Jump to content

drugi svetski rat šbbkbb


Guest

Recommended Posts

  • 3 weeks later...

Neko je pitao za WW2 postavku u Vojnom muzeju. Po prvi put sam otišao tamo, i oduševio se.

Ulaz je 100 dinara, donji sprat je posvećen razdobljima od antičkih vremena do kraja Velikog rata, dok je ceo sprat posvećen međuratnom periodu i Drugom svetskom ratu.

ww21.jpg

ww22.jpg

ww23.jpg

takođe ima i mala postavka posvećena jugoslovenskoj ulozi u UN, kao i oružja i oprema korišćena u sukobima u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu.

novojw.jpg

Link to comment
Share on other sites

Nemojte se sekirati, deca i unicu istih tih ljudi su nashi prijatelji koji ce da nas nauce kako da zivimo jer mi balkanski divljaci to ne znamo...

We must all fear evil men. But there is another kind of evil which we must fear most and that is the indifference of good men !

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

jesu i ovaj put odjednom svi bili protiv fašizma? onomad mi se prikenjalo kad su hrvati i oni pribaltički fašisti ispali veći borci za pravdu od rusa i amera zajedno...

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 3 weeks later...

Goldstajn-pismo527.jpg

Писмо Славка Голдштајна Косоровоj

Предлажем Вам да један дан између 29. српња и 3. коловоза дођете у Глину и да потпишете или с локалним властима супотпишете одлуку да се садашњи Хрватски дом враћа његовој првобитној намјени Спомен-дома, а да се истовремено покрене иницијатива за подизање новог Хрватског дома.

Поштована госпођо Косор, прије свега, придружујем се бројним честиткама које су Вам ових дана упућене у поводу успјешног окончања приступних преговора наше земље с Еуропском унијом, које сте у финалној фази предводили са смјелим иницијативама и с много упорности.

Охрабрују ме и Ваше ријечи да нам тек сад предстоји много посла. Суштина тих послова, по мојем мишљењу, афирмација је наших властитих вриједности у еуропском друштву и преузимање изграђених еуропских вриједности за њихову примјену и развој у Хрватској.

Дужни смо при томе укључити и уклањање неких мрља које већ предуго таворе на лицу и на савјести хрватског друштва. Оне нам у властитој кући непрекидно стварају раздоре, а у еуропском друштву с таквим ћемо мрљама бити нежељени уљез.

Најружнија од тих мрља налази се у Глини. Много је масовних погубљења почињено у овој нашој земљици и у њеном сусједству, безброј их је било по Еуропи и по цијеломе свијету, али не вјерујем да игдје постоји поприште масовног злочина, које би било тако бездушно обиљежено двоструким цинизмом, какав је онај у Глини.

Поприште цинички почињеног злочина надсвођено је циничким вријеђањем жртава, њихових обитељи, сународњака и цијелог хрватског друштва.

Од почетака тих догађања ових се дана управо навршава пуних 70 година. Поткрај мјесеца српња 1941. године кренуо је други вал масовних усташких убијања српског становништва по селима Баније и Кордуна.

Почело је у Банскоме Грабовцу, стријељањем више стотина српских сељака у знак одмазде за прву партизанску акцију на том подручју (напад на жељезничку станицу и оружничку стражу под водством Васиља Гаћеше 23. српња 1941.), а наставило се походима усташких колона из Глине, Карловца и Слуња, све до Примишља, Раковице и Цетинграда, у којима је према запису слуњског жупника и усташког таборника Ивана Никшића убијено "по исказима самих разбојника... три до четири тисуће православаца".

"Акција чишћења"

Та велика усташка "акција чишћења" трајала је од 24. српња до 8. коловоза 1941. У том раздобљу почињена су и два масовна злочина над Србима у глинској православној цркви Рођења Богородице.

У ноћи од 29. до 30. српња у цркви је убијено нешто мање од 200 мушкараца православне вјере, присилно доведених из околице Топуског. Прије јутра лешеви убијених отпремљени су у припремљено гробиште недалеко од села Прекопа и трагови злочина су се покушали прикрити, али међу лешевима се прикрило и неколико живих људи.

Један од њих, Љубан Једнак, успио се извући прије него што су јаме затрпане и свједочио је о злочину већ за вријеме рата и на послијератним суђењима. Готово истовремено, православци у котару Вргинмост (данас Гвозд) били су позвани да се у недјељу 3. коловоза пријаве у Вргинмосту ради пријелаза на католичку вјеру.

Обећавало им се да тиме постају сигурни од сваког прогона. Приличан број људи из оближњих села повјеровао је у та обећања и 3. коловоза ујутро добровољно се пријавио локалној управи у Вргинмосту.

Из Чемернице скупно је дошло око 600 људи, уредно пореданих у великој поворци с хрватским тробојницама на челу. Њих је предводила локална учитељица Љубица Боројевић, Српкиња, која је претходних дана, уз сурадњу неколико Чемерничана, здушно агитирала да се масовно крене на "покрст".

Чини се да је о томе имала неке договоре с локалним усташама у Вргинмосту који су јој обећали да ће све бити у реду, а она је дјеловала у доброј вјери, мислећи да ће тако спасити људе свога краја.

