Jump to content

20 "veličanstvenih"


Recommended Posts

Verica Barać

Godinama ime predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać predstavlja sinonim za ovu oblast, a zaključci koje objavljuje Savet kojim predsedava u Srbiji su najneugodnije teme za političare i privredne moćnike. Mada su predstavnici vlasti u nekoliko navrata pokušavali da minimizuju problem korupcije u zemlji, kao i da diskreditiju rad Saveta i njene članove, Baraćeva je uspela ne samo da sačuva već i da učvrsti autoritet koji je sama izgradila. Protekle godine je ukazala na problem „Delte“, navodeći da je ova kompanija stekla monopolski položaj u Srbiji. Usledila je lavina napada na Baraćevu, u kojoj su učestvovali i političari, a kulminaciju je predstavljalo „Deltino“ podnošenje krivične prijave protiv Baraćeve zbog navodne zloupotrebe službenih podataka. Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu, a Baraćeva je, osvrćući se na prijavu i njeno odbacivanje, rekla da su u Savetu takvu odluku očekivali, a da je samo podnošenje prijave bio pokušaj „da se skrene pažnje sa nekih važnih činjenica do kojih je došla Antimonopolska komisija“.

Verica Barać je rođena u Čačku, a diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radila je u privredi, a zatim u upravi na izradi podzakonskih akata za lokalnu samoupravu i vođenje postupaka. Od 1997. do 2001. godine obavljala je funkciju javnog pravobranioca opštine Čačak. Jedan je od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kasnije jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije, čija je predsednica bila od osnivanja do maja 2003. godine, kada je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije. Priredila je nekoliko stručnih knjiga i zbornika radova, kao i dva izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije pod naslovom: „Korupcija, vlast i država - polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije“.

Milorad Čavić

Milorad Čavić

Najbolji srpski plivač rođen je u Kaliforniji, živi u SAD, diplomirao je političku ekonomiju, a kaže da će zauvek nastupati za Srbiju. Poslednjih godina Čavić beleži fantastične rezultate. Državni rekorder ove godine je osvojio pregršt medalja na kratkim deonicama. Na mitingu Svetskog kupa u Berlinu osvojio je dva zlata, a na mitingu u Đenovi još jedno zlato i srebrnu medalju. Osvajač dve zlatne medalje na minulom prvenstvu Evrope u Debrecinu kaže da oseća kako može još više:

- Očekivao sam da oborim evropski rekord. Siguran sam da sam mogao to da uradim, ali neke stvari su se isprečile. Naravno, dva zlata me raduju i nikada nisam bio veći optimista. Odličan sam bio na treninzima, zaista sam u sjajnoj formi, možda nikada nisam bio u boljoj i zbog toga mi je žao što to nisam do kraja pokazao u Debrecinu. Ipak, verujem da to neću propustiti da uradim u novoj godini.

Najboljem delfinu u Evropi glavni utisak iz Debrecina nisu zlatne medalje koje je osvojio, već to što je u finalu na 100 metara delfin stilom uz njega plivao i mladi Ivan Lenđer, koji ima samo 17 godina. Milorad Čavić se odmah nakon Nove godine vraća punom treniranju i pripremi za EP koje će se u martu održati u Ajndhovenu. Posle toga sav rad će podrediti priprema za odlazak na Olimpijske igre. „Radujem se Pekingu. Međutim, od Kine me deli još mnogo rada i provera. Samo da ostanem zdrav i verujem da će rezultata biti“, kaže Čavić.

Zdravko Čolić

Zdravko Čolić

Najpopularniji pevač svih vremena u bivšoj Jugoslaviji Zdravko Čolić uspeo je u 2007. godini po treći put da napuni najveći stadion u Srbiji „Marakanu“. I po treći put održi nezaboravan koncert. Slično je tokom 2007. godine gde god je nastupao, a jedan je od retkih pevača koji je veoma rado viđen gost, bilo da je reč o Sarajevu, Beogradu, Ljubljani... Upravo na decembarskom koncertu u Ljubljani na bini je, pored Čolića, bilo još 35 ljudi, koji su priredili izuzetan doživljaj posetiocima, a Čola pokazao zbog čega je godinama zvezda broj jedan u regionu.

U poslednje vreme Zdravko Čolić i komponuje svoje pesme, uspevajući da svakim novim albumom nadmaši slavu prethodnog. Njegova karijera traje skoro četiri decenije. Jedino on može da napuni svaku halu i svaki stadion od Vardara do Triglava. Podjednako je voljen u svim zemljama bivše Jugoslavije. Ove godine prodao je, samo u Srbiji, 500.000 CD-a „Zavičaj“. Na aktuelnoj turneji obilazi svet i svuda niže uspehe. Zvezdu koja ne tamni danas slušaju deca i unuci onih koji su sedamdesetih odlazili na njegove koncerte kada je s plesnom grupom „Lokice“ žario širom bivše države. Publika svih generacija obožava ga zbog divnog glasa, neprolaznih hitova, harizme, ali i zbog izuzetne humanosti. Veliki deo svoje zarade godinama deli sa drugima - sa domovima za nezbrinutu decu, bolesnima, siromašnima... Iako spada u red najvećih i najpoznatijih pevača na ovim prostorima, Zdravko Čolić je izuzetno skroman i odmeren čovek, što publika prepoznaje i veoma ceni. Ima suprugu Sandru i dve ćerke.

