Prvi svetski rat

[Kole]

Shto bih zezao i kako da znam da radi godinama na tom sajtu ako nisam pre video da je pisao o tome?
Josh jednom, respect za trud i za sajt, srsly.

[brue]

2 hours ago, Kole said:

Shto bih zezao i kako da znam da radi godinama na tom sajtu ako nisam pre video da je pisao o tome?
Josh jednom, respect za trud i za sajt, srsly.

То је ова тема http://forum.klanrur.rs/topic/234932602-краљевине-србија-и-црна-гора-у-ратовима-1912-1918/

 

Што се тиче претходног поста: ово су оригинал целовите књиге и има их из 60тих, чак и 20тих и 30тих. Вероватно је остало доста словних грешака приликом конверзије у текстуални формат (не пдф), иако је уложено доста труда да се исправи колико може. Елем, тада су важила друга правописна правила, а многе речи су у међувремену престале да се претерано често користе. Једна од омиљених, које нисам пре чуо често или приметио, је "евентуалност". :)

Као што сам поменуо, жеља ми је да има што више података, да буду увезани међусобно и понајвише да што више то илуструјем, односно да у те WoTове убацим адекватне слике. То сам урадио за Поповићеве Источно питање и Европа и српско питање, као и за Цвијићеву Балкан и јужнословенске земље (све три су у Прологу). Тако да нпр за оно што сам линковао око Црногораца и Скадра имам нешто фотографија, па ћу попунити у неком наредном периоду.

Штета само што сам заузет са неким другим још стварима, те не могу ово да радим као "прави" посао, оно по 8 сати дневно итд и само то. До сад бих сигурно убацио свашта нешто. Но, на компу ми чучи свеукупно око 40 за сада припремљених књига у текстуалном облику. О којој је количини текста реч, ево само мали пример Првог балканског рата, који је већ на сајту, а који је око 1.600 страна. Тако да ко воли, а може да чита на екрану, има већ сад прегршт за читање.

Edited January 5, 2017 by brue

[Kole]

evo sad gledam i vidim da nisam postovao nijednom na tom topicu...ne znam kako, kad sve istorijske topike uvek pratim...wierd
uglavnom da, ima tako nekih reči koje malo štrče, Jegejsko more sam kontao da je iz neke knjige iz 30ih preuzeto =o)

al nije pravopis ni milimetar bitan kao kolicina infoa koja je impresivna, sve u svemu veliki plus za tebe =o)

[cali]

Godišnjica Mojkovačke bitke, i vezano za nju sam naleteo na jedan članak o aneksiji Crne Gore posle Velikog Rata. Koliko je autentičan?

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/nekoliko_stranica_iz_krvavog_albuma_karadjordjevica.htm

[Debeli]

анексија?

[absolute]

Sta je bre ovo...mislim, zaista sam dosta citao kojekakve istorije ranije, ali za ovakve tvrdnje jos nisam cuo...ispade da smo nad crnogorcima izvrsili genocid....

[brue]

Пар чињеница које треба ипак узети у обзир:

- Генералштаб Војске Краљевине Црне Горе био је под директним утицајем нашег Генералштаба, а посебно престолонаследника Александра, преко пуковника Пешића. Многе одлуке, са финалном око капитулације а не повлачења, могу се приписати овој персони. По његовим речима, у Грчкој не могу бити две војске са два краља.

- Већина војске и народа НИЈЕ се повукла преко Албаније, нити одведена у заробљеништво. Доста њих су остали кућама, чекајући ослобођење. Неки су се одметнули у четнике, да малтретирају АУ и Бугаре, неки у прост криминал. Свака част људима тада на Топличком устанку, ЈЕДИНОМ тог типа за време WW1. Многи су кренули да обрћу значајну кинту на рачун нејачи бораца, поготово оних који уопште нису били ту, него на Солунском фронту или у заробљеништву

- Након ослобођења, нису сви Солунци остали до 1919, 20, 21, 22 у војсци. Дошли су нови регрути, у војску су ушли и они који се нису борили, а и они који су се борили на другој страни

- Црна Гора јесте била краљевина, са законитим краљем Николом, рођаком краља Александра. Након формирања СХС и Југославије остао је само један краљ. Многи у Црној Гори јесу то видели као угрожавање њиховог суверенитета. Поготово ако су били у кругу оних који су имали користи од режима краља Николе.

