Prvi svetski rat

[overkind]

Где су те фотке Дуле? :)

[absolute]

Razmenio za pola litra loze...:(

[Dule_smor]

:(

mobilni me zeza, slikacu kad-tad!

[Dule_smor]

Danas je stogodisnjica Mojkovacke bitke. 

 

E pa da nastavimo.Prvo malo o istoriji Crne Gore pre pocetka rata.Crna Gora je medjunarodno priznata 1878. na Berlinskom kongresu.Svoju nezavisnost je izvojevala u ratovima sa Turskom 1876-1878. godine, u cuvenoj Vucedolskoj bici.Njen vladar od 1860. je bio Nikola I Petrovic koji je presto nasledio od svog strica, kneza Danila Petrovica.Crna Gora je postala kraljevina 1910. kada se knez Nikola na Cetinju krunisao za kralja.Ona je ucestvovala i u Balkanskim ratovima zajedno sa Srbijom.Posle Prvog balkanskog rata kraljevina Crna Gora se dosta prosirila podelivsi Sandzak sa Srbijom i dobivsi deo Metohije ukljucujuci i Prizren, prestonicu cara Dusana.Ali crnogorci nisu dobili Skadar, koji je pripao novostvorenoj drzavi Albaniji 1913. godine.Ovo je veoma smetalo Crnoj Gori, posto je pri osvajanju tog grada imala ogromne zrtve.Posebno krvave borbe vodjene su za tvrdjavu pored Skadra, Tarabosh, koja se uzdize na skoro 600m nadmorske visine tik uz obalu Skadarskog jezera.Ovde je poginulo 10000 crnogoraca.

 

Kada je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. Crna Gora je odmah objavila rat Austrougarskoj i mobilisala svoje trupe.Crnogorska sandzacka vojska pod komandom serdara Janka Vukotica brojala je svega 30000 vojnika.Ali ona je kontrolisala front u duzini od skoro 400 km, od Boko-kotorskog zaliva pa sve do Uzica.Posle uspeha srpske vojske na Ceru i kontranapada preko Drine i Save i crnogorska vojska je presla u ofanzivu i stigla do Sarajeva i Pala ugrozivsi bok austrougraske armije.Za vreme Kolubarske bitke Sandzacka vojska je takodje drzala ovaj deo fronta i nije dozvolila austrougarima neko vece napredovanje.Onda dolazi 1915. godina i napad Austrougarske, Nemacke i Bugarske na Srbiju.Crna Gora odmah objavljuje rat Nemackoj i Bugarskoj.Srpske trupe suocene sa teskom situacijom primorane su na povlacenje.Posto je juzni pravac dolinom Vardara odsecen bugarskim napadom jedini moguci pravac za povlacenje vodi preko Crne Gore i Albanije.Nikola Pasic i Radomir Putnik apeluju na crnogorskog kralja Nikolu i traze pomoc.Crnogorska vrhovna komanda odgovara da “ako crnogorska sandzacka vojska uspe da spreci prodor neprijatelja na mojkovackom pravcu, ona ce se time oduziti srpstvu”.Treba napomenuti da su vecinu oficirskog kadra u crnogorskoj vojsci cinili srpski oficiri.To je bilo zbog manjka skolovanih oficira u Crnoj Gori.Tako da je nacelnik crnogorske vrhovne komande bio srpski pukovnik Pesic.Njemu se zameraju mnoge stvari u organizovanju odbrane Crne Gore, ali ja cu to preskociti jer nemam nameru da se upustam u politicke diskusije vec da opisem jednu od najslavnijih bitaka u istoriji.

 

Mojkovacka bitka predstavlja samo zavrsnu fazu mnogo vece vojne kampanje poznate kao Mojkovacka operacija.Taj termin se odnosi na delovanja crnogorske Sandzacke vojske na frontu od Boke do Uzica od 7. oktobra 1915. do 7. januara 1916.Kao sto sam vec pomenuo taj front je branilo oko 30000 crnogorskih vojnika koji su imali svega nekoliko desetina topova i bili veoma lose opremljeni i naoruzani.Naspram njih se nalazilo preko 100000 odlicno opremljenih austrougarskih vojnika.Komanda nad crnogorskom vojskom je poverena serdaru Janku Vukoticu.Komandanti trece austrougarske armije bili su general Kevis i general Rajner.Crnogorci skoro 3 meseca zadrzavaju nadmocne austrougarske trupe.U pocetku borbe nisu bile toliko ogorcene, ali kada je neprijatelj shvatio da je pravac preko Crne Gore kljucni za povlacenje srpske vojske i da bi zauzimanjem istog mogao da presece odstupnicu on ulaze sve raspolozive snage na tom frontu.

