Sta ste Citali u poslednje vreme?

[Corey]

Izadavačka kuća Sirius B je objavila roman "Na čudnijim plimama" Tima Pauersa. Za prevod je bio zadužen Sebastian Adanko, ilustraciju je uradio Željko Pahek, a pogovor, koji imate priliku ovde da pročitate, napisao je Zoran Jakšić.

Dobro došli među vudu pirate

Kada je Tim Pauers, otišao u bioskop 2003. godine da pogleda film „Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera“, shvatio je da maltene gleda scene iz svoje knjige „Na čudnijim plimama“ objavljene 1987. godine. I jedno i drugo možete prepričati kao avanturističku priču o karipskim piratima sa jakim natprirodnim i okultnim elementima, obe se dešavaju u istom istorijskom periodu, možete prepoznati slične prizore i slična rešenja, a atmosfera i duh dela su gotovo identični. Srešćete se sa posadama mrtvih koje opslužuju brod duhova, pohodićete bukvalno ista mesta i gledaćete slične šarolike družine u vizuelno spektakularnim scenama.

Kao da to nije dovoljno, i u knjizi i u filmu se glavni junaci zovu Džek i Elizabet.

U intervjuu za „Bukotron“ Rika Klefela Tim Pauers navodi da je tada rekao sebi: „Pa ne mogu za ovo baš da ih tužim, ali… da nisu ovi ljudi čitali moju knjigu?“ Odgovor je stigao prilično brzo: još pre nego što će biti prikazan drugi deo filmskog serijala, prišli su mu agenti kompanije „Volt Dizni“ i ponudili da otkupe opciju za njegov roman „Na čudnijim plimama“. Nekoliko godina kasnije, u autorskim podacima za četvrti deo serijala koji je upravo naslovljen „Na čudnijim plimama“ navedeno je da je film snimljen prema ideji Tima Pauersa.

Verovatno opisana epizoda bolje od svega prikazuje šta može da očekuje onaj ko počne da čita ovaj roman. U listu Vašington Post objavljena je kritika u kojoj je pisalo: „Pauers piše akciju i avanturu o kakvima Indijana Džons može samo da sanja…“ Međutim, razlike u odnosu na serijal „Pirati sa Kariba“ uglavnom idu u korist knjige. Dobrim delom to je posledica slobode koju autor književnog dela ima u poređenju s filmom i koju Tim Pauers kao i u svojim drugim delima neobično spretno koristi. Kroz pisanu reč moguće je preneti pojedinosti koje drugi mediji ne dozvoljavaju. Možemo imati mnogo bolji uvid u likove, saznati pojedinosti koje se teško mogu preneti drugačije nego kroz tekst. Razume se da je Pauers iskoristio sve to na izuzetno vešt način. Razlika je svakako i u tome što je Pauersova knjiga često mračnija i sablasnija od Diznijevih filmova. Jedan od kritičara rekao je da „Na čudnijim plimama“ možda nije najbolja knjiga Tima Pauersa, ali da svakako sa lakoćom prevazilazi dela mnogih drugih pisaca.

Knjigu „Na čudnijim plimama“ neki su upoređivali s legendarnim „Ostrvom s blagom“ Roberta Luisa Stivensona, a slavni pisac Orson Skot Kard je na svome sajtu napisao:

„Jedna od mojih najdražih knjiga iz mladih dana bio je Kapetan

Blad Rafaela Sabatinija. Kasnije sam zavoleo i druge priče o moreplovcima (…) ali avanturistička priča o nevinom irskom doktoru koji je završio kao pirat na Karibima za mene je i dalje čarobna. Nijedan drugi roman nije u moju maštu prizvao istu romantičnu vatru koja potiče iz mešavine slobode mora, drugarstva izgubljenih i lovljenih ljudi i hitre, brutalne opasnosti ispaljivanja topova sa boka, hvatanja kukama i zaposedanja broda na otvorenom moru. Do ovog trenutka, Tim Pauers se ustoličio kao apostol gonzo istorije, a „Na čudnijim plimama“ je pisana najbolje što se uopšte može pisati (…) Pauers piše čistim, elegantnim stilom koji prosvetljava, a da ne usporava pripovedanje. Priča obećava čudesa i užase i sve vam ih i pruža (…) Jedva čekam da mi deca dovoljno odrastu da im dam ovu knjigu – značiće im ono što je Kapetan Blad značio za mene.“

