Jump to content

Stanovi u naselju "West 65", kod Airport City-ja


Recommended Posts

Nisu mi jasna pravila, da li sadnja podrazumeva negde slučajnim odabirom na teritoriji Kragujevca, jer onda nema baš smisla ili mora da bude u okruženju te izgrađene zgrade, što bi bilo svakako svrsishodnije. Ako je negde rendom, ćao fato, onda to nije sadnja nego samo relokacija već postojećeg drveta jer moraju da budu visoka X metara. Ali hajde da kažemo korak u dobrom smeru.

Quote

 

Процењује се да је само у прошлој години у Крагујевцу због новоградње посечена једна шума. Од првог септембра инвеститори у том граду су у обавези да за сваки изграђени објекат засаде и дрвеће – за 1.000 квадратних метара десет стабала. Поред естетике, више зеленила, у граду се надају и бољем квалитету ваздуха, а ни утицај на климу није занемарљив.

"Да би добио све дозволе, да би на крају крајева зграда добила употребну дозволу, мора да дође са потврдом нашег предузећа ‘Шумадија’, која је посадила не нешто мало, већ озбиљну садницу од шест, седам, осам година колико већ постоје јасни критеријуми за то", објашњава Никола Дашић, градоначелник Крагујевца.

Крагујевац је први град у Србији, који је у оквиру акције "Врати дах природи, посади дрво", забранио градњу без садње. Срце Шумадије настојаће убудуће, да зеленим пројектима оправда име које носи.

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
Quote

 

Све више Украјинаца и Руса долази у Србију. Агенти за некретнине кажу да су због тога цене закупа некретнина у престоници порасле од 30 до 50 одсто, а у Новом Београду чак за 100 одсто. Најчешће се помиње статистика, а заборавља да су станодавци дужни да рентирање станова пријаве Пореској управи у року од 30 дана и плаћају порез у износу 20 одсто од висине закупнине. До сада је регистровано 17.600 Руса и Украјинаца с дозвољеним боравком у Србији, а према подацима Агенције за привредне регистре, у протеклих седам месеци регистровано је оснивање више од 2.000 руских фирми.

"Било је јако сложено наћи станове за тако велики број људи, а посебно када су сваким даном цене рентирања биле све веће. Нашли смо добру агенцију која је успела да у тако кратком року пронађе станове за све моје колеге. Ја сам тражио двособан стан до хиљаду евра, међутим нашли смо за 1.300 евра, квалитетан и близу посла, са погледом на реку", каже Павел Гонза, менаџер информационих технологија из Москве.

"Стан који је са три спаваће собе је негде 3.000 до 3.500 евра у зависности од опремљености. Што се тиче позива, ових дана имамо потпуно ванредну ситуацију где не можемо да постигнемо да обрадимо све захтеве, буде и преко 20 позива у једном сату", наводи Ненад Аврам, "Еминент некретнине" Београд.

 

haha, 3500 evra mesečna renta :))

majko mila 🙂

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
Quote

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2022. године износио је 1,7 милијарди евра, што представља повећање од 10,6 одсто у односу на исти период претходне године, саопштио је Републички геодетски завод. Најскупљи квадрат од 10.400 евра забележен је у београдској општини Савски венац.

Nisam znao da ima i ovaj podatak ali je vrhunski:

Quote

 

Највећи број купопродајних уговора у трећем кварталу 2022. године закључено је у Канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић и броји 491 купопродајни уговор.

Највећи обим новчаних средстава уложен је у непокретности кроз уговоре закључене од стране Канцеларије Јавни бележник Србислав Цвејић и износи 71 милион евра.

 

Srbislav je odlučio da sebi pazari dodatni stan od ovoga :)) Ne sećam se tačno koliko uzima notar za stanove, mislim da sam nešto 400-500e platio, još ako ima procentualno u skladu sa vrednošću stanova itd, dosta je dobro prošao :))

Ovo mi je isto zanimljivo:

Quote

Десет одсто непокретности плаћено из кредита
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу 2022. године 10 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за четири одсто мање у поређењу са истим периодом претходне године.

jer je svojevremeno procenat iz kredita bio dosta veći nego ovih sadašnjih 10 posto.

I još malo statistike:

 

Quote

 

Највише новца у трећем кварталу 2022. године издвојено је за стан у новоградњи у износу од 1.280.350 евра, који се налази на Врачару и има укупну површину од 301 квадратног метра.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 5.100.000 евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари град за 10.110 евра, површине 179 квадратних метара, што је уједно представља и највишу уговорну цену пословног простора у износу од 1.810.000 евра.

Најскупље гаражно место прометовано је на Савском венцу по цени од 45.000 евра.

 

Link to comment
Share on other sites

On 10/25/2022 at 8:35 AM, Lucky said:

jer je svojevremeno procenat iz kredita bio dosta veći nego ovih sadašnjih 10 posto.

Početkom 2020 kada je bila korona je procenat keš kupovina nekretnina porastao na 80% i od tada raste svake godine. Očigledno je da ima mnogo keša, verovatno u značajnoj meri nelegalnog.

Plus su sada došli Rusi/Ukri i značajno uticali na tržište nekretnina. 

You say, away with you Communists; we say, away with you imperialists!

