SolidChief

Trideset godina nakon događaja u originalnom Frostpunk-u, svet je i dalje u jezivoj ledari, dok je društvo i dalje u haosu. Lokacija je ista – Novi London, ali ovoga puta sa mnogo većim i širim fokusom. Igrači preuzimaju ulogu Stjuarda, osobe zadužene da drži grad i sve u njemu živim i zdravim. Iako je ova premisa slična prvoj igri, kako igrači budu gradili grad, nadograđivali puteve i petljali sa uvek manjkavim resursima, skoro svaki aspekat originalne igre je proširen ili pak izmenjen, u dobrom, i lošem smislu. Grad je mnogo veći nego pre, pa pošto sada ne radite sa stotinama ljudi, već sa hiljadama, pa i desetinama hiljada, fokus sa individualnih priča i mikrokozma koji je vaš grad u prethodnoj igri predstavljao je prešao na nešto širu sliku. Ova narativna promena je uklopljena i sa mehaničke strane, te ako ste očekivali istu ili sličnu igru kao prvi Frostpunk, prevarili ste se. Igra se fokusira na nešto više politički aspekat, ponovo dajući veliki broj izbora igraču, najviše kroz svoj ogromni, petnaestočasovni tutorijal u vidu glavne kampanje koji vas priprema za Utopia Builder mod koji je faktički beskonačni city builder. Jedan od fokusa ovog nastavka jesu kolonije, gde možete slati svoje građane u nove kolonije kako bi tamo živeli, te povezivati te gradove u jednu ogromnu mrežu za razmenu resursa. Iako i dalje postoje specijalne oluje koje uzrokuju da ljudi neće moći da rade i svodeći se na jednostavno korišćenje resursa koje ste do tada prikupili, sama hladnoća predstavlja znatno manju opasnost nego u prethodniku. Ovo ima možda narativnog smisla, ali ume malo da oduzme na onoj tenziji koju je prvi deo tako uspešno napravio. Tu je i gradski savet u kojem par frakcija ulazi u igru, gde svaka frakcija ima svoje želje i ideje za budućnost grada, kreirajući međusobni konflikt. Na vama je da balansirate između ovih frakcija i tehnički da pregovarate sa njima donoseći raznorazne zakone. Kako vreme bude prolazilo i vi budete donosili razne odluke ili istraživali nove puteve razvoja, nove frakcije će se pojavljivati unoseći sve veću pometnju u politički sistem Novog Londona. Igra će vas naterati da vrlo lako pogazite svoja moralna načela, a da ni ne primetite da ste to uradili, često zahtevajući kompromis, nikad ne dostavljajući sve na tacni. U Frostpunk 2 ćete umesto puteva praviti cele četvrti koje će gostiti hiljade ljudi. Umesto sati i dana, cele nedelje će prolaziti kroz par sekundi. Na vizuelnom nivou ovo je takođe izraženo, gde igra zadržava svoj distinktni stil dizelpanka, ali megalomanski povećava celokupnu skalu naspram prve igre. Nažalost, u procesu se delimično gubi osećaj da ste vi izgradili taj grad, s obzirom da vreme i individualne građevine više ne zahtevaju vaš nadzor, malo oduzimajući i od osećaja da se u tom gradu zapravo živi, uprkos fascinantnom broju detalja kada zumirate do najmanje razmere. Ovde i dalje postoji doza mikromenadžmenta, gde ćete morati da šaljete brojne mašine u tundre kako biste prikupili resurse, kao i raznorazni bonusi i kazne od određenih rasporeda četvrti, što vertikalno, što horizontalno. Ovo uključuje zagađenje, kao i brojne druge aspekte. Više nećete moći da podešavate radnike određenim zgradama, već ćete kontrolisati proizvodnju celih četvrti koja će određivati koji procenat radnika će se zaposliti i baratati radnicima između različitih distrikta. Frostpunk 2 je čudna igra i neće se svakome svideti, pogotovu fanovima prve igre koji su očekivali nešto slično u nastavku. Razmera igre je porasla, ali briga o svakom građaninu i generalni city builder aspekat igre su opali. Ipak su se okolnosti promenile, pa i ne zameram na porastu društvenih aspekata i smanjenju individualnosti, jer kako se društvo menja i raste u velikoj meri, tako se i manje brine o svakom pojedinačnom čoveku. Mislim da Frostpunk 2 to i pokušava da kaže svojom otuđenošću od građana o kojima brinete. Igra ima i svoje optimizacione probleme, mada ne u nekoj većoj meri koja bi prouzrokovala nezadovoljavajuće iskustvo. Svakako, topla preporuka, pogotovu ako ste spremi da dovedete sopstveni moral i ličnost u pitanje. Frostpunk 2 je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Terminals Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Benzin, led i politika: Frostpunk 2 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Ukoliko