oddball

@vektorisani potisak: i Su-35S je u serijskoj.

da, sneg ih ovog puta nije iznenadio u januaru kao prethodnih 9.

juce konkurisao za Al Jazeeru... kapiram da nista od toga, ali ko ce ga znati, mozda se prime na cv...

imao sam ja jednog takvog skota, so back off buster!!! i bio je uber-super ker. vucjake mi ne diraj! :) pa lepo ti Ivan rekao da imas macku :P ako se desi da pojeftini gorivo to ce biti dan za pamcenje. poskupljenje goriva prate sve druge cene, ali ako isto pojeftini bojim se da ce po staroj prici u S(V)rbiji ove cene koje su pratile rast goriva ostati na istom nivou. a ova prica za tablice... pa dobro. ja kapiram da bi trebalo da bude dostupno svima posto u svakom slucaju cemo platiti te nove tablice, a ne kao da koristimo vec one koje su nam na kolima.

ma, skupila se od hladnoce, vidis da se smrzo

jao sta sam sada hteo da napisem Krule jaoooo

onda, ok. naucio sam jos nesto na RUR-u.

fuu, pa nismo se videli u kafani pa ne znas! sada sam skoro pa celav, i skoro pa bez brade. to znaci - taliban u najavi !!! :)

to su brijaci za muskarce, sve ostalo je za picke! btw, ako vec kukate da vas svi brijaci gule, koza pece, bla-bla, uzmite lepo kremu za depilaciju.

hm, bio sam ubedjen da je Iran dolaskom Homeinija...

Iran? po smrti Homeinija?

jes, aj sad ti. tacnije u pustinji Alamogordo u nju Meksiku u julu 1945.

koja je najgluplja izjava Abrahama Linkolna? - "E, smaranje je na gajbi, 'ajmo u pozoriste." Gde je eksplodirala prva nuklearna bomba?

ja bih se greskom parkirao na njega...