Godina je 1718. i mi upoznajemo glavnog junaka Džona Šandanjaka. Na početku on ne deluje previše upečatljivo – bio je lutkar i živeo od prikazivanja Šekspirovih drama sa marionetama kao likovima, potom je radio kao knjigovođa; svakako čovek na mestu, ali nipošto heroj bez mane. On na brodu za Jamajku upoznaje svoju ljubav, riđokosu Elizabet Hervud. Onda stvari počinju brzo da se odigravaju. Njihov brod napašće pirati i on će biti vrbovan među njih, da bi mu ime bilo promenjeno u Džek Šendi i da bi uleteo u nebrojene avanture.

Punom brzinom uplovljavamo u svet čuda. Kako je sam Tim Pauers to jednom izjavio, natprirodno i pirati se baš dobro uklapaju. Nailazimo na crnu magiju, vudu čarobnjake, zombije i duhove, na spektakularne pomorske bitke u kojima učestvuju kako engleska Kraljevska mornarica i pirati, tako i živi mrtvaci i čarobnjaci. Na Floridi stići ćemo, preko močvare duhova i kroz vilinske predele u kojima nestaje razlika između stvarnosti i priviđenja, pravo do izvora mladosti Huan Pons de Leona. Uz put ćemo naići na brojne stvarne, istorijske ličnosti koje su živele u to vreme, između ostalog na Edvarda Teča, odnosno legendarnog pirata Crnobradog, koji je ovde vudu čarobnjak zaposednut duhovima, srešćemo pukovnika Vilijema Reta, pirata-džentlmena Stida Boneta, Kaliko Džeka i piraticu En Boni, ali ćemo, sasvim neočekivano i do krajnjosti anahronično, naići i na Huan Pons de Leona lično koji je očigledno najzad pronašao svoj izvor. Svi oni će interagovati sa likovima izmišljenim za roman, a čak ćemo se sresti i sa jednim likom koji se pojavljuje u knjizi „Ostrvo s blagom“. Tim Pauers se doslovce maestralno snalazi u uklapanju fantastičnog i faktografskog. U romanu „Na čudnijim plimama“ maksimalno koristi ovaj pristup koji je njemu i inače omiljen. On upotrebljava dokumentovane podatke i činjenice iz literature, a onda ih vrlo vešto prepliće sa fantastičnim i natprirodnim tako da je teško naći preciznu granicu između njih, a ono mistično i magijsko koristi se kao zapravo vrlo logično i dosledno objašnjenje motivacija i realnih događaja. Oko same faktografije Pauers se izuzetno mnogo trudi, provodi veoma mnogo vremena oko istraživanja literature i stara se da svaka pojedinost koju navede bude višestruko proverena.

U knjizi „Na čudnijim plimama“ Pauers je izabrao period oko 1718. godine, vreme kada je legendarni pirat Crnobradi plovio morima i sukobljavao se sa mornaricom kralja Džordža.

Mnogi likovi na koje nailazimo postojali su u stvarnosti, kao i mnogi opisani događaji. Pauers je rekao da je najpre izabrao osnovnu tematiku, koja se kratko može prepričati kao „pirati i vudu magija“, a onda je krenuo u istraživanja. Osnovna literatura bila mu je jedna pod pseudonimom pisana knjiga Danijela Defoa o Crnobradom i Stidu Bonetu, ali je onda krenuo na istorijske knjige koje su pružile nebrojeno detalja o likovima i događajima i dale autentičnost.

Sledeći su bili izvori o moreplovstvu i, kako je to Pauers rekao: „Znao sam više o jedrenju od ikoga na kugli zemaljskoj ko nije stvarno plovio“. Među izvorima su bile i brojne knjige o vudu magiji, ali takođe i časopis National Geographic iz koga je izvukao mnogo podataka, od čega se između ostalog veoma korisnim pokazao tekst o zemljotresu u Kingstonu.