neki brend ima pristojno dugu tradiciju, obično ima i maskotu koja vas odmah asocira na njega. U industriji video igara, ovo je čini se decenijama duga praksa. Sega je imala Sonika, Nintendo Marija, Xbox Mastera Čifa, a Soni… Kreša? Ne, čekajte, zmaja Spajra? U stvari Sekboj. Ne, ne… Izgleda da je, kada je Soni u pitanju, situacija sa maskotama malo haotična. Japanska kompanija čini se tu voli da menja stvari, s vremena na vreme. No, čim je PlayStation 5 ušao u naše domove, sa sobom je uneo i besplatnu igru koja je kroz promociju svih noviteta konzole promovisala i jače ustoličila poslednju u nizu PlayStation maskota – Astro Bota. Prvo pojavljivanje simpatičnih robotića, bilo je u sjajnoj VR igri iz 2018. godine da bi nam najnovije i ujedno treće izdanje došlo u vidu upravo ove, najgrandioznije do sada. Avanture koja nosi jednostavno ime – ime svog protagoniste. Da je u pitanju aktuelna Sonijeva maskota, lako je uočiti igrajući ovu igru. Hrpa PlayStation elemenata i kultnih likova su predvođeni upravo Astro Botom, kao nekakvim mesijom koji PlayStation vodi u još svetliju budućnost. Za početak, važno je napomenuti da je ova igra 3D platforma. Pripadnik žanra koji je izgubio na popularnosti proteklih deceniju i po, ali i te kako zaslužuje da se vrati u punoj slavi. Sa zadovoljstvom mogu da izjavim da je Astro Bot savršen primer i obrazloženje zašto je to apsolutna istina. Ovo je jedna od najlepših iteracija 3D platformera na modernoj pozornici. Premisa igre je veoma jednostavna. Džangrizavi vanzemaljac je ukrao jezgro svemirskog broda kojim su robotići putovali kroz kosmos. Ovo je učinilo da se brod raspadne na sastavne delove, posada rasturi po mnogim svetovima a Astro Bot dobije za zadatak da sve vrati u prvobitno stanje i usput se osveti zelenom napasniku. Kroz igru, spašavaćete članove posade dok je glavna nagrada svakog od svetova, neki od centralnih delova srušenog svemirskog broda. Brod je zapravo u obliku PS5 konzole, a delovi su procesor, grafička jedinica i ostali hardver. Vrlo domišljato, vrlo linearno, a više od svega zabavno! Pronaći sve članove, povod je za detaljno istraživanje. A svetovi su dušu dali za velike količine zavirivanja u svaku pukotinu i razmatranje mogućih skrovišta i zagonetki. Među ovim robotićima, nalaze se i VIP članovi, odnosno robotizovane verzije nekih od najznačajnijih likova bogate PlayStation istorije. Kratos, Nejtan Drejk pa i Bloodborne lovac, samo su neki od njih. A dok većinu samo spašavate, neke od njih možete i da kontrolišete u specijalnim nivoima! Astro Bot je bukvalno Super Mario na Sonijev način. Kontrole su utegnute, načini za pobediti protivnike maštoviti i raznovrsni a nivoi spektakularno dizajnirani. Specijalne alatke koje dobijate u pojedinim misijama, svaki put su uspevale da mi izmame osmeh na lice, ali kada pogledam igru u globalu – a šta nije? Kompletno iskustvo je jedno intenzivno i osvežavajuće krstarenje i evociranje ne samo na neke davne igre, već i na sam osećaj kako je to bilo iskusiti čari interaktivne zabave po prvi put. Možda i najveća zvezda igre, jeste iskustvo koje pruža DualSense kontroler. Nesumnjivo smo se do sada navikli na njegove mogućnosti – prvenstveno HD vibracije i trigere koji pružaju otpor pri pritiskanju. Ali baš kako je to i ASTRO’s playroom po pojavljivanju PlayStation 5 konzole učinio, Astro Bot kao da je usavršio. Svaki korak, udarac, skok, zapljuskivanje vode, prolazak kroz lišće, šrafove, prepreke – sve ćete osetiti kroz kontroler. Verovatno najzabavniji momenti ovog tipa, bili su mi trenuci kada vraćate svemirski brod u prvobitni oblik. Instaliranje hardvera sa sve zavrtanjem šrafova, uglavljivanjem delića i pranjem i glačanjem šasije, nešto su što želim da demonstriram celoj familiji, prvom prilikom kada mi dođu u goste. Da, igra čini da malo podetinjiš! Vizuelno, Astro Bot gotovo da nema nikakvu manu. Ja sam konstantno imao utisak da je rezolucija varirala, pa je povremeno padala ispod 4K kako performanse ne bi trpele. To mi je bila i jedina zamerka, jer sam imao neodoljivu potrebu da prikaz slike bude što oštriji. Što se modela, efekata i generalnog dizajna tiče, tu je sve apsolutno savršeno. Da ne pominjem animacije, koje su toliko simpatične da ne mogu da se setim kada sam poslednji put uz igru bio toliko očaran