Sta ste Citali u poslednje vreme?

[cali]

Po-po-pokojni Migša!

[asGiM]

Konnichiwa mr. kaljiman:D

( )...

[BaTa_R]

Ja sam uzeo da procitam knjigu "Ja sam cetvrti" sto je skoro i film izasao, mada jos film nisam odgledao, posle knjige cu :)

[Dz]

Uf samo pohvale imam za taj serijal, cim je izashao 10ti deo skinuo sam ga i nisam imao srca da ga prochitam. nekako mi je zhao da zavrshim :) posle prve knjige polako pochinje da biva jasnije shta se deshava tu, zato ko krene da chita neka da shansu serijalu i predje prvu knjigu. Kod Eriksona mi se svidja shto ne ulazi u toliko detalja i bespotrebnih ponavljanja ko Robert Jordan u Wheel of time (mislim razumem da njegove knjige izlaze jednom godishnje i da ljudi moraju da se podsete ko i shta je al on ga stvarno pretera, al i dalje je super serijal. Zarazna) i to shto mu nije teshko da poshalje gotivne likove kod Hood`a (tj likovi mu nisu besmrtni). Ima drame, ima akcije, od malih barskih tucha, do epskih vojnih bitki, ma shta ima da pishem prochitajte:)

...

(btw. ko hoce mogu da mu shibnem i ovde tri knjige preko mail`a)

( )...

Upravo sam procitala Meseceve vrtove, ako imas ostatak da mi posaljes na mail, pls?

[Sting]

Kupio sam Zaduzbinu da citam na moru! Fak jea niggaaaasssss!

[Dule_smor]

tako je vojo, samo tvrdo! ja krenuo da citam "mi" od zamjatina, al malo je smorena, zavrsicu kasnije:)

[dNte]

Krenuo da citam "Dveri Kuce Mrtvih" od Stivena Eriksona.

Jebote, covek bas kao i Martin ne stedi na likovima, ali za razliku od njega ima toliko razbacanih i nesvakidasnjih pojmova, izgleda da cu morati opet procitati Meseceve Vrtove kako bi uspesno asimilirao Dveri Kuce Mrtvih.

[Dz]

Jergovic - Otac

dobra knjiga

[rockdudbg]

^dobra, ali ako ti je prva koju citas od njega onda si se malko zeznula :)

[Sinistral]

Darkness That Comes Before iz serijala Prince of Nothing. Veoma cudno fantasy shtivo, ali kad prodje prvih 50ak strana inicijalne konfuzije, krene bas kvalitetna prica.

Dammit, Joekeru, ja se sad spremao da krenem da citam Endymion. :D Mada vidim da cu procitati cisto da bih saznao sve o Shrikeu...

Edited August 12, 2011 by Sinistral

[dNte]

Procitao Eriksona, odavno mi ovako dobro neka knjiga nije legla, planiram da narucim ostale knjige na engleskom.

Lord Demon i A Night in the Lonesome October od Zelazny-a uzeo, procitao sam 20ak strana LD-a i za sad mi se svidja, jako citko i svojsvetno njegovom stilu.

[samir^b]

Koreni od Cosica

[Corey]

Црногорски ђаци без највећих писаца

У програмима за основну школу и гимназију, за наставни предмет црногорски језик и књижевност, нема Михаила Лалића, Борислава Пекића, Данила Киша, Доситеја, Змаја, Радичевића…

Борислав Пекић, Михаило Лалић и Данило Киш

Подгорица – Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично. Професор књижевности Босиљка Томић изјавила је Танјугу да је у програму за основну школу и гимназију, за наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника „Његошеве награде”. „Десанка Максимовић,добитница „Његошеве награде” 1984. године, у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог”, навела је Томић.

Према њеним речима, у наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосића и Матије Бећковића. „Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у наставни програм за гимназију”, казала је Томић.

Она је навела да су у наставном програму за основну школу изостављени многи писци из Србије на чијим делима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика. „У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме „Мати”, Десанке Максимовић „Хвалисави зечеви” и „Бајка о лабуду”, Мире Алечковић „Ветар сејач”, Стевана Раичковића „Цртанка”, навела је Томић.

Према њеним речима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића. „У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића”, рекла је Томић.

Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића.