nasao sam tekst, dacu samo delove da se ne smarate previse: "...Najvaznija je stvar da tenk ne bude komplikovan. Narocito za odrzavanje, da se lako moze popraviti i staviti ponovo u upotrebu. Dzabe vam ako imate tenk od 5 miliona dolara koji je pokvaren. Bolji je od njega jedan T55 koji je ispravan. Puno vise vrijedi na bojnom polju. To je i krajnja svrha tenka. U Kuvajtskoj vojsci imaju tenkove M84 i Abrams. 150 tenkova M84 je odrzavalo 12 majstora ( jugovica), sto je 0,08 po tenku, dok je Abrams odrzavalo 4 majstora (amera) po tenku. Nas motoras (ne svaki, ali ih je bilo nekoliko) rastavi u sastavne dijelove motor i sastavi ga, tj popravi, dok za mali kvar Abramsove gasne turbine ista se mora slati u Ameriku. E, to je ona stavka koja se zove raspolozivost sredstva. Jako bitna za ovakve stvari. U ratu u zalivu 1991 front je bio pun pokvarenih Abramsa, dok je u toku istog rata na nasih 71 tenk bilo sljedece: jedan raspadnuti ventilator motora, jedna pokvarena bosh pumpa, jedan neispravan automat punjenja, nekoliko slomljenih prekidaca, nekoliko neispravnih radio stanica Racal Dana (tada sam u ratu popravljao i radio stanice), jedan neispravan agregat komandira tenka. Bilo je i nekoliko problema sa mjenjacima. To je bilo sve u ratnim dejstvima tenka M84 u Kuvajtu. Jednostavan za odrzavanje, jednostavan za rukovanje. U proracunim MTBF-a za ovaj tenk pokazao se kao veoma dobar. MTBF je srednje vrijeme izmedju otkaza. Dakle malo se kvari, a brzo se popravlja. Na onom mom home page vidi se power pack. To je motorno pogonska grupa koja se mjenja za 15 minuta. Tenku crkne motor, dodje ekipa i za 15 minuta tenk ima novi motor, tj pogon. I tenk ponovo raspoloziv. Za standardnu verziju motora treba jedan dan za zamjenu. Na novim ukrajinskim tenkovima tenkovski top KBA-3 se mjenja za 15 minuta i to sa vana bajonet sistemom. Gurni i zavrni. Na klasicnim tenkovima T72 i M84 po knjizi rukovanja i popravke treba 4 dana da se top zamjeni. Ja sam u ratu napravio novi metod po kojem treba oko 15 sati za zamjenu topa. Kasnije sam taj sistem pokazao u kasarni na Topcideru u Manjezu ostalim majstorima kad sam tamo popravljao tenkove T72. Bocna silueta M84 je za 2,5 kvadratnih metara manja od najmanje bocne siluete americkog i britanskog tenka iste generacije. Onaj ko je gadjao iz tenka zna da se moze pola kvadratnog metra pogoditi sa dva kilometra bez problema, a da ne govorim o 2,5 kv.m. M84 je desetak tona laksi od Abramsa. Dakle prelazi sve mostove kud mogu ici i kamioni. Abrams to ne moze. U nasem tenku nema bas puno mjesta za komociju, a da ne govorim o komandnom tenku. Troclana posada u dosta skucenom prostoru... ...Sto pokretljiviji. Dakle sto veca snaga motora po toni tezine. Jaci motor. Jaci motor je i tezi, vise trosi i time smanjuje maksimalni predjeni put po jednom rezervoaru. Veci motor je i komplikovaniji, pa se prelazi na gasne turbine koje su jednostavnije, ali trose previse vazduha. Kad bi samo znali koje probleme imaju Abramsi sa prasinom u pustinji. Probleme sa precistacima vazduha. Treba ogromnu kolicinu vazduha precistiti za vrlo kratko vrijeme. Kuvajtska pustinja i prasina nije neki problem jer taj pijesak i prasina imaju tezinu, mogu se osjetiti pod prstima. Gora je pustinja centralne Azije. Nakon monsuna kad se poplave povuku, kad se blato osusi i od njega napravi fina kora, pa kad to tenk prodje, tj zgazi napravi se fina prasina sitnija od pudera koja nema tezinu. Bacite je iz ruke, a ona lebdi neko vrijeme u vazduhu. Posto skoro svi precistaci vazduha rade na centrifugalnom sistemu, tj uvuce se vazduh u centrifugalnu komoru, pa se zavrti, prasina ode na stranu, a cist vazduh u motor. E ova prasina nema tezinu te na nju i ne djeluje centrifugalna sila i ona se zavuce u motor, i pocne da smirgla stublinu. I nakon 100 km motor pocne da izbacuje crni dim. Tenku treba sto mocnije naoruzanje. Sto veci top veceg dometa i dobra municija. Da bi se sto vise energije oslobodilo na cilju. Potkalibarna municija APFSDS 125 mm D-81 zagrijana na +55 stepeni celzijusa u trenutku opaljenja vrsi pritisak na dno caure od 6000 atmosfera. Za to treba masivni top sa masivnim zatvaracem. Za veci top treba veci tenk. Malo povecanje kalibra mjenja puno toga u tenku. Smanjuje se bojevi komplet, tj kolicina municije, jer je veca po zapremini. Idealna kombinacija je na BMP-3. Na istim ramenima topa tri orudja. Glatki top 100 mm koji izbacuje i laserski vodjene rakete, mitraljez PKT 7,62 mm i top 40 mm. Za svakog po nesto. Ovakav top kao na M84 koji je dugacak 5,11 metara od ramena topa do usta cijevi je dosta nepraktican za gradsku borbu. Ucestvovao sam u gradskim borbama kako nisandzija i nekoliko puta sam zakacio topom za kucu. Ukupna elevacija od -3 do +17 stepeni je nezgodna za klance i klisure gdje se moze odozgo gadjati po tenku. Zato je na novijim rusko ukrajinskim tenkovima uveden novi nacin rukovanja NSV 12,7 mitraljezom. Nije vise potrebno otvoriti kupolicu komandira i gadjati sa ovim mitraljezom. Sad se to radi iznutra bez otvaranja kupolice komandira. Sve se radi sa palcom lijeve ruke komandira. Oklopna zastita. Dobra zastita je jako vazna. Da tenk bude zasticen sa svih strana. Nekad je to nemoguce izvesti. To bi puno povecalo tezinu tenka, te bi mu smanjilo pokretljivost. Zato je uvedena reaktivna zastita sa eksplozivnim plocama. Pa su onda ovedena tandem zrna koja djeluju protiv aktivnog oklopa. Pa je onda na tenkovima uveden dvoslojni aktivni oklop. Posto troslojni aktivni oklop nebi imao smisla uveden je aktivni sistem zastite kao sto je Stora 1 ili Stora 2. Sad ima i boljih sistema... ...Vihor. Samo 3 komada prototipa. Jedan kompletan i dvije kupole ostale nakon pocetka rata u Bgd.U TOC-u, koliko se sjecam. Dvije sasije na poligonu Kindrovo pored Slavonskog Broda. Godine su vec prosle i sve polako bljedi u sjecanju. Sjecam se nekih pojedinosti sa Vihora. Komandir je mogao da gadja. Imao je kontrolu nisanske sprave nisandzije i mogao je da koristi njegovu nisansku spravu ga svoja gadjanja. Imao je Vihor i kontrolu krivljenja topovske cijevi. Na ustima topa imao je ugadjeno malo ogledalce na koju je sa nisanske sprave slat laserski zrak. Refleksija je bila na jedan prijemnik koji je davao podatak o mjestu prijema, tj o iskrivljenosti topovske cijevi. U ratu se nije pazilo na limove koji su postavljeni na top. Malo ko je znao razlog tih limova. A oni su bas zbog krivljenja cijevi zbog sunca. Cijev se uvijek krivi na kontra stranu od sunca. Pa cak do 3 hiljadita. Dovoljno da se promasi. Automat punjenja je mogao da vrti transporter u obje strane zavisno od polozaja zrna do otvora za izdavanje zrna. Stavili smo mu jos puno toga ali se polako gubi iz sjecanja. Proslo je 15 godina. Oko toga koliko je tenkova bilo ispravno u datom trenutku je veoma tesko razgovarati. Bolje je razgovarati koliko je tenkova bilo bojevo sposobno. Da li je neispravnost ako ne radi zmigavac, zadnji lijevi ili je neispravnost kad je zaribao motor. To da nema strucnog kadra da popravi te tenkove to je sigurno. A mozda i ima neko ko misli da je strucan pa popravlja. Ili nece da popravlja da bi kasnije vise naplatio popravku. Komparaciju nekog tenka sa Vihorom je dosta nezahvalno raditi jer je Vihor bio jos uvijek prototip u fazi razvoja. Vihor je ostao nezavrsen, pa o njemu ne mozemo govoriti kao o gotovom proizvodu. Tek nakon prve serije nekog proizvoda kad se u toj prvoj seriji isciste problemi proizvodnje mozemo govoriti o nekom sredstvu. Siguran sam da su u VP 8977 Kraljevo imali vece gubitke sa tenkom M84 u toku rata zato jer je tamo bilo 47 komada tenka M84 iz prve serije. To su oni tenkovi koji se lako prepoznaju jer imaju meteosenzor A20XMBL da nosacem na preklapanje. Tenkovi iz druge i sljedecih serija imaju meteosenzor na uvlacenje A10XMBL sa samo jednim senzorom sa vjetar (bocni). Ti su tenkovi puno pouzdaniji i bolji. Sto bi mi rekli iscisceni kvarovi i porodjajne muke... ...Tenk M84 koristi tri vrste topovske municije. Potkalibarna ili APFSDS, kumulativna ili HEAT i trenutnofugasna ili HE. Ovo su tri vrste topovske municije za top D81, a mogu se i koristiti i za top KBA3 ( KBA-tri ) ukrajinske proizvodnje. Ova topovska cijev se moze staviti i na lafet pa se dobije topovsko orudje kojeg ima u Rusiji. Kompletan top sa kolijevkom i ostalim pripadajucim dijelovima ima oznaku 2A46M, pa ako koga interesuje neka pogleda na Googlu malo o tome. Municija je dvodijelna, posebno zrno, a posebno punjenje. Potkalibarna se koristi protiv oklopnih sredstava. Pocetna brzina na ustima cijevi je 1806 m/s. Pritisak prilikom opaljenja, u trenutku eksplozije, na zatvarac topa, je 6600 atmosfera. Maksimalni domet u balistickim tablicama je 4000 metara, medjutim moze da leti puno dalje. U bivsoj YU sa ovim zrnom moglo se gadjati samo na poligonu Kalinovik zbog moguceg velikog rikoseta. U ulicnim borbama probije cetiri kuce i ode dalje. Oko 150 metara nakon opaljenja sa zrna otpadaju trodijelni nosaci potkalibarnog zrna i zrno, ustvari sipka u kojoj je jedan komadic jako tvrdog metala, nastavlja da leti dalje stabilisan krilcima koji su na zrnu, jer je topovska cijev glatka, neizolucena. Trenutno fugasna se koristi protiv svega i svacega. Na vrhu zrna nalazi se upaljac na kojem je prekidac kojim se mijenja nacin reagovanja zrna, a postoji i kapica na upaljacu sa kojom se mjenja vrijema reagovanja zrna. Sa ovim zrnom moze da se gadja neposredno i posredno, tj nisankom spravom, DNNS-2, do korigovanog tablicnog ugla 78,96 hiljaditih ili negdje do 6000 metara. U nasoj terminologiji pun krug je 6000 hiljaditih, a u zapadnoj 6400 hiljaditih. To je ono kako zaokruziti broj PI. Na 3 ili na 3,2 pa onda 2PI radijana itd. Preko navedenog korigovanog tablicnog ugla vise se ne moze vidjeti cilj nisanskom spravom i onda se prelazi na posredno gadjanje. Sa posrednim gadjanjem se mogu gadjati cijevi do 9400 metara koliko je dato u tablicama gadjanja za top D81, medjutim zrno moze da leti jos dalje, ali to je onda artiljerija. Od ovoga zrna je kasnije nastala fragmentalna municija koja se sada cesto koristi u ruskim tenkovima. Balisticki racunar ruskih i ukrajinskih tenkova iz kojih sam gadjao imaju moguci odabir 7 razlicitih vrsta zrna za ovaj top. Jedno od njih je i raketa 9M119M laserski vodjena kroz topovsku cijev. Nezgodna strana gadjanja sa ovom raketom je to sto tenk mora da stoji nepokretan dok gadja, te je tada laka meta za protivnika. Trece zrno u nasem tenku je kumulativno zrno. Koristi se za probijanje debelih oklopa, mada sam ja sa njim gadjao rovove i pjesadiju kad sam ostajao bez drugih vrsata municije. E, na nasem tenku ima prekidac za izbor vrsta municije sa kojom se puni top, a ima i prekidac za izbor balistike sa kojom ce racunar da racuna balistiku i odradi korigovani tablicni ugao itd. Takodje ima i prekidac na komandnom bloku nisandzije za izbor balistike topa ili mitraljeza zavisno gadja li se topom ili mitraljezom PKT. Cesto se desavalo da se top napuni jednom vrstom municije, naprimjer potkalibarnom, a racunaru se da podatak da se gadja kumulativnom i naravno kod opaljenja bude promasaj. E ja sam prepravio neke dijelove u tenku tako da racunar automatski uzima balistiku zrna sa kojim je napunjen top. Municija domaceg porijekla je veoma kvalitetna i nikad mi nije zatajilo ni jedno zrno..." ako ikoga zanimajos nesto pokusacu da izbunarim...

