Jump to content

Srbija je decenijama septička jama koja se stalno puni i nikada ne prazni


Recommended Posts

Što se svega tiče. Zdravstvo, obrazovanje, nepostojanje pravne drzave, kriminalizacija pravosuđa i policije. Sve su to odlike bivanja na evropskoj periferiji svetskog kapitalističkog sistema.

 

Jel se slazete sa ovom konstatacijom? I da zato treba pokušati potražiti sreću negde drugde, da život ne prođe u kajanju zbog pogrešnih odluka.

  • Thanks (+1) 1
  • Downvote (-1) 6
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, fox m. said:

Što se svega tiče. Zdravstvo, obrazovanje, nepostojanje pravne drzave, kriminalizacija pravosuđa i policije. Sve su to odlike bivanja na evropskoj periferiji svetskog kapitalističkog sistema.

 

Jel se slazete sa ovom konstatacijom? I da zato treba pokušati potražiti sreću negde drugde, da život ne prođe u kajanju zbog pogrešnih odluka.

zasto se do sada nisi ubio ili otperjao negde drugde, ako vec zivis u septickoj jami?

Link to comment
Share on other sites

Izraz iz naslova je preuzet sa jednog drugog domaćeg foruma, povodom skorašnje tragedije u Ribnikaru.

 

Spoiler

Voleo bih da sam u situaciji, da mogu da kazem kako “ne mogu ni da zamislim kako se ti jadni roditelji osecaju”.
Ali nazalost nije tako.

Spoiler

Ljudi, ocekujete nemoguce. 

 

Suludo je ocekivati da (drzava?) Srbija resi problem oko slanja dece na lecenje u inostranstvo. Ocekivati isto to od Sergeja je jos ludje. Hvala mu za sve sto je uradio i za ono sto jos uvek radi. To je puno vise nego sto radi bilo ko drugi. Medjutim, on je na svoja ledja natovario teret koji nece moci da nosi dugo. Normalno je da ga roditelji tesko bolesne dece zovu za pomoc. Zato sto su sve vec probali. Zato sto drzava nece/ne moze/ne ume da im pomogne. Zato sto vise nema ko da ih cuje.

 

Zato sto se hvataju za svaku slamku, ma kako ona tanka bila.

 

 

 

Da se odmah razumemo - u Srbiji nije problem samo u nedostatku novca. Evo, na primeru Tijaninih roditelja smo videli da smo govna cak i kada novca ima. Cela Srbija je skupila milione i, na odredjeno vreme, oprala svoju savest (vec sledeca akcija prikupljanja para nije uspela, istrosili smo se kod Tijane). Posle pocinju igre ima novca/nema novca, govna su roditelji sto nece da daju pare drugoj bolesnoj deci i sto nece da pokazu gde su pare otisle, govna su policajci sto nece da se umesaju i pohapse eventualne lopove, govna su novinari sto nece posteno da istraze sta se dogodilo, govna su bolnice koje nece da objave kakve su donacije navodno dobili od Tijaninih roditelja, govna su trgovci koji su se debelo ugradili kod navodne nabavke nekih aparata kupljenih od tog novca. Nekog sam zaboravio? Princezu? Mafiju koja je htela lovu? Politicare?

 

 

 

Ovo su stvari koje se nece nikada promeniti u Srbiji.

 

Nikada. Takvi smo i gotovo. Da ima nekoga (zakonodavstvo/policija/sudstvo) ko ce svaki put da nas doobro kazni svaki put kad nesto zaseremo - onda bi mozda i bilo neke nade. Ovako, mrka kapa.

 

 

Srbija je jedna septicka jama, puna govana, koja se samo puni a nikada ne prazni.

Ne govorim samo o zdravstvu, to je mozda i najmanji problem. Pogledajte sudstvo, skolstvo, pogledaj saobracaj, ekonomiju, vidi policiju, vojsku, vidi nesposobnu drzavnu upravu, pogledajte muzeje, kulturu, visoko obrazovanje - you name it.

Ovaj problem oko lecenja tesko bolesne dece nam uvek tesko pada zato sto su emocije jake. Strasno je, tuzno je ali budimo realni - nije to najveci problem srpskog drustva. Problem je u tome sto mi nista nismo u stanju da resimo sistemski. Da napravimo dobar plan, da postavimo stvari na svoje mesto, uskladimo pravila i da se kasnije prema tome ponasamo. Jednostavno nismo u stanju.

 

Nas sin je umro od leukemije. Lezao je nedeljama u bolnici a lekari pojma nisu imali sta mu je. Mi smo uneli njegove (lose) rezultate krvi u google i odmah prvih 10 hitova je pokazalo da je verovatno leukemija. A u bolnici sve profesor do profesora, listaju neke udzbenike, kao traze sta bi moglo da mu bude. "Malo mu je oslabio imunitet, to je sve."

Banda nesposobna. Mi im kazemo da smo pogledali na netu i da se bojimo. Pitamo ih: "Da nije leukemija?" Oni nam se smeju i sprdaju se. Kaze doktor: "Neka vam dr.google onda leci vase dete." 

 

Izgubili smo dragoceno vreme zbog njihovog neznanja i nesposobnosti. 

Dete prebacismo u institut za majku i dete. Cim su ga poslali na hematologiju, bilo nam je jasno da je i njima (konacno) jasno.