njenim simpatičnim šarmom i humorom. Ovo počinje da se ističe naročito kada uspete da povratite određen broj izgubljene posade. Što ih je više, to su luđi i zanimljiviji. U centralnom nivou gde popravljate brod, možete i istraživati okolinu za šta je potrebno da imate i što veću posadu. A kada ona počne da broji i nekoliko stotina robotića koji haotično u maniru Pikmina prate vođu i zajedničkim naporima premošćuju prepreke, nema tog igrača koji se bar na tren neće ponovo osetiti kao da kontroler drži po prvi put u životu, oduševljen onim što vidi. Šarm se naravno ne zaustavlja na gejmpleju i vizuelnom utisku, već je u potpunosti kompletiran audio podlogom. Osim što ćete iz kontrolera čuti sijaset zvukova kako biste se što dublje uživeli, pozadinska muzika je očekivano zarazna i neće vam dosaditi. Varijacije tema iz prethodih naslova i neke nove, stavljaju konačni pečat na celu atmosferu. Ako ništa, poslušajte numeru pod imenom Tite Mites (Crystal Cave) i kažite mi da nije u pitanju nešto što biste krišom i sa zadovoljstvom slušali! Celokupna avantura traje desetak sati, ali ovo će varirati u zavisnosti od toga koliko ste detaljni. Ukoliko želite da pronađete baš svakog robotića i otključate svaki skriveni nivo, broj sati bez problema može da se duplira nakon prvog prelaska glavne priče. Pre nekoliko dana me je drugarica pitala kakva je Astro Bot igra, na šta sam joj odgovorio da je to nemoguće opisati i da će morati sama da je isproba. Svega par sekundi nakon toga, uvideo sam da zapravo moj posao i jeste da igru opišem i da me pisanje recenzije čeka ovog popodneva. Ovo je iskreno učinilo da se uspaničim na trenutak! A sada gledajući na upravo otkucan tekst, vidim da je razlog za strah bio delimično opravdan. Gotovo je nemoguće iskustvo igranja ove igre preneti na papir! Jedino što mi je preostalo, jeste da dočaram svoje oduševljenje igrom, a ono je rekao bih bilo dosta evidentno u onome što ste upravo imali priliku da pročitate. Ako volite 3D platforme ili bar igre prožete dečijom energijom, neoprostivo bi bilo da ovoj ne date šansu. Jedno od najsimpatičnijih osveženja ove godine. Nemojte da ga propustite! Astro Bot je dostupan za PlayStation 5 Autor: Milan Živković Igru ustupio: PlayStation Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post PlayStation simfonija: Astro Bot recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Posle decenija vožnje kamiona po Evropi i Americi, konačno je došlo vreme da krenemo u novu pustolovinu, i to komplet van atmosfere planete Zemlje. Prosto mi je toplo oko srca kada zamislim sastanak razvojnog tima na kom neki developer predloži ideju simulacije vožnje kamiona, ali u svemiru, i kako ostali samo klimaju glavom, razmišljajući kako bi sve to izgledalo i funkcionisalo. Ovakav tip igara, bar što se zemaljskih verzija tiče, obično nema razvijenu priču, ako je ima uopšte. Međutim, u Star Trucker je situacija malo drugačija. Vaša avantura počinje nakon katastrofalnog sudara sa svemirskim đubretom, usled čega ćete morati da popravite svoj kamion i završite isporuku. No tu su druge kamiondžije koje će vas navoditi preko radija, a kako vaša karijera napreduje, davaće vam i sporedne posliće koji skupa zapravo predstavljaju glavnu priču igre. Količina posvećenosti razvojnog tima da napravi pravu simulaciju vožnje transportnog vozila kroz svemir se primećuje od prvog momenta kada uskočite u vaš kamion. Gravitacija, inercija i brzina će i te kako imati uticaja prilikom vožnje, kao i gomila prepreka i neprilika sa kojima se možete susresti samo u svemiru. Postoji opcija da isključite pomoćne auto-žiroskope i nivelaciju kako biste uštedeli energiju, ali u tom slučaju slobodno možete da se oprobate u vožnji pravog spejs šatla pošto je manevrisanje svemirskog kamiona sa tovarom izuzetno teško. Sam tovar je bitan u stavkama koje se svode na to šta prevozite i koliko brzo morate da prevezete isti na drugu lokaciju. Opasnije, skuplje, lomljivije i veće tovare otključavate sa skill poenima kako napredujete kroz igru. Imaćete priliku da unapredite svoju licencu iliti svog lika i da na taj način otključate bonuse, delove priče i pristup novom tovaru. Drugi tip poboljšanja se odnosi na sam kamion, na kom ćete unapređivati brzinu, izdržljivost, efikasnost i otpornost na razne efekte. Nažalost za sada ne