Bora Dimitrijević

Bora Dimitrijević

Krunom karijere arheologa Bore Dimitrijevića može se smatrati njegov podvig da carska palata Romulijana, široj javnosti poznatija kao Gamzigrad, za njegovog mandata direktora Narodnog muzeja u Zaječaru bude upisana na listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska. Za ovaj uspeh nije zaslužan samo Dimitrijević, već i ekipa arheologa koja je svih ovih decenija radila na otkopavanju rimske palate.

Palatu je 305. godine podigao imperator Galerije i nazvao je po imenu njegove majke Romule - Feliks Romulijana. Splet istorijskih okolnosti učinio je da se na njenom otkopavanju radi u intervalima, te se ona još istražuje i svake godine u njoj otkriva ponešto novo. Okolnosti su takođe, učinile i da zasluga za njeno upisivanje na listu Uneska pripadne Dimitrijeviću, koji je promovišući ovaj antički lokalitet o njemu napisao više scenarija za televizijske i radio-emisije, održao niz predavanja, čak u Rejkjaviku i Rovanijemiju u Finskoj, da bi najzad svetska javnost potvrdila da je Romulijana najcelovitija sačuvana rimska carska palata.

Sa nesvakidašnjim šarmom i entuzijazmom arheologa koji je sav predan svom pozivu, Dimitrijević je doprineo da se o Srbiji u svetskoj kulturnoj javnosti progovori kao o državi koja je od davnina negovala evropske vrednosti, uvek uz napomenu vrednu pažnje da je Galerije (293-311) rođen na teritoriji današnje Srbije, da je pokopan u svom zavičaju i da je kao sin pastira dogurao do vojskovođe odanog reformatoru Dioklecijanu, koji mu je dao kćerku za ženu i proglasio ga za savladara koga će cela imperija slaviti nakon pobede nad Persijancima.

Vlade Divac

Vlade Divac

Šef internacionalne sekcije Košarkaškog kluba Real, skaut NBA ligaša LA Lejkersa, legenda srpske košarke, pokretač humanitarne akcije „Možeš i ti“ za pomoć izbeglicama. Osnovao je i fondaciju za pomoć deci koja su bila ugrožena ratnim dešavanjima. Dobitnik je više priznanja i nagrada za humanitarni rad, a Ujedinjene nacije proglasile su ga za ambasadora dobre volje.

Protekle godine organizovao je nezaboravan oproštaj od bavljenja košarkom, upotpunivši ga akcijom skupljanja priloga za kupovinu kuća za raseljene i izbegle pod nazivom „Možeš i ti“. Na oproštaju u Beogradu Divčevi gosti su bili brojni velikani NBA košarke i poznati muzičari. Prema Divčevim rečima, prihod od SMS-ova poslatih u okviru ove humanitarne akcije dostigao je oko 10 miliona dinara, a u akciju se uključila i Vlada Srbije koja će organizaciji „Divac“ dodeliti 40 miliona dinara. „Mislim da je ovo pravi put da učestvujemo u životu i stvaranju boljeg društva kod nas. Meni je, nažalost, žao što smo u ovakvoj situaciji da moramo da brinemo o ljudima koji su izbegli iz svojih domova, ali ipak moramo da se bavimo i tim problemom“, rekao je Divac.

Srpskog košarkaša nedavno su fanovi NBA svrstali u najboljih pet Evropljana koji su igrali u najjačoj ligi sveta, zajedno s Arvidasom Sabonisom, Draženom Petrovićem, Tonijem Kukočem i Šarunasom Marčuljonisom. Na nekoliko NBA sajtova oni su dobili najviše glasova, a američki ljubitelji basketa nazvali su ih „starom školom“ i ocenili da su njih petorica najzaslužniji za to što se evropska košarka približila NBA. Tako je „div iz Prijepolja“ dobio još jednu potvrdu o ugledu koji uživa u sportskim i društvenim krugovima.

