drugi svetski rat šbbkbb

[Kojot]

http://www.youtube.com/watch?v=ywuA8kD90ww

odličan dokumentarac(možda je neko postovoa ovde neznam) o tome Zašto je Hitler izgubio rat.....

Govore nemački generlai i lovački asovi .... zanimljiva priča relano i dosta šbbkbb

[Zwerko]

Pre par dana je u 92. godini preminuo gospodin William Overstreet Jr. koji je 1944. godine u borbi sa nemackim avionom proleteo ispod Ajfelove kule u Parizu, vrlo simpaticna pricica - http://www.dailymail.co.uk/news/article-2533373/WWII-fighter-pilot-flew-THROUGH-Eiffel-Tower-dies-Virginia-aged-92.html

 

 

Edit: Citam drugi tekst o istom liku i nekako mi zapade za oko sledeci pasus, Dule ce razumeti :)

 

 

On August 6, 1944, Overstreet flew his first long distance shuttle mission along with the 357th Fighter Group, which was selected to escort B-17s from the 8th Air Force’s 3rd Bomb Division on a shuttle mission to the Soviet Union. The group rendezvoused with the bombers seventy-five miles northwest of Gydnia, Poland. The group engaged several Me 109s near Gydnia, shooting down two of the German fighters. They regrouped after driving off the rest of the Me 109s and continued to escort the bombers until reaching Kiev. Seven and a half hours after taking off from Leiston, all of the 357th’s P-51s landed at Piryatin.

 

The group then escorted B-17s to Cracow, Poland, on the 7th and to Foggia, Italy, on the 8th. One thing that wasn’t in short supply in Russia was beet vodka, and not expecting resistance from the Luftwaffe on the group’s one-way mission to Foggia, Overstreet volunteered to trade the .50 caliber ammunition in his Mustang for bottles of vodka and loaded them into his now-empty ammunition bays. During the flight from Russia to Italy, the eminently predictable happened, and Bill’s group ran into some Me 109s on the way. The Mustangs gave chase, scaring one of the 109′s Pilots enough for him to bail out of his plane, and while Bill’s plane was the closest and therefore he could have claimed the kill, but wasn’t comfortable with the idea of bringing down an enemy fighter armed only with vodka. They managed to make it to Italy with both the formation and the vodka intact.

 

Inace u istom tekstu je i deo gde je leteo za Jugoslaviju kao pratnja avionima koji su kupili oborene americke pilote, samo ostaje dilema da li su pilote spasavali partizani ili cetnici :)

Edited January 10, 2014 by Zwerko

[Dule_smor]

Jos jedan car je umro u 92. godini u Japanu ovoga puta. U pitanju je Hiro Onoda, Japanac koji se poslednji predao skoro 30 godina posle kraja rata, 1974. na Filipinima

 

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=01&dd=17&nav_id=801178

[Rowland]

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ (1939- 1945)

 

Други светски рат по свом обиму, ратним разарањима и људским жртвама, био је највећи сукоб у људској историји. Трајао је од 1. септембра 1939. године до 2. септембра 1945. године. После победе фашизма у Италији, нацизма у Немачкој и милитаризма - фашизма у Јапану, у тим землјама отпочеле су интензивне припреме за рат, велики реванш и нову поделу света. То је био тоталан рат, у коме није постојала разлика између фронта и позадине и избрисана је граница између војника на фронту и цивила. Променом начина и тактике ратовања дошло је до усавршавања многих техничких достигнућа, посебно авиона, носача авиона, подморница, тенкова, радара и најстрашнијег оружја - атомске бомбе. Фашистичке државе, у првом реду нацистичка Немачка, директно су биле одговорне за рат, јер су га изазвале и водиле својом освајачком политиком, геноцидима и масовним злочинима.

 

ПРВА ФАЗА РАТА (ОД СЕПТЕМБРА 1939. ДО ЈУНА 1941.)

 

Напад на Пољску - Спремна за ратне акције и у складу са својим освајачким плановима, Немачка је одлучно кренула према Пољској. У рано јутро, 1. септембра 1939. године, Немачка је извршила општи напад на Пољску, која се одмах обратила за помоћ Великој Британији и Француској. Истог дана у Великој Британији и Француској објављена је општа мобилизација, а Немачкој је упућен ултиматум, са захтевом да повуче своје јединице са пољске територије. Ултиматум је немачка влада одбила 2. септембра, а 3. септембра Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој. Тако је почео Други светски рат.