postoji izbor drugačijeg dizajna vašeg kamiona – jedina karakteristika po kojoj se razlikuje od drugih na ”svemirskim auto-putevima” je boja. I vi ćete moći da ofarbate svoj kamion i da ga doterate posle određenog momenta u priči. Za razliku od mnogih simulatora ovog tipa, moći ćete da ustanete iz sedišta i da se prošetate po kamionu. Sam enterijer nije preterano veliki ali nudi dosta aktivnosti, kao što su sređivanje predmeta koje pronađete na vašem putovanju, zamena baterija, mikro ploča i filtera za vazduh, koji su neophodni za preživljavanje u hladnim dubinama svemira. Tu su i sistemi za reciklažu vazduha, punjenje zaštitnog odela i slično. Ono što takođe morate imati u vidu jeste gomila svemirskog smeća koje pluta van glavnih putanja, kao i da kretanje između solarnih sistema troši veliku količinu vremena. U prosečnoj ”kamiondžija igri” ćete se samo voziti, ponekad nešto popraviti ili platiti kaznu za brzu vožnju. Ovde ćete nasuprot toga manje putovati između lokacija koje bi mogle da se okarakterišu kao gradovi u drugim igrama, ali ćete se mnogo više kretati po samim lokacijama, u potpunosti u 3D ravni gde možete da radite svakojake akrobacije tokom letenja. Čak je parkiranje prikolice lakše kada imate komplet veliku površinu u sve tri ravni. Uprkos prelepoj grafici, Star Trucker nije preterano zahtevan. Efekti na koje budete naletali u kasnijim sektorima mogu biti šljašteći, ali većina igre je veoma prosto dizajnirana i sa taman dovoljnom količinom detalja. No to ne znači da svemir i lokacije koje budete obilazili neće izgledati zadivljujuće. Zapravo, svaki solarni sistem koji ćete posetiti je jedinstven na neki svoj način. Muzika u igri je odlična i budi taj efekat ”svemirskog kamiondžije” sa svojim ”space country” numerama. Problem je što imate pristup samo jednoj radio stanici koja će posle sat, dva da vam se skroz izvrti, zbog čega bih voleo da razvojni tim ubuduće doda još pesama ili možda čak neki podcast. Glasovna gluma je takođe sjajna. Preko vašeg radija možete veoma opušteno razgovarati sa drugim vozačima, ali samo tokom priče. Bilo bi lepo da možete da se javite kamiondžijama u prolazu i da ih pitate gde ima gužve ili nepogoda ili samo da čujete neku glasinu. Najveća mana igre je sistem resursa i koliko se brzo troše tokom vožnje. Ako ne koristite sitne trikove gde ćete gasiti određene sisteme po kamionu ili čak svetla kako biste uštedeli energiju, imaćete veoma loše iskustvo. U tom slučaju ćete se istrošiti kupovinom baterija, goriva i mikro ploča, pa će vam preostati veoma malo novca za bilo šta drugo. Druga mana, na kojoj tim developera već radi je slobodno menjanje kontrola. Iako igra ima neke iritantne mane, one mogu da se koriguju sa Custom modom za težinu u kome možete isključiti ili modifikovati pregršt opcija, uključujući potrošnju resursa i količinu para koju zarađujete po poslu. Naravno, iskusni igrači ovakvih igara će igrati po osnovnim podešavanjima ili čak na većim težinama, ali je bitno da postoji ovakva opcija za one koji traže opuštenije iskustvo. Ako ste dugogodišnji vozač i ljubitelj ovakvog tipa igara i hoćete da probate nešto novo i ludo, onda vam toplo preporučujem da isprobate Star Trucker. Ako vam je vožnja po zemlji dosadna ili ste igrali Elite Dangerous ili slične igre, onda je ovo odlična nova prilika da istražite nove granice svemira. Star Trucker je dostupan za PC i Xbox Series X/S Autor: Stefan Mitov Radojičić Igru ustupio: Raw Fury Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Paja i Jare u SVEMIRU!!! – Star Trucker recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Tinejdžersku verziju mene je ranih dvehiljaditih potpuno hipnotisao jedan tada veoma popularan žanr video igara – strategije u realnom vremenu, poznatije skraćeno kao RTS igre. Kada sam prvi put u PC igraonicama video starije momke kako na ekranima manevrišu grupama jedinica, prave baze i razvijaju strategije kako bi pobedili suparničku stranu, momentalno sam bio očaran konceptom takve igre pa sam i sam počeo da istražujem žanr. I tako sam se sa oduševljenjem upoznao sa takvim remek-delima epohe kao što su StarCraft, Age of Empires II i Red Alert 2, kulminirajući kasnije sa Warcraft 3, igrom kojoj sam ostavio srednjoškolske dane, i koja je na mnoge načine (verujte mi da ne preterujem) definisala moj život. U