 

26. decembra Crna Gora je napadnuta duz cele granice sa Austrougarskom i to sa preko 60000 vojnika u Sandzaku i preko 70000 iz Hercegovine.Kljucni pravac su bila Mojkovacka vrata naravno, najbrzi put do srpske vojske u povlacenju.Ali o tome malo kasnije.Prvo da pomenemo jedan fantastican primer, mozda jedini u istoriji koji se moze porediti sa legendarnom odbranom Termopilskog klanca.Na nekih dvadesetak kilometara od Cetinja nalazi se prevoj Krstac.Na pravcu Kuk-Krstac napadalo je nekih 25000 vojnika Austrougarske monarhije.Ovaj polozaj branilo je svega 700(sedam stotina!!!) crnogorskih vojnika.Oni su ove polozaje branili 3 dana i dve noci.Glavnina trupa bila je povucena za odbranu povlacenja srpske vojske, tako da je ceo Lovcenski odred koji je branio crnogorsku prestonicu Cetinje brojao svega 7000 vojnika.Njegove polozaje napadalo je 45000 neprijateljskih vojnika.Cetinje je palo 1. januara 1916.

 

Crna Gora je bila u rasulu, kralj Nikola je bezao za Italiju, vlada je raspustena, cak je i dato naredjenje crnogorskoj vojsci da polozi oruzje.Ali jedini koji nije gubio glavu u toj situaciji je bio serdar Janko Vukotic.On organizuje ostatak crnogorske vojske za kljucnu odbranu Mojkovackih vrata.Dva najkrvavija dana bitke padaju na pravoslavni Bozic i Badnje Vece 6. i 7. januara 1916.

 

Posle tri meseca neprekidnog ratovanja crnogorska sandzacka vojska je 5. januara na polozajima kod Mojkovca i na Tari imala zadatak da do poslednjeg coveka brani nadiranje austrougarske vojske i omoguci povlacenje srpske vojske po planu vojvode Putnika.Zima 1916. je bila izuzatno hladna, temperatura tih dana je bila oko minus 25 stepeni Celzijusa.Snezni pokrivac je iznosio vise od jednog metra.Crnogorska vojska je bila slabo opremljena, hranu skoro uopste nisu ni dobijali.Vojska se uglavnom sastojala od prekaljenih ratnika koji su preziveli mnoge ratove.Medju njima je bilo i starih Vucedolaca, ucesnika cuvene Vucedolske bitke iz 1876.Ali sa njima su bila i 2 regrutska bataljona koje su sacinjavali mladici od 18 godina.

 

Napredovanje austrougarske vojske je zaustavljeno nadomak Mojkovca, pa je austrougarska vrhovna komanda odlucila da pregrupise trupe za odsudan napad na crnogorce.Napad je bio planiran za decembar 1915. ali je zbog losheg vremena odlozen za januar 1916.Teziste napada austrougraske trece armije na mojkovackom pravcu ce preuzeti crnogorska sandzacka vojska.Na tom delu fronta ona je raspolagala sa svega 6000 vojnika.Naspram nje je bilo preko 20000 vojnika pod komandom generala Rajnera.

 

Planinska kosa koja se od Bjelasice preko Medjenog Gumna, Razvrsja i Ulosevine vezuje za ogranke Buren planine cini polozaje crnogorske vojske, koji zatvaraju pravac prema Mojkovcu i Kolasinu.Za zatvaranje najosetljivije tacke na frontu, mojkovacke kapije, serdar Janko Vukotic postavlja prvu sandacku brigadu kojom komanduje brigadir Petar Martinovic.Prilaze Mojkovcu brane i Kolasinska brigada, brigadira Milosa Medenice, Bjelopoljska brigada, kapetana Grujice Grdinica, Drobnjacko-uskocki odred komandira Jovana Zizica, izvidjacki odred, kapetana Krsta Popovica i prvi i treci regrutski bataljon, kapetana Marka Samardzica i porucnika Pera Djuraskovica.Vojska je uglavnom naoruzana puskama “moskovkama” kalibra 7.62mm.Topova ima samo 25, a mitraljeza svega 8.Municije je malo, oko 300 metaka po puski i oko 50 granata po topu.

 

Raspored austrougarske vojske bio je sledeci:17. brigada pukovnika Karpelusa bila je okrenuta prema izvidjackom odredu, brigada generala Shvarca bila je na polozaju severno od Razvrshja, brigada generala Rajnera bila je okrenuta ka Bojnoj njivi i Uloshevini, a brigada pukovnika Shpidlera bila je naspram Bjelopoljske brigade.

