Sta ste Citali u poslednje vreme?

[Pipboy]

Da pogađam, ova je još jedna koja ima šestapetsto nastavaka, spinoffova i prikvela?

[Dule_smor]

Inace, u jednom momentu dok sam citao knjigu, shvatioi sam da sam poceo da navijam za nemce

o rly :D

pogledacu i ovu dedinu knjigu kad budem imao vremena, skoro sam procitao memoare od skorcenije pa sam se malo zasitio ww2:)

[iguana]

kim stanley robinson - IceHenge

8/10... malo mi smetaju vremenski skokovi i promena naratora, odnosno lika iz cijeg ugla posmatrate prichu

[Crno-Sunce]

Da pogađam, ova je još jedna koja ima šestapetsto nastavaka, spinoffova i prikvela?

Ukupno 10 knjiga o Malazanu..

[Dz]

Slazem se sa Dzokerom, sjajna knjiga! Nazalost, nisam uzimala dalje nastavke ne znam da li da se iscimam i da li da trazim ostale i citam (mada je proslo jedno godinu dana od prvog dela) tj i da li ih ima kod nas??

Procitala sam Moraviju - Automat. Zbirka prica, najbolje su mi: Malena i ljubomorna, Trokrilno ogledalo i Predmeti

[Crno-Sunce]

Ako ti trebaju ebooks to ti mogu poslati :)

[Sinistral]

@Dz

Book Depository je tvoj prijatelj. :) Knjige jeftinije nego kod nas.

[Dz]

Mario Vargas Ljosa:

- Pohvala pomajci

- Don Rigobertove beleznice

ODLICNO

[bolkonski]

Pročitah prve dve knjige Kingovog Dark Towera. Nije loše. Sjajan stil, relativno uzbudljivo i duhovito. Iako je puno klišea, sve je odlično upakovano, ali likovi već počinju da smaraju. Dobro je da se čovek malo opusti i uživa kao da gleda neki dobar avanturistički film.

[Dz]

Citala sam i ja prvu ili prvu i drugu ali pre 100 godina i nicega se ne secam. Mada i nisam nesto pala u nesvest od odusevljenja.

Lavkraft - Ktulu price - u pocetku mi je opet nesto smetalo u samom pisanju ali nisam uspela da definisem sta, ali kad sam se prilagodila uzivala sam bas.

[Crno-Sunce]

Stvar kod mracne kule je sto ce se svi fanovi kinga oduseviti posebno u daljim knjigama kad krenu da se preplicu price svih njegovih knjiga pa tako mozes da vidis veze izmedju mracne kule i recimo it-a, talismana, crne kuce, salemovog, uporista i tako dalje i tako dalje.

Mracna kula je na neki nacin vrhunac svih njegovih knjiga jer su sve prozete kroz mracnu kulu.

[Dz]

Talisman je meni bezveze :/

[killYg0r]

Krenuo Dark Elf trilogiju.

Prva knjiga je zanimljiva, ali nekako mi je previše naivna za očekivanja koja sam imao za mladog Drizzta. Videćemo da li će se u drugoj popraviti.

kako su preveli homeland, da znam sta da trazim, ili si citao na engleskom

[BarcaS take 2]

Killygor-e, nema preveden Salvatore :)

Kali - u kom smislu naivna? (Uzgred imaj u vidu, da je ta trilogija pisana posle Icewind Dale trilogije)

[Sinistral]

Malo kasnim, ali meni je Homeland najbolja od Drizzt knjiga (tu racunam ove pocetne, one kasnije su malo raspad vec=.

[Doolio]

Понукан филмом, узео сам да прочитам хангр курац трилогију и прочито сам прву књигу. Свиђа ми се. Иако сам приличан шовиниста кад је књижевност у питању (не одговара ми како рибе пишу у 99% случајева, готивим фазон психо романе а ла Достојевски, Меша и те форе) што се стила тиче, овде ми стил брука одговара, можда зато што риба пише само фејнтли ''рибље''.

Штавише, стил је толико ефикасан и питак да сам за поподне прочитао прву књигу, пазарио данас поподне и завршио данас, са све руровањем, једењем и тим срањима. А књига има скоро триста страна. И ја преспоро читам. И нисам дуго читао, па имам онај трип да читам исту реченицу пет пута, заборављам шта се десило, враћам страну итд. Мислим, сан ај ем прауд што се тиче бестселерности стила, ово пичи ко блесаво. Оно, ја ништа од оног ретарда Дена Брауна нисам могао да читам дуже од десет страна (буквално) јер ми је досадно и сморено (а лик пише лолкњиге за које ти требају лолресурси да их читаш), тако да капирам да ово нешто говори о питкости стила:)

Боља је књига од филма доста. Али морам да кат сом слек филму јер је у књизи наратор главна риба, што је мало теже пренети на платно. Неки догађаји имају савршеног смисла у књизи, а на филму су или лол или втф или амерско говнање. Много значи ''одлучила сам то и то због тога и тога'' нарација, а то тешко да у филму може, осим ако и филм нема ту нарацију.