Novak Đoković

Novak Đoković

Teniser koji je zlatnim slovima već ispisao istoriju belog sporta u Srbiji. Istovremeno sa ličnim uspehom, iskrenim patriotizmom je proslavio i zemlju koju ponosno predstavlja. Tokom prethodne godine Novak Đoković je postao treći igrač na svetskoj rang-listi, iznikao je u vrhunskog profesionalca, stekao sportski autoritet i obogatio ga svojim specifičnim nastupima na turnirima. Sem što je sa koleginicama Anom i Jelenom drastično popravio imidž Srbije, iskazao se i nastupima u humanitarne svrhe. Novak je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu. Sa četiri godine i uredno spakovanom torbom pojavio se u teniskom kampu na Kopaoniku kod Jelene Genčić, kojoj je bez razmišljanja rekao da želi da jednog dana bude prvi reket sveta.

Godina na izmaku najuspešnija je u karijeri Đokovića, u kojoj je zabeležio 68 pobeda i osvojio pet titula u singlu (Adelajd, Masters Majami, Estoril, Masters Montreal, Beč) i zaradio skoro četiri miliona dolara. Posle 16 godina pauze, Novak je uveo selekciju Srbije u elitnu grupu Dejvis kupa, nakon pobede nad Australijom. Treći igrač na ATP listi postao je 9. jula 2007. godine. Jedini je naš sportista individualac kojem su se navijači odužili za sjajne igre dočekom ispred Skupštine Beograda.

Sa sportskim prijateljima Jelenom Janković, Anom Ivanović i Jankom Tiparevićem učestvuje na humanitarnim turnirima, a postao je i zaštitno lice mnogih srpskih firmi, ali i „Adidasa“, „Vilsona“...

Zvonimir Đukić

Zvonimir Đukić

Zvonimir Đukić Đule sa grupom „Van Gog“ tijumfovao je u 2007. godini. Održali su više od 70 koncerata na njihovoj najuspešnijoj turneji do sada, a u „Beogradskoj areni“ su 19. maja priredili pravi spektakl za sve ljubitelje rokenrola. Tehnički i produkcijski ovaj koncert je postavio nove standarde kada su u pitanju koncerti domaćih izvođača. Nakon ovog nastupa više od 4.000 fanova dobilo je na kućnu adresu DVD sa snimkom ovog koncerta i autograme članova benda. O ovom uspehu Đule je govorio kao o još jednom stepeniku više na koji se grupa popela, a onda je stigla vest da je „Van Gog“ nominovan za prestižnu MTV nagradu. Đule nije očekivao ništa, ali je imao dobru volju i želju da Srbiji donese ovu muzičku nagradu.

Grad Minhen je 1. novembra bio centar muzičkih dešavanja u kome su se okupile svetske zvezde, a članovi grupe „Van Gog“ nešto pre ponoći popeli su se na binu i primili nagradu za najbolji bend sa područja koje pokriva „MTV Adrija“. Ovo je bila potvrda svega što je bend do sada uradio i pokazalo se još jednom da je njihova upornost i doslednost svih ovih godina imala smisla.

Nakon MTV nagrade reagovale su i gradske vlasti koje su Đuletu uručile statuu Pobednika. Grupa „Van Gog“ osim brojnih koncerata u Srbiji i okruženju ove jeseni je održala nastupe u Americi i Kanadi. Bend se takođe odazvao da svira na brojnim humanitarnim akcijama, a za Novu godinu će nastupiti ispred Narodne skupštine u Beogradu. Grupa „Van Gog“ nastala je 1986. godine, iza sebe ima sedam studijskih albuma, a trenutno je, pored poslednjeg albuma „Kolo“, aktuelan i DVD sa koncertom iz „Arene“.

Srdan Golubović

Srdan Golubović

Reditelj filma „Klopka“ Srdan Golubović dobitnik je dvanaest međunarodnih priznanja od kojih su čak sedam gran pri nagrade, kao i desetak domaćih priznanja. Sa filmom „Klopka“ Golubović je doživeo ovacije na brojnim festivalima, a Amerikanci su otkupili scenario za ovaj film. Po oceni domaćih kritičara, „Klopka“ je najbolje filmsko ostvarenje u Srbiji tokom prošle godine.

Golubović je stvaralac čiji je autorski rukopis, uz niz domaćih i stranih kritičko-pohvalnih osvrta i analiza, bio inspiracija poznatom američkom producentu da mu šalje niz scenarija kako bi „opipao“ njegova rediteljska interesovanja. No, Golubović često napominje kako želi da živi u Beogradu i snima filmove u Srbiji. Za „Klopku“ kaže da je njegov politički, ali pre svega ljudski stav u odnosu na sve što se dogodilo u Srbiji. Bliska mu je, veli, i misao Džona Lenona da se život dešava iako mi imamo neke druge planove.

U brojnim izjavama koje je domaćim i stranim medijima davao povodom „Klopke“, isticao je da ga zanimaju ljudi koji u nekom trenutku makar i s dobrim razlogom prekorače (svoje) moralne granice: „Svi mi živimo sa nekim moralnim kodeksom sve dok ne dođemo u iskušenje i dok nam se svet ne sruši. To je opšte mesto naše realnosti jer je ova sredina prosto zaboravila na motiv moralnosti. Egzistencijalistička, pomalo sartrovska stvar - čovek nije po prirodi stvari ni dobar ni loš, nego nas odluka da uradimo ovaj ili onaj postupak čini dobrim ili lošim“.