nisam bas siguran koliko su amerikanci dobri. kada oni odluceda napadnu neku zemlju postoji ogromna priprema, a taj sistem se nije menjao od perioda posle Drugog svatskog rata do danas. prvo ide propaganda posredstvom nacionalnih medija, zatim neki incident koji izaziva reakciju medjunarodne zajednice uvodjenjem ekonomskih sankcija toj zemlji i posle nekoliko godina izolacije slabljenja obrambene snage i pada opsteg morala usledjuje oruzani napad. vrse se procene koja vrsta napada bi bila delotvorna, ukoliko moze teziste se sto vise prebacuje na vazdusne napade. od Koreje do danas svaki rat je vodjen na taj nacin. sto se tice Irana on prilicno dobro funkcionise kao drzava iako je izolovana. neki nasi alpinisti redovno idu u Teheran da bi vrsili pripreme za neke "ozbiljnije" planine i ono sto su mi pricali ne poklapa se previse sa onim sto CNN izvestava. licno ne verujem da bi iransko ratno vazduhoplovstvo samostalno uspelo da drzi korak u odbrani protiv eventualnog napada NATO-a, ali u kombinaciji i koordinaciji sa kopnenom PVO mozda bi i uspeli da urade nesto. ostatak kopnene vojske bi imao nesto manje posla i svakako bi bili u mnogo boljoj situaciji. takodje, kao sto je kojot vec rekao i konfiguracija terena ide u korist Iranu. ono u cemu se nikako ne bih slozio sa Acom je "savrsenstvo" funkcionisanja Combined force-a iz prostog razloga sto su trupe vecinom ugovorci koji su prosli osnovnu pesadijsku obuku. uz izuzece vojnika koji koriste skuplja i kompleksnija orudja poput aviona za koje ipak treba vece ulaganje i obuka od nekoliko godina. pesadija, oklopna i transportna vozila, artiljerija i deo PVO su ljudi koji su prosli instant kurseve. to je i normalno buduci da se tezi da svako orudje koje postoji bude sto jednostavnije za obuku i koriscenje, da bi se moglo obuciti sto vise ljudi za sto kraci period i ujedno samim tim da bude i jeftinije. slicno onome sto sto je i vojska Srbije do skora imala u redovnom sastavu, ali jedna veoma bitna razlika postoji izmedju ova dva sistema: ljudima na redovnom odsluzenju vojnog roka to je prolazna obaveza koja ih ne zanima, dok je "ugovorcima" u NATO-u to posao. u slucaju napada na Iran mislim da se nece koristiti F-22, posto ni do sada nije imao borbenih zadataka. verujem da ce i dalje u prvom planu biti F-15, F-16, F-18, A-10, Tornado... vec vidjene letelice trece i cetvrte generacije. bespilotne letelice nisu svemocne i zapravo ne vide one onoliko koliko se to po filmovima fura. ne verujem ni da ceih koristiti ni za napade na zemlji posto su zvanicni podaci njihovog ucinka katastrofali. apropo otkrivanja ciljeva na zemlji pogledajte podatke za kamuflaznu mrezu koliko smanjuje radarski odraz. i ne samo radarski. cak i da spustimo ove brojke do dalekih 50% od ispisanih vrednosti opet je to dobar odnos samo za mrezu plus ukoliko se primeni jos neka vrsta zastite. Amerika danas ima veliki problem da nadje sveze regrute za tekuce ratove kao i za one koje planiraju da zapocnu. vojnicima u Iraku i Avganistanu se konstantno produzuju ugovori da bi odrzali borbenu gotovost, a pre neku godinu promenjen je i ustav SAD posto je taj zakon zabranjivao da se nacionalna garda koristi u bilo kakve svrhe van teritorije SAD. pored ove dve zemlje, Nacionalna garda stacionirana je u Bondstilu na Kosmetu (mozda jos negde, ne znam). trivia: bacite pogled na biografiju pilota koji je oboren tokom bombardovanja 1999., i ciji ostaci aviona se mogu videti u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu Nikola Tesla. nagradno pitanje: jedan detalj u karijeri fali. koji?