Пољска је била брзо савладана, па је крајем септембра дошло до споразума Немачке и СССР-а о подели Пољске, по коме је СССР-у припала половина Пољске, као и балтичке земље Летонија, Литванија и Естонија, а 1940. године и Финска.

 

Офанзива у северозападној Европи - После слома Пољске завладало је релативно затишје, без већих војних операција, које је трајало до априла 1940. године, када је Немачка извршила нова освајања. Немачке трупе су у априлу 1940. заузеле Данску и Норвешку и одмах почеле припреме за велику офанзиву на Француску, највећег немачког противника у том тренутку и старог дужника из Првог светског рата. На западу је, 10. маја 1940. године, отпочела велика немачка офанзива, чији је главни удар ишао преко Ардена. Тако су немачке трупе заобишле француску утврђену Мажино линију.

Немачке армије муњебито су савладале одбрамбене системе Холандије и Белгије, и оне су убрзо капитулирале; Холандија 15. маја, а Белгија 28. маја. Крајем маја, немачке трупе су у области луке Данкерка опколиле 40 белгијских, британских и француских дивизија, али је, ипак, људство спашено евакуацијом преко Ламанша у Велику Британију. Немци потом отпочињу серију напада на југ и потпуно разбијају француску армију. Немачке оклопне дивизије 14. јуна победоносно улазе у Париз и битка за Француску тиме је била решена у корист Немачке. Велики војни успеси Немачких армија утицали су на фашистичку Италију да 10. маја 1940. године објави рат западним савезницима. Француски маршал Петен потписао је капитулацију Француске 22. јуна, на истом месту где је 1918. године Немачка потписала своју капитулацију у Првом светском рату.

Неколико дана касније француски генерал Шарл де Гол у Лондону образује Национални комитет слободних Француза, с циљем борбе против фашистичких сила. После слома Француске, Велика Британија, мада је остала сама у борби против фашистичких сила, одбила је Хитлеров предлог за склапање мира, којим је тражио да се признају дотадашња Немачка освајања. Хитлер је тада издао наређење да се припреми инвазија на Велику Британију.

 

Битка за Британију - Почетком августа 1940. године отпочело је немачко бомбардовање Велике Британије, а тиме и битка за Британију, која је трајала све до маја 1941. године. Немачки напади су били усмерени на градове, аеродроме, луке и друге војне и цивилне објекте, што је проузроковало многобројне људске жртве. Морал оних који су се бранили био је несаломив и бомбардовање из ваздуха није донело жељене резултате. Највеће заслуге за херојско држање војника имао је Винстон Черчил, који је израстао у хероја и националног јунака. Међутим, он је највеће заслуге за одбрану земље приписао храбрим пилотима британског ратног ваздухопловства (РАФ).

Коначно је 27. септембра 1940. године, потписан уговор о савезништву између Немачке, Италије и Јапана, познат као Тројни пакт. Овом пакту су до марта 1941. године приступиле Финска, Данска, Бугарска, Мађарска, Румунија, Словачка и Манџуко на Далеком истоку.

 

Улазак Италије у рат - Три дана пре уласка немачких трупа у Париз, 11. јуна 1940. године, Италија објављује рат Француској и Великој Британији. У исто време када је отпочела битка за Британију, фашистичка Италија започела је офанзиву у Африци. Током јула и августа 1940. године италијанске трупе успеле су да заузму дио Кеније, Судана и Сомалије. Војска Велике Британије је у децембру исте године прешла у контраофанзиву која је убрзо довела у питање и сам опстанак италијанских посада у Африци.

У Европи, још у октобру 1940. године, италијанске трупе отпочеле су инвазију на Грчку, али убрзо на овом ратишту доживљавају пораз. Велики неуспеси италијанске војске приморали су Немачку да интервенише на италијанским ратиштима.

 

Напад Немачке на СССР - После неуспешног напада на Велику Британију, Хитлер је одлучио да нападне СССР и да се обрачуна са својим главним идеолошким непријатељем. Раније припреман план носио је тајни назив "План Барбароса". Ратни планови заснивали су се на неспремности Црвене армије, јер је у Стаљиновим чисткама уништен најбољи кадар, више хиљада официра и очекивало се да ће рат трајати само до почетка зиме. Догађаји који су се десили у Југославији крајем марта 1941. године приморали су Хитлера да планирани напад на СССР одложи за око месец дана, да би се најпре обрачунао са Југославијом.

Напад на Совјетски савез почео је 22. јуна 1941. године и у њему су учествовале немачке, италијанске, финске, румунске и мађарске трупе, једна шпанска јединица и једна пуковнија из НДХ.