 

Pouceni ranijim sukobima sa crnogorcima austrougari su prvo pokusali da pregovaraju.Major Shtajcer se sastao sa porucnikom Radojem Cetkovicem, ali kako je zahtev austrougarske vojske glasio da crnogorska vojska potpise bezuslovnu kapitulaciju odgovor je bio izricito ne.

 

6. januara 1916. rano ujutro general Rajner izdaje naredbu za napad, racunajuci na to da su crnogorski vojnici otisli kucama da proslave praznik.Ali kada je zapocela artiljerijska priprema i kad su se culi prvi plotuni na kljucnim polozajima na Razvrsju, Bojnoj njivi i Ulosevini videlo se da nije bilo nijednog odsutnog crnogorskog vojnika.6. madjarski kraljevski husarski puk u 7 sati ujutro napada polozaje na Razvrsju i Bojnoj njivi koje brani Kolasinska brigada.Njene prve linije drzi Donjomorachki bataljon porucnika Mihaila Rakochevica.Smenjuju se jurisi i protiv-jurisi, ali Donjomorachani uspevaju da zadrze polozanje do 2 sata popodne.Medjutim pod stalnim jurisima neprijatelja Donjomorachki bataljon je prinudjen na povlacenje i austrougari zauzimaju Bojnu njivu.Ali polozaji Kolasinske brigade na Razvrsju i Ulosevini ostaju u rukama crnogoraca.Ovo su kljucne strateske tacke, cije bi osvajanje znacilo prodor austrougarske vojske kroz mojkovacka vrata.Znajuci to napad na Razvrsje predvodi licno general Rajner.Borbe su krvave i nastavljaju se tokom celog dana.Uprkos velikim gubicima general Rajner ipak uspeva da zauzme Ulosevinu.Noc prekida dejstva na obe strane.Austrougari su uspeli da zauzmu Bojnu njivu i Ulosevinu, dok su crnogorci zadrzali Razvrsje.Nijedna strana nije postigla potpuni uspeh.

 

Neki od ucesnika bitke se kasnije secaju tog krvavog Badnjeg Dana na Razvrsju i Bojnoj njivi.Evo nekih od njihovih svedocenja:

 

“Bojna Njiva izgledala je stravično. Kroz ugaženi i okrvavljeni snijeg svuda su ležali jezivi svjedoci surove borbe. Mrtvi vojnici mogli su se vidjeti na svakom koraku tog krvlju nalivenog terena. Oprema, puške, rančevi, fišeklije... bili su razasuti svuda unaokolo. Po koji ranjenik, krvav, promrznut davao je posljednje znake života!”

 

“Bojište je bilo prekriveno poginulima. Neprijatelj nije imao vremena da svoje sahrani, a mi smo samo manji broj sahranili. Nesahranjene vuci su rastrzali.”

 

“Naši junaci, vitezovi jurišaju na neprijatelje, natrag neće i da mogu. Pravac znaju, on je jedan - samo naprijed protiv zlog tuđina. Padaju mrtve i ranjene glave, jedni padaju drugi na mjesto njih pritrčavaju. Ginu i tako redom. Trebalo se boriti i ginuti. A sa svojih nepunih 16 godina želio sam živjeti. Ali, rat ne pita ko si, ni koliko ti je godina? I kao vjetar te nosi.”

 

 

Sa dolaskom veceri borbe se smiruju.I jedni i drugi su iscrpljeni i potreban im je predah.Posle zalaganja Badnjaka serdar Janko Vukotic odlazi na sastanak sa svojim oficirima.Posto serdar nije imao muskog potomka njega je u svim pohodima pratila njegova cerka Vasilija.Tako je i sada.Znajuci da je sutrasnji dan odlucujuci i da je polozaj na Bojnoj njivi kljucan serdar Janko Vukotic je u stabu komandanta prve sandzacke divizije, Petra Martinovica, izmedju ostalog rekao i ovo:

 

“Moji sokolovi, Badnji dan i Božić su stara slava naše junačke Vojske! Znaju to oni i zato će sjutra žešće nego danas, navaliti da nas unište, zajedno sa tim svetinjama. Zato, Petre, moraš ih odbaciti i povratiti naše izgubljene položaje na Bojnoj Njivi i Uloševini po svaku cijenu. Druge nam nema.”

 

Plan za napad crnogorske vojske na Bozic 7. januara 1916. je izgledao ovako:

 

Uskocki bataljon porucnika Ljubomira Aleksica ima zadatak da od sela Rakite napadne u levi bok i pozadinu neprijatelja i tako olaksa napad Kolasinskoj brigadi koja ce napadati frontalno.