Томић је додала да у петом разреду више нема песме „Ђачки растанак” Бранка Радичевић, нити песме „Дечак и пас” Данила Киша. „У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме „Симонида”, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојића и његове „Плаве гробнице”, Јанка Веселиновића„Хајдук Станко”, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског „Ламент над Београдом”, навела је она.

Томић је казала да је и избор из народне поезије оскудан и недовољан. „Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца”, закључила је Томић.

--------------------------------------------------------------

Ни њихови укућани не знају да су књижевници

Никшић –У црногорским школама, по нечијем диктату, а није тешко открити чијем, извршена је „хируршка интервенција”,којом су одстрањени из наставног програма готово сви писци који бар мало „дишу српски”, па чак и добитници „Његошеве награде”.

Овим речима за „Политику” о црногорском језику и наставном програму у школама говори Светозар Ћираковић,професор српског језика и књижевности,који је радио некад у никшићкојГимназији, алије пре готово седам година остао без посла,са још својих 26 колега.Они су први у Црној Гори наслутили шта ће се догодити са српским језиком, наставним плановима и програмима,дигли су глас,протестовали и –остали без посла.

–Имао сам прилику да погледам уџбенике матерњег језика. Тамо влада прави хаос.Не само што у њима има много материјалних грешака,већ су заступљени неки тобож писци који то ничим нису заслужили,осим трабуњањем на све што је српско, каже Ћираковић, и подсећа да већ четврту годину за редом предаје српски језик и књижевност у Албанији.Каква би то била настава матерњег када не бих предавао Светог Саву, Његоша, Андрића,Доситеја Обрадовића, Бранка Ћопића, Десанку Максимовић,Мешу Селимовића,Лалића, Шантића,Киша, Пекића... То би био узалудан рад, пуст и празан. Од њега би се стидио сваки поштени човек, који је прочитао било шта од овихписаца.У наставном програму за средње школе хаос је још већи. Урађени су програми за тотално расрбљавање,по дукљанској идеологији о стварању новог човека још пре седам година. То се најбоље може урадити преко образовног система, нагласио је Ћираковић.

Веселин Матовић, такођепрофесор српског језика и књижевности,објашњавада је у новом програму запредмет црногорски језик и књижевност предвиђено да се настава књижевности изводи за све ученике,без обзира на њихову националну, верску и језичку припадност.Писци су наводно биранипо квалитету њихових дела, а заправо је укљученамаса потпуно анонимних писацаиз Црне Горе, којима вероватно ни укућани не знају да су књижевници.Очигледно,једини критеријуми састављача ових програма били суидеолошка опредељеност и политичка припадност писаца које су одабрали.С друге стране,извршена је радикална редукција српских писаца и српске књижевности. Рецимо,заобиђена је целокупна српска средњовековна књижевност.

– Ни једном речју нису поменути Свети Сава, Теодосије, Доментијан, Стефан Лазаревић, Јефимија…Заправо, српска књижевност по састављачима програма почиње од Доситеја Обрадовића. Заобиђена је целокупна српска народна поезија, нема ни косовског, ни покосовског циклуса, наглашаванаш саговорник и подсећа:

– Када је реч о програму за основне школе, 68 текстова, потписују писци из Црне Горе.Само 32 текста потписују познати српски писци –Његош, Марко Миљанов,Стјепан Митров Љубиша,Пекић... Уочљиво је да у програмима за средњу школу нема МиодрагаПавловића, Матије Бећковића, који су до сада имали места у школама.Нема ни једног савременог писцакоји себе види у контексту српске културе–Жарка Команина,Ранка Јововића, Миодрага Шћепановића, Мија Ћупића... Веома скромно су заступљени српски писци, као што су ДесанкаМаксимовић, Миодраг Булатовић, Добрица Ћосић,али зато има Бранка Бањевића и других црногорских писаца.Ако у наставном програму нема Светог Саве, онда нема ни темеља српског језика, закључује Матовић.

Р. Вукићевић

-----------------------------------------------------------

„Нове школе за новог човека”

– Прича о језику у Црној Гори подсећа на изјаву министра образовања од пре неколико година: „Треба отворити нове школе за новог човека”.На сцени је ново читање Његоша, Библије... Не сме бити извора креативности и стваралаштва, већ извора једноличностии безосећајности за личну одговорност. У том смислу прави се целокупни школски систем и школски програми као део тог система. Све то подвргнуто је строгој цензури да би се код човека развила аутоцензура и преплашеност. Ствар је у томе да школство не треба да образује слободног човека. Међутим, развијање провинцијске свести је антиевропски приступ образовању, рекао је Миодраг Тодоровић, бивши професор филозофије у никшићкој Гимназији. Он је пре седам година остао без посла, солидаришући се са колегама професорима српског језика и књижевности. Данас је протојереј у Епархији будимљанско-никшићкој.

