење HMS Royal Oak 1939te.

 

http://www.youtube.com/watch?v=mjGD4m4DRFs