Pričajte šta ste gledali u poslednje vreme

[cali]

Robot Jox je isto dobar primer, čiji je scenario potpisao čuveni sf pisac Joe Haldeman. On je imao viziju ozbiljnog dystopian filma, režiser je hteo dečiji akcioni film, i na kraju su morali da napravi kompromis koji je iznedrio prilično prosečan film.

[~JungleBoY~]

hm, i concur, no zapitao bih se ovako naglas da l' mozda, s vremena na vreme, neko od njih zeli da napravi neku zajebanciju, cisto da proba?

poenta stoji, ne sporim to uopste, samo mozda nije uvek sve bas crno-belo, tipa gondri i green hornet, koji je meni bio sjajna zajebancija, a sumnjam da seth rogen nije mogao i sam to da izrezira (da je hteo), ovako mi se cinilo da su se prosto nasli jer im se radilo nesto silly u kvazi B-produkciji.

@g a sisaj ga matori, ne trebaju mi smajliji :D mozda sam i preosetljiv, i to sto kazes, ne bismo imali problema irl sigurno, mada mi i dalje idu na kurac takvi postovi, jebaga

Edited January 27, 2012 by Mr. Nobody

[G!!!]

godinama u nazad gleda se valjda ko producira film pa tek onda ko rezira :)

mr.nobody samo zamisli da je forum jedan rpg i sve ce ti biti lakse :D

[cali]

Late Night Shopping

Dobar slice-of-life film o grupi ljudi koja se svaku noć posle posla nalazi u lokalnom pabu.

[nikita_]

Gledao sam 80% tog filma na TV-u pre godinu dve, skroz simpatican :)

[Guest]

finčer :D

[Pipboy]

godinama u nazad gleda se valjda ko producira film pa tek onda ko rezira :)

Nije to sporno, već činjenica da je dotični i napisao skrnavi scenario za In Time, a to niko ne bi mogao da izvuče u dobar film.

[Guest]

pa da, kapiram da je tu stijin kofer para odradio posao. inače ne bi igrao džastin timberlejk :D

[G!!!]

jes taj film govno realno, al ucinilo mi se da sam video napredak dzastina kao glumca... mozda je bi cgi :)

[Pipboy]

KIDNAPPED

Madre Dios, kakav film! Klasična priča o upadu u kuću, pljački i maltretu ukućana obogaćena je neverovatnom režijom i radom kamere koja većinu scena snima iz jednog dugačkog kadra ispunjenog dodatnim promenama perspektive i aktivnostima (zapravo, ceo film je iscepkan na desetak ovakvih segmenata). Pred poslednju trećinu polako počinje da se izduvava tenzija i da klizi ka standardnim dometima žanra, i onda BAM! Em je režiser u finalu sam sebe nadmašio u tehničkom smislu (dva dugačka kadra koji se odvijaju istovremeno i stapaju u jedan, omg kako je snimljeno), em su sve brutalitije pažljivo čuvali za kraj.

Najveća ironija od svega je što je film direktno poslužio kao inspiracija za nedotupavni Trespass sa Nikolas Kejdžom i Nikol Kidman, koji nikad ne bi imao muda da bude 20% ovog filma.

[Doolio]

Одгледо сам limits of control и мени оно уопште није ''уметност против корпорација'' трип већ лични развој. Ако неко оће (Кори?) да елаборирам, радо ћу то учинити:)

[Corey]

Shoot nigga : )  оставио сам и ја своје тумачење после Никитиног поста, баци поглед ако ниси видео. 

[Doolio]

Ај ми линкуј то пошто не знам о којим постовима говориш:)

Па ево вако, нећу да кажем да нема глобалног корпоративног трипа, али мислим да је он секундаран, тј. да је један од лејера тј. да је само резултат овог главног трипа. За главни трип сматрам лични развој и ''незен'' трип модерног човека. И на том путу се нашао наш јуноша.

''Американац'' представља его, као отелотворење тог наметнутог, западњачког, вештачког трипа, филинга и осећања вредности. Главни јунак (зовем га главни јунак јер контам филм заправо као еп - а епови су, као што знамо, архетипно приказани упути за психолошко сазревање појединца) треба да рокне свој его, али да би дошао до тога, мора да прође кроз разна искуства која га ослобађају, што се у филму чини интеракцијом између ликова и сусретима главног јунака са уметношћу (између осталог - рецимо, сусрет са оном рибом која оће да се јебе није уметност, али јесте нешто чему главни лик одбија да се преда јер је превише егоичан, ригидан и его му ради триста на сат).