pa mozda malo :) a video sam i da nema ove teme otvorene pa reko' da zapocnem. ono sto znam je da je Abrams od svih navedenih gore najlosiji. buduci da ima gomilu oklopa to utice znatno na njegovu tezinu i mogucnost savladavanja odredjenih prepreka. recimo, prilikom kopnene invazije na Irak desavalo se da ostanu zaglavljeni u pesku. takodje njegov motor je izuzetno osetljiv na isti posto je prevashodno dizajniran za helikoptere i dok nisu instalirali filtere nikako nisu mogle dasmanje broj kvarova. ne ide mu u korist ni sati odrzavanja i neophodno ljudstvo. napr. prethodno spomenuti M-84AS koristi sistem "bajonet" za fiksiranje cevi topa dok kod slicnih tenkova u svetu to nije slucaj i umnogome povecava vreme koje je potrebno za zamenu. sad, zamislite na terenu koliko moze biti dragoceno da se cev tenka zameni sa manje ljudi i za krace vreme. pogonski agregat oba tenka ima multifuel consumption sto je dobra stvar, medjutim brzina zamene motora opet ide dosta u korist seriji M-84. koliko je jedan cova postovao (a koji tvrdi da je radio na odrzavanju M-84) nas tenk u mnogome je zahvalniji za vojsku i uslove koji postoje u realnim situacijama na terenu. pokusacu da nadjem taj uporedni post pa cu ga prekopirati ovde. a nije nemoguce da Koreanci imaju najbolji tenk, na kraju krajeva njima to u ovom trenutku mozda najvise i treba.