Golubović je i reditelj filma „Apsolutnih sto“ koji je svojevremeno bio među najgledanijim filmovima na ovim prostorima sa preko 100.000 gledalaca u bioskopima.

Ana Ivanović

Ana Ivanović

„Vanredno stanje u Australiji - stigla je Ana Ivanović!“, objavio je nedavno tiražni „Dejli telegraf“ kada je Ana doputovala u ovu zemlju. Teniserka koja je 6. novembra napunila tek 20 godina trenutno je četvrta teniserka na svetu, a ne krije da joj je cilj da uskoro postane i broj 1. Tokom 2007. godine osvojila je turnire u Berlinu, Los Anđelesu i Luksemburgu. Međutim, ističe da joj je najvažnije bilo polufinale grend slem turnira u Parizu. Ana Ivanović je uz Mariju Šarapovu najatraktivnija teniserka današnjice, što je „Adidas“ shvatio na vreme i preoteo je od „Najkija“.

U julu je Ana potpisala trogodišnji sponzorski ugovor sa „Verano motorsom“, zastupnikom „Pežoa“ za Srbiju, koji trenutno predstavlja najskuplji „ženski ugovor“ u našoj zemlji. Njena internet adresa anaivanovic.com zvanično je najposećeniji ženski sportski sajt na svetu. Ana je od septembra 2007. nacionalni ambasador Unicefa, a u oktobru je učestvovala u humanitarnom meču koji su organizovali bivši svetski šampioni Andre Agasi i Štefi Graf. U karijeri je zaradila 3.165.157 dolara. O Ivanovićevoj popularnosti dovoljno svedoči proslava rođendana na koji su, uz predsednika države, pohrlili i veliki privrednici, vrhunski sportisti, glumci...

Ana objašnjava da je njen ključ uspeha, osim odličnih igara na terenu, podrška porodice koja joj predstavlja veliki adut u duelima sa najboljim svetskim teniserkama: „Uvek imam neverovatnu podršku svoje porodice i zato im mnogo dugujem. Najviše uživam na turnirima kada je prisutna cela moja porodica. Rolan Garos i Vimbldon su ove godine za mene bili posebni pošto su uspeli da dođu i mama i otac i brat“, kaže Ana.

Jelena Janković

Jelena Janković

Srbiju i svet je opčinila sjajnim nastupima u 2007. godini, šarmom i osmehom koji nije skidala s lica ni kada je povređena igrala za reprezentaciju svoje zemlje na Fed kupu protiv Slovačke. Trenutno treća teniserka sveta na WTA listi, a druga u ovoj godini po rezultatima, odmah iza neprikosnovene Žistin Enan, u 2007. je osvojila četiri titule u singlu (Ouklend, Čarlston, Rim, Birmingem), a na pobedničko postolje stala je i na grend slem turniru u Vimbldonu, doduše u konkurenciji mešovitih parova sa Džejmijem Marejom. Za 72 pobede u ovoj sezoni zaradila je 1.831.012 dolara.

Naša najbolje plasirana teniserka ima samo nekoliko bodova zaostatka za svetskom vicešampionkom Svetlanom Kuznjecovom. Iako se posle naporne sezone odmarala na Floridi, priznala je da već smišlja plan za narednu sezonu i priprema se za napredak na listi. Popularna Džej Džej, kako su je prozvali strani mediji, ne krije ambicije:

- Za mene je 2007. bila najbolja u dosadašnjoj karijeri. Cilj mi je bio da uđem među prvih pet, a završila sam na trećoj poziciji. Glavni plan je da budem prva na svetu. Već sada znam da će biti izuzetno teško, ali sam spremna da naporno radim i da se probijem do samog vrha - izjavila je Jelena.

Jelena je u septembru 2007. imenovana za ambasadora Unicefa u Srbiji, za šta je rekla da joj predstavlja posebno priznanje i čast. Nastupala je i na dobrotvornom turniru u Beogradu, na kojem su učestvovali i Ana Ivanović i Novak Đoković, a sav novac je išao u humanitarne svrhe, pretežno za decu. „Volim da pomažem deci, jer njihov osmeh je i nagrada za mene“, kaže Jelena.

Radovan Jelašić

Radovan Jelašić

Stabilan dinar, konstantan rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga Međunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznačajniji su rezultati koje je Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelašić, zabeležila ove godine.

Sumirajući prethodno, a razmišljajući o narednoj godini, Jelašić je istakao da je NBS ostvarila svoj osnovni cilj da bazna inflacija 2007. bude u okvirima od četiri do osam odsto, ali je upozorio da će u prvoj polovini naredne godine ukupna infacija biti dvocifrena, dok će bazna infacija, koja se odnosi na rast cena koje nisu pod kontrolom, biti iznad šest odsto. „NBS će biti spremna da prema potrebi dodatno pooštri mere koje bi bile u funkcije sprečavanja rasta inflacije izvan planiranog okvira“, najavio je Jelašić.

