Hearthstone
536 topics in this forum
-
- 0 replies
- 510 views
-
- 0 replies
- 448 views
-
- 0 replies
- 469 views
-
- 8 replies
- 1.4k views
-
- 0 replies
- 2.8k views
-
- 3 replies
- 712 views
-
- 0 replies
- 395 views
-
- 6 replies
- 1.8k views
-
- 0 replies
- 601 views
-
- 0 replies
- 462 views
-
- 0 replies
- 2.9k views
-
- 0 replies
- 610 views
-
- 0 replies
- 4.9k views
-
- 1 reply
- 650 views
-
- 0 replies
- 602 views
-
- 1 reply
- 883 views
-
- 0 replies
- 2.8k views
-
- 0 replies
- 692 views
-
- 7 replies
- 3.5k views
-
- 1 reply
- 452 views
-
- 116 replies
- 19.7k views
-
- 1 reply
- 2k views
-
- 0 replies
- 1.9k views
-
- 0 replies
- 993 views
-
- 0 replies
- 2k views
-
Topics
-
-
Posts
-
By SolidChief · Posted
Retko je šta u video igrama slađe od onog trenutka kada zaradite nagradu. Taj redak i svetlucavi predmet koji svakom svojom statistikom kao da govori: „Da, vredelo je utrošiti 22 sata u potragu za mnom. Tvoj život nije promašaj. Daj otkaz.“ U stvari, ume on to i lepše da kaže… Elem! Kada je Splatoon Raiders u pitanju, moram priznati da me je ova igra jako uspešno podsetila na pomenuti osećaj. Prolazak kroz horde protivnika za malenu šansu da naletim na retko oružje, uspešno je opravdavao sve sate koje sam uložio u igranje ovog izuzetno zaraznog naslova. Ali da ne trčim sad pred rudu… Splatoon je renomirani serijal multiplejer igara u kojima se timovi nadmeću za prevlast nad arenom. Ko više mastilom u bojama svog tima isprska nivo, ili odradi neki sličan zadatak koji uključuje farbanje – pobedio je. Pa dok ovo nije prvi put da se susrećem sa franšizom, priznajem da mi je još od prvog naslova kroz glavu prošlo par ideja. Kao ona koja se najviše isticala, bila je žal za time što je igra gotovo u potpunosti multiplejer iskustvo. Da, postojalo je par opcija za solo igranje, ali ništa što bi moglo da zadovolji singlplejer ljubitelja poput mene. Taj dopadljivi, šareni i luckasti svet, prosto kao da je vapio za avanturom u kojoj samo jedan igrač diktira tempo igranja. Molitve uslišene! Jer Splatoon Raiders je upravo to – avantura za jednog igrača sa tek povremenom opcijom za igranje u više njih. Simpatičan zaplet, pregršt nivoa, platformska prezentacija i gomile nagrada, za mene su dobitna kombinacija koja god igra da je u pitanju. A pošto sam konačno dobio upravo ono čemu sam se godinama nadao, neću lagati – bio sam naročito zadovoljan. Protagonista je mehaničar kog kreirate kroz skroman set vizuelnih opcija. Na njemu je da podrži tim lovaca na blago koji se upućuju na udaljeni arhipelag i nepoznato, da izvide situaciju. Stvar se naravno blago komplikuje, kada im na put staje armija „salmonida“ čiji motivi nisu najjasniji, ali dizajn još manje. Da, ovo je pozitivna stvar! U stvari, da su u igri rekli da se protivnici zovu „frikazoidi“, ne bih ni najmanje posumnjao u odluku o takvom imenu. Bukvalno su u pitanju stvorovi sa dna okeana, bačeni u svet Pobesnelog Maksa. Naročito sam uživao u susretu sa svakim narednim protivnikom i pitao se da li je baš taj možda onaj koji će me najviše iznervirati. Nego… Na vama je da kroz stalna unapređenja baze i lične opreme, prebojite put kroz maštoviti ansambl karikatura i dođete do narednog blaga. Jednostavno za shvatiti? I te kako. Ali istovremeno i jako izazovno… Zapravo, čitav izazov leži u brzini kojom želite da pređete igru kao i koliko daleko ste spremni da odete. Ako mnogo žurite, nivoi će biti izuzetno teški. Usporite malo, uložite vreme u nadogradnju opreme i bojom ćete seći kroz glibave armije sa velikom lakoćom. Igra konstantno uvodi nove izazove tako da i kada igru zvanično obrnete, budite sigurni da vas čeka minimum još toliko igranja, ako želite da skupite baš sve što ima da ponudi. Zapravo, možda i tri puta toliko, s obzirom na nivo unapređenja