Link to comment
Share on other sites

Realna priča.

Znam rusa koji rentira gajbu na vračaru 80m2 za 1800e 🙂 i to nije ono terasa pogled na hram spustiš se odmah dole u pica bar, nego standardna zgrada u jednoj od ulica pri južnom bulevaru.

Ima i jedan forumaš stari koji rentira na nbgd blizu imo centra za 320e već neko vreme, dig'o mu ovaj kiriju na 400e kao jbg.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Evo ima i rešenje!

Quote

 

Званичници на шпанским Балеарским острвима желе да забране нерезидентима да купују имовину, јер растуће цене на Мајорки, Менорки и Ибици "терају" локално становништво и стварају "села духова" са празним кућама, преноси Гардијан.

Такав потез могао би да онемогући странцима куповину куће за одмор на архипелагу и следи сличну акцију у Канади, која је увела двогодишњу забрану нерезидентима да купују имовину, са изузецима за имигранте и становнике који у Канади бораве легално.

Хуан Педро Иланес, потпредседник Балеара, рекао је да би требало да следе пример Канаде и затражио од шпанске владе да изврши притисак на ЕУ да дозволи острвима да уведу сличну забрану.

"Многи европски и други грађани могу себи да приуште имовину по ценама превисоким за грађане ових острва", изјавила је претходно Франсина Арменгол, председница Балеара.

Иланес је признао да би забрана била у супротности са европским принципом слободног кретања.

Међутим, постоје преседани, на пример у аустријским Алпима, где је ЕУ препознала области од културног значаја или природне лепоте које треба заштитити од "претераног притиска споља".

Још један преседан су Аландска острва у Финској, где постоје ограничења за куповину кућа. У Хрватској грађани ЕУ морају бити становници 10 година да би могли да купе пољопривредно земљиште.

 

Naravno jasno je da kod nas neće toga biti jerbo se treba što više prodati!

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Al' će da bude još parcela za izgradnju stambenih blokova!

Quote

 

Давно започети попис државне имовине требало би да буде завршен до јула. То значи да ће Србија, после готово осам деценија, први пут имати прецизну евиденцију шта све поседује. А колико све то вреди, утврдиће се уз помоћ Светске банке.

Путеви, мостови, пруге, шуме, реке, грађевинско земљиште, рудници, зграде, болнице, новац, хартије од вредности… све то је имовина државе. Али, колико тачно чега има Србија и колико све то вреди, још се не зна.

Попис државне имовине покренут је пре 8 година, рок је шест пута продужаван, али више неће, кажу у Дирекцији. У протекле две године, наводе, посао је убрзан и до сада је уписано 90 одсто непокретности.

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Bukvalno se ne zna ko šta priča 🙂

Biće skuplje, ali neće, došle firme, traže prostor, pa je sve skočilo, ali ipak će da padne ...

Quote

 

У Београду је прошле године изграђено више од 120.000 квадрата пословног простора, што је раст од 15 одсто и највећа годишња понуда у протеклој деценији. И поред све већих цена закупа скоро све је издато.

Припремила Славица Глигоровић
"Са отварањем неколико хиљада компанија из Русије креирана је та додатна потражња тако да смо ми видели веома активно то тржиште закупаца током 2022. што се очекује да ће се наставити и 2023", рекла је Јана Јовановић, руководилац Одељења за истраживање тржишта за регион Југоисточне Европе у ЦБРЕ.

"Ми очекујемо да у следећој години се осети криза која је у западној европи и да видимо неке падове али суштински ми смо и даље неразвијено тржиште и даље фали пуно станова и даље фали пуно пословног простора тако да можда ћемо ову финансијску кризу која је у Западној Европи прескочити ипак", рекао је Бошко Томашевић, генерални директор ЦБРЕ за Југоисточну Европу.

Прошле године је у Србији у некретнине уложено 7,5 милијарди евра, што је за петину више него 2021. Све је мање кредитних купаца. Скоро 90 одсто свих непокретности прошле године је плаћено готовином.

 

 

Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 4 months later...

Док не стигну подаци за трећи квартал, а већ је извесно да ће бити лошији него у претходном, статистика Републичког геодетског завода показује да је вредност тржишта некретнина у другом кварталу ове године износила 1,7 милијарди евра, што је пад од 13 одсто у односу на исти период прошле године.

Занимљиво је да је у Београду чак 86 одсто продатих некретнина неукњижено. Осим у приградским насељима, у престоници није могуће купити стан за мање од 2.000 евра по квадратном метру, а у централним градским општинама најнижа цена је 2.500 евра.

"Углавном, људи који продају, оглашавају по нереално високим ценама, несхватајући да се тржиште апсолутно променило. Причамо са њима и утичемо на то да, уколико желе да продају, та корекција мора да буде и те како одрађена. Та корекција иде од пет, 10, 20 и 30 одсто чак ниже, с обзиром на то колику цену су они који продају желели да огласе", рекла је Лазаревићева. 

Ове године издато је знатно мање дозвола за изградњу и то ће на понуду утицати за годину, две. Мања понуда по правилу утиче на раст цена, а с друге стране, кад су цене високе, мање је купаца који могу да обезбеде потребна средства.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...