Неурозе бај Дулио

[~JungleBoY~]

Pa ne moraš biti one man band, napišeš ovako "forumski", pa daš nekom da preradi blokovski sleng i "brate znači prodža" formulacije u nešto što liči na akademsko izražavanje, pa ti onda pročitaš i apruvuješ. Infinite books!

čak iako on neće, možemo mi da skupimo sve njegove tekstove, objavimo u samizdatu i uzmemo infinite moneyz od hipstera!

očekujte na kioscima

[Doolio]

[Debeli]

[Corey]

То је то, инстант хит

[Kal1mero]

:DDDD

[qwert00]

najbolji topik u zadnje vreme koji videh:D napokon nesto bez politike :D

[Doolio]

Сплитовано ово око религије у случају ДП рибе ође - http://forum.klanrur.rs/index.php?showtopic=234926040

[tOMABRE]

Mislim da je mene poceo ego gadno da zajebava... Stalno razmisljam i premisljam se oko svakakvih gluposti, tipa bas mi se jede nesto slano, a imam pored sebe onu grickalicu mexicorn koju gotivim, medjutim ja kao necu ipak sada da jedem jer nista ne radim, nego cu je jesti dok budem gledao nesto na tv-u, recimo dok budem kulirao uz Big Beng THeory. Onda dodje BBT ja kao ma necu, sada mi se ne jede toliko, a i uskoro ce vecera, bolje da ostavim i jedem za vikend uz tekmu Liverpul - Mancester. Proslo jebene 2 nedelje meni to sranje i dalje stoji ovde pored, a milion puta mi se jelo :)

Banalan primer, ali poceo sam tako za sve, pogotovo sto se ucenja tice. Jbt razmisljam o ucenju 10 puta vise nego sto stvarno ucim, te tripujem kako moram poceti tacno kada krece novi sat (10:00 ili 11:00), pa onda brojim sate koliko treba da ucim, pa kada da pijem kafu da mi ne padne koncetracija, pa kada da roknem nesto slatko, kada da izadjem napolje i provozam bajs, kada da jedem itd

A zapravo nista od toga ne uradim kako treba, a najgore sto na kraju jebeno nista ne naucim zato sto ne ucim posteno ni sat vremena a da ne razmisljam tako o milion stvari... Ili je sve to normalno? :)

[Shekk]

Lenj si.

[mohican]

Ne moze da se zatrudni oralnim seksom.

Salim se jbg cekamo dulija :D

[tOMABRE]

Ajde sto se tice ucenja, kontam da je to :D

[Ребел]

Још једно питање. :) Да ли би могао да нам предочиш у скраћеној верзији ток једне сеансе, како тече разговор између псиџе и неуротичара, на пример? Представа коју вероватно већина нас има је нека из филмова, па не знам колико је то блиско реалности. Да ли је то најчешће у форми дијалога, да се задобије поверење пацијента, или се тражи од њега да прича о одређеној ствари, док га овај анализира (што је, верујем, далеко непријатније пацијенту)?

[SIN]

I duljo, ako bi mogao da objasnis razliku izmedju psihoterapije i rebta.

[bolkonski]

Filmovi su kao u realnosti, samo nisu tako nameštene boje i kancelarije nisu tako namunjene i ne leži se na kauču (mada u novijim filmovima se isto ne leži).

@Toma

Lenj jesi, ali se postavlja pitanje zašto? Jer se lenjost sama po sebi lako rešava, a to je da uzmeš da radiš. Takođe, nisi dao dovoljno infoa, a jedan od bitnih je da li redovno studiraš, da li daješ ispite koje si planirao? Mali broj ljudi redovno uči. I ne treba sebi da postavljaš pitanje da li je nešto normalno, nego, pre svega, zašto nisi seo da učiš. Postoje realni faktori, a to je da je nešto dosadno. Tu ne postoji nikakva psihološka barijera koja te radi iznutra, nego jednostavno, sedneš i odelješ ili ne. Posledice u obe varijante su jasne. Mislim, ima mnogo potencijalnih uzroka. Recimo, ometajući faktor može da bude ako si uljuljkan egzistencijalno. Može faktor da bude ako te roditelji smaraju. Može da bude to što te pritiskaju određene društvene koncencije. Problem moraš sam da identifikuješ, tj. da nađeš njegov uzrok. Nekad je on dubok, nekad plitak, ali odmah da ti kažem ovo, ako ne radiš, nećeš položiti ispit (regularnim putem) koji god uzrok bio.