Kolasinska brigada brigadira Milosa Medenice sa svojih polozaja na Razvrsju napada neprijatelja koji se pred njom nalazi.

Treci i prvi regrutski bataljon napadaju Bojnu njivu.

Izvidjacki odred kapetana Krsta Popovica napada na pravcu od Slijepac-mosta do Brzave.

Bataljoni Bjelopoljske brigade kapetana Grujice Grdinica brane prilaze na Tari.

Drobnjacki bataljon kapetana Nikole Ruzica ostaje kao jedina rezerva.

 

Austrougarski polozaji su sledeci:brigada generala Rajnera je na Bojnoj njivi i Ulosevini, brigada generala Shvarca je na padinama Razvrsja, brigada pukovnika Shpindlera je u Proscenju, a brigada pukovnika Karpelusa je prema Izvidjackom odredu.Austrougari su nameravali da nastave uspehe od proslog dana i zauzmu Razvrsje cime bi okoncali bitku.

 

Serdar Janko Vukotic je noc izmedju 6. i 7. januara proveo u stabu prve sandzacke divizije dugo razgledajuci planove za sutrasnji napad.Znajuci da je crnogorski vojnik mnogo bolji za napad nego za odbranu on se opredelio za kontranapad bez obzira na veoma tezak polozaj crnogorske vojske.

 

U 6 sati ujutro, na Bozic 7. januara 1916. Uskocki bataljon otpocinje napad sa boka austrougarske vojske.Porucnik Ljubomir Aleksic izdaje komandu:”Juris ko je crnogorac!”Uskocki bataljon je poleteo po snegom okovanim mojkovackim gorama i dolazi do borbe prsa u prsa dve vojske.Porucnik Aleksic je kasnije zapisao:

 

“Borba Uskočkog bataljona, nije ništa drugo nego jedan niz krvavih juriša i protivjuriša.Svi smo u pokretu, i mi i neprijatelj, snijeg je dvometarski, napadao je noću i stalno pada. Mećava ga razvijava i pravi velike namete i smetove. Bojište, vri, ključa - neprijatelj napada, naši ne uzmiču.Artiljerija bezobzirno tuče po nama: granate riju, eksplodiraju, dižu uvis hrabre Uskoke, komadaju ih u vazduhu. Nastaje opšta klanica - padaju mrtve glave, ranjenih je mnogo. Pruža se pomoć i previjaju rane onima kojima još ima spasa, a mrtve snijeg zatrpava”.

 

Uprkos tome sto su elitne jedinice austrougarske vojske na tom delu fronta bile cetiri puta brojnije Uskoci su tokom citavog dana uspevali da se odrze.Pri kraju dana uvodi se poslednja bataljonska rezerva zbog ogromnog broja zrtava.Na kraju dana od 400 vojnika Uskockog bataljona samo 70 je ostalo na bojistu, od koji su skoro svi bili ranjeni.Uskoci su hrabroscu kojoj tesko da ima premca vezali veliki deo neprijatelja i time olaksali udar Kolasinske brigade na Bojnu njivu.

 

Za to vreme Kolasinska brigada sa svojim bataljonima, Gornjomorackim, Kolasinskim, Lipovskim i Rovackim u 7 ujutro napada na glavnom pravcu fronta, Bojnoj njivi.Kolasinci su jedva presli nekoliko stotina metara kada su naisli na neprijatelja koji je takodje krenuo u napad sa namerom da zauzme Razvrsje.U prvom naletu Kolasinska brigada probija neprijateljske linije i odbacuje ga prema Ulosevini.Ovime su stvoreni povoljni uslovi za oipsti protivnapad na citavom frontu.Jurisi i protivjurisi se redjaju citavog dana.Kolasinska brigada uspeva da se poveze sa Uskockim bataljonom koji se borio levo od njih.Komandant Kolasinskog bataljona hrabri svoje vojnike:”Držite se, Kolašinci! Uskoci su pored vas, oni neće popustiti dok ijednog od njih traje.”Glavni udar je na liniji Razvrsje-Bojna njiva, gde je napadao Rovacki bataljon pod komandom Milenka Vlahovica.Rovcani su u snaznom protivjurisu uspeli da zavladaju kljucnim polozajem na Bojnoj njivi.Bataljon je pretrpeo ogromne gubitke.

 

Ovde moram da napravim jednu malu digresiju licne prirode.Kao sto znate crnogorski narod je bio podeljen u plemena, koja su pak bila podeljena na bratstva.Neka od poznatijih plemena su Uskoci, Vasojevici, Drobnjaci, Piperi, Njegusi, Kuchi, Rovci.Svaki rat koji je Crna Gora vodila bio je opstenarodni.Na plemenskim skupovima su se skoro svi muskarci dobrovoljno prijavljivali za rat, od najmladjeg do najstarijeg.Ako bi glava porodice bio neko ko je veoma star i nesposoban za borbu uvek je morao da se nadje neko ko ce da ga odmeni.To je bilo pitanje casti i visevekovnog obicaja.