Мада је филм што се тиче карактеризације и јасноће приказа личних трипова фејловао и тамо где не треба, што је штета, јер је то најјачи адут књиге.

Генерално, карактеризација главне рибе је одлична. Заиста немам замерке никакве и не само то, већ понегде постоји јако добро презентовање карактеризације у односу на ситуацију, што је ствар коју разноразни писци често не умеју да дочарају. Међутим, овде постоји доста делова где доживиш готиван трансфер психолошког трипа. Исто тако, нон стоп постоји онај одвратни позадински шум који те сублиминално меље и умара неком нелагодношћу, као да ти је неко у соби сакрио вуфер и пустио нешто на десет херца... А за то сам увек спреман да скинем капу неком писцу, у филмовима обично капирам како се то постиже, али књига кад то ради, то ми је баш оно вау, зато што је то једина ствар за коју немам идеју како бих је извео да ја напишем књигу.

Упоредио бих ову рибу са Ноланом у свету филма, пише препитко и прави блокбастере, али уме то да зачини и занатски и са добром карактеризацијом (што је мени можда и елемент који највише ценим у књижевности). И онда добијеш бестселер онакав какав бестселер треба да буде - квалитетна књига која је приступачна свима, а не ретардирана књига која је приступачна свима.

Е да, неко је ово лекторисао ногама, делови књиге су ретардирани ко неки рандом гугл тренслејт трипови... И превод трокира на неким местима (не знам за генерални вајб превода, пошто нисам читао на енглеском), мислим, што би ико дистрикт оставио као дистрикт?

[Doolio]

Прочито сам и ове две. Сјајно је заправо.

Трећа књига се толико уозбиљује да сам просто упао у трип ''пази шта желиш, може ти се и остварити'' јер сам, иако пасионирани антихоливудиста који је алергичан на тралала трипове, био малтене љут на госпођу списатељицу што ми није подарила раздрагани блокбастер за моје гуд американ новце, него јој ја платим, а она ме малтретира хеви скењ психосоцијалним романима.

Понекад су ме смарале пев пев сцене, али то је мој лични чудни трип и нема везе са објективношћу. Просто кад читам књигу која је психолошки роман са екшн тематиком, онда се дурим јер некако капирам да један аспект скењава други. И онда сам у фазону дајте ми или Господар прстенова или Злочин и казну. Тако да истина заправо може бити и обрнута - да је таква књига кул управо зато што је обогаћена са оба свијета.

[Corey]

Какав ти је утисак по питању превода све укупно, Алнари није баш на добром гласу по питању тога(превод фантастике, за остало не знам)?

[Doolio]

Па написах на крају првог поста, превод је у суштини подношљив, тј. није ми сметао, иако има неких бисера, али флоу је океј док читаш. У сваком случају, није довољно срање да ти сјебе имерзивност више него што би ти сјебало имерзивност читање на енглеском као другом језику. Међутим, целокупан деливери није на нивоу, оно, пет пута у књизи је риба рекла ''не знам ни ја сам'' и те форе...

Контам да су преводили пола дана, а онда лекторисали још пола и то је то. Прилично непрофесионално, али мени није сметало.

[Corey]

Прочитао сам цео први пост, али ме интересовало да ли се ишта поправило/погоршало по питању друге две књиге, зато што сам гледао колико коштају на енглеском у поређењу са нашим, и није нека велика разлика, посебно ако се узме у обзир да сам меркао тврд повез издања на енглеском.

[Doolio]

Па не, ја готивим на нашем да читам књижевност, нисам ти ја адекватна онда мета за то питање:) Мислим, ја ћу пре читати роман на нашем који је лекторисан 6/10 него онај на енглеском који је 10/10. Тако да сам спреман да истрпим подоста дебилности ако је то једини превод рецимо.

[Sinistral]

A sto, Doolio?