[Doolio]

Mislim da je mene poceo ego gadno da zajebava... Stalno razmisljam i premisljam se oko svakakvih gluposti, tipa bas mi se jede nesto slano, a imam pored sebe onu grickalicu mexicorn koju gotivim, medjutim ja kao necu ipak sada da jedem jer nista ne radim, nego cu je jesti dok budem gledao nesto na tv-u, recimo dok budem kulirao uz Big Beng THeory. Onda dodje BBT ja kao ma necu, sada mi se ne jede toliko, a i uskoro ce vecera, bolje da ostavim i jedem za vikend uz tekmu Liverpul - Mancester. Proslo jebene 2 nedelje meni to sranje i dalje stoji ovde pored, a milion puta mi se jelo :)

Banalan primer, ali poceo sam tako za sve, pogotovo sto se ucenja tice. Jbt razmisljam o ucenju 10 puta vise nego sto stvarno ucim, te tripujem kako moram poceti tacno kada krece novi sat (10:00 ili 11:00), pa onda brojim sate koliko treba da ucim, pa kada da pijem kafu da mi ne padne koncetracija, pa kada da roknem nesto slatko, kada da izadjem napolje i provozam bajs, kada da jedem itd

A zapravo nista od toga ne uradim kako treba, a najgore sto na kraju jebeno nista ne naucim zato sto ne ucim posteno ni sat vremena a da ne razmisljam tako o milion stvari... Ili je sve to normalno? :)

Ово је онај излизан трип где ће ти и псиџа и гуру и свештеник рећи једно исто, а то је - живи у садашњости и не сери

Или, процес је исто важан колико и циљ.

Другим речима, ти оћеш да добијеш инстант гратификацију, а гратификацијом сматраш само нешто ''у будућности'' што никад неће доћи јер и кад дође та будућност, она више није будућност. Тј. будућност не постоји, осим календарски, кад нешто организујеш и планираш. И онда блејиш у лимбу и премишљаш и вртиш сценарија, а то је све го курац.

Дакле, пребаци гратификацију на сам процес или бар, за почетак, на мање кораке, и мање се просеравај:) А онда ће лењост сама да оде, јер теби лењост проистиче из неодлучности и жеље за инстант гратификацијом, која је одлика нерада и незрелости. А одложена гратификација је одлика зрелости. Мислим, нема ту неког рецепта осим самог чињења. Седи учи и не знам, бацај пеглу над књигом тих два сата, али издржи и то је то, следећи пут ће да буде боље. А кад кренеш да верглаш сценарија, прекини то нечим. То је непродуктивни дејдриминг транс који не ваља јер ако га пустиш, он пусти корење и онда можеш тако и десет сати дневно да зомбираш кроз пет година.

Дакле, кад радиш нешто, ради ТО и ништа више. Значи, ако играш баскет, немој у глави да идеш на летовање, ако учиш, немој у глави да се расправљаш са ортаком ко је крив, ако гледаш филм, немој да планираш распоред учења. Јесте, тебе его кара, тј. конкретније ум те кара, а ум је добар слуга, али лош господар. Значи, мораш да радиш на томе да ум престане да господари тобом, тј. да ти управљаш њиме. Значи, ако сад играмо баскет, играмо баскет и ум је у тој функцији и тачка. И јебига, све се то постиже чињењем и трудом, нема сад неког рецепта преко ноћи.