Hladna jesen je bila, u bolnici jos nema grejanja a majke i ocevi spavaju kao one sirotice u Zemunu onomad. Niko se ne buni, svi znaju da moze i gore. Kazu da donesemo grejalicu. Izadjem napolje i udjem u prvi taxi ispred bolnice. Kako nisam u svojem gradu, kazem mu da me odveze do neke kineske prodavnice ili do neke prodavnice tehnicke robe, gde ima da se kupi grejalica. Vozi me 20 minuta u krug, izbaci ispred radnje koja je 200m od bolnice i uzme mi 50 evra.

Donesem grejalicu a sestra mi kaze da ne sme da se ukljuci zato sto ce izbaciti osigurac pa celo odeljenje nece imati struje. Mi je svejedno ukljucimo, jako nam je hladno. Sestra je stvarno bila u pravu - nestane struje, vika, cika po hodniku.

 

Ni roditelji ni deca nisu imali gde da se otusiraju, nema tople vode. Kazu da se otusiramo kod kuce. A mi u bolnici koja je 200km od nase kuce. Kazu da to nije njihov problem. 

 

Pridje profesordoktor i sapne da bi bilo dobro kupiti neki koktel vitamina, da se malom ojaca organizam za nastavak lecenja. Kaze "odlicna stvar, nemacka, nije skupa", 200 evra za kutiju sa 20 ampula. Pitam ga gde ima, da mi broj telefona. Pozovem rodjake da mi pozajme pare, odem i kupim.

 

Deca ko deca: jurcaju po bolnici, onako mali i celavi, igraju zmurke, a sestre se deru na njih da idu u sobe i tamo gledaju TV. (Da, ima televizor! Na televizoru je zalepljena plocica sa imenom nekog deteta, sa godinom rodjenja i godinom smrti. Pretpostavljam da su roditelji nesretnog decaka poklonili odeljenju televizor.)

 

Srecom, ne ubi naseg andjela ni srpsko zdravstvo ni srpska administracija vec strasna bolest: brzo i efikasno. Jedne noci smo ga jedva spasili, dva puta reanimirali, nekako oziveli. Medjutim sledece noci, negde iza ponoci, ponovo borba, jurnjava, reanimacija i onda smo stali. 

Pustili smo ga da ode, da se vise ne muci nas mali suncokret.

Stojimo tako u hodniku LjubavMojaNajvecaNaSvetu i ja, zagrljeni placemo za sinom jedinim a drugi roditelji, nasi saborci i sapatnici sa odeljenja, prilaze nam, grle nas, placu sa nama i sapucu:

"Blago vama."

 

 

2 sata je iza ponoci. Sve sto smo u bolnicu doneli, ostavili smo tamo i podelili roditeljima na odeljenju: Milanovom tati grejalicu, Sonjinoj mami zeninu zimsku jaknu (trazila je a mi joj dali, da se ne smrzava) a preostale "vitaminske ampule" smo hteli da podelimo svim roditeljima na ravne casti. S obzirom da smo potrosili dve a ostalo ih je jos 18, racunali smo da ce svakom detetu dospeti 3 ampule. Ali gde je kutija? Sestro! Da niste videli mozda onu kutiju sa ampulama? Ne, kaze, nije tu nikada ni bila. Kako nije, pa Vi ste mu dali poslednju injekciju sad, pre tri sata!

 

Onako neuracunljiv, kako vec roditelj zna da bude posle smrti deteta, pozvao sam je na stranu i rekao da cu odmah sad da je ubijem, ako se kutija ne stvori ovde za 2 minuta. Uvredila se, otisla po profesordoktora koji je poveo i gorilu sa porte. Doktoru sam ponovio isto: da cu ga ubiti golim rukama, sad, ako ne vrate nemacke vitaminske koktele koje mi je on preporucio/prodao. Dok sam stajao pored gorile koji me je smirivao, doktor je sa sestrom usao u lekarsku sobu. Izasli su zajedno i doneli kutiju u kojoj je bilo 11 ampula. Kazu da to nije nasa kutija vec njihova ali da, eto, oni to nama daju zato sto vide da nismo normalni. 

 

Dve nedelje kasnije dolazi policija po mene, da dam iskaz "u vezi sa krvicnom prijavom". Pretnja ubistvom, kazu. Srecom, do sudskog postupka nikada nije doslo.

 

Konacno i neka korist od neefikasnog srpskog sudstva.

https://parapsihopatologija.com/topic/22221-ubistvo-učenika-oš-“vladislav-ribnikar”-352023/page/202/#comment-5827877

27 minutes ago, toma said:

zasto se do sada nisi ubio ili otperjao negde drugde, ako vec zivis u septickoj jami?

Ne treba mi mnogo za nihilizam, priznajem, ali ne bih se ubio zaboga. A ne brini, potrudiću se svim silama da odem 

  • Like +1 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Evo, pa vi posle recite preCednik ne valja!

Drugi dan Božića je neradan – usvojena Vučićeva inicijativa
Na inicijativu predsednika, Vlada je usvojila na sednici zaključak kojim se preporučuje poslodavcima da zaposlenima omoguće da ne rade na drugi dan Božića.

Link to comment
Share on other sites

Posted (edited)
On 1/4/2024 at 12:12 PM, reki said:

jao cuti ajde

Što, šta je problem sa klipom?

Mi u suštini nismo skinuli Miloševića.

A SNS su kriminalci i fašisti, koje podržavaju i Zapad i Rusi i Kina.

Edited by fox m.
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...