 

Kao sto sam ranije pominjao moj pradeda sa majcine strane, Mitar Bulatovic, je rodom iz plemena Rovaca, iz sela Velje Duboko koje se nalazi na preko 1000 metara nadmorske visine blizu izvora Morache.Rovci su bili podeljeni na tri bratstva, Vlahovice, Shcepanovice i Bulatovice.Moj deda je rodjen 1908. u Baru posto se pradeda tu doselio, i bio je dosta stariji od moje babe.Ali deda je bio najmladje dete i imao je troje starije brace od kojih je jedan bio barkjaktar u gardi kralja Nikole, a jedan je poginuo u Mojkovackoj bici.Ali to je samo deo bratstva Bulatovica koji se preselio u Bar.Ukupno je iz kuce Bulatovica u Mojkovackoj bici poginulo devet ljudi.

 

Da se vratimo na samu bitku.Desno od Rovackog bataljona su napadali prvi i treci regrutski bataljon koji su se sastojali od najmladjih vojnika.Regruti su naisli na ojacane neprijateljske rovove sa tri reda bodljikave zice.Prvi juris nije uspeo.Drugi juris nije uspeo.Treci juris nije uspeo.Prema podacima Vojno-istorijskog muzeja u Beogradu brojno stanje regrutskih bataljona u borbama 6. i 7. januara svedeno je na po 150 od po 716 koliko ih je prema popisima bilo.

 

 

Da situacija bude jos gora austrougari posle podneva u bitku na Bojnoj njivi uvode poslednje reserve iz 205. brigade.Rovacki bataljon ih docekuje snaznim otporom, ali je pred visestruko brojnijim neprijateljem primoran da se povuce.Uvidevsi ozbiljnost situacije i da crnogorci gube kljucne polozaje na Bojnoj njivi, serdar Janko Vukotic uvodi u borbu svoju poslednju rezervu, Drobnjacki bataljon.On naredjuje komandantu bataljona, porucniku Jevti Ruzhicu, da zauzme Bojnu njivu i da mu se u najkracem mogucem roku javi odatle.Oslabljeni Drobnjacki bataljon sa nesto manje od 300 vojnika stize na Bojnu njivu posle podneva i odmah krece u juris.Snaznom vatrom i ludackom hrabroscu Drobnjaci zauzimaju prvu liniju rovova, ali ne i drugu.Posle neuspelog pokusaja porucnik Ruzic je vojnicima ponovio naredjenje serdara Janka Vukotica da bataljon mora po svaku cenu zauzeti Bojnu njivu i rekao sledece:

 

“Drobnjaci, sokolovi sivi, pri polasku obećasmo komandantu divizije da ćemo osvojiti Bojnu Njivu. Pogledajte desno, Rovački bataljon kako krvari - hoćemo li ga izdati? Prošli juriš nije uspio što ga složno ne poduzesmo, a sada ćemo moji junaci, svi zajedno i moramo uspjeti”.

 

U silovitom napadu Drobnjaci zauzimaju obe linije rovova i proteruju neprijatelja sa kljucnih polozaja na Bojnoj njivi.Nakon zauzimanja Bojne njive od strane Drobnjaka i Gole kose od strane Rovackog bataljona nastupa zatisje na frontu.Za vreme predaha na bojiste dolaze crnogorske zene da donesu odelo i hranu ratnicima.U dnevniku prve sandzacke divizije zapisano je:

 

“Dolaze majke i sestre ili žene sa torbama na pogrbljenim i umornim leđima, sa ponudama. Mnoge od njih ne stigoše da ih uruče onima kojim su namijenjene: sinovima, braći, muževima... Sa suzama i bolnim jaukom daju ih drugima, drugoj nečijoj djeci, govoreći: `Uzmi sine trebaće ti!` A onda oni kapu skidaju i, zajedno sa njima, posljednji pomen čine poginulima. Poslije kratkih opela, žene, majke i sestre mrtvih junaka odlaze sa bojišta, sa `Srećno putnici`. Borci polaze dalje, opet u juriš, sad i za njih, i za nas. Na ovoj ciči i zimi od mraza puca drvo i kamen čudnim nekim zvukom, ka da ispaljuje počasni plotun, mrtvim ratnicima, herojima Bojne njive.”