Tenkovi su orudja koja su po mnogo cemu specificna. Prvenstveno konstruisana za probijanje fronta kada se koristio rovovski sistem ratovanja da bi kasnije njegova uloga evoluirala. sto je i normalan proces kod svega novog sto se stvori. rapidan razvoj doziveo je pre drugog svetskog rata kada su nemacki oficiri otkrili nove prednosti tenkova u novoizmisljenom nacinu ratovanja. snaga Blitzkrieg-a videla se zvanicnim pocetkom Drugog svatskog rata napadom na Poljsku. do danas tenkovi su manje-vise zadrzali ulogu koja im je dodeljena jos na pocetku njihovog zivota sa taktickim varijacijama. cak je bilo i prica zbog razvoja drugih oruzja da ce tenkovi biti izbaceni iz upotrebe kao suvise ranjivi na napade pesadije i iz vazduha. medjutim, to se nije desilo i neke zemlje sveta su nastavile razvoj tenkovske industrije dok su druge formirale sopstvene istrazivacke centre za unapredjenje vec postojecih sistema, poput Ukrajne recimo. trenutno najsveziji u svetu: Amerika ima A1M1, Britanci Challengera, Francuzi Leclera, Nemci standardno neku macku, Japanci imaju nesto svoje... nije mi tema "Oklop" toliko bliska kao napr "Avioni" ali taman da malo prodiskutujemo i o tome.