- Као што су се разрачунали са потурицама у 19. веку, па и одмах након Првог балканског рата, па према политичким основама након успостављања парламента, тако су се разрачунавали и по основи за Александра (црногорски Срби) или за Николу (самосталније Црногорце). Са таквим темпераментом, племенским размишљањем и са тако мало људи, где скоро свако свакога зна, није чудо да је долазило до срања.

- Јебала нас Југославија и ширење братства и јединства под плаштом и алавости капиталиста за већим тржиштем. Зид медени, плот крвави. Шббкбб: Боље да смо имали две српске државе и краљевине, где народ у обе види себе као јединствен народ, а не да се делимо само због две краљевске породице (усто рођачке) или због неких политичара

Коначно, поменути текст је малициозан, а и политички искомпонован и према извештајима ко их је писао тада, а и према креирању слике ко је је правио сада. Да ли је било неких случајева, чак 100% тачно описаних у тексту? Вероватно јесте. Но, занемарује се "друга" страна свега.

По истом принципу они на Западу глорификују Фердинанда, причају у његовој демократији, а радило се о ратоборно крволочном психопати. Да не причамо превише о њему, али мала тривија - човек је волео толико да лови (у бити обзиром шта ј радио при томе, то није ни био лов, спорт, већ просто крвопролиће и садизам) да је само у једном дану убио ваљда око 2150 дивљачи на неком потезу, хвалио се да је убио свог трихиљадитог јелена и до атентата јебених пола милиона дивљачи (!) итд.

 

Edited January 7, 2017 by brue

[Dule_smor]

Tekst je katastrofa, sto kaze Nemake kao da smo izvrsili genocid. A kralj Nikola je bio deda Kralja Aleksandra, njegova cerka Zorka je bila zena Kralja Petra I. Sta znam, bilo je tu svacega, kralj Nikola uopste nije bio cvecka i pred kraj vladavine nije bio bas omiljen medju Crnogorcima.

[Dule_smor]

Danas je sto godina od Toplickog ustanka. I oni su dzabe ginuli da bi se na kraju ujedinjavali sa Hrvatima i Slovencima:(

Quote

Извештај војводе Мишића краљу Александру по повратку из Сплита:
"Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице. Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш - ствар је пропала...
Ништа се не може зајажити, ничим што би јој се понудило.
Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.
Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.
А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити. Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толико мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
Не заборавите Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати."
Цитат из белешки господина Милорада Павловића из марта 1919. године. Иначе господин Павловић је био секретар Живојина Мишића.

 

[Dule_smor]

mislim da je neko vec kacio ovaj tekst ranije, u najmanju ruku zvuci cudno, a i tesko je direktno proverljiv posto vise nema nijednog zivog ucesnika

http://webtribune.rs/zabranjena-istorija-srba-srpsku-vojsku-na-albanskoj-golgoti-nije-spasila-francuska-vec-evo-ko/#

[Zwerko]

Ne znam što bi bilo čudno - Italija je već tada bila u ratu na strani Antante a logično je da su u Jadranskom i Jonskom moru imali više brodova od Francuza ili Engleza tako da može biti sasvim tačno. S druge strane apsolutno nema nikakve logike za naslovima "zabranjena istorija Srba", ja koliko se sećam istorije govorilo se o Savezničkim brodovima koji su prevezli vojsku i narod iz Albanije na Krf, ne sećam se da su se tu pominjali konkretno Francuzi. A pogotovu je retardirano to povezivati s pesmom "Kreće se lađa Francuska", s obzirom da je ta pesma nastala 1917. i da se u samoj pesmi govori o odlasku sa solunskog pristaništa - ranjeni srpski vojnici su u to vreme sa Solunskog fronta prevozili u Bizertu i druge Francuske kolonije pa je zato nastala i ta pesma. Nema baš nikakve veze s evakuacijom na Krf.