Iako je do sada uspevao da ostvari namere, čak i po cenu oštrih verbalnih sukoba sa pojedinim političarima i moćnim finansijskim centrima, guverner NBS nije preveliki optimista pred godinu koja sledi: „Inflacija polako kuca na vrata i ne čuje je samo onaj ko se pravi gluv“. Prema njegovom uveravanju, nivo restriktivnosti NBS zavisiće od spoljnih uticaj na inflaciju, ali i konkretne podrške države u smanjivanju inflacije.

Jelašić je magistrirao finansije 1995. na Univerzitetu u Ilinoisu, a bankarsku karijeru otpočeo je u „Dojče banci“ u Frankfurtu, gde je četiri godine radio kao regionalni menadžer u Odeljenju za centralnu i istočnu Evropu. Posle brojnih bankarskih angažmana u inostranstvu, uključio se u rukovođenje razvojem bankarskog sektora u Srbiji, kao i u pregovore o svim programima vezanim za finansijski sektor sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom unijom. Posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. izabran je za guvernera Narodne banke Srbije sa novim mandatom od pet godina.

Miodrag Jevtić

Miodrag Jevtić

Dr Miodrag Jevtić, načelnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu, obezbedio je Stevanu Stajiću, dečaku iz Užica koji je doživeo strahovit strujni udar, besplatno lečenje na VMA i saniranje teških opekotina, a nakon toga je uspostavio kontakt sa prestižnom Klinikom za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Palermu u Italiji, gde je Stefanu takođe besplatno omogućio da dobije vrhunski tretman u lečenju opekotina. Zbog toga je dr Jevtić dobio i zahvalnicu od organizacije „Naša Srbija“, koja je takođe pomogla u zbrinjavanju dečaka i članova njegove porodice tokom lečenja u Palermu.

Uz to što je ličnim angažmanom pomogao dečaku koji se sada dobro oseća i uspešno oporavlja, dr Jevtić je zaslužan i za to što će se u ovoj prestižnoj medicinskoj ustanovi lečiti i civili. Govoreći pre nekoliko dana o radu svoje ustanove, naveo je i neke impozantne brojke: tokom 2007. godine hospitalizovano je 30.000 pacijenata, urađeno je više od 20.000 hirurških intervencija, a ambulantno zbrinuto pola miliona pacijenata. Profesor general-major Jevtić završio je Medicinski fakultet u Skoplju 1981. godine, specijalizovao opštu hirurgiju na VMA, a doktorirao 1997. godine. Zvanje profesora dobio je 2005. godine. Rukovodi nastavom ratne hirurgije na VMA i aktivno realizuje postiplomsku nastavu iz predmeta osnovi ratne medicine na VMA i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je više od 150 stručnih i naučnih radova koje je referisao i publikovao u zemlji i inostranstvu.

Vojislav Kaluđerović

Vojislav Kaluđerović

Ogromna humanost Vojislava Kaluđerovića, 26-godišnjeg mladića, oduševila je publiku koja je sa suzama u očima pratila popularni televizijski serijal „Plesom do snova“ i navijala da upravo on pobedi, da ostvari svoj humani cilj i spase život dvoipogodišnjem Matiji iz Tivta.

Vojislav Kaluđerović je završio Fakultet za pomorstvo. Kada je saznao da se razboleo mali Matija, odlučio je da mu pomogne na sve načine i da nekako obezbedi novac za neophodnu operaciju mališana. A trebalo je sakupiti 250.000 evra, koliko koštaju hirurški zahvati i kompletno lečenje. Kaluđerović je na sve načine animirao ljude da učestvuju u humanitarnoj akciji „Za Matiju“, organizovao je koncerte, brojne sportske manifestacije..., a onda se na kraju prijavio za emisiju „Plesom do snova“ i u paru sa Tijanom Dapčević tri meseca vredno vežbao ples. Odvojio je sve slobodno vreme u pokušaju da pobedi na takmičenju. Trud se isplatio i Kaluđerović je pobedio. Sve što je činio tokom vremena dok se spremao za nastup radio je potpuno besplatno.

Vojislav Kaluđerović je u svom okruženju poznat kao izuzetan čovek velikog srca koji je i pre ovoga organizovao humanitarne akcije i pomagao bolesnima i siromašnima, poput braće Terzić, obolelih od distrofije mišića, za koje je takođe organizovao niz humanitarnih akcija. Izuzetno je zahvalan pevačici Tijani Dapčević koja je ostavila sve svoje obaveze i tri meseca vredno trenirala ples ne bi li zajedno pomogli malom Matiji.

