Jump to content

Limit za datum pocetka sledeceg svetskog rata?


brue

Recommended Posts

  • Replies 50
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

"Fossil fuels are fuels formed by natural resources such as anaerobic decomposition of buried dead organisms. The age of the organisms and their resulting fossil fuels is typically millions of years, and sometimes exceeds 650 million years.[1] The fossil fuels, which contain high percentages of carbon, include coal, petroleum, and natural gas. Fossil fuels range from volatile materials with low carbon:hydrogen ratios like methane, to liquid petroleum to nonvolatile materials composed of almost pure carbon, like anthracite coal. Methane can be found in hydrocarbon fields, alone, associated with oil, or in the form of methane clathrates. It is generally accepted that they formed from the fossilized remains of dead plants and animals[2] by exposure to heat and pressure in the Earth's crust over millions of years.[3] This biogenic theory was first introduced by Georg Agricola in 1556 and later by Mikhail Lomonosov in the 18th century."

Znači, po teoriji iz 16tog veka, salata od dinosaurusa i tadašnjih biljaka je crkla i pod zagrevanjem i pritiskom je napravila npr na jednom mestu zalihu od 500 miliona barela nafte/gasa?

Idemo dalje, jedan barel je negde oko 159 litara. Prethodno pomenuta količina izađe na 79.5 milijardi litara. Nek se od jednog dinosaurusa i jednog pra drveta dobije i 10.000 litara, opet ispada da je na jednoj relativno maloj teritoriji trebalo da zagine u nekom periodu oko skoro 8 miliona jedinica dino/drveta.

Wtf je crklo na tom mestu? Crv sa planete Dina je usisao sve i onda krepao od prežderavanja? Tja više crva kad se gleda planetarno, ali najveći i najmasovniji su bili u Sibiru i na Bliskom istoku?

Samo na tim mestima je bilo života? I to u tolikoj količini? Il se drugde nije "primilo". Ne znam, ovo mi je podjednako neverovatno kao i to da smo svi nastali od Jevreja.

Link to comment
Share on other sites

RUSI U SRBIJI IZ 300 BUŠOTINA VADE MILIONA TONA NAFTE

Smedia / 26.12.2010

Zalihe nafte u Srbiji veće su ove godine nego u 2009, prvi put u poslednjih nekoliko godina. To, međutim, ne znači da naša zemlja počinje da liči na Saudijsku Arabiju. Već da ležišta “crnog zlata”, koja ranije nisu bila komercijalna, sada su to postala zbog boljih tehnologija. Sva naftna nalazišta kojima Naftna industrija Srbije raspolaže u zemlji i svetu, sada su, međutim, u rukama ruskog “Gaspromnjefta”.

U privatizaciji 51 odsto NIS, uz rafinerije i benzinske pumpe, prodata su i - naftna ležišta. Tako su nalazišta nafte u Vojvodini i Angoli pripala ruskom vlasniku. A Srbiji pripada samo rudna renta od tri odsto. Baćuške su, ipak, zbog ulaganja u tehnologiju, uspele da povećaju proizvodnju.

Rusija: Skupe poreske olakšice

- Plan proizvodnje domaće nafte premašili smo za osam odsto prošle godine - kažu u NIS. - Prvi put posle nekoliko godina porasle su zalihe nafte. To smo uspeli reaktivacijom bušotina koje nisu radile, uvođenjem novih tehnologija i procesom optimizacije troškova.

Kako ukazuje profesor Slobodan Sokolović, sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, nove rezerve nafte nisu revolucionarne. Ali, dovoljne su da povećaju odnos rezervi i proizvodnje.

VIŠE OD TRISTA BUŠOTINA

Industrijska proizvodnja i istraživanje nafte i gasa u Vojvodini počeli su pedesetih godina prošlog veka. Od tada je otvoreno preko 60 nalazišta ugljovodonika, što predstavlja više od 300 bušotina. A licenca za sva otvorena nalazišta pripada NIS. Najviše nafte u Srbiji crpi se u Velebitu, Kikindi, Elemiru, Turiji, Mokrinu i Martonošu. NIS može da istražuje u Srbiji na osnovu sedam licenci. Šest dozvola u Vojvodini traju do 2016. godine, dok licenca na južnim obalama Save i Dunava važi do 2020. godine.