 

Kratko zatisje na frontu brzo je prekinuo napad austrougarske vojske.General Rajner se nije mogao pomiriti sa gubitkom tako vaznog polozaja kao sto je Bojna njiva pa je naredio opsti napad.Posle snazne artiljerijske pripreme austrougari napadaju na polozaje Drobnjackog i Rovackog bataljona.Ali snazna odbrana crnogoraca je pokolebala neprijatelja i prvi napad nije uspeo.Kada je to uvideo general Rajner licno staje na celo svojih poslednjih rezervi i sa isukanom sabljom krece u poslednji juris.Ali Drobnjaci i Rovci ostaju na svojim polozajima i uspevaju da sacuvaju Bojnu njivu.General Rajner je za pokazanu hrabrost tokom bitke odlikovan viteskim krstom Marije Terezije prvog stepena.Borbe su prekinute sa padom noci.Svako je zadrzao svoje polozaje, ali je crnogorska vojska ipak dobila boj na Mojkovcu, jer je uspela da zadrzi napredovanje neprijatelja u kljucnim trenucima.To priznaje i Austrougarska vojska u svojim izvestajima.Sandžačka vojska je zaustavila neprijatelja na Mojkovcu i Tari, nije mu dozvolila da pređe mojkovačka vrata i time obezbedila odtupnicu i poslednjim delovima srpske vojske kroz Crnu Goru, i u potpunosti ispunila svoj zadatak.

 

Za svoje držanje i hrabrost ispoljenu u borbi Drobnjački i Uskočki bataljon su od komandanta, serdara Janka Vukotica, dobili pohvalu: “Blagodarim vam, moji Drobnjaci i Uskoci, na junaštvu koje ste i ovom prilikom kao i uvijek pokazali. Blagodarim vam na žrtvama koje ste položili za otadžbinu. Hvala vam na mukama, koje ste goli, bosi i gladni sa lakoćom podnosili. Izginulim slava, a vama živim hvala, junaci moji!”.

 

Borbe na mojkovackom ratistu vodjene su jos nekoliko dana.Ali to nisu bile onako krvave borbe kao 6. i 7. januara.Zvanicni podaci navode da je sandzacka armija pruzala otpor sve do 18. januara.Tada je stiglo naredjenje crnogorske vlade da vojska u odsustvu kralja mora da polozi oruzje.Mnogi vojnici se nisu mirili sa ovime, ali su na kraju morali da poslusaju naredjenja.Ostaje pitanje zasto se delovi crnogorske vojske nisu povukli sa srpskom.U svakom slucaju crnogorska vojska je ostala nepobedjena.Jedan austrougarski general je rekao:”Hrabrost crnogorskog vojnika je bez premca u istoriji ratovanja.”

 

Pre same bitke, sredinom decembra, princ Aleksandar Karadjordjevic je dosao na Cetinje da se zahvali kralju Nikoli i serdaru Janku Vukoticu.Tom prilikom on je rekao serdaru:”Vojvodo, vi ste se više nego odužili Srpstvu i zato mi je milo što mi se dala prilika da vama lično predam, zasad, ova moja mala priznanja.”Na grudima Janka Vukotica se zasijala Karadjordjeva zvezda sa macevima, Beli orao sa macevima i Zlatna medalja Obilica.Sandžačka vojska je bila veoma ponosna na ova serdarova odlikovanja. Znajući za to, on im je uzvratio:“Da mi Sandžačka vojska ima jedne grudi, ja bi ih okitio zlatnom medaljom Obilića sa lovorovim vijencima”.Serdara Janka Vukotica su za njegove zasluge u ratu odlikovale i Francuska, Engleska, Rusija, Grcka i Italija.I ovde opet dolazimo do mozda jedinstvenog primera u istoriji ratovanja-odlikovala ga je i Austrougarska monarhija, i to sa svoja dva najvisa ordena, ordenom Franje Josifa prvog stepena i Gvozdenim Krstom prvog stepena.Ali on nije smatrao casnim da primi odlikovanja od neprijatelja pa ih je vratio.Zbog svega ovoga serdar Janko Vukotic je sebi obezbedio mesto u istoriji kao jedan od najslavnijih vojnih komandanata svih vremena.

 

I da zavrsim na kraju, mada mislim da je ovde svaki zakljucak suvisan.Slavna mojkovacka epopeja se kao jedinstven primer nesebicnog zrtvovanja istice u modernoj istoriji.Kao takva ona se duboko urezala u pamcenje svih nas.Da nije bilo crnogorskog Bozica na Mojkovcu, ne bi bilo ni srpskog Vaskrsa na Kajmakcalanu.Mojkovacki junaci su zasluzili da ih zauvek pominjemo sa ponosom i postovanjem.