А ум те кара јер си шизоидан лик (страшан израз, али он заправо описује управо оно што сам описао и ништа страшно - лупам, ја сам исто шизоидан). Значи да имаш невољне менталне процесе и то треба да се преокрене јер ментални процеси треба да буду вољни (притом не мислим на процесе типа ''сврби ме па сам се почешо'' него на те акције типа ''блејим са ортаком, а мозак ми је сутра на испиту'').

Још једно питање. :) Да ли би могао да нам предочиш у скраћеној верзији ток једне сеансе, како тече разговор између псиџе и неуротичара, на пример? Представа коју вероватно већина нас има је нека из филмова, па не знам колико је то блиско реалности. Да ли је то најчешће у форми дијалога, да се задобије поверење пацијента, или се тражи од њега да прича о одређеној ствари, док га овај анализира (што је, верујем, далеко непријатније пацијенту)?

Све зависи од псиџе. Међутим, генерална пракса је срање (генерална као - доминантна) и ја верујем (а кад кажем верујем, преведи као ''једино признајем'':) ) један микс који захтева гомилу ствари које су анатемисане у фенси псиџа круговима. Ако скренемо у млаћење пара и логику ''ако те излечим, ко ће да ми даје паре'', добијамо још један левел посматрања владајуће праксе. Тако да на твоје питање постоји безброј одговора.

Класична сеанса (која курцу не ваља) је тако да ти одеш ту у гајбу/канцеларију (али чешће гајбу, јер је нормалније), седнеш лепо и ви кењате 45 минута. И то је говно, јер док окачиш капут, то је већ пола сата, а не 45 минута. Исто тако, класична пракса је у строгом фазону незближавања с пацијентом, док сам ја не за зближавање, него за ГИЊЕЊЕ са пацијентом. Но, небитно, да се не расплињујем сад, уопштено и заједничко за све би био неки генерални трип:

прво питаш лика што је дошо. Дакле, тражиш од њега да дефинише проблем. Обично он долази са трипом ''немам појма'' или ''није ми добро'', а ти га наводиш, скрећеш и катализујеш конкретизацију. Битан моменат је да ЈЕДИНО он може себи да помогне и једино он може да деливерује инфо. И то је главни трип. Дакле, лик дође, каже ''није ми добро'', ти га смараш ''шта тачно? на који начин? како то мислиш? опиши'' итд. Онда дођете до нечега, онда се иде даље и пацијент се отвара правим питањима на прави начин и у право време, у исто време треба да га открављујеш да ти каже трипове које не сме ни себи. Зато је рецимо битно да сеанса ''траје колко траје''. Рецимо, ако треба да седиш 15 сати у цугу да би се лик исцрпео и крено да сипа инфо који је затворен, седи толко сати, ко те јебе кад си одлучио да радиш тај посо. Оно, кад видиш рупу, не пушташ него бијеш до краја.

У целом том процесу, пацијенту се само помаже да дође до решења и да га примењује, ти си, симплификовано, лик који нон стоп смара са ''а што'' и томе слично.

Лупам, да рецимо блејиш са оном рибом са дп сексом, и да сте дошли до трипа да сте сконтали шта је било и да је она у фазону сјебана јер је курва итд. то би ишло нешто типа овако:

-ја сам курва

-што?

-зато што сам се јебала са два лика

-па?

-па то је лоше

-што?

-па... не знам

-па ако је лоше, ваљда има разлог јебига

-па, зато што је.... лоше?

итд. док на крају твојим кратким интервенцијама њу саму наведеш на аргументацију да заправо прави срање ни од чега.

I duljo, ako bi mogao da objasnis razliku izmedju psihoterapije i rebta.

Па не знам сад о ребту конкретно толико да бих вотовао, али ребт јесте психотерапија, тј. једна грана, практично-теоријска. Мислим, спада у психотерапију.

Генерално, ако се добро сад сећам, своди се на трип да људи себе гуше тим суперего триповима који су нефлексибилни и онда стварају себи притисак и смор јер нису ап ту стандард, а који је често лол.