btw, cak i Iran radi na projektu borbenog aviona (za njih) nove generacije i to vec neko vreme. ono sto je cudno je da kao platformu koriste Northtrop F-5 (glumio je MiG-28 u Top Gun-u), sa odredjenim konstruktorskim promenama i poboljsanim motorima, a vizuelno se odmah primeti dva vertikalna stabilizatora umesto jednog. pored toga svakako je i elektronika promenjena da bi mogao da koristi i razne LGBU, naravno njihove proizvodnje. trenutno najveca njihova LGBU je 2000 libri (~ 1T), ali nesto sam skeptican da bi ovaj njihov novi avion mogao to da nosi zbog opterecenosti konstrukcije aviona (narocito krila), eventualno na centralnom trupnom nosacu mada je i to veliko pitanje. Iran je promenio strategiju odbrane u odnosu na neke zemlje koje su imale oruzani sukob sa NATO i fokus svoje odbrane koncentrisu na sto savremeniju PVO. mada, bila skoro prica da ce ih Rusi naduvati pajsera ponistavajuci neke ugovore o prodaji S-300 (verovatno) zbog guzve u UN oko iranskog nuklearnog programa. to se za sada jos uvek nije zvanicno desilo ali i Ahmadinedzad je nesto u svom javnom govoru na Iranskoj nacionalnoj TV spominjao da su Ruje podlegli pritiscima NATO.

bacio pogled na wikipediu, kapiram da mislis na ovo: po wikipediji ovo je dalji razvoj sistema koji se usavrsava poslednjih 40ak godina, sa razlicitim varijantama. nisam znao da su i ovo izmislili, ali za prethodnika "Štoru" znam i to je prilicno solidan sistem odbrane (mada, nisam znao da se tako zove). "Arena" koliko vidim ispaljuje svoj projektil i usmerava eksploziju ka nadolazecem projektilu ali se bojim da je to vise igranje sa verovatnocom zaustavljanja kao kod SCUD vs. Patriot. ja da sam to imao na 2S1 ne bih se previse oslanjao na to, vec na stari dobri stek. btw, nisam se setio oznake "Igle" pa sam konsultovao wikipediju kada sam vec gledao za "Arenu" - Rus:9K38, NATO: SA-16.