Тако је почела највећа војна операција у историји ратовања, а линија фронта била је дуга око 3.000 km. Немачке трупе, са 190 дивизија, вршиле су брзи клинасти продор у правцу Москве, Лењинграда и других градова. Совјетски фронт је пробијен на неколико места и силовитим ударима оклопно-механизованих јединица немачка војска је напредовала у свим правцима и освајала велика пространства, без значајног отпора. У брзом наступању на централном делу Источног фронта, главни циљ фашистичких армија био је освајање Москве. Црвена армија није успела да се консолидује, а немачке дивизије су незадрживо напредовале кроз Украјину према Москви. Средином новембра 1941. године немачке трупе приближиле су се Москви на око 30 km, али су наишле на жесток отпор. Уз огромне губитке, јачао је отпор на свим деловима ратишта, а совјетски војници чекали су свог највећег природног савезника - зиму. Патње и страдања грађана биле су велике и страшне. Свакодневно се умирало од глади и хладноће. Исто тако је и Лењинград остао неосвојен. Издржао је највећу блокаду у историји ратовања уз губитке од 1 милион жртава. Врховна команда Црвене армије донела је одлуку да се Москва брани по сваку цену, а за команданта централног фронта и одбране града постављен је генерал Жуков. У ноћи између 5. и 6. децембра 1941. године Црвена армија је прешла у контраофанзиву.и одбацила немачке јединице скоро 200 km. То је био први тежак пораз немачке армије у Другом светском рату у коме је Трећи рајх изгубио око 300 000 војника и официра.

Мит о непобедивости немачке армије био је разбијен. До краја зиме престале су борбе на свим деловима Источног фронта, а обе стране су распоређивале своје снаге за наредне године.

Edited February 3, 2014 by Rowland

[Rowland]

Стварање антихитлеровске коалиције - Улазак СССР-а и САД-а у рат имао је вишестрику значај. Убрзо је дошло до стварања широке антихитлеровске и антифашистичке коалиције, савеза свих држава и народа, који су се борили против фашистичких сила. Амерички председник Рузвелт и енглески председник Черчил састали су се августа 1941. године, на борду "Принц од Велса", да би одредили циљеве и принципе борбе против фашистичких држава и изразили спремност да помогну свим народима у борби за њихову слободу и независност. Потписали су документ који су назвали Атлантска повеља. Ову повељу је до краја рата потписало још 40 држава, међу којима и Југославија.У њој је наглашено право сваког народа на самостално национално опредељење, чиме их је требало подстаћи на борбу. У повељи се говори да ће се рат водити до потпуног сламања фашизма и да појединачни преговори не долазе у обзир. Сваки народ има право да бира друштвено уређење и осуђена је свака употреба силе.

 

Северноафричко ратиште - Либија, као северно-афричка држава, била је значајна за одржавање стратешких база Британске империје. Иако је очекивао напад на Британију, децембра 1940. године, Винстон Черчил је наредио да се пошаље појачање на средњи Блиски исток. Због неуспеха италијанских јединица на овом фронту, Немачка је била приморана да интервенише у северној Африци и Балкану, како би задржала Италију као савезника и сачувала Либију. Зато је у северну Африку стигао већи немачки војни одред, у помоћ италијанским трупама. Такође, немачки фелдмаршал Ромел преузео је команду над свим својим италијанско-немачким јединицама у северној Африци. Промена команде и довођење нових јединица на северно-афрички фронт, покренули су више офанзива фашистичких снага. Немачки корпус је убрзо заузео целу јужну обалу Средоземног мора и стигао близу Александрије. Утврђење Тобрук остало је неосвојиво за Ромела. Фелдмаршал Ромел је због мудре тактике у спашавању Италијана добио надимак "Пустињска лисица". Од тог тренутка рат се распламсао свом жестином, с променљивим исходима, све до половине 1943. године.

 

Улазак САД-а у рат - САД су, септембра 1941. године, захтевале од Јапана да се повуче из Кине и Индокине. На то је Јапан одговорио 7. децембра 1941. године изненадним нападом на луку Перл Харбур, на Хавајима, највећу америчку поморску базу у Тихом океану.

Путпуно изненађена америчка флота је, за само неколико минута, уништена од јапанских авиона - бомбардера.

После овог напада САД улазе у рат на страни антифашистичке коалиције - савезника. По уласку САД-а у рат, и Велика Британија је објавила рат Јапану, а 11. децембра Немачка објављује рат САД-у.