[Corey]

А ум те кара јер си шизоидан лик (страшан израз, али он заправо описује управо оно што сам описао и ништа страшно - лупам, ја сам исто шизоидан). Значи да имаш невољне менталне процесе и то треба да се преокрене јер ментални процеси треба да буду вољни (притом не мислим на процесе типа ''сврби ме па сам се почешо'' него на те акције типа ''блејим са ортаком, а мозак ми је сутра на испиту'').

На који начин/е би врхунска псиџа вршила дисциплину ума? Без источних примеса, већ ме интересује чист психолошки приступ.

[Doolio]

Па он је заправо близак источном приступу у том хај енд трипу, да се тако изразим. Ишло би се на форсирање немарења у том контексту и разграђивање лоших социјализационих елемената и наредби, указивало би се (оним логичким триповима типа ''што?'' и ''објасни зашто је то нелогично'' итд) на несврсисходност робовања уму.

Већ сам причао да хај енд псиџа ликови у некој највишој инстанци и немају другачији приступ у односу на те источне ликове у суштини. Дакле, идење у неум, медитативне вежбе, немарење, садашњи тренутак, додир са својим бићем, комуникација са емоцијама итд. То се све ради у психолошкој пракси и теорији (која ваља). Ако две, условно речено, науке, изучавају исту ствар, оне ће ићи у истом смеру, ако иду према истини. Само што ће ти, рецимо код медитације и покушаја неумног блејања, западни хај енд психолог причати ''фокусирај се на мали прст на нози'' или ''замисли да силазиш мердевинама у себе'', а источни лик нешто типа ''уђи у трећу чакру''.

Другим речима, на том нивоу, разлике су козметичке природе, културолошке.

За разлику од источних трипова, објаснила би се механика лоших цимања, па би човек, са том свешћу, другачије прилазио ситуацијама (оно, објасниш неком механизам зашто те кева толико нервира, а ти онда кад кева крене да кевује, лепо свесно кажеш ''аха, то је сад оно'' и не реагујеш ко болид). Међутим, то је корак који неки и прескачу и иду на ''коначно решење свега'', а то је ривајеровање целог психомеханизма, а онда се конкретни проблеми реше сами од себе - што би опет покушао и неки будиста да ти уради.

Међутим, ето то би била нека разлика, западњаци воле да дефинишу и ситније конкретније трипове, док се источњаци не баве тиме. Па ће тако западни псиџа да ти објасни зашто баш ти волиш да идеш баш туда кад се враћаш из школе и то баш том страном улице, а источни лик ће да иде у покушај да ти реши све одједном, оно ''ако средим тебе целог, средиће се сам тај трип са улицом''. Али имаш западне ликове који то исто раде.

Човек хоће да буде човек, иако су га учили погрешно, тако да он једва чека да га ти ''избациш из матрикса'', а на псиџи као на ауторитету је да то катализује. Самим тим што је псиџа ауторитет и што идеш код њега са ''овај лик зна те ствари'' трипом, помаже доста.

[Ребел]

Исто тако, класична пракса је у строгом фазону незближавања с пацијентом, док сам ја не за зближавање, него за ГИЊЕЊЕ са пацијентом.

У идеалним околностима, ово би било изводљиво, ал само у случају да псиџа има функцију анђела чувара, тј. један псиџа на једног човека. Пошто то није случај, ово може произвести само проблеме. Ево зашто: људи који преломе да се обрате психологу или психијатру, су веома несигурни и вероватно већ на ивици безнађа, јер не знају шта даље (јер се код нас идење код псиџе доживљава као нешто страшно). Једном када поклоне поерење психијатру, а поготово ако виде и конкретне помаке набоље, ти људи би били у стању да неперестано гуше тог човека, до најбаналнијих ситница. Медицинска психологија такође има овај трип незближавања с пацијентом, јер пацијент несвесно има трип да је његов живот у лекаровим рукама и, када би му лекар био доступан у сваком моменту, почео би да га дави ненормално. Нису сви пацијенти такви, али ово је једноставно мера предострожности, која је вероватно ушла у праксу, јер је био значајан проценат болесника који даве лекаре.