Nata Mesarović

Nata Mesarović

Sudija koja je izrekla najteže kazne organizatorima i izvršiocima ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića. U obrazloženju presude koju je izrekla nije štedela optužene jer im je krivica nedvosmisleno dokazana, ali nije imala milosti ni prema svedocima koji su davali lažne iskaze ili ih naknadno menjali. Nije je uplašila demonstracija pripadnika bivše JSO u samom sudu, pa ni kada je prvooptuženi Milorad Ulemek Legija došao na suđenje u majici sa simbolom JSO - razjapljenim čeljustima vuka okrenutim prema njoj. Nije se tada ustručavala da opomene Ulemeka, a ni da ga pre toga udalji sa suđenja kada je pokazivao nepoštovanje prema veću okretanjem leđa. Na kraju je morao da je zvanično zamoli da ga vrati na suđenje.

Nata Mesarović već 33 godine radi na krivičnim predmetima. Prešla je put od sudije za prekršaje u Beogradu, pa opštinskog sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a krajem devedesetih postaje sudija beogradskog Okružnog suda.

Sudila je mnogima čija se imena visoko kotiraju u svetu kriminala. Vodila je i prvi postupak za ratni zločin u Srbiji - slučaj Sjeverin, još dok nisu postojala posebna odeljenja. U Specijalnom sudu, pre nego što je preuzela postupak za ubistvo premijera, okončala je nekoliko postupaka protiv kriminalnih grupa.

Konkurisala je za Vrhovni sud skoro istovremeno kada i za Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno Specijalni sud. Izabrana je za Vrhovni sud, odakle je delegirana za sudiju Posebnog odeljenja. Sa presudom atentatorima na premijera Đinđića nije joj ostao nijedan drugi predmet u Specijalnom sudu, pa će krajem januara 2008. godine preći u Vrhovni sud.

Tadaši Nagai

Tadaši Nagai

Iako je Japan na sasvim drugom kraju sveta, ambasador Japana u Srbiji Tadaši Nagai svakako spada u red najaktivnijih ambasadora u našoj zemlji. Ta činjenica je posebno značajna kada se ima u vidu da je upravo Japan zemlja koja je protekle godine u razne svrhe dala najveći broj donacija Srbiji i njenim građanima. Nedavno je objavljen podatak da je Japan zvanično poklonio Srbiji oko 190 miliona evra u poslednjih osam godina. Daleka azijska zemlja velika novčana sredstva uložila je kao nepovratnu pomoć u zdravstvo, obnovu škola, opremu za poboljšanje vodovodnog sistema, sportske aktivnosti, poboljšanje saobraćaja, za rad institucija kulture...

Nedavno su ratnim i vojnim invalidima u Novom Sadu uručeni ključevi 21 stana, a u izgradnji je još 112 stanova čija izgradnja je finansirana isključivo donacijom Japana. Kako ambasador Nagai sam kaže, „sasvim je prirodno da Japan kao najrazvijenija zemlja pomaže prijateljskoj zemlji“. Iz zemlje samuraja u Srbiju je stigla i oprema za poboljšanje vodovodnog sistema u Beogradu, a Japan je pomogao i remont Hidroelektrane „Bajina Bašta“.

Tadaši Nagai često obilazi i mesta u koja su uložena sredstva iz donacije Japana. Primetio je i da su autobusi poklonjeni beogradskom GSP-u bili prljavi. Intervenisao je, išao čak i do garaže, pa se sada vozila redovno peru i održavaju. Istovremeno, ambasador Japana je i umetnik i zaljubljenik u prirodu. U Beogradu je imao i izložbu fotografija cveća koje je, nasuprot eri digitalizacije u kojoj veliki udeo ima baš Japan, slikao analognim „nikon“ fotoapartom.

Mladen Radojević

Mladen Radojević

Kada su u pitanju nauka i međunarodni uspesi talentovanih mladih ljudi, Valjevac Mladen Radojević bez daljeg je jedan od onih koji su obeležili 2007. godinu. Letos je u Vijetnamu na matematičkoj olimpijadi postao šampion i Srbiji doneo tek drugo zlato od kako je bivša SFRJ prisutna na tom takmičenju. Na tom takmičenju rešio je najteži zadatak u istoriji matematičkih olimpijada i suvereno prigrabio zlatnu medalju. „Zlatni Mladen“ je đak generacije beogradske Matematičke gimnazije, a pre toga je bio valjevski gimnazijalac. Od oktobra je student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ocena u indeksu još nema, ali kada bi se računao maksimalan učinak koji je postigao na dosadašnjim kolokvijumima, imao bi samo suve desetke.

- Olimpijada u Vijetnamu je bila veliki uspeh. Svestan sam daljih velikih očekivanja i prva prilika za potvrdu biće 2008. godine na „Elektrijadi“, najmasovnijem takmičenju elektrotehničkih fakulteta jugoistočne Evrope - kaže Radojević.