 

[Sting]

Slava im. Nigde nema na tv, vestima, internet portalima nijedan tekst. Samo na RTS jedan mali tekst :(

[Zwerko]

Odličan tekst stvarno, slava im. Pomenuto je bilo i u Dnevniku RTS danas, mada su fakat mogli i neku posebnu emisiju...

[Dule_smor]

Ali naravno u drugom dnevniku ni reci o ovome, sramota:(

[Elvis J. Kurtovic]

Па кад су на власти слуге потомака оних који су нас тад нападали. :(

[Debeli]

[Dule_smor]

Ispade da je jedino ovde obelezeno

http://www.telegraf.rs/sport/1941347-grmeo-pionir-delije-odale-pocast-junacima-mojkovacke-bitke-video

[Dule_smor]

Da ne gresimo dusu, evo u Sava Centru obelezavaju 100 godina od kraja Mojkovacke bitke, prenos na Rtsu.

[Dule_smor]

Alice Cooper car :D

 

[Dule_smor]

Svi istorijski topici zapostavljeni, niko vise ne postuje :(

Quote

Немачки цар Вилхелм II током Првог светског рата тражио је од свог генерала Аугуста фон Мекензена да заплени и донесе барем једну српску заставу. Међутим, одговор је био негативан јер ниједна пуковска застава није пала у руке непријатеља. Од 51. сачувано је чак 47. Три сy нестале у биткама када су их заставници сами уништили како не би пале у непријатељски посед. Четврта, застава славног Гвозденог пука, односно Другог пешадијског пука Књаз Михаило првог позива Моравске дивизије била је погребни покров на сахрани краља Петра I Карађорђевића и са њим је сахрањена. Ове заставе успеле се да преживе и Други светски рат, тако што су биле зазидане у Народном музеју. На застави је исписан ћирилични слоган За краља и отачаство, с вером у Бога.
 

 

[Faramir]

Englezi ponovo pucaju na Principa.

http://www.blic.rs/1482222114064/www_blic_rs__vesti_svet_britanski_mediji_ubica_ruskog_ambasadora_isti_gavrilo_princip_c9xydqh.html

Neverovatno je koliko zapravo ni 113 godina kasnije ne mogu da nam oproste Obrenovice... 

[overkind]

Ех Енглези ...
Не знам да ли је неко овде поимињао, пала ми је шака књига Владимира Дедијера, Сарајево 1914. Бави се догађајима који претходе атентату, описује важне личности и историјске прилике у Босни, Србији али и и Аустроугарској у време око Берлинског конгреса и касније. Како аутро каже у уводу, није му циљ да доказује или оповргава било које хипотезе, него да изнесе чињенице. Нисам стигао да прочитам целу књигу али колико сам до сада прочитао књига је лепо писана и лако се чита иако има доста имена и година.

[Dule_smor]

videh ovo za engleze, kako ih nije sramota da oni nekom nesto pricaju kad su u poslednjih 150 godina sve oni ovde zakuvali

[Faramir]

Realno, odavno sam misljenja da nas (uslovno receno) najveci neprijatelj u Evropi u proteklih 100 i kusur godina nisu bile Svabe, vec Englezi. Sabotirali su nas na svakom mirovnom procesu koji se vodio zbog ratova u kojima smo se borili (dobijali/gubili, nebitno), prvo zbog Otomanske imperije koja im je bila saveznik, a onda jednostavno jer nas Cercil ic nije voleo. Sto zbog licnih, sto zbog politickih razloga - covek je sabotirao slanje municije nasoj vojsci tokom 1914/1915 - sto je dovelo do golgote, a onda je odbijao dugo vremena da salje brodove za evakuaciju nasih trupa, dok veliki Nikolaj II nije pripretio separatnim mirom... Potom nas je iskoristio kao bukvalno meso protiv Hitlera (ironicno, to je verovatno spasilo SSSR, zbog cega se verujem ujedao do kraja svog zivota), podrzavao bombardovanje srpskih gradova za vreme "pomoci saveznika Jugoslaviji", a inace (o cemu smo vec pricali na forumu) su nam svi oni naplatili svaku bombu pojedinacno... Sve sto se ovde kuvalo - od stvaranja Albanije, pa na ovamo je vise manje njihovo maslo. Jednostavno - sto vise istrazujem neke stvari, to mi se vise cini da (neosporno) jeste kriv Svaba koji je pucao, ali ignorisemo cinjenicu da ga je Brit doveo u situaciju da puca, stavio mu je pusku u ruke, uperio tu pusku u nas, i onda mu saputao "pucaj, pucaj" dok ovaj zaista nije pripucao... Hajde, necu da preterujem dalje sa pisanjem.