Posle detaljnog izučavanja istorije pojedinačnih likova i njihovih postupaka u stvarnosti koji su ponekad delovali nekonzistentno i čak na granici sumanutog, krenulo je preplitanje sa fantazijskim i ono natprirodno poslužilo je kao toliko dobro objašnjenje čak i najsitnijih detalja da je i sam autor bio zapanjen. Ništa nije koincidencija, rekao je on. Sve se uklopilo. Njegov cilj bio je da ide do najsitnijih pojedinosti i da pruži osećaj opipljivosti i realnosti, tako da čitaocu stvar počne da deluje poznato i da kaže sebi: „Ma jeste, čuo sam ja za ovo negde.“

U knjizi „Na čudnijim plimama“ naići ćemo na detaljno naučno, ili bar pseudonaučno, objašnjenje fizike i mehanizama iza vudu magije. Prikazana na takav način, magija postaje sasvim logično i zapravo vrlo domišljato objašnjenje motivacije brojnih likova, naročito Crnobradog. Ovaj legendarni pirat bio je poznat po nekim postupcima koji su delovali u najmanju ruku sumanuto, a ipak se jednovremeno pokazivao kao vrlo proračunat čovek. Bio je zastrašujuća figura i dobrano se trudio da to iskoristi da bi prestravio protivnike i pobeđivao uglavnom bez borbe. Poznato je na primer da je kačio sporogoruće fitilje u bradu i palio ih, pa su mu vatra i dim oko glave davali pakleni izgled, ili da je recimo upucao najboljeg prijatelja, Izraela Henda, u nogu.

Iako krajnje promišljen i sabran, poginuo je na krajnje nespretan način i dozvolio da mu bude odsečena glava. U knjizi ćemo naravno saznati zbog čega je bio prinuđen sve to da radi i dobićemo kontekst u kome to ne samo da nije ludo, već je zapravo lukavo i promućurno. Slično važi i za Stida Boneta, pirata-džentlmena koji je bio bogati zemljoposednik, ali je i pored toga odlučio da postane pirat i da plovi sa Crnobradim; knjiga će nam potpuno pojasniti njegovu motivaciju čak i za naizgled najbesmislenije poteze i sve će se na kraju savršeno uklopiti. Bezbroj podataka za razne likove i događaje složiće se u celinu bez greške. Otkrićemo mističnu silu koja je motivisala živote svih istorijskih likova u knjizi, ali istovremeno ćemo saznati kako je ista ta sila bila stvarni uzrok zemljotresa koji je uništio Port Rojal i otkriti zbog čega se takve magijske stvari u današnje vreme više ne događaju. Pri tom će detalji biti toliko precizni da će u knjizi biti recimo upotrebljena realna imena brodova, članova posade, istorijski datumi, sva faktografija do najsitnijih pojedinosti dokumentovanih po raznolikoj literaturi.

Osnovna snaga ovog romana je, razume se, u avanturi i romansi. Osvedočićemo se u istinsku ljubav između dvoje glavnih junaka, toliko jaku da je ni crna magija ne može osujetiti. Upoznaćemo oksfordskog profesora koji je pomerio pameću zbog smrti svoje žene i koji je smislio demonski plan kako da je vrati među žive. Upoznaćemo mahnitog čarobnjaka koji je napravio plan da postane bog. Družićemo se sa Džekom Šendijem, čovekom koji je najpre intelektualac koji drži šekspirovsko pozorište marioneta, da bi jedno za drugim postao piratski kuvar, mačevalac, naučio da koristi crnu magiju, postao piratski kapetan i sve vreme prolazio kroz spektakularne avanture i bizarne akcije u kojima se prepliću realno i natprirodno. Saznaćete da vas mogu istovremeno posednuti brojni duhovi poput nekakvih astralnih parazita i da ih u tom slučaju možete privremeno potisnuti tako što ćete piti tečnu vatru, otkrićete kakva je veza između vudu magije, krvi i hladnog železa i zašto zbog te veze u Evropi nema vudua, saznati kako možete doći do besmrtnosti pod uslovom da prethodno poginete na moru, kako vam magnetna igla kompasa može pomoći u dvoboju protiv svemoćnog čarobnjaka, zašto nikada ne smete baciti mrtvog vudu čarobnjaka bokora u more, vodićete najstrašnije bitke po predelima i kroz događaje koji postoje samo u mislima.

