All Activity

Pita me stariji klinac pre neki dan da kupi od džeparca Geometry Dash. Ispostavi se da je ogroman hit među njegovom ekipom, i svako od njih se fokusira na neki set nivoa, kako bi prešli ostalima.

To ce biti maksimum nase fleksibilnosti!

Diablo je jedna od onih igara kojima nije potreban uvod. Skoro svi se sećamo kada smo u detinjstvu prvi put naleteli na Butcher-a ili kada je Baal napao Sescheron. Sećam se da sam išao od igraonice do igraonice sa Diablo II disketom na kojoj je bio lvl 99 Necro, jer farmati se mora. Diablo III je otišao u drugom, svetlijem pravcu i pojednostavio je igru maksimalno. Igra je bila srednje loša sve do ekspanzije kada se napokon smestila na neko mesto koje su fanovi poštovali. Posle duge pauze, Diablo IV (onu mobilnu igru nećemo spominjati) je najavljen i prvi beta utisci su bili vrlo pozitivni. Uvek sam bio u taboru „Diablo IV good“ jer je inicijalna kampanja bila odlična, ali igra je generalno imala glupe mehanike sa statistikama i bila je poprilično jednostavna po pitanju dizajna gejmpleja. Onda je izašla ekspanzija Vessel of Hatred koja je donela neke nove endgame promene ali katastrofalno lošu i dosadnu kampanju. Nova klasa, Spiritborn, bila je svež dodatak celom serijalu, ali nije bila ono što su fanovi tražili. Generalni osećaj je bio da je Diablo IV bio plaćena beta, pa se čak i ekspanzija tako klasifikovala po onlajn zajednicama. Sa Lord of Hatred, mislim da su napokon uboli poentu igre. Prvo smo dobili Paladina, novu klasu koja ja bila igriva već od prvog dana najave za sve igrače koji su pre-orderovali Lord of Hatred. Već smo pisali o Paladinu u ARPG izveštaju pre par meseci i efektivno se nije mnogo promenila sa izlaskom ekspanzije (sem talenata, ali o tome ćemo posle). Paladin je oduvek bila „fan favorite“ klasa i odličan dodatak igri. Štaviše, potez da je puste ranije je odličan jer je vratila gomilu igrača, kako veterana, tako i novajlija. Paladin je vizuelni spektakl od klase jer se većina sposobnosti vrti oko Svete Svetlosti, tako da će vam ekran blještati od svetla i krvi na sve strane. Najjači buildovi su malo pasivniji za igru, ali i dalje potpuno prenose Paladin fantaziju. Druga nova klasa koja je izašla sa ekspanzijom je Warlock, i sa njom sam proveo najviše vremena. Dok se Necromancer bavi kostima i leševima, Warlock je majstor kletvi, manipulacije krvlju i direktnog crpljenja životne energije iz neprijatelja. Iz moje perspektive, Warlock je mešavina Necromancer i Sorcerer klase jer može da priziva privremene demone u pomoć, ali i da se oslanja na prokletstva i vatrene magije za nuke. Klasa je zabavno dizajnirana i ima širok stil gejmpleja, tako da će svako moći da ga prilagodi svom željenom stilu. Ja sam bukvalno probao sve viable buildove, od miniona, preko ogromnih vatrenih kandži do bukvalne apokalipse gde je cilj da nuklearnom bombom (ne bukvalno ali tako izgleda) očistite ceo ekran. Osećaj ovih eksplozija je fenomenalan, ali posle nekog vremena počne da boli glava od ogromne količine efekata. U početku ekspanzije, Warlock je bio flavor of the month što se kaže, i uspeo sam da doguram do Pit 120 bez mnogo muke. Ali onda je došlo vreme da probam i druge klase. Varvarin se vraća u punom sjaju ove sezone i Whirlwind spin-to-win build je apsolutni pobednik bez premca. Količina criticala koju možete da nagruvate u ovaj build (i to relativno