Edited December 21, 2016 by Faramir
nja nja nja :P

[cali]

Nedavno sam naleteo na informaciju da su Austro-Ugari od 1912. naoružavali i drilovali arbanaška plemena, i da je to direktno uticalo na to da se odmetnu od Albanske vlasti i napadnu srpsku vojsku u povlačenju. Ko zna više o tome?

[Dule_smor]

Nisam znao za taj podatak, to bi znacilo da su oni unapred ocekivali ili planirali da srpska vojska ne bude potpuno unistena i da se ne povlaci preko Makedonije nego preko Albanije...nije nemoguce

[shpanac]

Trenirali ne, naoruzavali da.

Jos od 1912. polisa Austro-Ugarske je bila da ne treba dozvoliti ekspanziju nijedne postojece drzave na Balkanu(Crna Gora/Srbija/Bugarska/Grcka/Rumunija) i da se mora pronaci izlaz iz Jadrana. Francuska je pumpala dosta para i uticaj u Crnu Goru, Italija je bila stalni rival Austro-Ugarske, i logicno je bilo da je Austro-Ugarska htela kontrolu nad Otranskim vratima. Prirodno, sve je radjeno na stetu Turske i Srbije kao najblize na AU granici. Posto su svi podrzavali Prvi balkanski rat osim AU i Nemacke koja im nije dala zeleno svetlo da se umesaju protiv balkanskog saveza, nisu mogli da ga zaustave ali su ojacali napore da balansiraju Srbiju i Crnu Goru iz Albanije direktno, a Rumuniji u Bugarsku medjusobno. Tu pocinje citava prica sa naoruzavanjem, slanjem oficira, ultimatumom Srbiji za povlacenje iz severne Albanije, pokusajem da se Crna Gora blokira u ekspaniziji ka istoku koja je bila placena parama Francuske itd.

Tekst je ok, nisam 100% mogao da potvrdim autenticnost ali ako neku od ovih knjiga sto sam uzimao uzmem opet, postovacu.

http://www.albanianhistory.net/1922_Hoetzendorf/index.html

 

Quote

The artillery supplied by the Austria Skoda company arrived on 13 May, accompanied by Captain Baron Klingspor, Lieutenant Tomjenović and a mechanic. Captain Baron Klingspor went to see Mr von Trotha, the steward of the prince’s court, to pay his respects. Though one might have expected a certain hospitality from a German, Mr von Trotha did not receive him. Klingspor replied: “Please inform Trotha that our visit was of a purely formal nature since, as Austro-Hungarian officers, we have been ordered to serve here, but we are not accustomed to be kept waiting in the antechamber.” The reaction had the desired effect.

Kad je pocelo povlacenje, nije bilo potrebno mnogo ohrabrivanja niti AU da Albanci iz silnog animoziteta prema Srbima reaguju kako jesu.

[Thunderstorm]

Nikola Pasic i srpska vlada su u periodu oko Prvog svetskog rata sklapale dogovore sa Esad Pashom, oko njegovog dolazenja na vlast u Albaniji,
sto se i dogodilo 1914 ili 1915. Sobzirom da je on bio pro srpski orijentisan, ne smem da pomislim na sta bi licilo povlacenje da je dosla neka Austro-Ugarska marioneta na tu poziciju.

[brue]

Да бисте имали јаснију слику око Црне Горе, Есад Паше и Србије касније, прочитајте прво око Првог балканског рата.

Ево на овом линку имате посебно дејства наших одреда у Албанији, као и опсаду Скадра од стране црногорске војске.

http://prvisvetskirat.rs/балкански-ратови/

Тај несрећни Скадар је у ствари вероватно променио ток историје. У ствари, Есад Паша лично, који је руководио веома успешном одбраном.

Прочитајте и епилог

http://prvisvetskirat.rs/category/epilog-prvog-balkanskog-rata/

На жалост, још увек нисам прешао на илустровање ових књига. Додуше, ни оригинали немају ниједну слику (или веома мало, укључујући карте), те би ово било по први пут... у модерној историји Србије...

 

Edited January 2, 2017 by brue

[Kole]

mnogo dobar sajt, malo čudan i neujednačen pravopis, ali mnogo  kvalitetnih podataka, profi link!

[Dule_smor]

da si ziv i zdrav Kole, Brue se sa svojom ekipom cima vec godinama oko tog sajta:)

[brue]

Мислио сам да ме зеза :)

 

А иначе "екипа" се углавном своди на One man Army :)

Понекад неко улети са материјалом и "effort-om". :)

Edited January 4, 2017 by brue