tom moru RTS igara koje sam igrao našao se i Age of Mythology, mitološka verzija Age of Empires igara, izašla 2002. godine, svega nekoliko meseci nakon Warcraft III: Reign of Chaos. I sada, 22 godine kasnije, pred nama je rimejk originalne igre. Age of Mythology: Retold je napravljen od nule u novom endžinu, onom koji je korišćen za Age of Empires IV, i mada dolazi sa značajnom listom unapređenja i promena, cilj nije bio da se napravi nova igra, već da se original što je moguće vernije dovede u moderno dobra. Developeri su pažljivo izvagali šta je u redu menjati, a šta zadržati isto. Naravno, glavna novina i nešto o čemu treba prvo pričati jeste osveženo vizuelno ruho. I mogu da kažem da su ovde uspeli da odrade vrhunski posao. Retold je igra koja izgleda jako lepo i moderno, a pri tome je zadržala sav šmek originalne igre. Okruženja na mapama su poprilično detaljna i živopisna, počev od veoma dinamičnih i realističnih vodenih površina, preko šumskih oblasti koje izgledaju živo i veoma prijatno, do pustinja, planina i snegom zavejanih prevoja. Tim zadužen za level dizajn je kreirao raskošne mape bogate detaljima, koje pri tome ne staju na put dizajnu nivoa u gejmplej smislu. Ista stvar se može reći i za građevine svih frakcija. Sve su to one iste zgrade koje prepoznajete iz originalne igre, ali sada sa milion puta više detalja na njima i prava je milina gledati vaša naselja kako se grade i šire. Zahvaljujući opcijama zumiranja i rotacije kamere, možete da uživate u gomili sitnih elemenata na objektima koji možda nisu toliko važni, ali daju jednu dodatnu dimenziju imerzije u svet igre. I novi modeli jedinica su fantastični. Ovde su developeri uspeli da naprave dobar balans između potreba RTS igre i želje za detaljima. Kao što svaki ljubitelj RTS igara zna, strategije u realnom vremenu su veoma osetljive na takozvanu „vizuelnu buku“, odnosno kada se previše stvari dešava na ekranu, što igraču otežava preglednost i mogućnost da jasno i momentalno vidi i razume šta se odigrava na mapi. Zato je uvek potrebno napraviti dobar balans između realističnosti i lakoće čitanja dešavanja. To vizuelno „kodiranje“ dešavanja je ovde odlično urađeno, i veoma brzo sam se uhodao i navikao ruke i oči na razaznavanje dešavanja, jedinica i objekata. Ovo je nešto što zaista želim da naglasim, jer je neverovatno bitno za dobro i glatko iskustvo igranja RTS igara. Ukoliko igrač ima problema da čita dešavanja na ekranu, niste uradili dobar posao kao dizajner RTS igre. Sa druge strane, što se tiče animacija jedinica, one izgledaju donekle kruto, ali mi se čini kao da je ovo urađeno namerno, jer upravo zbog te specifične animacije kretanja i borbe jedinica sam imao osećaj kao da igram autentični Age of Mythology, a ne neku potpuno novu igru. Da se razumemo, animacije nikako nisu loše, daleko od toga, ali imaju taj specifični ukočeni osećaj koji je karakterističan za starije Age of igre, što meni lično nije mana, jer je time zadržan vajb originalne igre. Što se gejmpleja tiče, jednostavno rečeno – ukoliko ste voleli originalnu igru, apsolutno ćete uživati i ovde. Developeri su napravili minimalne izmene, koje, po mom mišljenju, dodatno unapređuju iskustvo. Božanske moći su sada nešto što možete koristiti više puta u partiji (imaju tajmer i koštaju solidno puno Favor), tako da sada imaju mnogo veću stratešku ulogu nego u originalu. Moja lično omiljena promena je što je limit populacije podignut na 160, što je skoro duplo više nego u originalu (100). Ovo je promena koja otvara vrata za potencijalne epske bitke sa ogromnim armijama. Još jedna novina je uvođenje Wonder doba. Original iz 2002. godine je imao četiri doba: Archaic, Classical, Heroic i Mythic. Wonder je end-game doba, koje značajno ojačava mitološke jedinice, i čiji je cilj da prirodno privede partiju kraju. Po pitanju ostalih gejmplej elemenata, ne bih se tu previše zadržavao jer su isti kao i u originalnu, osim da jednostavno potvrdim da je Age of Mythology još uvek neverovatno zabavna strateška igra. Što se muzike tiče, onog trenutka kada sam prvi put upalio igru me je udario težak nalet nostalgije, one najlepše iz detinjstva, kada sam čuo glavnu temu igre. Ukoliko ste uživali u numerama iz originalna (nemate ukusa ako niste!), bićete oduševljeni kada čujete da je simfonijski orkestar sada snimio