lako) neverovatno je visoka, a ako imate malo sreće sa dropovima, vrlo brzo možete da čistite najteži sadržaj koji igra nudi. Sve klase su se ispomerale po tier listi, tako da će svako naći nešto čime će biti zadovoljan i progres će biti dobar. Klasične sezone ovoga puta generalno nema, jer je dosta mehanika promenjeno tako da nema poente za još jednim nebitnim efektom ili kvestom. Blizzard nam je ostavio da se igramo sa novim promenama i mislim da je to odličan potez. Na tu temu, ekspanzija je donela ogromnu količinu promena i činilo mi se da sam igru učio ispočetka. Prva i najveća promena je sam loot koji je usko vezan sa novom (starom) mehanikom kraftovanja u Horadric Cube. Povratak legendarne kocke iz Diabla II (a i III), omogućava napredno kraftovanje, menjanje statova na opremi i konverziju materijala. Recepti su slični kao u Diablo III tako da će se veterani snaći, ali i novajlije imaju mesta za eksperimentisanje i prostor za greške. Cube drastično smanjuje zavisnost od čistog RNG-a i daje igraču kontrolu nad opremom. Sam loot je sada kompletno drugačiji, u smislu da su afiksi mnogo bolji i specifičniji, a sa kraftingom i plava oprema sada može da bude izuzetno korisna. Malo RNG-a, malo skilla i malo sreće, ovoga puta može da vam donese god-roll opremu mnogo lakše nego ranije. Na sve to, Blizzard je blatantno ukrao Loot Filter direktno iz Last Epoch igre, tako da možete da pravite relativno kompleksne filtere i tako izbegnete đubre na podu. Nije neophodan, ali je koristan za endgame. Još jedan dodatak su talismani, pasivni slotovi koji funkcionišu kao setovi iz Diablo III i koji dodaju na ogroman power spike vašem buildu. Pored ovoga, level cap je povećan na 70 a skill tree potpuno promenjen, ali meni se nimalo ne dopada. Iako izgleda ogromno i mnogo detaljnije od prethodnog, zapravo je mnogo jednostavniji i dosadniji. Pre ovoga smo imali aktivne i pasivne skillove koji su međusobno radili da vam definišu build (nekad uspešno, nekad vrlo neuspešno), dok se skill tree sada fokusira isključivo na aktivne skillove i njihove promene, bilo funkcionalne ili elementalne. Svaki skill vam daje dve pasivne opcije i jednu ključnu koja ga menja u osnovi, ali šablon je isti za svaki – samo rokate 15 poena u snagu tog skilla i to je jako dosadno. To znači da, tehnički do pola kampanje (ako se levelujete kroz kampanju), imate definisan build i onda svaki novi nivo samo roknete poen u skill. Okej, ovo podseća na Diablo II, slažem se, ali snaga ovih skillova se znatno razlikuje, kao i osećaj napredovanja. Ceo loop je jako dosadan jer se posle ~30 nivoa ne radujete ničemu novom. Kampanja je zvezda ove ekspanzije. Priča je, bez preterivanja, najbolje napisana kampanja od Diabla II (doduše, par odluka koje donose likovi su apsolutno tupavi). Blizzard je uspeo da postigne fantastičan tempo, a povratak ključnih likova iz prošlosti franšize (uključujući i šokantno vaskrsenje same Lilith) izaziva čistu nostalgiju i jezu. Likovi više nisu samo kartonske figure koje vam daju zadatke; Lorath-ova patnja je opipljiva, a Mefistov psihološki teror nad svetom je prikazan kroz jezive sinematike i dijaloge koji drže pažnju od početka do kraja. A i to što su se rešili Neyrelle još u intro sinematiku je samo bonus. Novi bossovi i scene kroz kampanju su nezaboravne, a da ne pričam o sjajnim lokacijama koje su došle sa novom zonom Skovos, vizuelno