Позивани су и сељаци из шире околице - из Кирина, Сјеничака, Бовића - али они су били неповјерљивији према усташама и нису се одазвали. Али, поред Чемерничана, добровољно су стигли из Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и неколико њих из Трепче.

Масовно убиство у глинској цркви

У Вргинмосту су усташе одвојили жене и дјецу, с образложењем да је довољно што глава породице својим "покрстом" јамчи за цијелу обитељ.

Затим су мушкарци поименично пописани и камионима отпремљени у Глину. Тек кад су се под јаком усташком стражом нашли у опустошеној православној цркви Рођења Богородице и у њој били закључани, схватили су превару.

Исте ноћи били су поубијани хладним оружјем, њих близу седам стотина (према поименичном попису из свих села котара Вргинмост). Прије јутра лешеви су камионима отпремљени до припремљених гробишта недалеко од села Прекопа, гдје су и покопани. Ујутро су Глињани могли видјети крв која је процурила испод врата цркве, у којој се двије ноћи потајно убијало.

О злочинима у глинској цркви има много различитих текстова, па су описи догађаја прилично неподударни, као и процјене о броју жртава. Међутим, управо тијеком посљедњих пола године објављене су три књиге, двије у издању загребачке Просвјете и једна у издању београдског Музеја жртава геноцида, с поименичним пописима жртава и прилично подударним описима догађаја.

Помно сам анализирао те пописе и њихове аргументације, па прилично поуздано процјењујем да је у два масовна злочина у глинској цркви Рођења Богородице убијено близу тисућу, а свакако више од 800 мушкараца православне вјере, од којих је близу 200 допремљено присилно, а око 700 је било обманутих да иду "на покрст".

Link

Da se ne zaboravi.

Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Australia WWII heroine Nancy 'White Mouse' Wake dies

One of the most highly decorated Allied secret agents of World War II, Nancy Wake, has died in London aged 98.

Born in New Zealand but raised in Australia, she is credited with helping hundreds of Allied personnel escape from occupied France. The German Gestapo named her the "White Mouse" because she was so elusive. Australian Prime Minister Julia Gillard said Mrs Wake was "a truly remarkable individual whose selfless valour and tenacity will never be forgotten".

"Nancy Wake was a woman of exceptional courage and resourcefulness whose daring exploits saved the lives of hundreds of Allied personnel and helped bring the Nazi occupation of France to an end," Ms Gillard said in a statement.

Working as a journalist in Europe, she interviewed Adolf Hitler in Vienna in 1933 and then vowed to fight against his persecution of Jews. After the fall of France in 1940, Mrs Wake became a French Resistance courier and later a saboteur and spy - setting up escape routes and sabotaging German installations, saving hundreds of Allied lives. She worked for British Special Operations and was parachuted into France in April 1944 before D-Day to deliver weapons to French Resistance fighters.

At one point, she was top of the Gestapo's most wanted list.

"Freedom is the only thing worth living for. While I was doing that work, I used to think it didn't matter if I died, because without freedom there was no point in living," Wake once said of her wartime exploits. It was only after the liberation of France that she learned her husband, French businessman Henri Fiocca, had been tortured and killed by the Gestapo for refusing to give her up.

"I have only one thing to say: I killed a lot of Germans, and I am only sorry I didn't kill more," she once said.

She was Australia's most decorated servicewoman, and one of the most decorated Allied servicewomen of World War II. France awarded her its highest honour, the Legion D'Honneur; she also received Britain's George Medal, and the US Medal of Freedom. In 2004, she was made Companion of the Order of Australia. She returned to Australia in 1949, where she failed several times to win a seat in parliament. In 1957 she went back to England, where she married RAF fighter pilot John Forward. Wake died in London. She had been a resident at a nursing home for retired forces personnel since 2003. She is expected to be cremated and her ashes spread in Montlucon in central France, the scene of much of her heroism.

Her story inspired Sebastian Faulks' 1999 novel Charlotte Gray and a 2001 film by the same title, with the lead role played by Australian actress Cate Blanchett.

Linkage

Link to comment
Share on other sites

Freedom is the only thing worth living for. While I was doing that work, I used to think it didn't matter if I died, because without freedom there was no point in living

!!!!!!!!!!!!!1

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

Koja je priča sa savezničkim bombardovanjem Beograda? Koji je bio cilj?

Koja je bila originalna meta?

rafinerije nafte u rumuniji po nekom dokumentarcu koji sam gledao pre 10ak godina

postoje samo dve istine na ovom svetu:

1). djape je najbolji frajer

2). zemlja je plocha

Link to comment
Share on other sites

pa ne bas, posto je to bilo aprila 1944. i to na pravoslavni uskrs...da ne pominjem da se u blizini tada nisu vodile nikakve vojne operacije, niti su postojala neka bitna postrojenja za nemce

mislim sta reci, isto kao kad su bombardovali zarobljenicki logor u osnabriku...tamo je inace bio deda miloje, brat moje prababe, koji je bio zarobljen kao oficir kraljeve vojske...izgoreo je u bombardovanim barakama

Cula sam da su tada bombardovali i porodiliste.

Nadam se da Japanci nece nikada zaboraviti Amerima i da ce lupiti noz u ledja kad im budu najpotrebniji...

+1

Mada, moj ortak Japanac sam kaze da je posle Drugog svetskog rata Japan de facto postao 51 americka drzava

oO

 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...