Нападом Јапана на Перл Харбур, рат је захватио читаву земаљску куглу и у правом смислу прерастао у светски сукоб.

Паралишући, за извесно време, морске снаге САД-а, Јапан је у низу муњевитих акција, освојио велике поседе на Тихом океану и Далеком истоку, чинећи велике злочине над заробљеним савезничким војницима и цивилним становништвом (посебно Кинезима).

Превласт САД-а у рату на Тихом океану, десиће се после велике поморске битке код острва Мидвеј (1942), у којој су доминирали амерички носачи авиона. Овом победом Американци су постепено преузимали иницијативу у рату на Далеком истоку.

Edited February 4, 2014 by Rowland

[Rowland]

ДРУГА ФАЗА РАТА (ЈУН 1941. ДО КАПИТУЛАЦИЈЕ ИТАЛИЈЕ 1943. ГОДИНЕ)

 

Источни фронт 1942-1943 - Почетком 1942. године, Источни фронт је главно ратиште Другог светског рата, јер је везивао највећи број непријатељских јединица. После неуспеха у бици за Москву, Немци одлучују да главне снаге пребаце на Јужни фронт, у правцу Кавказа, где су главни извори нафте и природног гаса, неопходни за даље акције немачких јединица. Немци су намеравали да заузму Стаљинград како би коначно обезбедили пут ка нафтоносним пољима Кавказа.

Почетком августа 1942. године почела је битка за Стаљинград, а у септембру су Немци успели да продру у град. Борбе су вођене за сваку улицу, сваку зграду, и после тешких уличних борби, Црвена армија прешла је у контраофанзиву. Јединице Црвене армије потпуно су поразиле фелдмаршала Фридриха фон Паулуса, фебруара 1943. године. У овој бици Немци су имали огромне губитке, због употребе новог руског оружја, вишецевних ракетних бацача - популарних Каћуша. Од армије која је некада бројала милион и по људи, страхоту рата, по суровој зими, преживело је око 90.000 немачких војника. 

Стаљинградска битка предтсаља прекретницу у Другом светском рату, на Источном фронту, у корист савезника. Показало се да немачка армија није непобедива, а Црвена армија је ускоро постала најјача копнена војска на свету. Велика офанзива, лета 1943. године, Црвене армије на целом фронту приморала је немачке армије на повлачење. Дошло је до највеће тенковске битке икада виђене (битка код Курска). Битка је зевршена крајем јула потпуном победом Црвене армије. После ове победе јединице Црвене армије, на Источном фронту, налазиле су се у сталној офанзиви, док су фашистичке армије биле приморане на повлачење.

 

Наставиће се...

[THE KRLE]

                                                                                   OTO SKORCENI

 

 

 

 

 

BIOGRAFIJA

Скорцени је рођен у аустријској породици средње класе пољског порекла. Још као студент у Бечу, 1920. истицао се својим мачевалачким способностима. Учествовао је у 15 двобоја и једном је посечен по образу због чега је читавог живота имао ожиљак који ће у Другом светском рату постати нека врста његовог заштитног знака. 1931. године се учланио у Аустријску нацистичку партију, а узбро је постао и припадник СА одреда. Од самог почетка је показивао лидерске способности што се испољило приликом немачког припајања Аустрије 12.марта 1938. када је спасао аустријског председника Вилхелма Микласа од нацистичке руље. По избијању рата, Скорцени, који је у то време радио као инжењер (водио је мању грађевинску фирму), пријавио се у Луфтвафе али је одбијен зато што је био старији од 30 година. Након овог неуспеха приступио је борбеним јединицама СС које су носиле назив Ваффен-СС.

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

 

Учествовао је у кампањи заузимања Француске али је рат био толико муњевит да је Француска капитулирала пре него што је његова јединица стигла до линије фронта.

Прво ватрено крштење је имао у нападу на Југославију 6.априла 1941. Његова јединица је дошла из правца Румуније и после мањих борби али уз доста оштећену технику стигла до Београда када је Југославија капитулирала. Једно време је провео као окупациони војник у Панчеву.

Као припадник 1. СС дивизије Leibstandarte SS Adolf Hitler ("Лична Гарда Адолфа Хитлера") учествовао је у борбама на Источном фронту током 1941. и 1942. године. Пред крај 1942. је рањен због чега се у децембру исте године вратио у немачку као носилац Гвозденог крста који је добио због исказане храбрости под ватром.