najimpresivnijiem regionu u modernoj istoriji Diabla. Likovni tim je napravio hrabar i uspešan zaokret – umesto večitog blata, sivila i snega, Skovos nudi vulkanske obale i suncem obasjane mermerne ruševine. Estetika koja blago koketira sa antičkom Grčkom i dizajnom iz Titan Quest-a, ali zadržava onaj prepoznatljivi, prljavi i krvavi Diablo ton. Olujne prašume i potopljene hramovi koje kriju zaboravljeno znanje iz perioda kada su Lilith i Inarius tek stvarali Sanctuary, držaće vas u kampanji od početka do kraja. Sredina kampanje malo uspori tempo, ali nije velika zamerka. Ono što se ovoga puta znatno ističe, pored standardnih odličnih sinematika, jesu muzika i efekti. Muzička podloga u Skovosu kombinuje prepoznatljive turobne žičane instrumente sa epskim, horskim kompozicijama koje prate dramatičnost borbe sa Mefistom. Numere ostaju u ušima i izviru na površinu čak i u najvećem haosu klanja demona. Svaka kompozicija se trudi da vam održi napetost i imerziju tokom kampanje i taj posao radi fenomenalno. I zvučni efekti su sjajni – udarci Paladinovog čekića ili jezivi šapati Warlock kletvi zvuče moćno i mesnato na kvalitetnim zvučnicima ili slušalicama. Završetak kampanje u Lord of Hatred je tek početak. Prethodni sistemi poput Helltides i Nightmare Dungeons su i dalje tu, ali su dobili nadogradnju kroz War Plans, potpuno novi sistem progresije koji omogućava igraču da kreira sopstvenu mapu puta kroz endgame. Sami birate koje aktivnosti želite da radite i time se fokusirate na opremanje svog karaktera, a neki planovi mogu da imaju svoje modifikatore koji vam daju dodatnu opremu ili materijale za krafting. Svaka aktivnost ima svoj skill tree, tako da ako se fokusirate na primer na Whispere, možete da modifikujete da dobijete dodatni kovčeg, ili ako igrate Undercity možete da prizivate gobline koji vam daju dodatni loot u odnosu na izabrani modifikator (ovo je farming highlight ekspanzije). War Plans generalno ne menjaju endgame po osnovi, nego vam ubrzavaju kretanje između aktivnosti sa dodatnim modifikatorima koji su u većini slučaja interesantni. I da, ekspanzija je donela i pecanje! Iako zvuči bizarno za jednu mračnu ARPG igru, pecanje u pauzama između klanja demona služi kao savršen, opuštajući mini-game koji donosi specifične materijale za kuvanje i kraftovanje privremenih buff-ova. Diablo IV: Lord of Hatred je sve ono što su fanovi želeli da bazična igra bude pre tri godine. Ovo nije običan DLC sa nekoliko novih misija; ovo je sveobuhvatan remont koji redefiniše identitet igre. Skovos je prelep i osvežavajući region, Paladin i Warlock su fantastične klase, a mehanike poput Horadric Cube i Loot Filter-a čine svakodnevno igranje čistim uživanjem. Ja se lično nisam zabavio ovako u Diablo IV još otkad je igra izašla, a nisam propustio nijednu sezonu. Baš su „skuvali“ sa ovom ekspanzijom što bi deca rekla. Blizzard je dokazao da ume da sluša zajednicu kada je priteran uz zid. Ako ste digli ruke od Diabla IV, sada je idealan trenutak da se vratite u Sanctuary. Mefisto vas čeka, a borba nikada nije bila bolja. Diablo IV: Lord of Hatred je dostupan za PC, PS4, PS5, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Igor Totić Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Diablo IV napokon izašao iz bete: Lord of Hatred recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Šta je ovo, svakih par dana nam nešto hakuju

