Ostale Single player igre
1,124 topics in this forum
-
- 5 replies
- 713 views
-
- 11 replies
- 1.4k views
-
- 0 replies
- 744 views
-
- 0 replies
- 969 views
-
- 1 reply
- 1.1k views
-
- 0 replies
- 512 views
-
- 2 replies
- 1.2k views
-
- 7 replies
- 1.2k views
-
- 3 replies
- 987 views
-
- 0 replies
- 517 views
-
- 1 reply
- 811 views
-
- 17 replies
- 2.5k views
-
- 0 replies
- 552 views
-
- 8 replies
- 2.1k views
-
- 2 replies
- 876 views
-
- 4 replies
- 4.3k views
-
- 5 replies
- 1.5k views
-
- 0 replies
- 639 views
-
- 4 replies
- 1k views
-
- 9 replies
- 1.4k views
-
- 3 replies
- 1.8k views
-
- 0 replies
- 514 views
-
- 46 replies
- 4.6k views
-
- 9 replies
- 2.7k views
-
- 0 replies
- 759 views
-
Topics
-
-
Posts
-
dobro, krećemo realno sa objavljivanjem i kineskih noviteta ovde u ovom topiku... Geely Galaxy M9 flegšip SUV sa 5,2 m dužine, naravno, EV... ya sada se ne znaju zvanični podaci i performanse, ali, ono, ovo izgleda kao bolji proizvod od Mercedesa ili slično evropsko/američko -
ako malo bolje pogledamo, izbrisala mu nozdrve kao malom balavcu -
By SolidChief · Posted
DOOM rimejk je postavio pravila, DOOM Eternal ih je razbio i predstavio potpuno nova, ali bolja. A onda je DOOM: The Dark Ages pokušao isto, samo vrlo neuspešno. Id Software developeri su tokom promocije govorili kako je Slayer u Eternal bio borbeni avion, a da je u Dark Ages postao tenk. Ovo je tačno na papiru i verovatno u marketinškom materijalu, ali igra uopšte ne ume da se odluči šta očekuje od vas. DOOM TDA je i dalje FPS pomešan sa starim Hexen-om i posoljen retro DOOM nostalgijom. To znači da se kombat dosta fokusira na borbu prsa-u-prsa u odnosu na prethodne delove gde se sve vrtelo oko oružja. Na primer, u Eternal, na većim težinama je vrlo bitno da izaberete pravo oružje u pravom trenutku protiv pravog neprijatelja. U TDA, igra vas nasilno tera da više koristite prvo pesnicu, pa kasnije buzdovan kako biste održavali municiju i život. Ako se sećate, u prethodnim delovima, kada načinite dovoljno štete neprijatelju, oni krenu da trepere plavom bojom i to vam govori da su spremni za takozvani Glory Kill. Ovo su kratke animacije brutalnog nasilja gde imate priliku da kompletno uništite neprijatelja na groteskne načine i time dobijate municiju i HP. U TDA, ovo je bitno raditi više nego ranije jer ćete većinu vremena provesti usred neprijateljskih redova a ne izvan. Ono što je OGROMAN problem i veliki trn u, barem mom oku, jeste da su u većini slučajeva izbacili Glory Kill momente. Besnu animaciju možete da dobijete samo u specijalnim okolnostima, ali sam tokom igranja mislio da su ovo totalno nasumični momenti. Nažalost, u 95% slučajeva, svaki Glory Kill je jednostavna animacija šutiranja neprijatelja (više izgleda da Slayer šutira vazduh) i protivnik se tada raspadne na delove. Ovo sam primetio još u prvim trejlerima i nije mi jasno zašto niko (ili retko ko) ne spominje ovo. Možda je nebitno, ali je meni lično ovo mnogo unazadilo uživanje (sadista?). Znači, većina fokusa je na hladnim oružjima. Prvo krećete sa pesnicom (tj. rukavicom) koja brzo biva zamenjena buzdovanom koji ste sigurno videli po trejlerima. Ovo će vam vrlo dugo biti glavno oružje kako za napad tako i za skupljanje municije, jer municija ispada najviše kada koristite buzdovan. E sad, kada zamahnete buzdovanom, on se lepi za neprijatelja i udara ga jednom. Vreme usporava, ispada municija i imate prostora za sledeći napad. U početku možete da vežete do tri napada i na manjim težinama je to sasvim dovoljno da ubijete bilo koga. Ja sam igrao na Nightmare i buzdovan sam uglavnom koristio ili da vratim municiju ili da uradim Glory Kill da vratim HP. Dva problema sam primetio sa ovolikim fokusom na prsa-u-prsa. Prvo, igra vas zaključa u animaciju i ne možete da se izvučete iz iste ako zamahnete buzdovanom. Pošto igra ima automatsko zaključavanje na neprijatelje, pre svakog napada sam morao da se pomolim da nema nikoga iza moje mete i da slučajno ne nanišanim na jedan piksel ispod pazuha koji će me lansirati iza moje