Jump to content

pričajte


Guest

Recommended Posts

meni se pije pivo al ne mogu nigde napolje. ako ga popijem sam ispred kompa, da li sam alkoholičar?

Ja svaku noc popijem pivo, dva nebitno da li blejim napolju sa drugim studentima alkoholicarima, ili sam u sobi gledam serije ili sl...

Sto se mene tice, vops je sasvim normalan. Mislim da ne bi bilo normalno da uzmem da pijem vodku ili viski, inace pica koja smatram za "parti" (u smislu pijem kad ocu da se provedem ili prcam) pica.

"Odvajali se mi ili ne, mi smo vec odvojeni!" - Dj. Balasevic

Link to comment
Share on other sites

A ja kad sam usput pomenuo da volim da cirkam pivo sam uz muziku/flim/igru , na tri strane su me upozovarali da je zavisnost blizu! coolface-1.png

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

A ja kad sam usput pomenuo da volim da cirkam pivo sam uz muziku/flim/igru , na tri strane su me upozovarali da je zavisnost blizu! coolface-1.png

Зато што јесте, знам из прве руке.

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Зато што јесте, знам из прве руке.

Kao što sam rekao i tada, ja izuzetno volim sebe, vrlo sam svestan čovek i pritom koliko-toliko ambiciozan, i stoga nikad ne bi dozvolio sebi da se tako upropastim. Pre će me neke druge stvari odvesti u alkoholizam, a ne to što ispijam pivo for d lolz.

Kada budem krenuo da pijem zato što ne mogu da izadjem na kraj sa problemima ili zbog depresije, ljubavi, tragedije, psihičkog rastrojstva ili bilo koje druge vrste psiho-emotivnog problema, tada će već biti problem. Dokle god ja svaki put kad ustanem pola sata gledam u ogledalo da li izgledam zdravo i sveže, dokle god gledam svakog dana da li sam pojeo dovaljno voća i povrća, dokle god me bude interesovalo stanje mog tela i duha, nema bojazni da skrenem sa puta.

Jedino dakle neki problem koji bi me psihički pojeo toliko da u potpunosti prestanem da brinem o sebi može da me odvede u alkoholizam.

Edited by śavke

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Није у томе ствар лол, ствар је у навици. Наравно да ти можеш да се самодисциплинујеш, али лако се повећа доза или се заборави трип. Са алкохолом мораш да имаш велики авернес и то не што се тиче себе, него што се тиче баш пијења алкохола. Дакле, то што волиш себе је и те како растегљиво као појам и лелуја се са временом.

Нисам ни причао о растројствима, нисам дебил да помињем ствари ако их нема, нити ми је коефицијент интелигенције толико низак да правим конструкције и интервенције које не пију воду.

Ал нема везе, људи не воле кад им кажеш да се припазе јер су у фазону ''не, не, ја знам себе, пази, сад ћу да ти објасним'', океј, нећу више да ти причам ништа, само кажем да је алкохолизам МНОГО, дакле МНОГО перфиднији од СВЕГА другог тог типа, па и хране. Неки људи су у другом степену, а да им кажеш то, крстили би се.

Како год, треба бити опрезан, само то кажем, нисам ти ударио на его:)

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Ево га Шавке пише пост, Шавке, едитово сам сто пута док сам написао шта сам тео, погледај апдејтовану верзију, да не испадне да одговараш нешто десето:)

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Није у томе ствар лол, ствар је у навици. Наравно да ти можеш да се самодисциплинујеш, али лако се повећа доза или се заборави трип. Са алкохолом мораш да имаш велики авернес и то не што се тиче себе, него што се тиче баш пијења алкохола. Дакле, то што волиш себе је и те како растегљиво као појам и лелуја се са временом.

Нисам ни причао о растројствима, нисам дебил да помињем ствари ако их нема, нити ми је коефицијент интелигенције толико низак да правим конструкције и интервенције које не пију воду.