-----------------------------------------------------------

Ко то беше?

У првом и другом разреду основних школа у Црној Гори, ђаци ће учити из књига о познатим, али и широј јавности непознатим писцима. Између осталих, то су: Ела Пероци, Сунчана Шкриљевић, Патриша Анталовић, Кемал Цоцо, Слободан Вукановић, Ратко Зврко, Драган Радуловић, Душан Ђуричић, Миленко Ратковић, Шимо Ешић, Ју Сун Ђин, Јово Кнежевић, Ениша Османчев Ћурић, Исмет Бекић, Спасоје Лабудовић, Вук Минић...

У средњим школама у уџбеницима је највише страних писаца, а има и црногорских – Јеврем Брковић, Људевит Паскалић, Сретен Перовић, Мирко Ковач, Вељко Радовић ...

објављено: 18.08.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Crnogorski-djaci-bez-najvecih-pisaca.sr.html

[Corey]

Лагуна објавила "Беснило", Борислава Пекића.

Cena: 950 din

Sa popustom i do: 713 din

Tiraž: 2000

UDK: 821.163.41-31

Beograd 2011.

1. izdanje

ISBN 978-86-521-0724-7

Broširani povez, 624 strane, 21 cm, latinica

А сада једна лепа вест, Лагуна је склопила уговор о објављивању целокупног литерарног опуса Борислава Пекића. "Беснило" је прва књига, а три године је оквирно време за реализацију тог плана. Као што видите, у питању је брош повез како би књиге биле приступачније.

Пар речи од његове супруге, а тиче се личности Борислава и његовог стваралачког рада:

Kao Pekićeva supruga, ako bih mogla da odgovorim na nekoliko važnih tačaka na ovom forumu, nažalost kasnim samo 6 godina , već sam isto napisala na drugom forumu gde ste nastavili diskusiju 2007 godine. Dakle, Pekić je uvek, apsolutno uvek pisao samo na srpskom jeziku. Besnilo je prevedeno na engleski, i to je uradio Bernard Johnson. Baveći se pisanjem oko 30 000 strana u svom kratkom stvaralačkom životu, nikada nije imao vremena za promovisanje njegovih knjiga. To je bio posao njegovog agenta, a sada naš. Radimo na Besnilu, i biće objavljeno, postoji prevod. Isto tako sam pročitala da je neko napisao da je Besnilo poručeno od strane engleskog izdavača. To nije tačno. Pekić je hteo da napiše žanr roman i bilo mu je interesantno da savlada takozvana pravila igre žanra. Besnilo je prvi deo antropološke trilogije čiji su potomci Atlantida i 1999. Kod Pekića sve je uvek bilo deo većeg plana. Tačno je da je jedan, ali američki izdavač, hteo da se Besnilo skrati, ali je Pekić bio uveliko u Zlatnom runu i jednostavno nije imao volje! Pozdrav svima

Znate li zašto u Laguninom izdanju Besnila imena nisu transkribovana?

Imam dva izdanja Atlantide, jedno je iz zagrebačke biblioteke Hit, i tamo su, po hrvatskom pravopisu, sva imena data u izvornom obliku, ali u Solarisovom izdanju iz 1995. imena su, po srpskom pravopisu, transkribovana, pa shvatam da je način pisanja imena u Pekićevima delima bio prilagođavan pravilima izdavačke kuće, i stoga me čudi što je Laguna odstupila od pravila o transkripciji. Ili je pomenuto transkribovanje imena, mada u skladu s našim pravopisnim pravilima, bilo u suprotnosti s prvobitnom piščevom željom te je stoga i Dereta svojevremeno objavila Besnilo s imenima napisanim engleskom ortografijom?