- Sada je period komercijalne upotrebe nafte u Srbiji još 44 godine - kaže on. - Spekulisalo se da nam je ostalo još 30 godina za eksploataciju. Do povećanja rezervi došlo je samo zato jer ono što ranije nisu bila komercijalna ležišta sada jesu. Tehnologija je napredovala,pa nafta sada može da se vadi sa mnogo većih dubina.

A nalazišta “crnog zlata” u zemlji nisu zanemarljiva. Iz bušotina na severu Srbije godišnje izlazi oko milion tona nafte, koja se prerađuje u rafinerijama NIS. Sa godišnjim potrebama Srbije od 3,2 miliona tona, tako se podmiri oko četvrtine.

- Imamo strategiju istraživanja i proizvodnje nafte u inostranstvu - kažu u NIS. - U našem fokusu van Srbije je region Balkana. Ovih dana se osniva preduzeće “Jadran-Naftagas” u Republici Srpskoj, koje će se baviti istraživanjem i proizvodnjom nafte. A, razmatramo i mogućnost povećanja prisustva u Angoli i kako da steknemo sopstvenu proizvodnju u Turkmenistanu.

Iz četiri koncesiona morska bloka u Angoli, ove godine proizvedeno je oko 78.543 tone nafte. Jedna licenca ističe sledeće godine, dok druge traju do 2012, 2025. i 2030. godine.

- Vrednost proizvedene nafte zavisi od trenutne cene na tržištu - kažu u NIS. - Očekujemo da će vrednost preuzete količine u ovoj godini premašiti 45 miliona dolara. Ta nafta ne dolazi u Srbiju, već je prodajemo u inostranstvu. Sada u Angoli istražujemo samo na jednom proizvodnom bloku, a rezultati se očekuju do polovine sledeće godine.

Prema poslovnom planu NIS, u istraživanja naftnih nalazišta do 2020. godine biće uloženo oko 60 miliona dolara. Ispitivanja bi trebalo da se vrše južno od Save i Dunava - u srednjem i severnom Banatu i na području Jelice i Moravskog rova.

Link to comment
Share on other sites

ono sto je sigurno je da ce finis trke u razoruzanju posmatrati gledaoci rasuti po stratosferi...

on topic - dobar je topic, kada dodjem gajbi malo vise cu da procackam pa odgovaram malo manje spamerski.

postoje samo dve istine na ovom svetu:

1). djape je najbolji frajer

2). zemlja je plocha

Link to comment
Share on other sites

Aj idemo dalje, tj idem, kad niko ništa neće da postuje. Sram vas bilo! [b)]

Recimo da ima nafte na svakom koraku, tj. da faktički dalja proizvodnja i nije toliko problematična, jer mogu da se iskoriste već postojeće bušotine kao što to rade Baćuške.

Recimo da se zarad još većeg uzimanja para fura priča o obnovljivim izvorima energije i izvorima energije koji manje negativno utiču na životnu sredinu. Kao što gdin Obama veli, u tu novu vrtoglavo rastuću industriju upumpaće se milijarde i milijarde dolara do cilja zacrtanog za 2035. Bolje reći bilioni, po naški, dolara. Bolje reći u drugačije prljave izvore energije, poput "čistijeg" uglja (koji je sad isplativo iskopavati samo zbog cene naftnih derivata), nuklearnih elektrana koje su čiste samo do trenutka kad se zapitamo a šta raditi sa otpadom iz istih itd itd.

Recimo da se industrija, od automobila do obične tehnike, unapređuje sa zelenom tehnologijom, među kojima je možda najznačajnije pomenuti akumulatore i baterije sa većim kapacitetom uskladištene energije itd itd.

Šta je zajedničko rafineriji i npr. japanskom hibridnom ili elektro automobilu, tj preciznije akumulatoru u njemu? Lantanijum. (nadam se da je dobro prevedena reč, nisam hemičar. u originalu: Lanthanum).

Veoma zanimljiv element koji otvara još jednu stranicu u industrijskim ratovima.

Naime, Lantanijum je jedan od 17 označenih REE - Retkih zemaljskih elemenata. SVI su glavni "sastojak" supice zvana zelena tehnologija. Simpatično je i to da je baš taj element i glavni sastojak procesa prerade i dobijanja naftnih derivata.