Pauersov stil kroz čitavu knjigu je prepoznatljiv. Istovremeno pitak i vrlo vešt, prepun je složenih detalja koji priči daju miris, boju i ukus, ali takođe i pokazuju veliku načitanost i obaveštenost autora. Ponegde ovi detalji postaju maltene previše precizni, a opisi gotovo specijalistički, kao na primer u prikazivanju finesa plovidbe na jedrenjaku kroz oluju ili prilikom predstavljanja postupaka i motiva vudu (odnosno vodunske) magije. Međutim, upravo takvo opisivanje doprinosi tome da natprirodni i mračni prizori deluju stvarnije i da magijsko postane gotovo opipljivo, bez obzira na to koliko zapravo sve bilo bizarno i pomereno. Istovremeno slike ostaju blistave i prepune jarkih detalja većih od života, a atmosfera zadržava romantični sjaj priča iz detinjstva.

I čitaoci i kritičari umeli su da prepoznaju kvalitete ove knjige. Godine 1988. ona je nominovana za nagradu Lokusa za fantastički roman i za World Fantasy nagradu za roman, a dobila je australijsku Ditmarovu nagradu.

Tim Pauers kaže da je prve ideje da napiše ovakvu knjigu dobio zato što je, živeći u Orandž Kauntiju, imao prilike da često ide u Diznilend u Orlandu, pa tamo bio opčinjen delom posvećenom upravo Piratima sa Kariba. Ideja se krčkala godinama, dok se na kraju nije pretočila u tekst. Na taj način čitava priča napravila je veliki krug, jer je roman najpre nadahnut Diznijevom avanturom iz zabavnog parka, da bi zatim serijal Diznijevih filmova sa svoje strane bio nadahnut tim istim romanom.

Zoran Jakšić

И Хрвати су издали ово, промовишу наслов преко филма, тако да немојте се зезнути узимањем њиховог издања поред нашег, доста квалитетније урађеног : ) остављам ово овде за љубитеље жанра.

15% попуста даје Беополис до краја јуна, па је цена 1190.

[dNte]

ne kenjajte, sajam je sjajna prilika da nađeš neočekivane naslove, i to po dosta nižoj ceni od standardne.

Ne čujem vas kako se žalite na trotoar jer je pun hipstera koji su izašli da prošetaju svoju novu odeću -_-

Tvoji komentari me nikad ne razocaraju :D

No, pravu si, totalno.

Bilo je neukusno sa moje strane sto sam prokomentarisao nesto bez daljeg objasnjena, ali da, to se odnosilo na dobro nam poznate random komsije/poznanike/kolege koje posecuju isti taj sajam samo da bi bili zapazeni.

Radi toga dobrano isplaniram kad ddiem na sajam, uglavnom je to zadnji dan ili pak jednostavno onaj kada ima najmanje eventova i ostalih gluposti.

[Doolio]

Bilo je neukusno sa moje strane sto sam prokomentarisao nesto bez daljeg objasnjena, ali da, to se odnosilo na dobro nam poznate random komsije/poznanike/kolege koje posecuju isti taj sajam samo da bi bili zapazeni.

nije ni on mislio da si ti mislio da je sajam beskoristan (lol konstrukcija), nego je samo istakao da je lol iznositi takve stvari jer se podrazumevaju i prisutne su u svakoj 'ravni postojanja'.

juce sam vozio auto - lol, voznja auta, to je ono kad batice voze tatin bemve kroz crveno

bio sam na svirci x benda - lol, x bend, na njihovoj svirci su klinci koji oce da ispoziraju kao metalci/skinsi/rejveri/emosi/hipsteri

jeo sam voce - lol, jedenje voca, sad svako ko je procitao lepotu i zdravlje jede voce

itd

Radi toga dobrano isplaniram kad ddiem na sajam, uglavnom je to zadnji dan ili pak jednostavno onaj kada ima najmanje eventova i ostalih gluposti.