Lagunino izdanje je najverodostavnije originalu, stoga nisu odstupili od pravila transkripcije, nego jednostavno uradili po mojoj želji. Pekić je uvek voleo da imena budu u originalu, a izdavačke kuće tokom niz godina su često transkribovale. Znam da je Pekić živ, hteo bi da mladi ljudi koji sada već lako raspolažu internetu mogu da prepoznaju imena u originalu i sami upotrebljavaju Google da bi se informisali o ljudima o kojima Pekić piše. U transkribovanoj formi ona su nemoguća dešifrovati. Ista pravila su u snazi u Pekićevim izdanjima u Službenom glasniku, tako da će celokupni opus biti rađen pod istim pravilima.

[Lucky]

Zanimljiva je ilustracija, ali ovo "NIKO NIJE BEZBEDAN" je tipični "Laguna-prodajem-se-po-idei-kupiće-me-sredovečna-domaćica" koncept :)

[Corey]

Искрен да будем, баш због таквог приступа издаваштву, не допада ми се што су се они латили тог посла. Добра ствар је што није у питању преведена књижевност, као и њихов домет на тржишту, што је можда и кључна ствар због чега су их изабрали.

[Lucky]

Realno, možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali Laguna šiba li šiba, što je u tom smislu meni pozivitno, jer neka su "city records među izdavačima" ali mi u smislu književnosti to nije loše, gde se ograđujem i ne mislim na ona debilna izdanja "oderite svog muža, budi profi sponzoruša" i tako to, već ajde da kažemo neki niže-srednji sloj kvaliteta pa na više :)

A i opet, ako niko drugi nije bio spreman da izdaje, u ovom slučaju, Pekića, dobro je da je barem neko.

[Dz]

Da i ja sam poprilicno skepticna znajuci da mahom izdaju te neke 'bestselere' koji su djubre npr to sto si ti naveo. U stvari uzasno mi je sto je i knjizevnost poprilicno zatrovana tim nekim knjigama poput "...budi profi sponz..." kojekakvim popularnim psihologijama/knjigama samopomoci, legija, mir-jam, zivoti zvezda a posebno tek preminulih... pegla mi se od svega toga.

Meni danas deluje da je Laguna maltene jedina izdavacka kuca koja dobro prolazi dok druge kao da su na samrti.

A inace sam cula da su neku lektorku zajebali nisu joj platili.

[Dule_smor]

besnilo je odlicna knjiga, pekic jebeni otac

[Corey]

После четири године отвара се Народна библиотека

Реконструкција ентеријера НБС завршена у мају ове године захваљујући донацији енергетске компаније EFT Group од 250.000 евра, а завршено је и рачунарско опремање читаоница Народне библиотеке Србије

Народна библиотека Србије у новом руху (Фото Д. Јевремовић)

Енергетска компанија EFT Group донирала је опрему вредну 250.000 евра, чиме је успешно завршено рачунарско опремање реконструисаних читаоница НБС. Овим средствима обезбеђена је целокупна информациона технологија и пратећа инфраструктура неопходна за рад НБС – сервери, клијенти, лаптоп рачунари, лиценцирани софтвер, штампачи и мултимедијална опрема. Библиотека ће, после непуне четири године обнављања, каже нам Сретен Угричић, управник НБС, отворити врата корисницима током септембра.

Да подсетимо, грађевински радови на обнови Народне библиотеке почели су октобра 2007, а завршени у мају ове године. Држава је за обнову ове националне установе издвојила 4.300.000 евра.

Виртуелна десктоп инфраструктура, управо инсталирана у НБС, објашњава Угричић, представља најсавременије и перспективно информационо-технолошко решење које омогућава брзо, ефикасно и економски рационално функционисање информатичког система за пружање услуга корисницима. Народна библиотека Србије очекује хиљаду физичких и двадесет хиљада виртуелних корисника дневно. Годишње, НБС ће бележити осам милиона виртуелних корисника, док ће у читаоницама бити услужено око 300.000 корисника.

Донацијом EFT-a технолошки су у потпуности опремљене централна, електронска, мултимедијална и научна читаоница, референсна читаоница, читаоница периодике, читаоница посебних фондова, читаонице правног центра и центра за библиотекарство и информационе науке. Овим средствима опремљена је и читаоница за слепе и слабовиде, која ће корисницима, први пут у Србији, омогућити приступ свим публикацијама у електронском формату.

