elem, procitao sam...
ovako. sto se tice aviona Republic P-47 Thunderbolt ima isti princip napada kao i njegov nasldnik A-10A Thunderbolt II: izabere startnu poziciju za napad, usmeri se ka cilju, ispali sta ima i produzi dalje bez vracanja na cilj vec nazad u bazu. ako nesto pogodi utoliko bolje. manevarske sposobnosti lovca-bombardera P-47 (svih verzija) bila je jako losa. ono sto mu je islo u korist je snazan zvezdasti motor koji je postojao pre nego sto je Thunderbolt dizajniran. prednost tog motora je sto je mogao i da pruzi bolju zastitu za pilote prilikom ceonog napada na drugog lovca i mogli su da trpe vise pogodaka, medjutim, zvezdasti motori su imali drugi veliki problem: veliki otpor vazduha. taj problem je najbolje resio kostruktor Lavockin kada je izasao iz biroa LaGG i poceo samostalno da radi na lovcu La-5, naslednika LaGG-3 (lakovani leteci kovceg sto je kojot pomenuo, prvi model je LaGG-1), zapravo on je na zmaj aviona LaGG-3 stavio umesto rednog zvezdasti motor i promenio naoruzanje. spiner (glava elise) ostao je masivan i stavljene su lopatice iza spinera koje su imale ulogu da povecaju aerodinamiku i ujedno da dodatno hlade motor. umesto petocevnog naoruzanja razlicitih kalibara koju je imala prva serija LaGG-3 La-5 je je imao samo dve, tacnije dva topa od 20mm. naredne serije LaGG-3 tacnije serija oznacena kao 33 i 66 imale su manje naoruzanja i samim tim avionu su nosili i manje municije sto je dosta olaksalo letelicu, i tobili su i jace motore. ni prva serija LaGG-3 u sustini nisu bili losi avioni u tom trenutku, najveci problem je bio u slaboj obuci pilota. bilo je nekoliko aseva na LaGGovima, od toga cak i jedan japanski i jedan finski. taj je bio vizuelno interesantan posto je umesto petokraka imao plave svastike. posle La-5 pojavio se La-5F, zatim La-5FN koji su koristili i nemci kada su ih zarobljavali. interesantno je i fa je u jednom trenutku LaGG-3 bio prepravljen u jurisnika kada su mu kroz blok motora postavili top (ako se dobro secam) od 37mm i dobio je sufiks IT (istrebitel tenkov). problem je bio u povratnom trzaju sto ga je cinilo veoma nepreciznim na rafalima vecim od 5 granata. posle serija La-5 pojavio se cuveni La-7 koji je u kasnijim verzijama imao cak tri topa od 20mm (La-7 20/3). sa druge strane P-47 imao je 8 browninga od 0.5 incha (12,7mm) ali vise cevi znacilo je i vise municije, samim tim i veca tezina. u to vreme 30kg je pravilo razliku izmedju perfektnog lovca i mrcine. Thunderbolt je bio mrcina. nemacki piloti su znali da se ne smeju ceono suceljavati sa Thunderboltima, ali kada im jedanput zadju u rep znali su da su im velike sanse da ce ih oboriti. P-51 je bio okretniji lovac od P-47 ali nikako nije mogao da parira Dori (Fw-190D). nekoliko faktora je uticalo na to da americki piloti budu asovi: prevlast u vazdusnom prostoru, manji broj vazdusnih pobeda da bi dobili titulu i nedostatak iskusnih nemackih pilota posto su do '44 vecina njih poginula na istocnom frontu. neki nemacki piloti su imali preko 300. takodje, ne treba zaboraviti cinjenicu da je skoro 70% snaga osovine bilo upravo na istocnom frontu spasavajuci sta se moze spasti posle propasti "Barbarosse". '42. posle bitke kod Pohkorovke u kojoj se u jednom trenutku sudarilo skoro 2000 tenkova nemci su izgubili inicijativu a rusi su iskoristili momenat i "klin" taktikom probili liniju fronta.
kojot je u pravu kada je rekao da je bitka kod Kurska bila po mnogo cemu interesantna. cifre ljudstva i tehnike su nezamislive za sadasnje vreme. kao ni tehnicke inovcije. OKB Iljusin je neke od svojih uspesnih jurisnika modela Il-2 modifikovao za ovu bitku. na krila su postavljeni topovi NS-37 od 37mm sa eksplozivnim zrnom koji su sve pancere otvarali kao konzerve. i ovde je bio problem sa povratnim trzajem ali vise u smislu da je taj povratni trzaj smanjivao brzinu prilikom rafala cak i kada je ovaj bio u obrusavanju. bilo je i eksperimenata sa topovima 45mm ali se desavalo da prilikom testiranja u rafalnoj paljbi topovi otkinu krila. kada je to bilo reseno primeceno je tokom leta da se teziste aviona prebacilo previse unazad i manevarske sposobnosti aviona su do te mere bile smanjene da je borbeno bio neupotrebljiv, tako da je izbor ostao na NS-37. prve kasetne bombe su izmislili rusi iz nuzde. naime, primetili su da su nemacki tenkovi veoma dobro oklopljeni na bokovima, narocito spreda, pa cak i u zadnjem delu dge je motor, ali oklop sa gornje strane nije bio toliko jak. i nekome je sinulo da naprave vise manjih i slabijih bombi ali koji pokrivaju vecu povrsinu. veoma uspesno koriscene. taktika koju su sovjetski piloti na Sturmovicima (Il-2 NS-37) razvili nemci su zvali "krugovi smrti" koju danas na odredjeni nacin koriste borbeni helikopteri. nesto slicno su srpski piloti koristili pocetkom ratova u SFRJ sa G-2 sto se ispostavilo prilicno pogubno posto danasnje letelice nemaju adekvatnu odbranu niti oklop od PVO da bi mogle da izdrze kruzenje oko mete. kasnije su misije organizovane tako da piloti imaju dva udaljena cilja ili zone dejstva pa su kombinovali americku i rusku taktiku napadajuci jedan cilj u jednom udarcu i nastavljaju ka drugom i po istom principu se opet vracali na prvi. to se pokazalo kao mnogo bolje resenje.