Ал нема везе, људи не воле кад им кажеш да се припазе јер су у фазону ''не, не, ја знам себе, пази, сад ћу да ти објасним'', океј, нећу више да ти причам ништа, ко ме јебе кад упадам у разговор који везе са мном нема.

Što se ljutiš dulio jbte, kad nema potrebe.

To što ja volim kad-kad da popijem pivo sam, ne znači da svako veče obrnem pola gajbe i toplini svoje sobe, pa da se plašim da ću da postanem alkos. Ja vrlo retko pijem pivo sam, ponekad u menzi uz ručak, ponekad kada hoću negde po gradu da izblejim sam sa sobom da razmislim, i ponekad kada imam ''sam sa sobom'' veče uz film/igru, kakvih obično bude nekoliko mesečno. Ostalo je uglavnom bleja sa random ljudima u kafani/parku/na gajbi. I vrlo bitna stvar - ja pijem pivo u 80% slučajeva pre svega da se opustim i jer uživam u ukusu piva, za razliku od nekih poznanika mojih koji vole da piju isključivo da bi se usrali i koji su u fazonu ''lol šta ti znače ta dva piva što si popio'' . Takvi će mnogo pre postati alkosi, jer im je percepcija takva da su u fazonu ''mladi smo i ludi smo i pijančenje nam je dominanta zajebancija''.

Edited by śavke

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Па љутио сам се јер сам те лоше нешто сконтао, онда сам едитово:)

Пази, постоји једна заблуда, а то је количина, а она је небитна. Ово су све научне ствари блабла, да не мислиш да ти солим памет. Онај коме је доктор реко да пије чашу вина дневно има више шанси да постане алкос од онога који се усерава викендом. И то је релативно чест проблем, ти ликови којима је препоручена чаша вина:)

Исто и са пљугама. Једна пљуга дневно и ето ти зависност. Две пакле у пет сати једном месечно и мања је шанса за зависност. У томе је поента. (добро, то што ће овај думре од пегли и несвести, то је друга прича, причамо о ''путу ка зависности'')

Попијем и ја вопс понекад сам, наравно, десетину и стотину пута ређе него некад, нисам блесав. Али не можеш да верујеш колико мени ради свест што се тога тиче, а то је кључно, у смислу да знам шта је шта из простог разлога што сам се информисао о томе доста и причао са стручњацима врло темељне разговоре. Ја да те убедим не могу, али веруј ми, не можеш да замислиш колико је то перфидно и колико то нема везе са количином пића или расположењем итд. Кључно је да је ЈАКО перфидно. 80% алкоса не зна да су алкоси, исто тако нико од људи који их знају немају појма, укључујући ту и жене, децу, другаре...

Хоћу да ти кажем да је то тако, а не да ћеш ти да постанеш алкос лол. Надовезао сам се на ''зависност је близу'' и она јесте близу, ближе теби него тим батицама на сплавовима, УПРАВО због тога зашто и како пијеш. То што је у народу неки обрнут трип што се тиче перцепције алкохолизма, то је небитно, сложићеш се. Једино што можеш да ми замериш код ових мојих постова је ''шта тебе боли курац шта ја радим'' и то можеш с правом, остало, веруј ми, знам и то не из личних трипова.

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Пази, постоји једна заблуда, а то је количина, а она је небитна. Ово су све научне ствари блабла, да не мислиш да ти солим памет. Онај коме је доктор реко да пије чашу вина дневно има више шанси да постане алкос од онога који се усерава викендом. И то је релативно чест проблем, ти ликови којима је препоручена чаша вина:)

Попијем и ја вопс понекад сам, наравно, десетину и стотину пута ређе него некад, нисам блесав. Али не можеш да верујеш колико мени ради свест што се тога тиче, а то је кључно, у смислу да знам шта је шта из простог разлога што сам се информисао о томе доста и причао са стручњацима врло темељне разговоре.