Ja nisam imao prilike da upoznam pradedu koji je bio na Krfu i bio nosilac Solunske spomenice, ali znam da je baba uvek pričala kako je njoj otac pričao da su im Francuzi najviše pomogli i njih je i ona najviše cenila. Doduše ta lična svedočenja su poprilično nepozdana tako da to da li su svedoci živi nije baš najbolji argument. Na primer baba je takođe smatrala da je Prvi svetski rat počeo 1912. godine jer joj je tad rođen stariji brat i tada je otac otišao u rat (Balkanski jel) i vratio se 1919. pa se ona rodila 1921. Tako da bih ipak verovao više nekim zvaničnim dokumentima :)

[Dule_smor]

Quote

Писмо српског ратника Јосифа Димића из Црне Траве, писано 1915. gодине у Пећи пред повлачење српске војске преко Албаније:
Здраво мале,
Ево дојде време да ви се јавим да сам здрав и жив, иако се гине сваку час ко да смо се ородили сас смрт. Мене није ич стра од смрт, ти знаш мале да ми је ово четврти рат како ратујем за ову мучену Србију. Али право да ту кажем мале, понекад ме стра увати од смрт кад помислим на вас, на дечицу, а ја сам мале син јединац, па ако се жив не врнем нема куј да ви рани иако знам да и ви саг трпите паклене муке, па не знам коме је потешко. Ко да смо се ми Срби у бога сас камење гађали.
Ми смо саг на наше Косово, викају ће се повлачимо преко некакву пусту Албанију, па се саг малко одмарамо пред град Пећ, збирамо душу па да појдемо преко тај пустињак. Мале води рачун од дечицу, слушајте Стојанчу мојега, он је мушко. Симку моју моје прво радовање да одариш, а Јаков је још малечак. Ако се жив не врнем казујте му куде сам оставил коске. Неје ми много жал за мене, осветил сам се на ове швапске але малко им све и њина земља па оће и нашу да ни узму.
Да знаш мале кад смо ги почели брзимо из нашу земљу било ке крви до колена, гинули су ко врапци од орлови, а бегали ко зечеви. Али швапске але су але биле и остале па се поврнуше. Ко пцета су, колко ги тепамо а они ко да извиру из земљу. Ама мале поново ми нешто гори испод груди овој докле ви пишем чини ми се нећу жив да дојдем. Ма неје мене стра за живот него стра ме што ћу оставим онај пилишта сама, још су нејака за живот. Кад дојде јесен које од рану приберите, ископајте рупу па крите, немој на онија бугарски зликовци да давате. Мале тебе ли да учим, ти знаш како се тој работи, овој нам је четврти рат, научили смо да се повртамо у рат ко куче на корито.
Писал би још пуно али све викају из команду да се спремамо да појдемо преко онај пустињак, ама неје мене стра од њега него стално мислим на вас мале и на дечицу. Како помислим на моја пилишта почне да ми гори нешто испод груди и предсказује ми неку голему несрећу, поголему за мене и од овуј несрећу. Саг мале да ви поздравим, тебе, жену, мојег Стојанчу, моју Симкицу и нејаког Јакова који побеже од мене кад појдо у рат. Ти ми мале таг даде благослов кад појдо у рат који ме је чувал од метак ама нешто ми гори испод груди ко да је живи жар расипан у груди. Мене неје жал за мене доста сам се наратувал, сто и једанпут сам оставил мене и вас. Па и нека гори још под груди, али жал ме за дечицу.
Када је Јосиф Димић писао ово писмо није знао да му је мајка већ умрла од дифтерије. Ускоро ће и он умрети од исте болести на острву Видо (пошто је прешао „пусту” Албанију, гробница му је постала модра вода Јадрана) ... када је писмо стигло бог зна како, после три и по године, у Црну Траву, дифтерија је завршила свој смртни поход у његовој породици. Умрли су му и син Стојанча (у осамнаестој години) и кћер Симка (у двадесетој години). Ратне голготе једино су преживели Јосифова жена Перка, и осмогодишњи син Јаков, којима је најчешће корен слатке папрати била једина храна.

 

[evgeniy]

ne znam zasto, ali skroz me "vratilo" u ono vreme. pritom je Crna Trava relativno blizu Vranja, pa sam imao osecaj kao da slusam dedu kako mi prica neke "during the war" price, vrhunski. 

[killYg0r]

Posetio sam Zejtinlik, jeza me je prosla kad se stane pored onoliko imena nasih.. i onda se pojavio i deda Djordje koji ide okolo i cisti lisce i djubre, suzu sam pustio :|

[overkind]

Можда је сада мало касно, али тек сам ових дана набасао на наш документарац на тему Великог рата.