uživo svaku numeru za potrebe Retold, pa sada možemo da uživamo u ovim epskim trakama uz neverovatno bogat i kristalno čist zvuk. Glasovna gluma je definitivno nešto što je podelilo fanove. Developeri su želeli da podignu kvalitet produkcije i po ovom pitanju, ali kako nisu svi originalni glasovni glumci bili dostupni, za neke stvari su morali da unajme nove. Meni lično ovo nije smetalo, makar ja nisam osetio u igranju, ali neki fanovi su ljuti zbog ovoga. Ostaviću na vama da procenite da li su vam novi glumci dobri ili ne. Ti novi glumci su isključivo za potrebe glavnih likova u kampanji, ne i za same jedinice. Kada smo kod kampanje, osnovna verzija igre sadrži tri kampanje na koje možete potrošiti dobrih 70-80 sati ukoliko igrate sporo (volite da se izgradite, što bi ljubitelji strategija rekli) i mučite se na težim nivoima kao ja. Priča i misije su identične kao u originalnoj igri, te je i dalje pravo uživanje prelaziti kampanju. Kampanje nas vode kroz mitove i legendarne lokacije trenutno dostupnih frakcija u igri – Egipat, Stara Grčka i Skandinavija – gde pratimo naše heroje na epskim putovanjima. Ukoliko volite tradicionalne tipove misija za RTS igre i prosto uživate u istraživanju novih lokacija koje vam se otvaraju kroz misije, onda je Retold prava igra za vas. Istina, zbog toga možda kampanja nekome može da izgleda donekle zastarelo, ali imajte na umu da je to i bio cilj, da se autentično iskustvo verno prenese u moderno okruženje. Treba napomenuti da su ove tri kampanje samo početak, i da će buduće ekspanzije dodati nove civilizacije, sa novim kampanjama. Od negativnih stvari pomenuo bih pre svega pathfinding, nešto što je krucijalni aspekt svake dobre RTS igre. Nažalost, jedinice često umeju da se pogube i da koriste ne baš optimalne putanje od tačke A do tačke B, te ćete često morati da držite oči na njima. Neretko neće ni znati kako tačno da dođu to krajnje lokacije, a dešavalo mi se i da se zaglave između drveća. Sve ovo ume da bude jako frustrirajuće, ali su developeri svesni tih problema i rade na popravkama. Druga frustrirajuća stvar jeste ponašanje radnika koji često nisu sigurni gde trebaju da isporuče resurse, pa se šetkaju kao mravi do drugog dela mape umesto do mlina ili rudnika koji se nalaze odmah pored njih. Mogućnost automatizacije sakupljanja resursa na osnovu predefinisanih potreba je u praksi veoma korisna stvar, ali u teoriji često ne radi kako treba i ume da dodatno zbuni ionako pogubljene radnike. Na kraju, sistem čuvanja je mogao biti unapređen stvarima kao što su „Quick Save“, „Continue“ i svrstavanje sejv fajlova po vremenu/datumu, a ne samo po imenu. Nedostatak ovih stvari mi je učinio sejvovanje u kampanji jako napornim, i voleo bih kada bi developeri implementirali ove funkcije koje su već decenijama standard u industriji. I tu bi se otprilike završila moja lista stvari kojima nisam zadovoljan. Za sve ljubitelje Age of franšize i strategija u realnom vremenu, mislim da nema potrebe da vam uopšte govorim da morate igrati ovu igru. Sve što ste voleli pre dvadeset i kusur godina je još uvek tu, samo modernizovano i obučeno u prelepo odelo moderne grafike sa zadivljujućim detaljima. Age of Mythology: Retold je dostupan za PC i Xbox Series X/S Autor: Nikola Savić Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Bogovi su nam uslišili želju: Age of Mythology: Retold recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Baziran na popularnoj društvenoj igri Boss Monster iz 2013. godine, Overboss je prava poslastica za ljubitelje strategija, ali pre svega za one kojima je dosadilo da budu dobri momci i koji žele da pređu na stranu zlikovaca. U ulozi ultimativnog Overbossa, igrači imaju zadatak da izgrade najmoćniju teritoriju koristeći se terenskim pločicama, monster tokenima i drugim građevinama koje donose poene. U svakoj rundi, igrači naizmenično postavljaju terenske pločice i žetone na tablu. Svaka vrsta terena, kao što su šume, močvare, pećine i groblja, donosi specifične bonuse u kombinaciji sa zlikovcima koje igrači takođe postavljaju. Pored toga, različiti tipovi zlikovaca donose dodatne poene, u zavisnosti od toga kako su postavljeni u odnosu na teren i druge zlikovce. Overboss možete igrati i kao pravu, fizičku društvenu igru, ali je GoblinzPublishing veoma uspešno preneo ovo unikatno