To je sve ipak individualna stvar odnosno stvar karaktera i svesti o nekim stvarima. Jedan od mojih najboljih ortaka i doskorašnji cimer je na najboljem putu da ozbiljno postane alkos jer ne bira šta pije da bi se usvinjio, prosto nema samokontrolu niti svet o tome šta radi. Ja i on kada uzmemo da cirkamo, kupimo recimo desetak piva, ja popijem tih 5 i krenem polako svojim putem, a on se drka na mene što ''neću da rokamo' i zove druge ortake da vidi ko je raspoložen za cirku.

Ja sa cirkom ne umem da stanem jedino kad me jako ponesu emocije (sreća ili zaljubljenost) ili kada sam već trezan unapred rešio da se userem :)

Edited by śavke

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Па добро, то што је твој ортак алкос не значи ништа:) Опет кажем, количина не значи ништа, такође, карактер значи али тек у каснијим фазама, ти не конташ очигледно шта ти ја причам. Алкос се постаје тако што не знаш да постајеш алкос, нема везе са карактером нешто чега ниси свестан. Све сам ти написао, опет кажем, нисам то ја измислио, тако да нема потребе да дискутујемо до прекосутра. Ја имам осећај да си ти упао сад у фазон ''да, али види сад ово'', а ја уопште не причам о томе.

Стога ћу само рећи, прати себе и буди опрезан, чак и ако си сигуран, не, чак и ако ЗНАШ да нема опасности.

jebi ga, onda sam ja po svemu ovome sto dule prica- alkos.

poz

Врло могуће:)

Али постоје различите фазе с различитим ''тежинама вађења'' из истих. Ја сам, кхм, био, наравно, провалио сам то много касније него кад сам ''постао''. На срећу, нисам дошао до лолфазе из које не можеш да се извучеш, из простог разлога што за то треба ипак доста времена, а ја сам ипак млад лик, па нисам стигао.

Фора је у тим фазама, код нас је ''алкос'' у сленгу лик у последњој фази, што ствара слику да је само то алкос.

И онда имамо трипове ''нисам алкос, пијем само једно пиво дневно, такође сам и здрав и прав'', што је реченица која једноставно уопште не искључује то да је тај лик алкос, штавише, вероватно јесте.

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Ma čuvam se, ako treba bataliću alkohol skroz jednog dana, recimo kada se oženim ili kada dobijem dete, u to sam ubedjen. Ja imam neke momente kada se zabrinem za sebe i svestan sam da i ovako pijem mnogo više i češće nego što bi trebao i što je nije ok za mene i ljude oko mene, ali još to nije toliko strašno da bi se zabrinuo :)

Ono što nikako ne želim je da budem još jedan u nizu matorih promašenih slučajeva koje u nedostatku kreativonosti kako da proteraju dan i nedaće života svaki dan počinju i završavaju čašicom. Previše sam takvih ljudi video u Jagodini.

Edited by śavke

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

Проблем је што већина ту зависност капира као овисност о хероину. Ниси алкос тек кад крену да ти се распадају унутрашњи органи. Добро кае Дулио, најзајебанија ствар и јесте то што ниси ни свестан да си постао алкохоличар. Наравно, зависи до ког ступња дође човек кад схвати да га карактеришу одређене црте алкохоличара, али технички, ако си и на првом степенику, на путу си да постанеш алкос, не везано да ли ћеш тим путем наставити касније или не.

Mislim da sam frustriran zbog svega od navedenog, kako si me procitao, ciganmala frojdovac.
Link to comment
Share on other sites

Ma čuvam se, ako treba bataliću alkohol skroz jednog dana, recimo kada se oženim ili kada dobijem dete, u to sam ubedjen. Ja imam neke momente kada se zabrinem za sebe i svestan sam da i ovako pijem mnogo više i češće nego što bi trebao i što je nije ok za mene i ljude oko mene, ali još to nije toliko strašno da bi se zabrinuo :)

Ono što nikako ne želim je da budem još jedan u nizu matorih promašenih slučajeva koje u nedostatku kreativonosti kako da proteraju dan i nedaće života svaki dan počinju i završavaju čašicom. Previše sam takvih ljudi video u Jagodini.