namenjene mete. Ovo mi se nije retko dešavalo i to mi je uglavnom kvarilo flow, koji je izuzetno bitan na većim težinama. Pored oružja, Slayer ovoga puta ima i štit oko koga se vrti motorna testera. Štit je jako bitan jer vam je to em najbolji način za brzo kretanje, em jedina zaštita od napada. Pošto je igra generalno sporija od Eternal, Slayer može da iskoristi štit da se instantno zaleti na izabranog neprijatelja i ovaj osećaj je jako lep. Slabiji neprijatelji ginu odmah, dok veće na ovaj način brzo upoznajete sa vašom sačmarom. Pored toga, štit može da se baci i da pokosi slabije neprijatelje ili da onesposobi veće što vam kupuje vreme. Štit je zapravo najbitnija alatka za parry mehaniku. Zelene napade protivnika, ako pogodite tajming, možete kompletno da poništite. Ne samo to, nego i zelene projektile možete da vratite nazad u neprijatelje, što je takođe korisno. Sam štit možete dodatno unaprediti kako će se ponašati kad uradite parry, na primer da li će slati magične bodeže ka neprijateljima ili aktivirati top koji vam stoji na ramenu. Što se oružja tiče, tu mi je mišljenje pomešano. Igra kreće sa vrlo efektivnom sačmarom i lagano se širi na veći arsenal. Ono što će igrači prepoznati su sačmara i dvocevka, dva tipa plazme i dva tipa raketa. Pored ovoga, DOOM TDA nudi nova oružja koja pokušavaju da se uklope u igru i ja sam ih koristio samo – isključivo samo – kad sam ih dobio i nikada više. Mitraljez, puška-kolac (kao u Painkiller) i lobanjo-mlin su nebitni za igru. Lobanjo-mlin je zapravo i najinteresantnije oružje ali je toliko slabo i neefikasno da sam totalno odustao od korišćenja istog. Sve što vam je potrebno jesu dvocevka i roket, ostalo je filer i sad ću vam objasniti kombat loop. Prvo dolazite do crvene zone na mapi gde su neprijatelji, onda ili bacite štit da pokosite slabiće ili se zaletite u njih da ih raznesete samo svojim dolaskom. Onda skenirate za veće mete i zalećete se na istu, šotka u glavu, melee, šotka u glavu, glory kill, menjaj metu. Ako vas napadne nešto što zahteva malo da držite distancu, onda dve, tri rakete, zaletite se, šotka u facu, melee, šotka u facu, glory kill, menjaj metu. Ova taktika me je držala do kraja igre, sem sa nekim specifičnim protivnicima ili bossovima koji su zahtevali malu promenu, ali je princip isti. Igra je time bila trivijalna, sem u momentima kada vam se neprijatelji bez upozorenja stvore direktno iza leđa i skinu vam 70% HP-a i štita na vrlo nefer način. Svaki fajt je vrlo haotičan a vremenom sve brži. Samim tim, muzika mora da se adaptira, prilagodi dešavanju i da vam bude dodatan motivator i tvorac adrenalina. Muzika u DOOM TDA je kao tinejdžerski seks – traje minut i po, nije baš najbolje ali nakon dva minuta može da krene opet. Oseća se ogromna rupa koju je Mik Gordon ostavio za sobom. Muzika nije ni blizu niti kvaliteta niti slušljivosti koje su imali DOOM i DOOM Eternal. Ne bih da budem previše oštar, ali OST je jedan od najbitnijih aspekata koji je vratio DOOM na mapu. Muzika u TDA je bukvalno najbazičniji „đent“ gde se nule i jedinice (ko svira, razumeće) vrte u krug bez ikakvog konteksta. „Ali Igore, i Mik je svirao đent u prethodnim delovima“. Da, ali Mick je davao kontekst svakom delu pesme i savršeno se uklapalo u sve što se dešavalo na ekranu. Ovde, muzika postoji i to je to. Ovoga puta su rešili da nam daju poluotvoreni svet koji se isto prikazivao po trejlerima. Ovo je, po mom mišljenju, neistina. Ove mape su samo ogromne ali jako linearne. I dalje idete od tačke A do tačke B kako biste napredovali, ali sada samo mnogo više šetate. Pogotovo to što su tajne, zlato, igračke i skinovi razbacani po mapi ali jasno označeni gde se nalaze i često ćete se posle bitke vraćati nazad da pronađete skrivene stvari a onda opet napred u borbu. To trčanje okolo i traženje tajni je bilo zabavno u prethodnim delovima jer su nekako pomalo razbijale četvrti zid. Ovoga puta je sve ozbiljno i bitno, kao da vas igra tera da morate da pronađete sve na mapi. Dizajn mapa je poprilično dosadan i neuvredljiv kako