Када почне са радом, корисницима НБС биће на располагању Централна читаоница са 281 местом и бесплатним интернетом на сваком столу, затим Електронска читаоница са 48 места, Мултимедијална читаоница са 52 места, опремљена са 52 рачунара, у којој корисници могу користити аудиовизуелну грађу и дигиталне збирке из фондова НБС, као и са интернет мреже. Читаоница за слепе и слабовиде, са седам места, опремљена је најсавременијом технологијом која омогућава слепим и слабовидим корисницима да поред књига на Брајевом писму и аудио формата, читају и користе сваку публикацију која се налази у електронском формату. Ту су и Читаоница периодике са 54 места, опремљена са десет рачунара, Референсна читаоница са, такође, 54 места, Научна читаоница са 30 места, Правни центар са 12 места, Центар за библиотекарство и информационе науке са 31 местом, Читаоница посебних фондова са 36 места и десет рачунара.

Захваљујући новом Закону о обавезном примерку, наглашава Угричић, НБС ће убудуће депоновати и електронски примерак сваке објављене публикације, што практично значи да ће у Читаоници за слепе и слабовиде НБС, први пут корисницима бити доступне све публикације текуће издавачке продукције. Читаоница располаже са пет рачунара, скенером, стандардним штампачем, Брајевим штампачем, два Брајева дисплеја, три plackstock уређаја, електронском лупом, као и мишевима за увећавање стандардног штампаног текста за слабовиде кориснике. Од програмске подршке, корисницима је на располагању десет лиценци за Jaws 12. програм, као и 10 лиценци за коришћење говорног софтвера за српски језик, тзв. анридера.

Уграђивањем челичне конструкције спуштеног плафона са лантернама, додаје Угричић, битно је унапређен квалитет вентилације, климатизације и осветљења, што је пре био један од главних проблема. Такође су препројектовани и осавремењени застарели системи машинских инсталација и електроинсталација јаке струје и рачунарске мреже, као и системи дојаве пожара, контроле приступа, видео надзора, телефонске инсталације и хидрантске мреже – све синхронизовано и усаглашено према стандардима.

– Добили смо реконструисаних, санираних и функционално унапређених 6.000 квадрата које предајемо на услугу и уживање нашим читаоцима. Добили смо 50 одсто већи укупни капацитет читалачких места, неограничен приступ интернету и милионским дигиталним колекцијама НБС, обновљене некадашње као и нове никад пре присутне специјализоване просторе и читаонице, као што су атријум, мултимедијална читаоница, читаоница за слепе и слабовиде – каже Угричић.

Управнику Народне библиотеке смета што се у јавности често говори да ова установа није радила пет година. То, вели, апсолутно није тачно. Библиотека је све време радила, једино, због радова, у зграду није примала кориснике. Број виртуелних посета НБС, током трогодишњег периода, износи више од 15 милиона, што значи да је сајт НБС дневно посећивало око 15.000 корисника. У НБС је, путем обавезног примерка, пристигло и каталошки обрађено укупно 65.000 примерака књига. У друге библиотеке у Србији дистрибуирано је 169.000 књига. Сарадницима НБС у свету, путем размене и у оквиру пласмана наше књиге у свет, послато је 74.000 књига. CIP је урађен за 31.500 књига.

Уредно је објављивано онлајн издање Текуће библиографије Србије за монографске публикације, преводе, серијске публикације, службене публикације, библиографију Сербика (наши у свету), библиографије чланака у часописима. У Унескову базу Index Translationum прослеђено је 21.600 библиографских записа за преводе објављене у Србији од 2003. до 2010. године. У нашој агенцији за издаваче отворени су досијеи за 2.500 новоукључених издавача, додељено је укупно 60.000 ISBN, ISSN, ISMN, ISAN и DOI бројева.

У септембру 2008. године отворено је ново и реконструисано Одељење за конзервацију и заштиту с новом опремом која представља најмодернију лабораторију те врсте у Србији. Конзервирано је хиљаде листова старе штампане књиге из посебних фондова НБС, као и велики број докумената за друге институције.

----------------------------------------------

Коктел поводом донације

У среду увече, у Народној библиотеци Србије, биће приређен коктел поводом велике донације британске енергетске компаније EFT Group у износу од 250.000 евра. Те вечери, како се очекује, Сретен Угричић, управник НБС, саопштиће тачан датум отварања Народне библиотеке Србије.