iskustvo i u digitalnu verziju, koja je zadržala karakterističan, pikselizovani retro stil. Mi smo isprobali mobilnu verziju igre, ali na Steamu takođe možete pronaći izdanje za PC. Nismo sigurni kakva je situacija u ovom trenutku, ali je Steam verzija na izlasku dobila ogroman broj negativnih komentara i recenzija na račun bagova i tehničkih problema. Overboss je dostupan za PC, PS4, PS5, Nintendo Switch, Xbox One, Xbox Series X/S, Android i iOS Autor: Milan Janković Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post U pokretu: Overboss appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Kao što njen naziv sugeriše, Intoxicated Driver je indie igra koja je izazvala kontroverzu zbog svoje tematike koja se vrti oko pijane vožnje. U osnovi je trkačka/vehicular combat igra, s tim što simulira simptome teškog pijanstva, kao što su dupli i zamagljen vid, oslabljena motorika i dezorijentacija. Sa ovim efektima u priči, igra nije nimalo laka! Kao co-op trkačina, Intoxicated Driver poseduje ogroman broj game modova koji su karakteristični za žanr, kao što su race i capture the flag. Tu je i nekoliko unikatnih modova, uključujući little VS big, bombs, deadly lines, hot potato i cop chase, u kom morate da pobegnete od policijske patrole. Pored toga što igrate ulogu pijanog vozača, imamo utisak kao da je Intoxicated Driver predviđen da se igra kao drinking game u društvu. Posle nekoliko čašica, efektivno ćete igrati u stanju ”duplog pijanstva”, pokušavajući da pobedite u mini igrama koje mogu biti teške čak iako ste trezni. Developeri su se baš potrudili da nas napiju! Ako su vam dosadile klasične trkačke igre ili prosto želite da se zabavite i ubijete vreme sa drugarima, isprobajte nekoliko kratkih sesija Intoxicated Drivera. Naravno, nikako nemojte ”igrati” ovu igru u stvarnom životu! Intoxicated Driver možete preuzeti ovde. Autor: Milan Janković Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Besplatni kutak: Intoxicated Driver appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Kada pomislite na košarkašku simulaciju u bilo kom obliku, nekako je nemoguće a da vam na pamet ne padne izdavačka kuća 2K i njen ljubimac 2K NBA, kojeg pod svojim krilima a bogme i na njima nosi još od davne 1999. godine. Tada je objavljena prva iteracija ove legendarne franšize pod nazivom “SEGA Sports NBA 2K”. Kvalitet koji je nametnut od starta je nekako sistematski potisnuo EA-ovu košarkašku simulaciju koja je nešto ranije počela svoju odiseju. Preciznije od oktobra 1994. godine, kada je i izbacila svoj prvi naslov pod imenom “NBA Live 95” i do neke sredine 2000-tih godina u potpunosti držala primat. Totalna dominacija 2K nad konkurentom iz EA je dovela do niza neželjenih događaja za ljude iz EA-a. Prvo je NBA live 13 otkazan. Takođe, 2016. godine nije ni izašlo valjano izdanje nego je postojala samo verzija za mobilne telefone. I na kraju dolazimo do 2019. godine i otkazivanja NBA live 20 kao i svih nastavaka do dana današnjeg. Sa ovakvim uvodom nedvosmisleno se vidi da se radi o najboljoj košarkaškoj simulaciji na tržištu, što je svakako velika titula, ali ta titula sa sobom nosi i određenu odgovornost. Opšte je poznato da je put do vrha težak ali ono što je još teže je zadržati se na vrhu, a kako se sa tim izazovom nosi naš današnji “kandidat”, pokušaćemo da odgonetnemo u nastavku teksta. Na prvu loptu (košarkašku naravno), reklo bi se da najupečatljivija stvar koja prva upada u oko je unapređenje pokreta igrača na terenu i dodavanje niza novih animacija koje doprinose potpunijem košarkaškom iskustvu. Svi driblinzi i pokreti su nekako usporeniji, ali ujedno deluju realističnije. Sa ovim novim dodacima Jokićev “Sombor Shuffle” sija u punom sjaju kao i njegova, iz nama nepoznatih razloga, podmlađena faca. Jokić izgleda bar pet godina mlađe bez i jedne dlačice na licu, kao da se nije onomad na olimpijskim igrama pojavio sa nekim pokušajem musketarske bradice koja je na određenim delovima lica nicala na mahove. Ako zanemarimo njegov izgled, pokreti izgledaju zaista realistično a i vredi pomenuti da je i ove godine Jokić najbolje ocenjeni košarkaš, iako je u ukupnom rejtingu izgubio jednu ocenu u odnosu na prošlu godinu – sa 98 je pao na 97. Rame uz rame sa njim na vrhu liste su Luka Dončić i Janis Adetokumbo. Osim Jokića pomenućemo i ostale