bi se reklo. Prva polovina igre su zamkovi, šume i kameniti delovi, dok se druga polovima igre pretvara u Cthulhu noćnu moru, što je za pohvalu. Ali, sada da mi neko preti pištoljem, mogao bih da se setim dva nivoa koja su mi ostavili neki utisak ili da sam ih uopšte zapamtio. Ono što jesam zapamtio, a bolje da nisam, su nivoi sa letenjem i robotom. Robot je manje kritičan jer su te misije jako kratke, jednostavne i ne smetaju mnogo. Naime tu i tamo ulazite u džinovskog robota i hodate unaokolo i bijete dve vrste neprijatelja. Levim klikom bijete, na space se sklanjate od napada i desni klik je snažniji udarac. I to je to, to je ceo gejmplej, nema ništa specifičnije od toga. Letenje je doduše potpuno gubljenje vremena i ne razumem zašto su dodali ovaj mod. Slayer, kako se ispostavilo, ima svog zmaja ljubimca koga može da jaše. Nažalost, svi kul momenti jahanja su potpuno zaslepljeni glupavim pristupom borbe. Dok letite imate dva moda: letenje i lebdenje. Letenje nije toliko loše jer je upravljanje zmajem precizno i zanimljivo, ali možete da radite samo to, letite. Tu i tamo se pojavi neki neprijatelj koga možete da jurite i upucate da biste dobili malo zlata (za unapređenja) ali to je to. Na lebdenju je fokus – kada naletite na neprijatelje, koji će uvek biti statični, igra vas ubaci u mod lebdenja gde se fokusirate na metu. Onda držite levi klik i izbegavate zelene napade da bi vam levi klik bio jači. Igrate bukvalno Dance Dance Revolution dok ste na kul i besnom zmaju koji na sebi ima montirane mitraljeze. Ja ne znam ko je došao na ovu ideju i kako mu se nisu u lice smejali. Generalno, DOOM: The Dark Ages se trudi da bude drugačiji ali vrlo igra na sigurno. Žanr nije pomeren dalje niti unapređen. To što su dodali priču koju sam prespavao ne znači da je igra sada bolja – ček bih i argumentovao da dodavanje sinematika i priče igri više oduzima nego što dodaje. I DOOM i DOOM Eternal su imale minimalističku priču koja se pričala kroz okruženje ili kroz codex zapise. U TDA ima i jednog i drugog i trećeg, previše je i ubija imerziju jer su se u prethodnim igrama stvari dešavale oko Slayer-a koji je svojim akcijama pasivno uticao na priču, dok se u TDA direktno sve vrti oko njega. DOOM: The Dark Ages nije loša igra, samo je veliko razočaranje i korak unazad u odnosu na prethodnike. Istina, bilo mi je zabavno od momenta do momenta, ali mi je ovo prvi DOOM na koji sam morao da se teram da igram. Izazov Eternala me je uvek zvao nazad, dok me je TDA podsećao da izazova nema. A na sve ovo da ne spominjem cenu od 80 evra za igru od 15-ak sati (ako ste dobri). TDA nema ni multiplejer mod ali obećava DLC koje ćete morati da doplatite. Izbegnite DOOM: The Dark Ages za sada, nemojte Microsoftu dati 80 evra na osrednju igru. Ako vam se baš igra, Game Pass je rešenje ili sačekajte da bude na besnom popustu – a pretpostavljam da nećemo morati dugo da čekamo. DOOM: The Dark Ages je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Igor Totić Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Da je ova igra nešto slatko, bila bi jabuka: DOOM: The Dark Ages recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
inteza je potpuno retardirana već godinama ovim povodom, ako postoje dva bankomata jedan ne izdaje pare sigurno. mislim da jedno godinu dana je takva situacija bila na par mesta gde sam prolazio, tipa airport city, ona na bulevaru, ona gore kod cvetka, samo ti izbaci poruku da je na bankomatu moguće samo uplatiti ali ne i podići pare. a hteo sam i da uplatim neke i opet na dva-tri mesta nije moglo da se uopšte uplati samo vrati karticu. tako da sve to super radi! -
mislio sam da će posle medicinskog tajmauta da se raspadne srećom nije Новак Ђоковић је победио Француза Корентана Мутеа резултатом 3:0, по сетовима 6:3, 6:2, 7:6 (7:1) у другом колу Ролан Гароса. ali je pitanje i da li konjska placenta i doktorka marijana mogu da ga oporave u dva dana 😞 u trećem kolu igra protiv nekog Filipa Milošića za kojeg prvi put čujem a koji je originalni austrijanac 🙂 iz hrvatske 🙂
-