Lideri u izvozu i nalazištima ovih elemenata su se kroz 20. vek smenjivali od Indije i Brazila, preko Južne Afrike, a potom SAD-a, sve do 90tih god. kad u priču upada, ko drugi ako ne, Kina. Smanjivši cenu, Kina "ubija" sve firme i iskope u drugim državama i do danas preuzima čak DEVEDESET SEDAM procenata svetske proizvodnje ovih elemenata. Njihovo nalazište u Unutrašnjoj Mongoliji sadrži oko 40% svetskih rezervi.

china-rare-earth-metals-bayan-obo.jpg

rare4.jpg

Do ovog početka 21. veka, i poskakivanja u ekološku "dramu" nametnutu od strane svetskih megakompanija, ovi elementi su imali najveću primenu u naftnoj industriji ali ponajviše u vojnoj industriji. Bez njih, čak i sila poput SAD-a, mogla bi da "zatvori radnju" što se armije tiče.

U 2010. nakon razmirica na relaciji Kina-Japan, koju je Kina rešila u svoju korist embargom REEa Japanu, pa potom izjava kineskih generala i političkih zvaničnika, pa smanjenja izvoza zbog rastuće sopstvene industrije, pa smanjenja izvoza sirovina a uvećanja izvoza poluprodukata i finalnih proizvoda, u SAD-u dva visoka tela, uključujući Senat, donose hitne odluke o analizi i oživaljavanju eksploatacije ovih elemenata. Do tog trenutka, zaboravljena nalazišta i iskopi su imali poteškoća u ponovnom otvaranju zbog pooštrenih državnih propisa, verovatno opet u pogledu zaštite životne sredine.

greenland-east-tasiilaq3.jpg_2092326501.jpg

Nalazišta u SAD i Kanadi nisu toliko zanimljiva koliko jedno na Grenlandu. Procenja vrednost je, po sadašnjim cenama, čak 500 milijardi dolara.

Grenland je inače u sastavu, za sada, Kraljevine Danske, međutim Ameri su još 1946. pokušali da ga dobiju, tj. otkupe. Kad to nije uspelo, pokret za otcepljenje je dobio na snazi, i tokom decenija Grenland postaje skoro pa potpuno suverena država. U svetlu novih događaja sa REE, ne mora da čudi ako tu nezavisnost dobije, a možda čak i prenese na SAD. SAD tamo već imaju vojnu bazu, ali još veće približavanje Severnom polu sigurno ne odgovara ni Rusima, a čak ni saveznicima SAD.

Što se tiče gorepomenutih baterija, značajni sastojak za njihovu masovnu proizvodnju je nikl. Gde ga ima dosta ili makar dovoljno za isplativu eksploataciju? Na Kosovu. Ah, a ima i onog "čistog" uglja...

Kim%20RUDNICI%20ugalj%20konvert.jpg

Zelena tehnologija je budućnost, ali ne u smislu da će nam biti čistiji vazduh, već samo da će nam taj vazduh izgledati još "besplatniji", jer će sve ostalo biti mnogo skuplje. Megalomanske kompanije su krenule u verovatno "novu" industrijsku revoluciju, a šta će uraditi i kako će se ponašati države i državni aparati u svemu tome?

Link to comment
Share on other sites

Pa pazi, verovatno ćemo, kao i ostalih par miliona osiromašenih Srba, da se dobrovoljno prijavimo u Monsanto Health, Food & Care, Europe Delta Department i da dobijemo genetski modifikovani digestivni trakt, tako da ćemo kad jedemo genetski modifikovanu hranu i osunčamo se na 56 stepeni bez zaštite ozona, srati umesto fekalija naftu. Win/win situacija. Plus, serem ti se u kola će imati najzad pravo značenje.

Da, to je varijanta koju sam zaboravio kad sam startovao topic. Može i ta kombinaciija - da svet podele ogromne korporacije. Ionako već odavno kupuju čitave države.

Link to comment
Share on other sites

gde si bio svo ovo vreme kad rur nisi posecivao :)

+1

Znam da nije uteha, ali nismo ni prvi a necemo biti ni poslednji kojima je utrto seme.

дефетизам ће те убити.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

  • 1 year later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.




×
×
  • Create New...