Evo full rezultata: Player 1st Place Votes (10 PTS) 2nd Place Votes (7 PTS) 3rd Place Votes (5 PTS) 4th Place Votes (3 PTS) 5th Place Votes (1 PT) Total PTS Shai Gilgeous-Alexander 83 13 3 1 0 939 Nikola Jokic 10 48 37 4 1 634 Victor Wembanyama 5 36 47 10 2 569 Luka Doncic 0 1 8 60 23 250 Cade Cunningham 2 1 3 11 42 117 Jaylen Brown 0 1 2 14 30 89

Nadam se da se je očigledno da se ja još malo koprcam, i trudim da držim vidike otvorenim, u neku ruku se čak i osećam odgovorim da sam "doveo" HotA ovde :D Ali sve je teže :D

https://youtu.be/JqwdEtBN_mI

da ne idemo u smeru skyneta, ovo bi još i bilo korisno mnogima - postojali su oni neki softveri koji ti rade analize itd pa malo pomažu oko toga, ali bez prave analize kako da čovek nešto uštedi i šta da uradi. ovako ako bi mogao da ti još pride i otkaže nepotrebne pretplate i troškove, mogao bi biti još korisniji. ofc, bez skynet dela 🙂

a dobro, ko ih jebe, ko se sa vatrom igra taj se i opece. dobro da niko nije zginuo i to je to 😄 mene vise zanimajuove ljudske i kompjuterske greske koje dovedu do pogibije 300 ljudi, a desava se 😄 mada iskreno jako cudno su se spojili ovi avioni, licilo je na AI, buvkalno deluje da je sreca da su sva 4 pilota se katapultirala i prezivela, tj da se neko nije katapultirao u drugi avion 😬

čekajte, jel su animirani isto kategorija koju gledamo kao SF kategoriju? onda lista može biti mnogo šira, poput onog sa robotom u šumi što pomeuh kad sam pisao o hoppers sad mi stade mozak kako se zove. ali ako idemo u istoriju i mogu i osamdesete itd, onda recimo dodajem i The Last Starfighter na primer, ja bih njega stavio u "porodični SF" uvek. Avatar je ok, ali mi nije ovo što milanče pominje, tu ipak ima tih nekih aktivnih borbi, tj. da kažemo "scena nasilja", Hail Mary je na primer dobar jer tu toga nema uopšte. Star Wars takođe, iako je naravno "lektira" koju svako treba da pogleda.

ćuti kako je krenulo dobro nismo poslednji. sreća pa postoje uvek sigurica države poput UK da preuzmu tu poziciju 🙂 videh na netu posle da su bili ozbiljni zvužduci na temu izraela kad su počeli da vode. pa kao braća bugari izvukoše priču kao manje zlo, ali pesmu ne preporučujem da pustite, ako niste Gen Alfa, sigurno ćete se šokirati!

mi smo pravili organizovane ekskurzije iz cele srbije u mcdonalds mnogo pre što se pojavio happy meal, ne treba nama to!

Pre sat vremena sudar dva akrobatska E/A-18G Growlera u letu, svi članovi posade uspeli da se izvuku. https://www.idahostatesman.com/news/northwest/idaho/article315790106.html

Do vidjenja, Corax 😢

recimo Korola 2000-e

Tole namestio

SGA ponovo MVP, Jokic drugi, Wemby treci.

https://gizmodo.com/chatgpt-can-now-connect-to-your-bank-account-and-see-all-your-transactions-2000759306

Znači nisam baš dobro razmišljao, može da se nađe :D Tehnički mislim da bih većini navedenih mogao naći neku sitnu i nebintu zamerku u sferiama "dobar ili ne" ili "koliko je to tr00 sci-fi", koliko je "tr00 cela porodica frendli ili previše/nedovoljno dečji npr.", sitne, sitne zamerkice, a "Hail Mary" nekako baš sve objedinjuje i "prolazi". Opet me nešto vuče na Autostoperski vodič, humor mu nije baš za decu, više je nešto pajtonovski, ali ima drugih stvari za decu, mogao bi možda da prođe.