NATO oznaka je SA-8 Gecko, a ruska je 9K33 "Osa". pokusacu da nadjem tekst o sistemu Tor, koliko se secam on nema "klasican" nacin rada radara vec detektuje brzinu kretanja objekata u prostoru oko njega. taj tekst nisam ja nasao vec sam dobio link, pokusacu da ga izbunarim ako ikoga zanima. a S-300 imaju i Hrvati ali ne znam koliko su im operativni. Grci nisu ludi uopste, oni zbog situacije u kojoj su nemaju izbora da se zavitlavaju sa vojnom tehnikom. u periodu kada je RV i PRVO JNA razmisljala da li da kupi jurisni avion ili pokrene sopstveno istrazivanje, Grci su kupili Ling Temco Vought A-7 Corsait II (ne secam se koju verziju, mislim da je D). i u tadasnjoj SFRJ je bilo ozbiljnih premisljanja da se kupe isti avioni (koji su prilicno dobri), ali je prevagnula ideja da SFRJ zadrzi i dalje razvija sopstvenu i samoodrzivu vojnu avio-industriju. tako je nastao projekat jurisnog avion "Orao" u saradnji sa susednom Rumunijom sto je bila velika greska buduci da su oni dosta kocili projekat svojom nestrucnoscu. kao finalni rezultat posle dugo vremena kada se napokon zavrsilo J-22 "Orao" je imao istu sudbinu kao i P-40 "Warhawk" - vec je bio zastareo. po meni to je bio jedini pravi promasaj. verovatno jedina prednost u odnosu na ostale letelice domace proizvodnje je sto je mogao da koristi projektile AGM-65 "Maverick". G-4 ce moci kada se zavrsi modernizacija aviona (sufiks MD). "Orao" je bio isforsiran projekat iz nekog razloga, mozda zbog dobrosusedskih odnosa sa Rumunijom, a mozda i zbog vec zapocetog projekta "Novi avion" o kojem je bilo reci na ovom forumu. pre nego sto iko krene sa pricom da je sranje nasa vojna industrija bila i da su to bile idiotske odluke prvo neka malo proceslja sta je zapravo sistem "Orkan", BVP M-80, M-84, G-4 itd... primer: potrebno ljudstvo za odrzavanje A1M1 "Abrams" naspram M-84, i recimo koliko je vremena potrebno da se zameni cev na oba tenka i na koji nacin, ili jos bolje motor. ali, na kraju se sve svodi na iskustvo i obuku ljudstva. vec sam dao primer u "WWII sbbkbb" sa Ju-87 i pilotima na istim.

zato sto su nepismeni lol meni je stari 300C lepsi, smekerskiji, mada ja vise volim klasican dizajn. u stvari , nisu nepismeni nego su dogovor pravili u Bosni lol

hmmm, Aco, ali to nije Kub vec 9K33 i mislim da je na snimku poslednja verzija koja koristi projektile sa sufiksom BM3. raketa je duplo manja, 4 puta laksa i za otprilike 300m/s brza od onih koje koriste Kub PVO sistemi.

ja najverovatnije sa zenom u porodilistu...