sto je postalo prilicno nemoguce usled neverovatne popularizacije i 'fensijoce' sajma u poslednjih 3-4-5-6-7 godina, tako da sam iskulirao poslednja 2-3 komada. mada, moj problem sa tim ne lezi u profilu ljudi (a to ne bi ni islo uz moj zen pristup ) vec u broju. rado bih obilazio sajam satima sa jos sto karleusa i pedeset amidzica dok masemo krilima slobode plesuci izmedju standova, nego sa dve iljade careva gotivnosti i jos iljadu stivena hokinga koji cloguju prolaze sudarajuci se svojim kolicima :)

[Pipboy]

Pahek \o/

Nego, valja li ta knjiga zapravo i da li, osim tematike, ima neke konkretne veze sa raspalim filmom?

[cali]

Tvoji komentari me nikad ne razocaraju :D

Puno mržnje uložim u njih. Lepo je kada mi s vremena na vreme neko oda priznanje, osetim kao da sva ta mržnja nije badava :)

Ja samo izbegavam da idem na školski dan (surove gužve) i poslednji dan (pola štandova se zatvori do 16h).

[Pipboy]

Meni je kod tog sajma super što je sve na jednom mestu, i ima baš svašta da se nađe. Sranje je što nabiju cene ko mutavi, srazmeno obrnuto poenti samog sajma in the first place (bar ove knjige što sam ja gledao).

[Corey]

Nego, valja li ta knjiga zapravo i da li, osim tematike, ima neke konkretne veze sa raspalim filmom?

Па јеси ли прочитао поговор : )

А да ли ваља, сачекај још мало за утиске, скоро је изашла.

Ovaj roman je poslužio kao inspiracija za stvaranje legendarne kompjuterske igre "The Secret of Monkey Island", a mnogi njegovi elementi korišćeni su u filmskom serijalu "Pirati sa Kariba", čiji četvrti deo nosi upravo naziv "Na čudnijim plimama".

Коришћени су елементи у свим деловима, с тим што су овај пут и купили права за то : )

[bolkonski]

Veca je pre nekoliko strana rekla da je pročitala knjigu i preporučila je, ovaj Kori je pao s Marsa!

[Corey]

Са Европе Боле!

[bolkonski]

Još dalje!

[darko m]

Mrzi me da gledam u nazad postove. Da li je mozda preporucena knjiga Shogun od Dzejms Klivela-a. Knjiga se bavi periodom od 1600. god i pruza pogled na feudalni japan u doba krize. Objasnjava bushido.... Odlicna knjiga citao sam je na engleskom a pre neki dan sam naleteo na nju u knjizari na srpskom jeziku, pa je sada opet citam.

[Crno-Sunce]

Fenomenalna knjiga. ali bas fenomenalna.

Daleka buducnost, 7 ljudi su izabrani za hodosasce kod boga bola Šrajka na planeti Hiperion i pricaju price kako su povezani sa Hiperionom i Šrajkom u proslosti.

Sad sam krenuo da citam nastavak. Pad Hiperiona :)

Edited June 11, 2011 by JoeKerr

[Dule_smor]

dobar je hiperion, procitao sam oba i oba endimiona, nije bas hard sf kakav volim, al je ok:)

[Pipboy]

I ja sam počeo prvi Hiperion i odlično je za sada, dobar predah od Martina. Jedino je malo teško u početku vizualizovati taj apstraktni SF svet Hiperiona u koji je natrpano svašta-nešto, al' samo se setim Mebijusovih stripova i kajn problem.

[voodoo_]

U poslednje vreme u Blicu periodično objavljuju delove novijih romana Paula Koelja. Meni nije jasno kako taj čovek još uvek opstaje kao pisac, apsolutno svi delovi koje su pustili su najobičnije trtljanje, kao da su ispali iz onog hipster CV generatora sa "pričajte". Mogu glatko da ga zovu kod Sanje Marinković u emisiju da bistri nebitne teme.

[Doolio]

a sta ti tu tacno nije jasno?:)

mislim, lik je kombo spanske serije, vesne radusinovic, seksa i grada, duhovnog ucitelja za domacice i selfhelp amera = uspesan je ko sve te stvari zajedno (a svaka zasebno pravi milionske tiraze).