 

[Daki_]

https://www.youtube.com/watch?v=fi1OyVB2laY

Ovo mi je jedan od naiboljiah history kanala na jutjubu. Bacite oko.

[Dule_smor]

neka je i fejk prica, nema veze

Quote

ДАН КАДА ЈЕ ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС ЧЕКАО МИЛУНКУ САВИЋ

Чувени воз Оријент експрес је каснио само једном. Десило се то на београдској железничкој станици 1928. године.

У Француској је у то време обележавана десета годишњица савезничке победе у Првом светском рату. За ту прилику послат је воз за Београд како би превезо српске званичнике позване да учествују у прослави. Укрцавали су се генерали, политичари, бивши војници... Француски амбасадор, који је присуствовао испраћају, случајно је на перону видео Милунку Савић. Стајала је поред воза и испраћала погледом своје ратне другове. Зачуђен, упитао је зашто и она не иде на ово путовање. ,,Ја за то немам новца", скромно је одговорила Милунка. Његова екселенција као и окупљени грађани то нису могли да дозволе. Испред њих је стојала велика Милунка Савић. Жена са највише ордена у историји ратовања. Хероина Балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“. Рањавана у борбама девет пута. Ти исти Французи су је због неизмерне храбрости прозвали „српска Јованка Орлеанка“ и доделили чак два ордена Легије части.

Није било простора за оклевање. Присутни су брзо прикупили новац. Амбасада Француске је обезбедила потребну документацију. Оријент експрес је стајао мирно. Сви путници, главешине и генерали су седели у возу и чекали. Нико се није бунио. Зналису да без Милунке путовање није право. Да без ње и не могу да крену.

Много возова је од тада прoтутњало Београдом. Оријент експрес јури светом. Једном је чекао, само једном и то српску хероину, Милунку Савић.

За поклон сенима велике Милунке
Невена К. Татић

 

[Dule_smor]

Tacno pre sto godina 11.11. u 11h zavrsen je Veliki rat. Slava svim junacima koji su ratovali sa slobodu ove zemlje i da ih nikad ne zaboravimo.

[Debeli]

slava im.

[millanče]

Skoro sam pričao sa nekim društvom na temu WW1, i izneo jednu teoriju, po kojoj imam utisak da je sve te "saveznike", pre svega Engleze i Francuze, realno bolela kita i za srpski narod i vojsku tokom povlačenja, i da je jedini razlog što su pritekli u pomoć bio interes, koji se ogledao u tome da im je trebalo 100-150k vojske više, koja će biti idealno front line topovsko meso za osvajanje / oslobađanje Makedonije, Srbije i konačni prodor ka Beču. 

Ni sam 100% to ne mogu da budem siguran, čak sam mislio da negde nekog pitam da me razuveri od toga, i objasni da to nije tačno, i koje sam činjenice propustio pa došao do takvog zakljukča

I sad naleteh na ovaj topik, priču o tome da ne bi nikome pomogli da nije bilo ultimatuma Rusije, ovu priču da je evekuaciju mahom Italija obavila.

Šta je sad istina u svemu tome, majku mu?

[Debeli]

:)))))

Francuzi su poslali "lađu francusku" ka albanskoj obali tek kad je Nikolaj II zapretio separatnim mirom sa Centralnim silama.

ne vara te osećaj, u najmanju ruku.

[millanče]

Znači sve je bilo laž. Do kurca.

Da su imali kuda preko zapada "probiti" Nemce i Austrijance, verovatno bi se i o taj ultimatum oglušili, i pustili bi da sve to šo se povlačilo izgine dole, otprlike?

[Debeli]

tačno tako. to i jeste bio plan - da Srbija nestane. niko se zapadno od Elbe ne bi potresao zbog toga, naprotiv...

tačno tako. to i jeste bio plan - da Srbija nestane. niko se zapadno od Elbe ne bi potresao zbog toga, naprotiv...

[Debeli]

tačno tako. to i jeste bio plan - da Srbija nestane. niko se zapadno od Elbe ne bi potresao zbog toga, naprotiv...

[Dule_smor]

Jel to 3 puta Bog pomaze Drale ili si vec krenuo negde na slavu :D