Da li ce Pak-Fa uci u serijsku proizvodnju to cemo tek videti, ali nije nerealno buduci da se projekat razvija sa Indijom. Ja licno mislim da nece posto i amerikanci imaju velikih problema i sa odrzavanjem postojecih letelica. Iznenadili biste se koliko novca odlazi samo na dofarbavanje aviona americke ratne mornarice. da, dofarbavanje buduci da u stvarnosti svi mornaricki avioni sveta izgledaju malte-ne kao da imaju digi-cammo, sto je normalno zbog okruzenja u kom se nalaze. samou Top Gun-u su avionu cisti, picnuti i upeglani. Kada smo vec kod mornaricke avijacije ne bih se slozio da parni katapulti povecavaju broj letelica koje se podignu u vazduh, a jos manje da se trosi manje energije. Prvo, taj katapult posle izbacivanja aviona mora da se vrati i da se ponovo stvori odgovarajuci pritisak. zatim avion treba da dorula na tacnu poziciju da bi se prednji stajni trap fiksirao u vodjicu katapulta. zatim, dize se zastitna rampa iza aviona. tu dolazimo na stavku "drugo" tj. na pricu o "manjoj potrosnji energije pri uzletanju" buduci da svaki avion na americkom nosacu koji se priprema da poleti neposredno pred aktiviranje katapulta mora da dostigne rad pune snage motora (da, mora da ukljuci forsaz a zato stoji ta rampa iza aviona da bi preusmerila mlaz na gore) i tek onda kada motor dostigne puni rpm onda se katapult aktivira. tako da tu nema stednje energije, stavise. a pritom ni ne pominjem da ukoliko se neki od sistema parnog katapulta pokvari borbenost nosaca se pretvara u plutajuci hangar buduci da avioni ne mogu da polete bez istog. sanse da se pokvare sva cetiri su i vise nego smesne, ali zamisli da se pokvare glavna dva... onda pomocni koji seku sletnu stazu su periodicno upotrebljivi. @ SCUD: sta je zvanicno a sta nezvanicno to ne znam, ali evo jednog klipa iz Tel Aviva: @ Tor-M2: doduse ovo je vezba protiv projektila raketnih PVO sistema prethodnih generacija ali ne mozes da kazes da su ove rakete spore. pritom, proveri kojom brzinom se krecu haubicna zrna, i sa kojim punjenjem pa preracunaj u km/h. ja sam bio k.o. na 2S1 pa znam. Obrati paznju na ponasanje rakete Tor-a pri ispaljivanju, i na kojoj visini ih pogadjaju. @ V-V raketa: Python je kratkog dometa, a najveci domet na velikim visinama je do 20km ka dolazecem cilju (Python 5). Prethodne verzije su bile nesto kraceg dometa. naravno, nije samo domet povecan vec je i elektronika savremenija kao i pogon. vektorisan potisak nije standardni kao kod aviona vec su to zapravo motori koji funkcionisu kao na space shutle-u kada manevrise u bezvazdusnom prostoru i nalaze se pri vrhu rakete (pogledaj specifikacije ASRAAM). i ne znam odakle ti da AIM-9x ima domet od 40km (?) pokusacu to da izbunarim. Ono sto NATO nema a Sovjeti su uvideli je "rupa" koja postoji izmedju topova i minimalnog operativnog dometa v-v raketa. ta rupa nije mala i velicina je oko 500 metara. za te potrebe pojavila se raketa R-60 koja je dozivela nekoliko umapredjenja od kada je nastala i popunjava tu rupu buduci da joj je minimalni operativni domet 400m, a maksimalni je 8km na velikim visinama ka dolazecem cilju. A sto se tice AIM-7 Sparrow (bilo koje verzije), mislim da se te rakete ne koriste vec neko vreme... Prva verzija bila je pravljena za F-4 i bile su nakacene na sam trup letelice. koriscene u Vijetnamu i pokazale su se veoma lose. piloti su se vise oslanjali na AIM-9. a trenutno v-v raketa sa najvecim dometom je R-37 sa max 215nm i brzinom od 6 maha. ostalo: najveci problem za mornarice sirom sveta predstavlja P-270 koja leti brzinom od preko 2 maha na visini do 20 metara. prakticno znaci da ukoliko brod detekcije projektil pre detonacije ima manje od dve sekunde, u zavisnosti na kojoj udaljenosti ga primeti, da se odbrani. a za kraj... the trashman i malo da se setimo FMJ-a ali sa 40 years later ;)