 

СПАШАВАЊЕ МУСОЛИНИЈА

Његов пријатељ из СС-а га је, након опоравка, препоручио немачком војном руководству као потенцијалног команданта специјалних војних јединица које је Хитлер желео да формира. Управо у ту сврху 1943. Хитлер га је лично одабрао, из групе пробраних официра војске и ваздухопловства, да командује акцијом спасавања италијанског фашистичког диктатора и свог личног пријатеља Бенита Мусолинија који је био свргнут са власти и притворен од стране италијанске владе.

Фотографија начињена непосредно након ослобађања Мусолинија, 1943. (На слици: Мусолини у цивилном оделу, Скорцени са његове леве стране.)

 

 

Скорцени је скоро два месеца играо игру „мачке и миша“ са Италијанима који су стално премештали Мусолинија како би онемогућили било какав покушај његовог спасавања. Коначно захваљујући обавештајним подацима које је прикупио Херберт Кеплер као и података које је Скорцени лично прикупио током ваздушног извиђања створили су се услови за почетак акције. 12. септембра немачки падобранци, чији је гост и посматрач био Скорцени, извршили су једрилички десант у близини Хотела Кампо Императоре на планини Гран Сасо у Апенинима. Операција спасавања Мусолинија, под називом (Unternehmen Eiche) изведена је без и једног испаљеног метка. Иако су официр који је командовао операцијом пуковник гроф Ото фон Берпелш и официр који је учествовао у изради плана мајор Харалд Морс били под командом генерала падобранских снага Курта Штудента, Скорцени, који је лично допратио Мусолинија у Берлин након његовог ослобађања приграбио је све заслуге за себе. Захваљујући овом „успеху“ Скорцени је унапређен у чин мајора и одликован је Витешким крстом Гвозденог крста.

 

ДЕСАНТ НА ДРВАР

1944. године поверена му је припрема операције Коњићев скок (Rösselsprung) - Десант на Дрвар, чији је циљ било заробљавање вође југословенских партизана, Јосипа Броза Тита. Немачки команданти сматрали су да би Титово заробљавање довело до расула у југословенском покрету отпора. Након што су Тито и Врховни штаб лоцирани у Дрвару у Босни, почеле су припреме за операцију. Операција је почела 25. маја 1944. ваздушним и једриличарским десантом немачких падобранских јединица на Дрвар. Иако су партизани првобитно били збуњени врло брзо су консолидовали редове и пружили снажан отпор немачким падобранцима. Тито и Врховни штаб у последњем тренутку су се извукли из пећине у којој су били смештени. Операција је претрпела неуспех, а једино чиме су немачки падобранци могли да се похвале била је Титова униформа коју су заробили. Скорцени није лично учествовао у овој акцији али је издавао наређења радио везом са аеродрома који је био база за извођење операције.

АТЕНТАТ НА АЈЗЕНХАУЕРА

Инспирисан успешном америчком акцијом у Ахену, када су амерички напад предводила три заробљена немачка тенка што је изазвало забуну и пометњу међу немачким браниоцима, Хитлер је, у склопу припрема за Арденску офанзиву одлучио да примени америчко искуство. Поверио је Скорценију команду над оклопном бригадом која је требало да предводи немачки напад. Ова оклопна бригада била је сачињена од немачких војника који су знали енглески језик и који су били обучени у америчке униформе. Бригада је била наоружана заробљеном америчком опремом, џиповима и тенковима, као и немачким тенковима маскираним да личе на америчке. Задатак Скорценијевих људи био је да као претходница немачких снага шире панику међу америчким војницима, уништавају систем везе и спрече рушење мостова на правцу немачког напредовања. Иако је ова бригада имала почетне успехе америчка војска је ускоро обавештена о њиховом присуству због чега су пооштрене мере контроле што је резултирало хватањем највећег броја Скорценијевих људи. Током испитивања они су наставили са извршењем задатка пружајући лажну информацију о томе како се лично Скорцени са групом командоса упутио ка Паризу са задатком да убије врховног команданта савезничких снага у Европи, америчког генерала Двајта Ајзенхауера. У немогућности да провере ову информацију официри задужени за Ајзенхауерово обезбееђење појачали су страже и ограничили му кретање на просторије штаба што је потрајало све до завршетка војних операција у Арденима. Захваљујући оваквим и сличним операцијама Скорцени је међу западним савезницима стекао репутацију најопаснијег човека у Европи.

На почетку 1945. године провео је два месеца командујући као генерал-мајор регуларним немачким јединицама које су браниле немачке провинције Пруску и Померанију. За своје акције на овом подручју, а нарочито за командовање одбраном Франкфурта на Одри, Хитлер га је одликовао храстовим лишћем уз Витешки крст.