Он је кроз цео филм у канџама ега, дакле, има ригидна правила, има ригидне навике (како увек исто савија сако кад уђе у собу, носи фул одела, не воли мобилне, не јебе док ради, пије искључиво две кафе, сујетан је итд.), неповерљив је, ћутљив, ''зајебан''. Међутим, поседује нешто што остали егоични људи махом не поседују, а то је воља за променом и констатација да то треба да се одради и зато се и упушта на ''пут без повратка''.

Први пут се насмеје када посматра оне фламенко ликове, а то је због синтезе неколико елемената у којима се може директно уживати, што значи да его није присутан. И тај осећај је ослобађајући и блажен и зато се он први пут смеје и тапше и први пут се види да је пробијена та нека његова ригидност. Елементи су музика, игра, певање, визуелни трип, као и најважнији елемент - директна порука како онај ко мисли да је већи од других треба да оде на гробље и да види шта је заправо реалност. Од тада, његов пут је зацртан и он иде ка просветљењу сигурним корацима, иако се у том тренутку само тренутно ослободио ега.

Его је зајебан противник, не само што је јако моћан (може да рокне или онеспособи саучеснике главног јунака), он је такође и свеприсутан и нон стоп надгледа (хеликоптер). Међутим, ако му се приђе на кварњака, он се врло лако распада пошто је неспреман за одбрану (главни јунак је то урадио тако што је просто добијао упуте и шифре од различитих људи на различитим местима и на крају је без сумње ега улетео на мала врата у његов хедквортерс). Када се его суочи са истином без могућности грађења одбране, врло лако га је задавити, што је главни јунак и урадио.

Наш јуноша после тога доживљава трансформацију, ''чита'' празан папир из последње кутије шибица и не хаса га, већ га просто пушта да буде папир и боле га курац. Онда одлази и гледа у празно платно исто тако дозвољавајући му да буде то што јесте без неких ''царево ново одело'' трипова јер је то отишло са егом. Најзад, он одбацује своју ''его одећу'' и облачи се у лежерну трешу и ''одлази у сутон''. И то је то.

Приметићемо такође да је его матор и ригидан чичица коме је опала коса, али он не прихвата ништа осим онога што важи за ''објективну реалност'', па тако има и тупе који, гле чуда, држи на лобањи која га подсећа на пролазност и смртност - оно чега се его највише боји и што га у исто време спречава да допусти свом ''домаћину'' да се одлепи и да просто живи живот. Јер живот представља смрт ега, а его то никако неће дозволити. Како? Тако што нон стоп подсећа домаћина да је смрт евидентна и паралишућа, шаљући поруку да се треба свега пазити и да треба просто преживљавати, јер его се састоји од времена и страха од смрти.

Још пар набацаних ствари, падају ми на памет рандомли:

-деца. Деца су, као што знамо, још увек неупрљана егом и тако посматрају свет. Зато му група деце дође са трипом ''јеси ти амерички гангстер?'', игра речима, пошто је его представљен као ''американац''. Деца су видела ту егоичност у главном јунаку и зато га то питају. Главни јунак одговара да то није истина (као што ће сваки егоични лик то да каже за себе). Даље, клинац који блеји на зидићу покаже хелиш и каже ''американац'', дакле опет дете примећује его. Овај клинац се може схватити као тај део личности главног јунака који поседује потребну перцепцију да скрене пажњу на такве ствари. Наравно, заправо су сви ликови са којима јунак интерагује само различити аспекти главног јунака који покушавају да се пробију кроз оклоп ега, а којима главни јунак, све до просветљења, одбија блискост.

-дијалози. Дијалози су јако добри понекад, понекад су ту да би се причало. Понекад је суштина исказана јако просто и функционално. Рецимо, када гола риба оће да се јебе, а лик неће, то је савршен разговор. Она представља спонтану страну главног јунака што се тиче секса и страсти, а коју је он, као и многе друге, потпуно блокирао егом. Она га дочекује са утоком, али је он врло лако разоружава јер је его у потпуној контроли (АЛИ КОНТРОЛА ИМА ГРАНИЦЕ ОЛОЛ СИ ВОТ АЈ ДИД ДЕР). Она не конта зашто овај неће да је јебе (да ослободи тај природни аспект своје личности) и пита га ''јел тис е свиђа моје дупе'' или тако нешто, сасвим логично питање за неког ко није егоичан. Одговор може бити само ''не'' и то је океј, међутим, егоичан човек је ригидан и он може да готиви то дупе, а да га не јебе, што госпођица, као неегоична творевина, не схвата. И зато поставља то просто питање. Јуноша одговара са ''да'', на шта добија зачуђено ''втф шта, не волиш секс'', на шта опет узвраћа са ригидним ''не јебем док радим''. Мисија пропала, его је сувише јак и они завршавају шизоидно одвојени, а опет близу у једном односу без страсти и спонтаности и са једним огромним зидом између њих. Појава код шизоидних и аутистичних људи (што су у ствари болести превеликог ега - ега ван икакве контроле лолол опет контрола лол) где су одвојени од емоција, физичког тела, околине итд.