Ne napadam, samo me zanima rezonovanje, jer ja imam dijametralno suprotan trip. :D

[Doolio]

Ја сам мишљења да свако ко има тај трип, а енглески му није матерњи језик, само трипује да га има:) Мало глупо звучи, али објаснићу. Наиме, ја сам имао тај трип једно време и он је достигао кулминацију рецимо када сам имао неких двајс пет дина. Игром случаја, у то време сам такође био најактивнији што се тиче писања песама за бендове, адолесценција и све те форе. И писао сам на енглеском, што за себе, што за домаће бендове, а богами и за неке стране. И онда сам некако био у фазону дај да напишем пар песама на српском, чисто ради трипа, а и нервирао ме онај фазон ''јао јао свега ме је блам и го сам кад сам на српском''. И онда сам, јелте, скапирао да је то заправо показатељ да је било шта на српском аутоматски подсвесни директни имржн, вс нечег на енглеском што мора да прође кроз тракт који иде енглески-->српски-->мозак. И ово је лако проверљиво, лупам, реци неком нешто што ти је истриповано, типа ''ај вонт ту сак јор как'', не знам, ортаку у зезању. И испрати степен фрке. А онда му реци ''хоћу да ти пушим курац'', па испрати степен фрке:) Оба су зајебанција и блеја, али богами, на српском ти није било свеједно ни док си читао овај пост и ја то знам:)

Е, исто то важи за било шта. Српски, као први језик, на коме заправо размишљаш (чак и кад мислиш да размишљаш на енглеском и да си се ''довољно сродио'' са тим језиком, то није баш тачно, ти и даље мислиш на српском да мислиш на енглеском и тако у круг. Твој мозак тај енглески, иако ти ниси свестан тога, константно преводи на српски док читаш). Имржн ти је аутоматски павр апован на српском, али исто тако и критички трип, па ћеш пре уочити фино запаковано говно од текста на српском, него на енглеском. Као што лошу глуму на филму уочиш боље на српском него на енглеском, али исто тако си у стању и да препознаш зајебане нијансе у доброј глуми на српском у односу на ону на енглеском, поготово кад је микроглума у питању.

Е сад, да, оригинал је увек најбољи јер је тај и тај писац и, како бих рекао, ''прва рука'':) Такође, ако је неки превод фејл, не треба се замајавати, него узети оригинал. Али ја тврдим да је ''рекао је'' увек јаче од ''хи сед'' некоме коме је српски матерњи, ма колико знао енглески. Више марим за ликове, заплет, капирам књигу ''душом'', кад читам на нашем. На енглеском све то може бити снажно и епик у мојој глави (онај фазон, ''епик сорд оф какнес'' звучи баш квлт), али та директност недостаје и сматрам да је влажење пише кад се чује/прочита ''епик сорд оф какнес'' репетицијом научена реакција која никад не може бити јака колико нешто на нашем, само што су људи заборавили да користе ту предност и чак су и сјебали своје споне са нашим језиком. Али исто тако мислим да су те споне привремено сјебане и да дубоко на неком фундаменталном левелу рада мозга наш организам и без нашег знања о томе и те како свршава више на српски него на енглески и директно прима надражај из српског, а из енглеског не, чак и кад су непреводиви идиоми у питању. И то се неће променити иако ја знам енглески боље од рандом Енглеза.

Нпр. са овим у вези, стваран пример из мог живота - словенски митолошки лик, Кошчеј Бесмртни, кога англо ликови зову Кошчеи д Детлес. И ја скапирам да свршавам на енглески трип имена, иако је то заправо превод оригиналног назива. И онда после сконтам да сам само навикао на те фантази акције да буду на енглеском, на срећу, та навика је површна. И онда само мало обратиш пажњу и сконташ да у том имену на нашем има толико царских сугласника и да ти није добро у позитивном смислу кад дозволиш оригиналу да га чујеш како треба, а не кроз ''јој што ми је нелагодно'' копрену. Наравно, госпон Кошчеј је словенски лик у оригиналу и фала богу да је ''адаптиран за домаће тржиште само по себи'', али чисто сам овај пример навео да та навика коју (мислимо да) имамо ради чак и кад и код ствари које су дефаулт домаће, што је парадокс и поткрепљује оно о чему причам.

Е сад, ја сматрам да ово важи за свакога и да је то истина, ма шта он сам мислио о томе:)

Што наравно не значи да сам у праву (да не буде ''није дуле, ево мени није тај трип ал стварно'' и сличних дисклејмовања) :)

Мислим, чврсто сам убеђен у то и другачије мишљење капирам или као заблуду и погрешан осећај или као да та особа још није стигла до ''откровења'', што, опет кажем, не значи да сам заиста у праву, нити значи да мислим да сви треба да мисле исто као ја, такође поштујем туђе мишљење и слободу да га има.