Имам пример ортака, којем је цело друштво хтело да помогне, након неколико раскида и мирења с истом рибом. Лик је смарао, људи су полако почели да га избегавају, ја сам се стварно максимално трудио до краја да му будем при руци, да слушам и посаветујем. Углавном, он је почео стално да прича о њој, али буквално УВЕК, у фазону

Брате, си гледо Бајерн синоћ?

Ма јесам....него каже она мени.....

У почетку смо мислили да ће проћи, а затим су се код њега показале и друге невероватне ствари. Почео је да сплеткари да оговара и свађа људе, јер нас је све одједном видео као неку опасност. Одговорност никад није преузео, а за раскиде је увек крива нека друга околност или чак и особа. Почео је да се пројектује и кад год би му било ко указао да у нечему већ стварно претерује, он би буквално, попут малог детета рекао да то ради та особа, која му скреће пажњу. Ал не у смислу, да као дете импулсивно одговори "ти нешто, нешто", него он одмах пребаци да то што он ради, заправо ради та друга особа и мртав озбиљан понови ситуацију у којој је он урадио нешто лоше, само је мало измени. Невероватно.

Једном сам успео да их помирим, тако што сам буквално њу убедио да он и није тако лош и да ствари које му замера нису страшне, да би он, након следећег раскида истриповао да се ја ложим на њу (инб4 спр?) и да сам све то плански радио да их раставим?!?! То је на крају отишло до те мере да га је риба и дефинитивно оставила, а он цело друштво оптужио да се од старта уротило против њихове среће, а другарицу, која их је упознала, је исто нешто измрачио најстрашније. Има још безброј ствари, ал ми је мука била и ово да напишем. Епилог је, у сваком случају, да је буквално са сваким успео да направи толико срање, да су га сви један по један, одјебавали и сад буквално више није део друштва, мислим да се ни са ким и не дружи. Једноставно је тип, који када пада, вуче све друге са собом. Не знам шта би њему псиџа могао да помогне, али ако би развио с њим пријатељски однос и био му доступан, не би могао да живи од њега - јер је лик паразит, енергетски вампир ил штагод, буквално би уништио лекара.

Сад замисли псиџу који ради са 3 оваква случаја, па тај би после врло кратког рока и сам пролупао.

[Doolio]

Да, али ако псиџа зна шта ради, нема тога. Просто, сродиш се са пацијентом и кад га решиш, ''отераш га из гнезда''. У ствари, не мораш да га тераш јер он сам оде. Знам једног псиџу који управо тако ради, оно, једном је седео с ликом од десет увече до подне сутра и те форе. Кум је четрдесеторици парова итд.

Људи САМИ оду, прекину терапију. Као што сам одеш од родитеља рецимо. Остану они пријатељи, дођу на раџу једном годишње или чешће/ређе, али то је то.

Ако људи остану да се држе за псиџу, он није урадио посао како треба јер их није излечио него их је само навикао да долазе код њега и да им он олакшава трип. Псиџа не треба да ти олакша трип, него да те научи да пецаш, да се тако изразим.

Рецимо, пример лошег псиџе је она риба из Сопраноса. Њихов однос се заснива на томе да он одради милион срања, оде код ње, онда они тако серуцкају и њему буде лакше, он опет оде, прави срања, опет дође и тако до краја свемира. То псиџа не ради, то ради мама.

Псиџа који зна шта ради би тог твог ортака направио у човека и то је то, твој ортак би сам одлепршао да прца около, не би се клингово за псиџу. Ако псиџа не зна да ради свој посо, онда би најебо. Али ти кад си псиџа (добар), ти по куцању на врата сконташ пола трипова. И имаш право да одбијеш лика. Наравно, ''45 минута'' лик капиталиста:) неће одбити никог, поготово не неког коме може да цеди кеш заувек, али не причамо о томе.

Исто тако, постоје ствари око којих се не вреди бактати, мада мислим да тај твој ортак не спада у ту групацију, просто зато што је млад и што је његов проблем мање више један од стандардних фејловања да се коупује са ситуацијом. Која је опет стресна за млад организам и тако даље и тако ближе.