[Corey]

http://forum.klanrur.rs/index.php?showtopic=234919597&view=findpost&p=1833170

Фантастична анализа.

Ти си га(филм) скапирао као његов лични развој, а ја више као моћ особе која је убила его, то је била моја почетна премиса. Сада видим, читајући опет своју анализу, а и твоје тумачење да сам погрешио у њој, просветљена индивидуа нема искушење које је јунак добио(ако је уопште имао ускушење) приликом сусрета са голом девојком. Плус, цео његов трип са ригидношћу сам посматрао као дисциплинованост, а не окове које намеће его. Много добра анализа филма, улепшао си ми вече : )

 

[Doolio]

Е, додао сам још неке мрвице у спојлер у прошлом посту, ај овери и то:)

И опет не видим линк, ај пејстуј ми у спојлер ил нешто плиз.

На ово твоје:

Екстра што ти се свиђа мој поглед:)

Па, у суштини, и ја сам скапирао филм као причу о лику који је рокно его, мислим, то је урадио кроз лични развој, тј. интеракцију са разним неегоичним аспектима своје личности које су му дале потребне упуте и инфо. Голу девојку сам дописао у прошлом посту, јебига, едитово сам пост мислећи да неће нико улетети у међувремену на топик. У сваком случају, доста свог трипа сам појаснио са додатим триповима за децу и голу рибу. Зашто видим филм тако како видим и како видим остале ликове у филму. Заправо мени та риба није искушење већ, као што сам написао, позитиван трип, коме он не да да приђе јер је окован егом.

[Corey]

Савршено си појаснио, и без каснијих додатака који додатно улепшавају приказ.

Колико поштовање Џармуш тренутно има код мене, нећу скидати његове филмове неко време да се малко охладим : ))

Ево c/p, лоше нешто форум линкује ка постовима.

Цео филм је одрађен без коришћења холивудске телепортације са једне локације на другу, па пратимо његов безлични пут у целини, од почетне до крајње дестинације. Садашњи тренутак. Гледамо га како вежба Таи чи чуан, који завршава будистичким поздравом, а док хода улицама вежба медитацију на покрете. Креће се по најбаналнијој реалности као монах.

Видимо да му одласци у галерију пружају мали али довољан увид у будућност, следећи корак ка испуњењу задатка. Негде на почетку добија велико искушење, вероватно тест да ли је достојан висини задатка, голу девојку на свом кревету која га провоцира на секс. Две ноћи је лежао поред ње без недозвољеног контакта, она гола, он обучен као свако вече. Међутим, десила се једна занимљива ствар након прве вечери, мислим да га је мало надражила, и зато се први и једини пут десило то, да на слици види нешто што је већ искусио, поглед на град, и то је била обична фотографија а не уметничка слика. Зато га увече гледамо како искушава две крајности ноћног провода, један елегантни, у мирној и опуштеној атмосфери, а затим одлазак у клуб, оба пута испред себе држи пуну криглу пива коју не пије. Сутрадан се враћа у нормалу и успешно наставља пут. Следећи сусрет са истом девојком је пред сам чин извршења задатка, као финални тест, који без презнојавња надилази и то је симболично представљено њеном смрћу(ако сам добро уочио лежала је мртва на кревету), јер исто се десило и са његовом пожудом.

На крају видимо како је реализам у филму такође у функцији решења, главни актер реалност својом имагинацијом разбија у парампарчад, он је остварена индивидуа, за њега стварност није субјективна као за остале, он користи субјективитет да је мења по вољи, други су робови реалности коју стварају. Не треба да пролази кроз физичку смрт како би то скапирао, "умро" је за живота и ту се граница брише. Сама суштина филма је дата одмах на почетку у разговору на аеродрому, и на самом крају.