[Lucky]

I nije jedini. Samo bacite pogled u hipermarketu na Laguninu "vrtešku" i to je cela ta klika knjiga.

Ali ako ništa, vala, neka čitaju ljudi. Bolje i to nego Skandal.

[Crno-Sunce]

Ali ako ništa, vala, neka čitaju ljudi. Bolje i to nego Skandal.

To je vec relativno :D

[Doolio]

taj neki fazon:)

[voodoo_]

a sta ti tu tacno nije jasno?:)

Pa samo se pitam dokle će to tako, zašto mu se neko kompetentan ne popiša u oko :) Ono, imaš te ovejane "prevarante" koje se niko ne usuđuje da pipne, a ima ko može (i da mu ne bude ništa pritom).

[Crno-Sunce]

Pa tako ce doveka dokle god ima status "riznice mudrosti za one sa jeftinijim ulaznicama"

[Doolio]

Pa samo se pitam dokle će to tako, zašto mu se neko kompetentan ne popiša u oko :) Ono, imaš te ovejane "prevarante" koje se niko ne usuđuje da pipne, a ima ko može (i da mu ne bude ništa pritom).

pa jebote, ne predstavlja se on za neurohirurga, pa da dodje neki neurohirurg level 20 i da ga izbombarduje i ispreseca pitanjima, pa da ga zatvore zbog laznog predstavljanja. covek pise knjige, kolko ljudi oce da cita, tolko ce da cita. i to ne pise strucne knjige, vec 'knjizevnost', tu mozes da pises sta god oces, nikog on nije prevario.

mozes da apelujes na ljude da je to sranje, ali lol, naravno da tu niko nista nece uraditi. ti likovi sto citaju koelja, njima taj kompetentan lik zvuci ko arogantna budala i ne predstavlja im nikakav autoritet. niti je tu nesto sporno, ljudi vole pa citaju, jebiga. mislim, sta ima neko da mu se popisava u oko, na kraju krajeva, ajmo sad ici do rihane i trubiti joj pod prozorom:)

druga stvar, prirodno je da su obrazovanje, kultura, svest i te stvari jako lose kod vecine ljudi, uvek bilo, uvek ce i da bude. sta mislis, koji procenat je slusao betovena kad je betoven 'zario i palio'? isti onaj koji ce da cita dostojevskog, ostali ce da se seku na koelja. ne znam sto ti bas on zapao za oko, a svet je takav hiljadama godina...

[voodoo_]

Pa zato i stavljam "prevarant" pod navodnike... mislim eto, a što tebe nervira ona luduša što radi instalacije po svetu i snima klipove sa ženama koje trljaju sise u narodnoj nošnji, problem?

Zapao mi za oko što sam naleteo na njega dok sam čitao novine while eating :) isto ko što si ti rantovao na tu ženu jer si naleteo na klip na zanimljivim klipovima pa si se podsetio, oket?

Edited June 12, 2011 by voodoo_

[Doolio]

pa ne, ja sam te drugacije shvatio, rant je okej. nego si ti u fazonu kako ga neko ne otkrije kao sarlatana (wat) ili kako jos uvek opstaje (wat). ja sam razumeo da ti kao pitas da ti se objasni.

[bolkonski]

@Offtopik!!!

Primer sa Betovenom nije na mestu, prvo jer je on bio hiper popularan, drugo, tada se muzika slušala sasvim drugačije nego danas, tj. morao si da slušaš uživo, što drastično menja njenu popularnost. Na sve to muzika se slušala na najmanje dva nivoa, a to su nivo visoke društvene klase i niske društvene klase. Tako da se može reći da je Betovenovu muziku slušalo 100% visoke klase, nezavisno od kulturnog nivoa pojedinca u toj klasi!!! Za nisku društvenu klasu se ne može znati tačan procenat jer je za nisku klasu bilo moguće da sluša muziku ili na ulici (trubaduri, koji sigurno nisu svirali Beotvena, mada postoji mogućnost), u Operi i u crkvi.

Dulio, ovo je samo moja podrška tvojim primerima koji su moje omiljeno štivo na RURu, samo da se zna, a nikako zakeranje!