Na naše pitanje zašto se odlučio da upiše ETF i da li to znači da već sada zna čime će se tačno u životu baviti, odgovara: „Iskreno, nisam precizno odredio, ali sam siguran da je to posao koji je spona između matematike, fizike, elektrotehnike, informatike i programiranja jer me sve te oblasti podjednako privlače. Svakako, neka vrsta naučnoistraživačkog rada“. Iako je dobijao preporuke da se u naučnom radu odmah okuša u inostranstvu, Mladen je za sada ostao u Srbiji. To je učinio zbog porodice i prijatelja, ali i zbog toga što je uveren da je ETF u Beogradu „bolji, ili je bar podjednako dobar kao 90 odsto fakulteta te vrste u svetu“.

Dragana Rajblović

Dragana Rajblović

Beograđanka Dragana Rajblović je prva žena sa Balkana koja se popela na Mont Everest. Odvažna Dragana je član ekspedicije „Srbija na Krovu sveta“ i kluba koji se bavi ekstremnim sportovima. „Alpinizmom se bavim deset godina, a do sada sam osvojila i vrhove Čoja 8.201 metar i Ajland Pik 6.200 metara, oba na Himalajima, zatim Elbrus na Kavkazu od 5.640 metara, Etnu na Siciliji od 3.340 metara“, kaže Dragana. Prema njenim rečima, dugo je planirala šta će da učini kada se popne na najviši vrh na svetu. Međutim, sve što je zamislila da uradi kada se popne na 8.848 metara Dragana je, sa poslednjim korakom koji ju je doveo do vrha - zaboravila. Nije mogla da veruje da se nalazi na Krovu sveta.

- To ne može da se opiše! Sve vreme sam razmišljala šta ću sve da uradim kada se popnem gore i šta ću da kažem i kako ću da se osećam... A sve je bilo drugačije. Fascinirana prizorom, zanemela sam - ispričala je Dragana.

Najgore iskustvo sa ovog uspona bila su tela dvadesetak alpinista na koja su naišli, koji nisu preživeli pokušaj osvajanja Mont Everesta“. Planina koja je za mnoge bila grobnica, sa takvim prizorima teško psihički utiče na alpiniste, zbog čega se neki i pokolebaju na ovom putu. Samo tri dana pre nego što se naša ekspedicija uspela do poslednje visinske baze, tu su nastradala dvojica ljudi iz prethodne ekspedicije.

Dragana radi u agenciji za knjigovodstvene usluge, a planinarenjem se bavi od srednje škole. Vremenom je počela da se bavi i speleologijom, pa onda i alpinizmom.

Rodoljub Šabić

Rodoljub šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić svakog dana pokušava da obezbedi da rad Vlade bude otvoreniji, da se vidi kako se troši novac poreskih obveznika i da li neko zloupotrebljava državne funkcije. Vlada Srbije pruža jak otpor, pa podatke krije većina državnih institucija počev od BIA, do direktora javnih preduzeća. Jedini saveznici Šabića, u poslu koji se smatra evorpskim standardom, u dosadašnjem periodu bili su mediji. Njegov principijelan stav da ugovor o koncesiji za izgradnju puta Horgoš-Požega bude objavljen, a koji je skirivao ministar Velimir Ilić, podržali su mediji i veći deo ugovora je i objavljen. Zbog bitke za dostupnost informacije Šabić je dobio nagradu „Ličnost godine za 2007“ koju dodeljuje OEBS.

U decembru 2004, u vreme izbora na mesto poverenika za informacije, rekao je: „Zbog činjenice da je zakon nov, očekujem, ako budem izabran, da se suočim sa problemom zvanim konzervatizam, koji je snažno prisutan u aparatu uprave, znači u ogromnom korpusu koji raspolaže informacijama. Takav mentalitet je dominantan, zbog čega zaposleni u upravi nisu baš uvek raspoloženi da se odazovu pozivu građana i daju sve informacije“. Manjak relevantnih informacija iz vlasti je, po Šabiću, jedan od razloga za haotično stanje u medijskom prostoru koji je „kontaminiran neistinama, dezinformacijama, poluistinama“.

Šabić je u vreme DOS-a bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i funkcioner Socijaldemokratske partije. Ostavku na ministarsko mesto podneo je u leto 2003. godine zbog, kako je naveo, nedovoljno brzog reagovanja vlasti „na afere koje su opterećivale rad Vlade Srbije“. Pred izbor za poverenika Šabić je podneo ostavku na sve funkcije u stranci.