"Use your imagination and your skills. Everything is subjective. He who think he's bigger than the rest, must go to the cemetery *. There he will see what life really is. It's a handful of dust." Да се заиста ради о борби против манипулације перцепције, лако се да закључити по последњем дијалогу:

Злоћа: You people don't understand...а fucking thing about how the world really works.

Тихи чика: I understand. But I understand subjectively.

З: That's fucking nonsense. Your sick minds have been polluted with crap. Your music, movies, science. Fucking bohemians on hallucinogenic drugs. All that shit has poisoned you. And it has nothing to do with the real world. And I suppose you believe that by eliminating me... you will eliminate control over some fucking artificial reality. **

ТЧ: Reality is arbitrary.

З: Fuck you.

* Не види целину исправно и њене делове као међусобно једнаке, и подједнако битне.

** То јест, решење није у пуком физичком уклањању препреке.

[Doolio]

Искрен да будем, ја сам прилично тупав понекад за анализу, али мислим да ме је ово усрало из простог разлога што нисам знао ништа о филму и онда сам га само гледао онако скроз отворено. И онда ми се полако како сам гледао, наметао трип (а потпомогнут режијом која је чудна и баца јако чудан фокус на особе које му дају упуте) да је заправо све што се дешава - главни јунак. И онда је лако убацити делиће у слагалицу јер ако си у фазону да су и гола риба и злоћа на крају и сви остали заправо аспекти главног јунака и да филм просто приказује једну особу метафорички, онда све почиње да има до јаја смисла и све се уклапа.

Иначе, кажем, углавном сам тупав за то и ово ме је усрало, знајући своју моћ перцепције филмских трипова, добро је што нисам реко нешто типа ''лол зајебане црње унајмљују зјебаног црњу да убије неког зајебаног бељу'' или тако нешто:)

[nikita_]

Ja imam problem da pisem WoT-ove tako da cu pokusati da budem sto vise jasan :D

Ja likove nisam shvatio kao 'osobe' vec svakog kao lika (sem Bill Mureya) kao ljudsku zelju za radoznalost/umetnost/nauku koja ce pomoci coveku da se 'probudi' iz jednog svakodnevnog zivota. Glavni crnja je 'covek' koji je na misji da se oslobodi od nepotrebnih stvari u zivotu. Odela mu se menjaju savrseno uz scenografiju, kamuflaza da moze da radi na miru, polako bez zurbe. Bill Murray pre nego sto ga ovaj zadavi zicom od gitare kuje njega (sve koje koriste halucinogene droge, slusaju muziku, itd) i njegovu realnost. Takodje kad ga bita kako je usao on mu odgovara sa Imagination iliti kreativnost.

Sad zurim mozda cu editovati kasnije post, ne volim ozbiljno da diskutuje preko foruma, volim samo da attention whorujem

Edited January 28, 2012 by nikita_

[nickwood]

The Guard, super je :)

[cali]

Anonymous

Veoma zanimljiv britanski film koji se poigrava teorijom da je Vilijam Šekspir bio samo marioneta u političkim igrama plemstva, i da je dobio gotove komade od engleskog plemića koji nije smeo da se kompromituje objavljivanjem pod sopstvenim imenom.

Naravno, film je suviše dramatizovan da bi se uzeo kao ozbiljna alternativa istorije, ali odlično snimljen i ima dovoljno istinitih detalja da zagolica maštu.

[Ramirez]

druga stvar koju sam skapirao je da je žanr komedije ponovo hijackovan, ovog puta od strane najmlađe ekipe - rogena i hila, što me užasava, ne znam ko mi je istiji u svim ulogama od njih dvojce, debeo ili deblji

Isti momenat i ovde. Bezveze...

JOHNNY ENGLISH REBORN

Kao ne bas veliki fan Mr Bina, a ovaj serijal deluje kao miks Bina i Bonda, uz prstohvat Pink Pantera, moram priznati da me je iskreno nasmejao. Na momente predvidiv kao predstavnik zanra, na momente ingeniozan i to usuprot parodiji. Preporuka za kad budete raspolozeni za malo smeha!

[Lucky]

Ja sam odgledao ovo :)

FEWDIO Horror: The Laundromat

Ceo kanal inače ima prilično zanimljive "radove" :)

[brue]

the rum diary

Dobra ekipa, film je ok, mada sam ga gledao na preskoke pa mi je to ubilo potpuni ugodjaj.

[Pipboy]

Nisam ljubitelj postera gde je samo glavudža glavnog lika na sred srede, ali ovaj za Rum Diary mi je baš odličan, verovatno zbog kolorita i tog tropikal izgleda.

[Eternall]

Why is the rum gone?