Зоран Радисављевић

објављено: 30.08.2011.

http://www.politika....a-vrata.sr.html

[Corey]

Мало упозорење онима који се интересују за митологија Словена. Лагуна је скоро објавила следећи наслов, врло примамљивог назива, "Словенска митологија" аутор Ненад Гајић. Књига чак има свој сајт.

http://www.laguna.rs...=naslov&id=1675

http://www.slovenskamitologija.rs/

Пар коментара:

Kupio sam knjigu - i to u dva primerka. U suštini, prilično je loša - kako po tekstualnom sadržaju, tako i po ilustracijama, koje su često neprikladne u odnosu na tekst, a priličan broj je svejedno neposredna kopija dizajna WoW-a.

Tekst pati od sindroma "Srbi narod najstariji", što se i može oprostiti, samo da je to objašnjeno iole razložno. Autor se poziva na mnoge autoritete koji su se bavili slovenskom mitologijom, pre svega na Čajkanovića, ali samo kada mu to odgovara. Kada Čajkanović govori nešto drugačije od onoga što autoru odgovara - ovaj to ignoriše.

U knjizi je izvršena svojevrsna sinteza mitološkog sistema, koja se svodi na nametanje sistema tamo gde sistema zapravo nema. Razna božanstva su na silu sažeta u jedno, po ugledu na keltsku mitologiju ili viku, ali problem je u tome što za to zapravo nema ni osnove ni pokrića u stanju na terenu.

U suštini, mislim da je ovo opasna knjiga - prevashodno zbog toga što je prvi pokušaj ilustrovanog bestijarijuma/mitologije starosrpske religije, koji će nesumnjivo završiti u rukama silne dece po Srbiji, a ta deca će steći veoma pogrešan utisak o svemu tome.

Autor pokušava da sistematiše slovensku mitologiju, po uzoru na sistematizaciju grčke - što jednostavno ne može da uspe, niti je moguće. Primer je deo o Morani, koja je više neopaganska tvorevina, nego što je zaista staroslovensko božanstvo. "Enciklopedija slovenske mitologije" Ruske akademije nauka uopšte ne zna za nju. Dalje, Mokoš je istočnoslovenska boginja, koja je u južnoslovenskoj mitologiji bila daleko manje uticajna nego što autor knjige o kojoj je reč ističe. Potom, u knjizi ima stvari koje mi deluju potpuno izmišljeno; konkretno - činjarice. Pomenuta "Slovenska mitologija", na kojoj su sem ruskih akademika radili i naši ugledni etnolozi, uopšte ne zna za taj pojam, niti Srejović u svojim delima. Istini za volju, nisam pregledao kompletnog Zečevića, a ni Čajkanovića, ali nikada u životu nisam čuo za "činjarice".

Na kraju, ilustracije - stravično su pokradene. Najviše mi je upala u oči ilustracija koja je precrtani dark portal iz Warcrafta, kao i besramna kopija Frazetinog Death Dealera na 179. stranici.

Takođe, većina ilustracija ni ne odgovara tekstu, a kamoli postojećim mitološkim predstavama.

Sve u svemu, imam loše mišljenje o ovom izdanju.

Slovenska azbuka Svetog Jeronima i ostale mitske priče

Da bi se pobrojale sve netačnosti trebalo bi napisati tekst opsežniji nego Gajićeva knjiga, pretencioznog naslova Slovenska mitologija, koja će stoga imati veliki broj čitalaca, a zbog mnogobrojnih nedostataka i propusta ostaviti poguban učinak

Živimo u vreme kada počinje da prevladava jedno optimistično i razdragano uverenje da „svi mogu sve”, da svako može da napiše knjigu na bilo koju temu. Negde su se pogubile elementarne skrupule, a stručnost je postala deplasirana i izlišna kategorija. Knjiga o slovenskoj mitologiji, koja se nedavno pojavila, dobar je primer takvog stanja. Iz sažete beleške o autoru saznajemo da je Nenad Gajić bio muzičar (gitarista, pevač i tekstopisac), bankar, menadžer, privatni preduzetnik, a onda, dok je razmišljao kojom će se novom profesijom dalje baviti, napisao je knjigu Slovenska mitologija. Očito je da nije imao ni svest o tome koliko je ozbiljna naučna oblast u koju je ambiciozno ušao.