 

ПРЕДАЈА

Предао се у мају 1945. године западним савезницима и провео је више од две године у затвору. Американци су имали информацију да је организовао спашавање Хитлера, тј. нису веровали да је извршио самоубиство. Суђено му је за немачке злочине током Арденске офанзиве али је ослобођен оптужбе када је савезнички официр задужен за тајне операције сведочећи у његову одбрану изјавио да су се и савезнички војници у више наврата борили обучени у немачке униформе. Такође повезиван је са стрељањем већег броја заробљених америчких војника у Арденима. Упркос томе задржан је у затвору из којег је побегао 27. јула 1948. год.

 

ОДЕССА

Уточиште је пронашао у Франковој Шпанији која му је доделила шпански пасош. У Шпанији се вратио свом првобитном занимању и радио је као инжењер. Године 1952. проглашен је за денацификованог (entnazifiziert) у одсуству од стране арбитражног одбора који је формирала немачка влада. Радио је као консултант египатског диктатора Гамала Абдела Насера и аргентинског председника Хуана Перона и телохранитељ Евите Перон.^[1]

Сумња се да учествовао у организацији и да је као члан тајне послератне СС организације ОДЕССА на територији Шпаније успоставио логистичку базу која је била од кључног значаја за извлачење припадника СС-а из Европе у правцу Јужне Америке. Претпоставља се да је захваљујући њему у Шпанију побегао и ратни злочинац др Ариберт Хајм (познатији под надимком „Доктор смрт“)

По једној верзији Ото Скорцени погинуо је 1975. године у аутомобилској несрећи у Мадриду. По другој верзији умро је у кревету од рака који је захватио кичму.

 

 

 

 

 

Иначе Скорцени се доводи у везу са убиством Николе Тесле,мада сумњам у то.

Edited February 4, 2014 by Nixa

[brue]

а која је поента само копирати текст из википедије?

 

Мислим... јесте ли вас два уопште читали ишта на овом топику? Да ме погрешно не схватите - све је то лепо, али је посредно посеравање на све што је написано/речено на топику, јер испада да су 68 страна исписали људи који не знају чак ни генерални ток рата, те се најзад нашао неко да то појасни...

Edited February 5, 2014 by brue

[BarcaS take 2]

Ne samo to - nego ima mnogo polu/losih informacija :)

[Kal1mero]

Обришите им постове :)

[Dule_smor]

Neka, nek pejstuju ako oce, vazno da ima nekog novog koga ovo zanima:)

 

Btw, Skorceni ubio Teslu, lol wat?

[cali]

Neka, nek pejstuju ako oce, vazno da ima nekog novog koga ovo zanima:)

 

Btw, Skorceni ubio Teslu, lol wat?

 

Skorceni je bio Baba Roga Drugog Svetskog Rata, svaku realnu i nerealnu opasnost iza fronta su pripisivali njemu

[Dule_smor]

Znam, citao sam i onu njegovu autobiografiju, ludak, nije ni cudo sto su kruzile ovakve price:)

[Kojot]

PR , je PR jer znate kada je išao iza visoke nemačke delegacije i putacu u vazduh iz oružja sa prigušivačem .. sve to snimio i pokazao im da bi ih uverio koliko je bitno da imaju ovakvo oružje!

[Rowland]

nisam pejstovo iz wiki!

Edited February 7, 2014 by rowky

[brue]

Ниси, Никса је. Ти си почео да пишеш састав из историје за осми разред или можда другу годину средње. Дај огромна је тема, има толико занимљивости, то се тражи. Прочешљај мало од почетка топик, да ухватиш причу.

[Rowland]

za one koji nisu upoznati evo nešto zanimljivo obuhvatajući operaciju "Overlord" 

 

Na konferenciji u Kairu Čerčil i Ruzvelt su odlučili da operacija iskrcavanja savezničke vojske u Francusku počne u proleće 1944. godine. Za komandanta operacije, nazvane "Overlord", imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer. O planu ove operacije Staljin je obavešten na konferenciji u Teheranu. Za operaciju odabrano je 176.475 vojnika, 20.111 vazduhoplovaca, 1.500 tenkova i 12.000 aviona. Hitler je znao za ovu operaciju, ali nije imao podatke gde će se izvršiti iskrcavanje. Saveznici su oprezno izradili razne vidove propagande. Kružile su lažne vesti da saveznici žele napasti luku Kale, te Holandiju ili Norvešku. Hitler nije prihvatio Romelov predlog da se nemačke trupe brane daleko od okeana na pogodnom mestu, već je naredio da se atlantska obala dobro utvrdi. Pola miliona ljudi je šest meseci pravilo velike bunkere i razne ubilačke stupice. Ajzenhauer je, nakon savetovanja sa meteorolozima, odredio da iskrcavanje na Normandiju počne 6. juna 1944. Do kraja toga dana iskrcano je 155.000 savezničkih vojnika. Invazija na francusku obalu izvedena je iznenada i sa velikim uspehom. Savezničke armije su već 9. juna počele oslobađati delove Francuske.