Pa nije im cilj da te izleče, izgubiće mušteriju 🙂 malo te zaleče da dodješ opet 🙂 još ako uspeju i da te navuku na nešto, iha 🙂

Jel ste upoznati sa delom ovog nemačkog istoričara i njegovim proučavanjem bestijalnog imperijalizma nemačkih vladajućih slojeva u oba svetska rata? Књига САВЕЗ ЕЛИТА, О КОНТИНУИТЕТУ СТРУКТУРА МОЋИ У НЕМАЧКОЈ 1871–1945. ГОДИНЕ (1979) представља расправу засновану на обиљу чињеница којом се доказује да је од стварања до пропасти Рајха (1871–1945) постојао континуитет конзервативних снага сачињених од једне елите, чији су друштвени чиниоци били велики земљишни посед, крупан капитал, државна бирократија и милитаристицки војни врх. Стална непријатељска демократија у Немачкој усмерена је на ратну политику ради ширења Рајха и постизања светске моћи и ова елитаомогућила је 1933. долазак нациста на власт и, затим, пружала друштвену основу нацистичком режиму. Kapitalna i autoritativna istorijska studija najvećeg i najuticajnijeg nemačkog istoričara XX veka, Frica Fišera, koja se sada po prvi put objavljuje na srpskom jeziku, neprocenjivo je zaveštanje u utvrđivanju pravih i argumentovanih uzroka izbijanja Velikog rata. Namenjena akademskoj, stručnoj i širokoj javnosti koja želi uravnotežen uvid, a do sada nije imala prilike da nešto slično pročita, ova studija je vrhunski obrazac dubioznog istraživanja, analitičkog uma, akademske samosvojnosti, vrsnog prezentovanja materije i iznošenja jasnih i nedvosmislenih zaključaka. Kao što je to Tukidid činio sa Atinjanima u svojoj Istoriji peloponeskih ratova, Fric Fišer se krajnje objektivno i podrobno bavi Nemačkom i Nemcima u sam osvit i tokom Velikog rata, te naučnički hladno i bez oprosta opisuje ekspanzionističke i imperijalističke ratne ciljeve (sa naglaskom na teritorijalnim ciljevima), istovremeno dokazujući namere Nemačke da ujedini entitet Srednje Evrope u ekonomski i geopolitički savez pod njenom hegemonijom čime bi parirala ostalim imperijama tog doba. Premda se u pisanju dela Fišer koristio isključivo primarnim izvorima (diplomatska korespondencija, cirkularne note, zapisnici sa konferencija vojnih i političkih vođa, epistolarna zaostavština, govori i dr.) u cilju utemeljenosti izložene materije, odsustva bilo kakve naklonjenosti i neizricanja bilo kakve osude – knjiga je izazvala žestoke kontroverze, kako u samoj Nemačkoj, tako i u Evropi, a njene revizionističko-političke odjeke i implikacije možemo i danas, na žalost, pročitati. Metodično i iscrpno, knjiga “Posezanje za svetskom moći – politika ratnih ciljeva carske Nemačke 1914–1918” ističe kako su se kompleksni uzroci – suštinski autokratska država, nerazvijene demokratske institucije, tradicionalni pruski militarizam, vidna sklonost ka predodređenoj sudbini dominacije nad svetom, osećaj inferiornosti i neodređenosti zbog trenutnog stanja stvari – ujedinili u nemačkoj javnosti zarad davanja podrške ratnim naporima i agresivnoj politici njihove vlade.

a i pre, moj Dule, a i pre...

ha

U pravu si, nema dobrih. Volim scifi pa tražim naslove koje svi zajedno možemo da gledamo. Do sad od scifi filmova i filmova koji su delimično scifi sam puštao: Povratak u Budućnost Star Wars OG trilogiju ET Wall-E Sledeći na spisku je Avatar. Bilo je i promašaja poput Elio, koji je meh crtani i baš loš za Pixar standarde.