Ово све насрах јер миришем причу на ову тему, а не бих волео да се сплитује и ово због мојих вотова, тако да бих то избегао, јер ово није позив на дискусију, већ одговор на питање. А написао сам вот јер сматрам да би требало фино да објасним зашто имам такав став, јер сам упитан:)

[cali]

Мислим, чврсто сам убеђен у то и другачије мишљење капирам или као заблуду и погрешан осећај или као да та особа још није стигла до ''откровења'', што, опет кажем, не значи да сам заиста у праву, нити значи да мислим да сви треба да мисле исто као ја, такође поштујем туђе мишљење и слободу да га има.

Načelno si u pravu, ali samo sa stanovišta proseka stanovništva.

Ne bih složio da je EN > SR > mozak jedini tok. Što više čitaš i učiš engleski asimiliraš elemente jezika kao takve, a ne pošto ih prevedeš. Učim engleski ceo život i imam povremeno bag da ne mogu na srpskom da nađem reč za svoje misli jer ili ne postoje, ili nisu adekvatne.

Druga stvar je nivo frke koji si pomenuo. Kao deca smo izjavljivali ljubav na drugim jezicima jer je tako lakše prevaljivalo preko usana. Ali to je neki dečji/adolescentni trip koji prevaziđeš kad odrasteš i počneš da tretiraš reči po značenju. Oni koji ostanu u tom tripu su ljudi koji i dalje doživljavaju engleski u određenoj meri kao nepoznanicu.

E sad, postoje fore koje lično ne bi nikad koristio na srpskom (u njih recimo spada scena iz Menace 2 Society - "Ill suck your dick maaaan!"), ali ta frka koju pominješ je zato što ta fora prevođenjem prestaje da bude fora iz filma.

[Corey]

@Doolio

Мени је све ово јако занимљиво, конкретно утицај језика на коме размишљамо на формирање мисли.

Видиш, што се тиче првог дела око подсвесног превођења и утицају, о томе нисам претерано размишљао. Више сам се бавио естетиком реченице у оригиналу, односно формулацијом мисли онако како је изворно бачена на папир од стране писца, и језиком као средством осмишљавања појмова, односно алатком за формирање мисли. По том питању, превођењем се неповратно увек нешто изгуби, али се добија на снази удара због читања на матерњем језику, ово што си дочарао у првом делу. Али, како је то код оних који оба језика познају одлично, не знам. Довољно добро знам енглески да могу приметити јаз између оригинала и доброг превода, јер ипак језици нису директно преводиви, ако су значења неких речи приближно идентична, опет нису потпуно, а код сродних термина који су мало више удаљени, та удаљеност прави уочљиву разлику на естетском нивоу. Волео да дубље продрем у то срастање језика са човеком, посебно да видим утицај код случајева дугогодишње употребе два језика паралелно, рецимо од рођења. Заинтересовало ме сада то срастање, где језик капирам као оруђе за осмишљавање, јер да не долази до тога онда би их лако мењали по потреби. Поезија као врхунац изражавања и демонстрације богатства неког језика све ово дивно дочарава, па ајмо и примером прво у оригиналу а онда у преводу нашег сјајног преводилачког уметника Драгослава Андрића:

Ray Durem

Vet's Rehabilitation

Doctor doctor, it fits real fine,

But the leg you gave me worries my mind!

Doctor, doctor, hear me beg.

Get me a black artificial leg

I'm going home to a Georgia town.

This leg would make the white folks frown.

Doctor, doctor, hear me beg:

I want a black artifical leg.

Реј Дјурем

Рехабилитација ратног инвалида

Та нога, докторе, што сте ми је дали —

Сасвим ми је таман, ал' јој нешто фали.

Докторе, докторе, молим вас ко Бога:

Мени треба црна ортопедска нога.

Отишо би' кући, на Jуг, ал' не могу —

Мрштиће се белци на овакву ногу.

Докторе, докторе, молим вас ко Бога:

Мени треба црна ортопедска нога.

Права је штета што смо допустили да нас пропаганда толико дотуче да се стидимо и осећамо непријатно када чујемо песму на свом језику, ово је јако упечатљиво код млађих генерација. Више пута сам чуо од својих вршњака да Срби немају квалтетну музику, и свака песма на српском језику звучи ружно. Ово је екстрем наравно, све више заступљен, али има покиданих спона и код старијих нараштаја, само у мањој мери, лакше савладивој.