Можда сам ја преозбиљно реаговао са целом причом, али јебига имам ''професионалну деформацију'' :tf:

Међутим, истина је да је алкохолизам једна прилично геј ствар (геј у смислу подмукла), све остало је опипљивије, и игрице и храна и дрога и прон и у том грму лежи зец заправо, што се тиче алкохола:)

Проблем је што већина ту зависност капира као овисност о хероину. Ниси алкос тек кад крену да ти се распадају унутрашњи органи. Добро кае Дулио, најзајебанија ствар и јесте то што ниси ни свестан да си постао алкохоличар. Наравно, зависи до ког ступња дође човек кад схвати да га карактеришу одређене црте алкохоличара, али технички, ако си и на првом степенику, на путу си да постанеш алкос, не везано да ли ћеш тим путем наставити касније или не.

Тако некако:)

Taman sam to hteo reci, onda su bar 70% mladih danas alkoholicari, ako cemo da gledamo "naucno".

Можда не толики број (а можда и да), али велики проценат свакако и то не ''научно'' него ''стварно''. Оно што тебе буни је како то опстаје у реалном свету кад не помре 70% људи од алкохола:) Па управо тако што постоје степени и из разних степена се лакше или теже човек извуче, из неких почетних може и простим стицајем околности (лупам, смање му џепарац, он је у некој почетној фази алкохолизма и престане да пије јер нема пара). Фора је што се у то упловљава тихо, као и у томе што једна фаза води другој ако се не пресече.

brate sto ti ne smuvas miu? realno 5 min da provede sa tobom bila bi ready za guraj-vadi. :)

Link to comment
Share on other sites

Mozes li da napises nesto o fazama, koliko ih ima, kako se prepoznaju itd...

Zanima me posto neko moje razmisljanje po pitanju toga je (kao i vecine sa kojom sam vodio te razgovore), da je sve ok u umerenim kolicinama dok te ne ometa u obavljanju svakodnevnih stvari, dok ti ne menja licnosti i ponasanje kada nemas tu supstancu..

Recimo uvek cu reci da sam zavistan od cigara, posto ako ne pusim, postajem nervozan, neprijatan, nesposoban za koncentrisanje, u glavi mi je samo cigara, uvlacenje dima i drzanje u ruci iste, dok u isto vreme znam kolko steti i koliko mi odmaze u nekim segmentima zivota. I to mi je nekako opis zavisnosti.

Dok recimo alkohol leti pijem dosta vise nego zimi. Jednom nedeljno obavezno, a posto je leto, ponekad i par piva radnim danom u nekom kaficu, znaci jednom se ozderem u izlasku i mozda jos 1-2 puta (nekad i uopste ne) par piva uvece. Sad ja recimo racionalnim razmisljanjem shvatam da je to nekako dosta, ali nikada mi alkohol nije na pameti u svakodnevnim okolnostima (kao sto bi bila cigara da je ne zapalim duze od 4 sata) nego kad izlazim, kao podrazumeva se.

edit: i naravno pojam zavisnosti u tim "medicinskim" krugovima, malo sam sada citao po netu ali me zanima koje je merilo. Zavisnost sam uvek gledao kao zloupotrebu nekih supstanci gde one od velikih i cestih kolicina unosenja, krecu da kontrolisu tebe i vladaju tobom, a ti nastavljas da ih uzimas zanemarujuci zdravlje i tvoju promenu svesti, ponasanja, izgleda i generalno svega.

Edited by Longleyy
Link to comment
Share on other sites

lol lol osecam da dule cita sve ovo uz casicu vinjaua i jao ming facom.

sto koji kurac pijete ako non stop razmisljate o posledicama, samokontroli i kolicini. onda ili skroz ne pijte, ili rokajte bez grize savesti dok mozete. pa moje najlepse uspomene (tj neke od) su na svinjaurije koje sam radio pijan. i opet, ogromna je razlika izmedju pijanice i alkoholicara, upamtite to

You may have gone to Cambridge, but I'm an honorary graduate of Starfleet Academy

Link to comment
Share on other sites

Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...