avioni OKB Jakovljev su vec prica za sebe...
srednji tenk T-34 nije imao nesto deblji oklop. ono sto je tenk T-34 u svim svojim vrijantama (T-34/43, T-34/76, T-34/85...) imao je najveca brzina tenka u to vreme i jedno vrlo jednostavno i genijalno, i naravno revolucionarno resenje - kosi oklop. svi tenkovi do tada su konstruisani tako da je oklop bio upravan na tlo, kod T-34 bio je kos sto je povecavalo mogucnost prezivljavanja. naime, granate moraju da pogode tenk pod odredjenim uglom da bi ekspolirale. nemci su tek od Pantera krenuli da koriste kosi oklop, Tiger tj. Pz VI je i dalje imao "kockasti dizajn". posle toga pojavio se teski tenk IS-2, i pred kraj IS-3 (IS je skracenica od Iosif Stalin, to vam govori kakav je to tenk bio kada nosi brkino ime).
Bf-109 je avion koji je verovatno imao najvise verzija i varijacija u istoriji vazduholpova. razlog je bio "lobiranje" kod Hitlera. kada se pojavio Bf-109a, preko verzija B, C, D i E preziveo je razlicita konstruktorska usavrsavanja. tek verzija F2 je bila ona "prava" i verovatno najomiljenika kod nemackih pilota posto su i sami asevi govorili da je od svih verzija upravo ta imala najbolji odnos naoruzanja, upravljivosti i manevaskih sposobnosti. medjutim, pojavom kasnijih verzija Spitfirea, osamostaljivanjem Lavockina, i pojavom Jakova videlo se da Bf-109 gubi korak. u tim momentima je Focke Wolf trebao biti favorizovan. sto se tice Ju-87 nabolja verzija bila je D, dok je pomenuta G (kannonevogel) bila pravljena iskljucivo zarad zaustavljanja napredovanja sovjetskih tenkova nakon bitke kod Kurska. Ju-87 je jos na pocetku rata bio donekle zastareo avion ali su ih nemci koristili veoma dobro. dokaz da se ne mora imati moderno naoruzanje da bi se postigli zavidni rezultati.
vecina nemackih projekata i kostruktorskih resenja(ali ne svi) tokom drugog svetskog rata, kao i japanskih, zapravo su kopije ruskih pre pocetka istog. narocito japanski avion koji je Dule pokazao, sovjeti su imali slican lovac samo sa dva motora. mnogo je nacrta i konstruktorskih resenja, cak i prototipova bilo u fazi razvoja ali je Staljin iz nekog gadnog samo njemu znanog tripa poslao u gulage svoje avio inzenjere. neke od njih je vratio u sluzbu pocetkom rata, i kasnije po zavrsetku, ali su mnogi i stradali tamo. bio je jedan sjajan dokumentarac (mislim na exploreru) bas o tim projektima tridesetih godina. dok je u americi bila prohibicija, u nemackoj se radjao fasizam, u sovjetskom savezu to je bilo zlatno doba avio inzenjeringa. bar neko vreme... avionu koji su amerikanci pravili i da su zaista bili najbolji u svojoj klasi su takticki bombarderi poput B-25, B-26 i naravno A-20 koje su koristili za sve zadatke koji se ticu ciljeva na zemlji i moru, i to veoma uspesno.
sto se pacifika tice nisam toliko upoznat, znam one opste stvari sto svi znamo. jedino bih dodao da je P-40 Kittyhawk i kasnije Warhawk avion koji je zastareo i pre nego sto je usao u serijsku proizvodnju. to je ono avionce koje izuva Zeroe u filmu Pearl Harbour (dokaz da je film fikcija).
ne znam koliko ste primetili... sovjeti tokom tog rata nisu razvijali strateske bombardere za razliku od amerikanaca i nemaca, pa cak i engleza... imali su oko 10ak Pe-8 koji je bio prerasla B-17 Flying fortress, i ti Pe-8 su bili prvi bombarderi koji su bombardovali Berlin. do kraja rata nisu imali mnogo borbenih misija. jedan od razloga je bio sto strateski bombarderi nisu mogli da prate napredovanje kopnene vojske u kontraofanzivi kao lovci, jurisnici i takticki bombarderi poput Pe-2 i Pe-3. btw, najbolja eskadrila na Pe-2 bila je jedna zenska eskadrila ciji su mehanicari i strelci takodje bile zene au jbt, opet sam se rasprdeo ko zmaj....