Rukopis, bez kompetentnog mišljenja stručnjaka, prigrlila je izdavačka kuća „Laguna” i objavila u ovoj godini kao svoje luksuzno izdanje. Pri tom je skupila ilustratore, koji su, izgleda, većinom mladi ljudi opčinjeni kompjuterskim igricama, pa su shodno svojim preokupacijama i dali likovna rešenja slovenskih bogova i demona. Tako je arhanđeo Mihajlo, pošto je svrstan u red demona (!), prikazan kao razgolićena žena zanosnih oblina, sa isukanim mačem. Ne zna se, da li je ovde reč o pukom neznanju ili pak ruganju hrišćanskoj ikonografiji.

Da bi se pobrojale sve netačnosti trebalo bi napisati tekst opsežniji nego Gajićeva knjiga. Obimne recenzije na pojedina naučna dela objavljuju se u naučnim publikacijama, ali pošto ovde nije reč o naučnom delu, nema ni svrhe pisati takvu recenziju. Opet, smatramo da treba ukazati na knjigu koja ima pretenciozan naslov i koja će stoga imati veliki broj čitalaca, a koja će zbog mnogobrojnih nedostataka i propusta ostaviti poguban učinak. Ovim osvrtom želimo da na odgovornost podsetimo ne samo pisca, već i izdavača, recenzente i novinare koji su spremni da uz pompu i halabuku afirmišu razna pisanija, pre svega iz oblasti filoloških i istorijskih nauka.

Već podnaslov knjige „Panteon bogova” upućuje na amaterski pristup. Grčka reč „panteon”znači „svi bogovi”, tj. „hram svih bogova”, pa navedeni podnaslov predstavlja pleonazam. Knjiga je inače „ukrašena” i stihovima falsifikovanih srpskih narodnih pesama Miloša S. Milojevića.

Da bi se pristupilo pisanju knjige sa temom „Slovenska mitologija” mora se poznavati odgovarajuća ogromna naučna literatura koja je uglavnom na ruskom i poljskom jeziku, dok su sami izvori na latinskom i staroruskom jeziku, delom i na grčkom. Čak i ako se ne poznaju klasični jezici, izvori se mogu čitati u objavljenim prevodima na ruski i poljski, delom na engleski i nemački jezik. Prostor nam ne dozvoljava da podrobnije ukažemo na te značajne zbirke izvornog materijala.

Uporedo sa stručnim delima, počev od XVIII veka do danas, pojavio se veliki broj bezvrednih knjiga o slovenskoj mitologiji, koje same po sebi predstavljaju jedan vid mito-stvaralaštva. Neke od njih se zasnivaju na nekritičkom čitanju poznih izvora o slovenskoj mitologiji (XIV vek i kasnije), neke na dosetkama (kao što su, na primer, dela Borisa Ribakova), a neke predstavljaju čiste falsifikate, kao što je Verkovićeva „Vede Slovena”, ili tzv. „Velesova knjiga”. Da se Gajić oslanjao na knjige sumnjive naučne vrednosti pokazuje i njegova olako donesena ocena o vrednosti „Spisa o narodima” vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita. Primedbe koje iznosi pokazuju da izvornik nije ni video. Uz to, Gajić „oživljava” tezu da je Sveti Jeronim – čuveni egzegeta i prevodilac Biblije sa hebrejskog i grčkog na latinski (umro 420. g.) – sastavio prvu slovensku azbuku, pretpostavku koju su naučnici već poodavno ubedljivo opovrgli i odbacili.

Od dvadesetak naziva za bogove kod Istočnih i Baltičkih Slovena, koliko ih je posvedočeno u starijim pisanim izvorima, N. Gajić u svojoj knjizi navodi 12. Od toga, u naučnoj literaturi bogovima se ne smatraju Vesna i Morana (kao i lada, lelja, kupala, polelj, rod itd.). Naime, naziv vesna, koji je sporadično posvedočen u narodnom verovanju Slovenaca, odnosi se na neka mitološka bića, koja ljudima u rano proleće kazuju kada treba sejati bob (od vest-na, tj „ona koja donosi vest”), kao što su vile, krivopetje, žalik-žene, itd. Nazivi morena, kao i jarilo, kostroma itd. označavaju lutke koje su obredno spaljivane i „oplakivane” na nekim praznicima. Od navedenih bogova čak pet naziva su pogrešno napisani. Bogovi Jarovid, Svetovid pišu se nastavkom – vit (tu još pripadaju Rujevit i Porevit). Ženska boginja se ne naziva Mokoša, već Mokoš, dok Dajbog u izvorima postoji kao Dažbog. Kada je u pitanju Volos/Veles, jedino uz prvi naziv u pisanim izvorima stoji određenje „stočni bog”. Drugi naziv je posvedočen u „Slovu o Igorovom pohodu”, ali u atributivnoj funkciji – pevač Bojan se naziva Velesovim unukom, kao i u nekim kasnijim izvorima bez bližeg određenja.