Рецимо, овај лик што га стално помињем (као једини зен псиџа лик кога знам и као једини лик који има своју кастом шок терапију којом шаље људе у лајф после 5-15 блеја) не прима тзв. ''вечите мастурбаторе'' који имају преко 35 дина. Оно, каже лепо ''могу да вам препоручим колегу, али нећу да вам узимам паре'' јер је то, иако не звучи страшно, један од најнеповратнијих трипова:)

А дефинисаћу шта је вечити мастурбатор у неком од наредних постова:)

[Ребел]

Па овај лик има 30 година и на путу је да то постане. :)

[Doolio]

Добро, вечити мастурбатор не подразумева само да ''вечно дркаш'', то је само термин:)

Оно, рецимо, невин лик од 35 година може и не мора бити вечити мастурбатор, као и лик који није невин. Поента је у концепту и учесталости фаповања. Образложићу вечерас ако стигнем ме не буде мрзело, ако не, онда сјутра:)

[f4ts0]

А дефинисаћу шта је вечити мастурбатор у неком од наредних постова:)

FU DULJO!

[Doolio]

Добро ево саћу:)

[f4ts0]

vise sam ciljao na to da me ne razotkrijes :)

[Corey]

Па он је заправо близак источном приступу у том хај енд трипу, да се тако изразим. Ишло би се на форсирање немарења у том контексту и разграђивање лоших социјализационих елемената и наредби, указивало би се (оним логичким триповима типа ''што?'' и ''објасни зашто је то нелогично'' итд) на несврсисходност робовања уму.

Већ сам причао да хај енд псиџа ликови у некој највишој инстанци и немају другачији приступ у односу на те источне ликове у суштини. Дакле, идење у неум, медитативне вежбе, немарење, садашњи тренутак, додир са својим бићем, комуникација са емоцијама итд. То се све ради у психолошкој пракси и теорији (која ваља). Ако две, условно речено, науке, изучавају исту ствар, оне ће ићи у истом смеру, ако иду према истини. Само што ће ти, рецимо код медитације и покушаја неумног блејања, западни хај енд психолог причати ''фокусирај се на мали прст на нози'' или ''замисли да силазиш мердевинама у себе'', а источни лик нешто типа ''уђи у трећу чакру''.

Другим речима, на том нивоу, разлике су козметичке природе, културолошке.

Јасно ми је да се на том нивоу формира ушће, а потом настављају даље као један ток. Међутим, мене интересује шта би конкретно, какву праксу препоручивао психолог тог калибра, а да то није медитативна пракса, сада сам конкретнији, па и јаснији надам се.

Узгред, батица са истока који је оне класе као тај зен-психолог, неће те саветовати да радиш са чакрама : ) то је као да те инструктор падобранства подучава особинама авиона из кога искачеш, корисно и лепо је то знати, али то није ствар на коју треба усмерити пажњу.

За разлику од источних трипова, објаснила би се механика лоших цимања, па би човек, са том свешћу, другачије прилазио ситуацијама (оно, објасниш неком механизам зашто те кева толико нервира, а ти онда кад кева крене да кевује, лепо свесно кажеш ''аха, то је сад оно'' и не реагујеш ко болид). Међутим, то је корак који неки и прескачу и иду на ''коначно решење свега'', а то је ривајеровање целог психомеханизма, а онда се конкретни проблеми реше сами од себе - што би опет покушао и неки будиста да ти уради.

Међутим, ето то би била нека разлика, западњаци воле да дефинишу и ситније конкретније трипове, док се источњаци не баве тиме. Па ће тако западни псиџа да ти објасни зашто баш ти волиш да идеш баш туда кад се враћаш из школе и то баш том страном улице, а источни лик ће да иде у покушај да ти реши све одједном, оно ''ако средим тебе целог, средиће се сам тај трип са улицом''. Али имаш западне ликове који то исто раде..

Мхм, ово је јасно. Пречишћавањем извора, чистиш и изливе. О тежини, практичности и висини овог подухвата не морамо трошити време. Барем не преко форума.