[Zwerko]

Ne znam bas odakle kopiras ovo, ali posto sam Overlord svojevremeno radio za maturski u srednjoj i bas sam se na to lozio i citao razne knjige - ovo za Romela je glupost, tj totalno je suprotno od onoga sto je on zapravo hteo (a sto Hitler nije prihvatio). 

 

Dakle za odbranu su bili zaduzeni Romel kao direktni komandant i Von Rundstet kao komandant celog sektora, tacnije iznad Romela. Romel je predlagao da se sve snage fokusiraju na obalu kako bi se zaustavili Saveznici na samim plazama, dok je Rundstet smatrao da je neizbezno da se Saveznici iskrcaju pa da ce se onda borba voditi na kopnu. Problem s tim planom, koji je u najvecoj meri i prevladao je sto nije uzimao u obzir neverovatno Saveznicu nadmoc u vazduhu, pa kad su se iskrcali je nekim jedinicama trebalo i po vise od nedelju dana da stignu na front zbog stalnih bombardovanja i prekidanja linija komunikacija. Da je plan isao kao sto je Romel predvidjao jedna oklopna divizija bi se nalazila tacno kod Kaena i mogla bi prvi dan iskrcavanja da se ukljuci u borbu, cak i indirektnom artiljerijskom vatrom po plazama, pa bi Saveznici najebali mnogo vise... 

[Dule_smor]

tako je, i meni je u glavi ova zwerkova prica, da je romel hteo da mu panzer divizije budu blizu obale

[BarcaS take 2]

za one koji nisu upoznati evo nešto zanimljivo obuhvatajući operaciju "Overlord" 

 

Na konferenciji u Kairu Čerčil i Ruzvelt su odlučili da operacija iskrcavanja savezničke vojske u Francusku počne u proleće 1944. godine. Za komandanta operacije, nazvane "Overlord", imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer. O planu ove operacije Staljin je obavešten na konferenciji u Teheranu. Za operaciju odabrano je 176.475 vojnika, 20.111 vazduhoplovaca, 1.500 tenkova i 12.000 aviona. Hitler je znao za ovu operaciju, ali nije imao podatke gde će se izvršiti iskrcavanje. Saveznici su oprezno izradili razne vidove propagande. Kružile su lažne vesti da saveznici žele napasti luku Kale, te Holandiju ili Norvešku. Hitler nije prihvatio Romelov predlog da se nemačke trupe brane daleko od okeana na pogodnom mestu, već je naredio da se atlantska obala dobro utvrdi. Pola miliona ljudi je šest meseci pravilo velike bunkere i razne ubilačke stupice. Ajzenhauer je, nakon savetovanja sa meteorolozima, odredio da iskrcavanje na Normandiju počne 6. juna 1944. Do kraja toga dana iskrcano je 155.000 savezničkih vojnika. Invazija na francusku obalu izvedena je iznenada i sa velikim uspehom. Savezničke armije su već 9. juna počele oslobađati delove Francuske.

 

Da se i ja pridruzim pljuvacini.

 

Brate slatki, Romel je insistirao da se panzer divizije prebace blizu obale upravo iz razloga sto "iako moderno ratovanje nalaze suprotno, totalna superirornost Saveznika u vazduhu primorava na ovu odluku". Divizije nisu prebacene na insistiranje (ne znam mu ime) komandanta odbrane Pariza koji se brinuo da ce grad pasti zbog padobranskog desanta i zadrzao je sve divizije blize kopnu. Mislim da je samo Lehr prebacena malo blize i to jedan dan pre napada. Drugo, Hitler nije poslusao Romela na vreme sto se tice izgradnje Atlantskog zida - tako da... boze... ne mogu vise.

[Rowland]

nije reč o nikakvoj kako nazivaš "pljuvačini", niti ja zastupam svoj stav o ovome.