O kakvom nesolidnom tekstu je reč, može se ilustrovati bližim komentarom na bilo koji segment knjige N. Gajića. Kao primer, uzećemo teonim Mokoš, ili po N. Gajiću – Mokoša (str. 66-67). U njegovom tekstu, pored ostalog, kaže se: „S druge strane, rasprostranjeno je bilo i verovanje da je posredi zlo božanstvo i njen kip izgledao je kao strašna nakaza sastavljena od različitih životinja”. Na osnovu ozbiljne naučne literature lako se može pokazati da je ova konstatacija potpuno neutemeljena i da predstavlja čistu maštu. Podjednako je pogrešna i ocena da je ona bila poznata svim Slovenima, te da se nalazi na sredini između Vesne i Morane.

N. Gajić citira slovenačkog istoričara Josipa Mala, ne navodeći izvor, o ulozi Mokoški u slovenačkim pripovetkama. Inače radi se o istoričaru novije slovenačke istorije i bivšem kustosu Narodnog muzeja u Ljubljani, a ne o stručnjaku za mitologiju Slovenaca. Citat, ovde dat u defektnom obliku, potiče iz zapisa Davorina Trstenjaka, slovenačkog Ilirca, koji je u „Slovenskom glasniku”, 1859. objavio kratku legendu o ajdovskoj kraljici, čarobnici Mokoški, koja je na reci Ložnici imala grad. Gajić ispušta iz teksta „ajdovska kraljica”, jer, očigledno, nije upućen u to da su Ajdi naziv za divovski narod u Sloveniji (Ajdinja je prala rublje u reci stojeći jednom nogom na jednom brdu a drugom na drugom brdu). Zatim sledi, opet, pozivanje na J. Mala, o postojanju nekog rukopisa svetog Save, u prepisu iz XVI veka, i citat iz tog rukopisa. Kada se navede „sveti Sava”, kod nas se misli na našeg svetog Savu (Nemanjića). Međutim, i ovde se radi o pogrešnom prepisivanju. Treba pomenuti da Ruska crkva u svome kalendaru obeležava tri praznika posvećena različitim svecima iz različitog vremena pod imenom „prepodobni Sava” (Sava Osvećeni ili Jerusalimski, Sava Kripeckij i Sava Storoževskij).

Mitologija nije književnost, niti neko maštovito štivo koje će svako dopunjavati zavisno od širine svoje uobrazilje i svojih literarnih sposobnosti. Zato je već jednom treba ostaviti filolozima, pre svega slavistima, da na osnovu kritičkog sagledavanja izvora daju strogi sud o njenom sadržaju i okvirima.

Ljubinko Radenković – Radivoj Radić

objavljeno: 04.09.2011.

http://www.politika....e-price.lt.html

Аутор горе цитираног текста из Политике, не поседује оно што критикује, што се лако види по његовом брзоплетом одбацивању аутохтонистичке историјске школе Словена а тим и самих Срба, но и поред таквог пропуста вреди га прочитати.

[Dz]

Zovem se Crveno

Gospodja Bovari

obe dobre

[P.M.]

Srpski Psiho

8

[bolkonski]

@Corey

Nisam se bavio slovenskom mitologijom, ali srpskom jesam i ko god se bavio shvatiće čim uzme u ruke knjigu "Slovenska mitologija" da to nema veze sa proučavanjem mitologije. Tektove nisam kompletne čitao i ne znam da li je autor hteo da bude načan ili ne, ali sam ja shvatio da nije, pa sam ignorisao naslov. Da li će to imati uticaj na "pokoljenja" kao što kažu neki koje si citirao gore, ne znam (u stvari mislim da je malo verovatno), ali da je sprska mitologija iz mnogih razloga i sa mnogih strana sputana, sigurno je istinito.

[Dz]

Koje sranje oni prodaju u fensi izdanju :(

Kad smo vec kod slovenske i srpske mitologije, preporucite mi neke naslove