koja se otključavaju. Nivoi su predstavljeni u nekoliko varijanti. Tu su linearne sekvence na ostrvcima gde morate doći do cilja, ali i varijante gde sami birate put sve dok ne skupite dovoljno resursa da burgijom uništite kristal sa početka nivoa. Tu su i izazovne borbe unutar malenih arena ali i sekvence koje su predstavljene u tri etape, gde vas na kraju čeka borba protiv kraljice (otkad nisam koristio ovu reč, moraću ponovo da je aktiviram). Vizuelno, igra izgleda veoma lepo bilo da igrate na televizoru ili u prenosnom režimu. Rezolucija je oštra a prskanje bojom nikada nije izgledalo lepše u ovom serijalu. Povremeno se oseti nedostatak sitnijih detalja, pa pejzaži umeju da deluju golo, ali to nekako i odgovara vizuelnom pravcu koji je igra odabrala. Činjenica da igra radi u stabilnih 60 sličica u sekundi, takođe je vrlo značajna, jer je ovo jedna brza, akciona igra. Štaviše, akcija ponekad ume da bude toliko haotična, da se ni pri 60 FPS-a ne može ispratiti šta se sve dešava, tako da verujem da bi išta manji frejmrejt bio potpuna katastrofa. Ukoliko ste igrali Donkey Kong Bananzu, pa u duetu počeli da kopate kroz zemlju u potragu za blagom, mislim da imate dobre šanse da ispratite šta se dešava na ekranu i u ovoj igri. Jer akcija ovde je ponekad natrpana tek malo manje nego u igri sa čuvenim majmunom. Pazite na nivoe adrenalina koji mogu naglo da opadnu nakon igranja. Poremećaj pažnje u najavi… Što zbog haosa što zbog dizajna, na momente sam dobijao i asocijacije na fantastični Bowser’s Fury, pogotovo dok sam se osvrtao i oko sebe video samo velike vodene površine. Zanimljiv je stilski pravac kom se Nintendo okrenuo uz Switch 2. Možda malo smelije, ali hrabro i drugačije, što naravno pozdravljam. Animirane sekvence izgledaju odlično a i dizajn zvuka zaslužuje da ga pohvalim, pošto upotpunjuje doživljaj u celosti. Iskreno, podsetio sam se i koliko nekad ume da bude dobro kada nema glasovne glume, već se likovi izražavaju kroz mrmljanje na izmišljenom jeziku. Ovo se savršeno uklapa u ceo crtanoliki stil igre, tako da je prilično dobar izbor. Za kraj bih pomenuo kontrole, koje koliko se sećam, oduvek prate Splatoon serijal a tiču se kontrolisanja kamere. Na podrazumevanim podešavanjima, za pomeranje kamere po Y osi koriste se kontrole pokretom. Odnosno blagim naginjanjem džojstika nišanite gore i dole dok levo i desno kameru pomerate klasično, analognom palicom. Ovu opciju je moguće promeniti zasebno za igranje na televizoru i u prenosnom režimu, gde je u ovom drugom svakako poželjnije korišćenje klasičnih kontrola kako ne biste naginjali ceo ekran i time otežali igranje. U svakom slučaju, oba režima su odlična i pružaju dobar osećaj kontrole nad dešavanjima na ekranu. Splatoon Raiders sam igrao oko 16 sati, što je bilo dovoljno za prelazak glavne igre, otključavanje dodatnih režima i osrednji dijapazon dobrog naoružanja. A ostatak uloženog vremena bio je ispunjen pronalaženjem i unapređivanjem opreme kako bih prešao najteže izazove koje igra čuva samo za hardkor igrače. Spojler: još je dug put preda mnom… Splatoon Raiders nema preteranu dubinu, niti je najsmislenija i najlepša igra svih vremena. Ali ono što nesumnjivo poseduje, jeste neprikosnoven šarm i izuzetno jak zabavni faktor. Kada vas igra toliko zarazi da se uhvatite kako jedva čekate da ponovo dohvatite kontroler, to je momenat kada shvatite da pred sobom imate pravi dragulj. Jer se upravo u tome i ogleda cela suština video igara i industrije interaktivne zabave. Da ne dužim više, imam neka bitna, pomalo prljava posla. Aj pa živeli! Splatoon Raiders je dostupan za Nintendo Switch 2 Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Zaraza sa (ma)stilom! – Splatoon Raiders recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu -
-
-
-
-