 

ja sam samo iz nekih izvora našao ovu zanimljivost o broju savezničkih vojnika pa sam sveukupno podelio i ovo ostalo sa tim što sam našao bez fokusiranja na taktiku nemačkih jedinica o pristupanju odbrani.

 

sve je ok, netačan izvor, ali eto podelio sam neke zanimljivosti.

[BarcaS take 2]

Pa ti ne zastupas stav, samo si izneo kako ti kazes zanimljivost. Ali to sto ti nazivas zanimljivoscu je apsolutna netacnost i samim time nema kvalitet da bude zanimljivo, kad jelte nije istina.

 

Da li ste znali da je u WWII umrlo 45 miliona nemackih vojnika od side?

[Rowland]

ok, netačna je jedna rečenica.

[Kojot]

OD side .. ne seriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

Rowky ako hoćeš da postuje u ovom delu bolje nađi neki mega zanimljiv događaj o kome niko nije pisoa pa tako nešto pastuj... ovako je debilno.... ti onda izgledaš ..... pa jel kako to ide i onda te svi pljuje i tebi je teško:)

Znači nađi neku padobransku akciju nemaca, ili recimo neku bitku pomorsku iz 1940 između Britanaca i italijana itd itd..(inače bez obzira na prc iznda ovog reda ovo ti je ozbiljan savet)

[Zwerko]

Da malo osvezimo ovu temu, nesto bazam po netu i nailazim na spiskove najcudnijih oruzija iz WW2, pa evo neke moje selekcije, gledam da budu samo ona koja imaju fotke, tj zaista su i postojala:

 

Canal Defense Light

 

 

 

Ovo je sustinski vrlo jak reflektor montiran na tenk, u ovom slucaju britanska Matilda, ali je bilo i americkih verzija. Uloga dvojaka, prva opcija je osvetljavanje bojista za rat u nocnim uslovima, a druga mnogo zabavnija - svetlo moze brzo da blinka i da pravi strob efekat koji bi trebalo da dezorijentise protivnike i da onemogucava njihove tenkove da naciljaju odbrambene polozaje. Nikada nisu upotrebljeni u toj nameni, ali su ih amerikanci koristili za odbranu zauzetih mostova kad su presli Rajnu 1945. godine, prakticno kao oklopljena svetla za trazenje. 

 

 

Golijat mine na gusenicama

 

 

Razvio ih je Vermaht, ideja je bila robota na daljinsku kontrolu koji ce se zavuci na neprijateljske polozaje i onda detonirati eksplozivno punjenje. Kontrolisani su na daljinu preko zice, ali zbog problema s kontrolom i malom kolicinom eksploziva nisu imali mnogo uspeha. Svakako ideja ispred svog vremena. 

 

 

Sovjetski psi lovci na tenkove

 

 

Pse su ucili da se hrana nalazi ispod tenka, zatim ih pre borbe izgladnjivali tako da ovi kad vide tenk odmah jurnu ispod njega. Ova sipka na ledjima psa bi udarila u tenk i tako aktivirala eksploziv. Oprecni su izvori o efektivnosti ovog resenja - od toga da su bili toliko efikasni da su Nemci poceli da pucaju na bilo kog psa i da je zabelezeno preko 300 unistenih tenkova, do toga da su Sovjeti odustali od programa jer se desavalo da se psi zalete i pod ruski tenk. 

 

Bachem BA349 Natter Fighter

 

 

Razvijen pred kraj rata ovaj nemacki "lovac" nije imao tockove niti mogucnost da polece i slece na pistu. Poletao je vertikalno, kao raketa, u nosu je imao nevodjene rakete za unistavanje bombardera, a posle obavljenog zadatka pilot bi iskakao iz aviona dok bi se neki delovi vratili na zemlju padobranom. Napravljeno je 36 komada ali nisu videli borbu do kraja rata. 

 

Ohka

 

 

Ovo samo za Duleta :) Kamikaza-bomba, nosio je Beti bombarder, imala je raketni pogon, bombarder je lansira i onda "pilot"-kamikaza bombe usmerava ka cilju i dostize brzinu pri obrusavanju od oko 650 milja. Pogadja brod sa bombom od 1200kg. Najvise uspeha su imale u okviru bitke za Okinavu gde su prouzrokovale potapanja manjih brodova i ostecenja na bojnom brodu Zapadna Virdzinija, ali je veliki broj cuvan za odbranu samih japanskih ostrva do cega na kraju nije ni doslo. 

 

Aj ako ima neko nesto interesantno neka baci ovde.