Nebojša Trajković

Nebojša Trajković

Pripadnik Žandarmerije Nebojša Trajković, kojeg su 2. decembra na stadionu „Marakana“ divljački napali navijači Crvene zvezde, tukli ga polomljenim stolicama, šutirali, a jedan od njih čak pokušao da mu zapaljenu baklju ugura u usta, bio je i žrtva i veliki heroj ovog tragičnog događaja. Uprkos divljačkog nasrtaja na njega, pri čemu mu je život ozbiljno bio ugrožen, Trajković je zadržao pribranost i, mimo mogućnosti da se zaštiti vatrenim oružjem i puca na napadače, odlučio da izbegne krvoproliće. Njegove kolege objašnjavaju da policajac na zadatku, u situaciji kada mu je život ugrožen, ima sva ovlašćena da puca u samoodbrani. Međutim, Trajković je hice upozorenja ispalio u vazduh, a onda pokušao da umakne huliganima. Čak ni kada je postao svestan da napadači neće odustati od napada na njega, oružje nije upotrebio, već je, svestan da bi huligani mogli da se dokopaju njegovog pištolja, odlučio da oružje baci preko ograde, ka svojim kolegama koji su pokušavali da mu priteknu u pomoć. Tako je naspram razjarenih huligana, iako već u tom trenutku teško povređen, ostao praktično goloruk.

Trajkovića su posle svega spasle kolege koje su uspele na vreme da ga izvuku. Imao je brojne povrede, pa je smešten na VMA. Ministar policije Dragan Jočić takođe je naglasio da je Nebojša Trajković svojim postupanjem, odbacivanjem pištolja, iskazao ogromnu prisebnost u situaciji kada bi mnogi drugačije postupili. „Trajković je mogao da se odbrani od napada tako što bi pucao u napadače. Bio je na dužnosti i izložio je svoj život opasnosti da ne bi nikoga povredio“, rekao je Jočić.

Svetlana Vukajlović

Svetlana Vukajlović

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2007. godini načinila je dva velika pomaka u oblasti zdravstva - proširila je pozitivnu listu lekova i omogućila da se u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu ponovo leče i civili. Ujedno, Klinički centar Srbije i časopis „Viva“ uručili su joj nedavno nagradu povodom 25 godina od osnivanja KCS za izuzetne rezultate ostvarene u lečenju ljudi.

Među medikamentima koji su dospeli na proširenu listu uvršteni su i lekovi za neke tipove malignih tumora koji su neophodni u lečenju određenog broja obolelih, a na listi su se našla i pojedina pomagalima za slepe i druge osobe sa posebnim potrebama. Posle punih 15 godina osiguranici RZZO moći će zdravstvene usluge da potraže i na VMA, redovnom procedurom i samo uz zdravstvenu knjižicu. Vukajlovićeva je rekla da je sa VMA ugovoreno da početkom naredne godine jedan deo svojih kapaciteta, 500 bolničkih postelja, stavi na raspolaganje civilnim osiguranicima.

Svetlana Vukajlović je prva žena na čelu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a dobitnica je prestižne nagrade „Privrednik godine“ koju tradicionalno dodeljuje Privredna komora Beograda. Nagradu je dobila nakon nešto više od dve godine rukovođenja najvažnijom institucijom u zdravstvu, jer je za to vreme uspela da Fond iz deficitarnog finansiranja preobrazi u održiv finansijski sistem. RZZO je u međuvremenu uspeo da izmiri sve zaostale obaveze zdravstvenih ustanova, lekovi se dobavljačima plaćaju redovno, a posle uvođenja mogućnosti da pacijenti na dijalizi dobijaju „eritropoetin“, smrtnost ovih pacijenata smanjena je sa 12 na šest odsto.

Link to comment
Share on other sites

Radovan Jelašić

Stabilan dinar, konstantan rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga Međunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznačajniji su rezultati koje je Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelašić, zabeležila ove godine.

Jako stabilan dinar, ne znam kakva je ovo lista kad su ubacili kretena Jelasica.

kursxf8.png

SCJP.png
Link to comment
Share on other sites

Izvini Maude, nisam se obracao tebi, tebi je kita u rangu Mohijeve, a to je mnogo, mnogo veliko. Da ne govorimo o tome koliko znas. Cak i da imam kitu koliku imas ti, a nemam, bilo bi mi svejedno, jer je tvoje znanje u oblasti finansija poznato kao: "Maudovo apsolutno finansijsko znanje", a ono je, izgleda, mnogo veliko. Vece je od ove zgrade preko puta, a ona ima 6 spratova. Da nema te zgrade, ja ne bih mogao ni da zamislim robustnost tvog znanja, a ovako na plasticnom primeru mogu da pokusam i jedino pokusam, da shvatim svu tvoju velicinu. Cesto se zapitam zasto ovaj Jelasic ne dodje malo kod tebe da mu pojasnis nekoliko sitnica oko, za tebe, tako prostih stvari. Onda mi sine, on, Jelasic, ne moze ni da pojmi cak i da hoces da mu objasnis. Zato sam hteo da ti predlozim da ga samo dodirnes i kazes: "Idi Jelo, sada kada razumes, raznesi ih".

-----------------

nema vise zezanja

A.B.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...