srpske igrače koji se nalaze u ovom izdanju igre, a koji su po našem skromnom mišljenju pomalo i potcenjeni. Tu je naravno Bogdan Bogdanović, as Atlantinih sokola iliti Atlanta Hawks-a i kapiten naše reprezentacije koji ove godine ima rejting od skromnih 79, Vasilije Micić 75, Nikola Jović 76, Nikola Topić 72, Tristan Vukčević 70 i poslednji, iako bez kluba, Boban Marjanović sa rejtingom 72. Ako smo nekoga izostavili neka prašta našu površnost. Dakle budućnost srpske košarke u kontekstu ove igre nije baš sjajna. A kada već govorimo o našim košarkašima želeli bismo i da ukažemo na to da da je opšti utisak da u 2K nemaju nameru da igračima približe malo i evropsku košarku koja je iz godine u godinu sve jača i koja definitivno zaslužuje više pažnje. U 2K su se samo jednom opredelili da sklope dogovor sa čelnicima Evrolige i da ovo prestižno takmičenje ubace u svoju igru. To je bilo 2017. godine i po nama, to je bio pun pogodak ali po ljudima iz 2K izgleda nije, jer je Evroliga već sledeće godine izbačena. Da ne pominjemo kako se o reprezentativnim evropskim i svetskim takmičenjima ni ne razmišlja, a ni o Olimpijadi koju Ameri ipak toliko cene. Ostaje samo nada da će se neko iz 2K “smilovati” i ponovo uzeti u razmatranje košarku i sa ove polovine Zemljine kugle. Što se tiče glavnih modova u igri, oni su isti kao i prošle godine. Ako želite da doživite sve što igra pruža u punom sjaju, biće vam potreban debeli novčanik – dosta sadržaja u igri možete, ili je poželjno kupiti. Posebno tu mislimo na kartice igrača u myTeam modu igranja. Izbornici i prozori u igri su redizajnirani a dodate su i neke promene na terenima u vidu printova i kozmetičkih detalja. Ali uzimajući sve u obzir, nekako deluje da je svako novo izdanje ove igre samo ažurirana verzija prethodnog. Kad već igrači troše tolike pare na kupovinu sadržaja u igri, NBA2K bi opušteno mogao da postane “free to play” kao što je to pre koju godinu uradio Konami sa svojom fudbalskom simulacijom. Znamo da se to verovatno neće desiti sada a ni u skorije vreme, ali svakako verujemo da bi tako bilo najpoštenije. Da rezimiramo. Ovo izdanje NBA2K je doživelo neka unapređenja koja ga i dalje drže na vrhu kada su u pitanju košarkaške simulacije (ruku na srce nemaju ni neku konkurenciju), ali sve te promene iz godine u godinu deluju više kao sezonska unapređenja nego kao nova izdanja. Ako vam nije problem da izdvojite određenu svotu novca i kupite ovu igru a onda potrošite još novca ne bi li je bolje doživeli, onda svakako samo napred! Ova igra će vam pružiti sve što vam je potrebno, pogotovo ako ste košarkaški zaljubljenik. U suprotnom, ako vam košarka nije omiljeni sport i želite samo ponekad da odigrate meč sa vašim prijateljima, onda vam savetujemo da se zadržite na prethodnom izdanju i ne trošite dodatni novac. Stvarno nema velike potrebe… NBA 2K25 je dostupan za PC, PS5, PS4, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Miloš Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post 2K i dalje gura jako ali i skupo: NBA 2K25 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Eksplozije i buka prevazilaze sve ostalo u početnom sinematiku igre. Siluete Space Marinaca nam jasno stavljaju do znanja da će njihov Thunderhawk brod biti napadnut, ali niko na brodu ne pokazuje ni trunku straha. Ovi hrabri članovi Deathwatch odreda Inkvizicije imaju zadatak da urade samo jedno – da istrebe sve što nije ljudsko. Rampa Thunderhawk-a se kida i gomila tiranidskih Gargojela napada Marince i upada u brod. Jedan hrabri marinac uspeva da se izbori i iskoči iz broda i padajući ubije gomilu Xeno bagre. Marinac je preživeo pad i sada ima zadatak da se pronađe ostatak odreda i aktivira bio-bombu koja će istrebiti prljave Tiranide. U tom momentu, igrač dobija kontrolu nad hodajućim tenku zvanom Space Marine. Igra nas baca u prelepu džunglu koja je prepuna Tiranida, imamo mač, Bolt pištolj i vekove iskustva za nama – kreći u istrebljavanje. To je to, 10/10, igra godine. Nek neko javi Džefu Kiliju da ne mora da organizuje VGA ove godine, jer već znamo pobednika iz samo ove intro scene. Ja znojav od uzbuđenja brišem ruke i kontroler i nastavljam dalje sa svojim Deathwatch Space Marincem. Kroz intro nivo upoznajemo se sa osnovnim elementima igre i saznajemo da je naš Deathwatch Marinac zapravo Demetrian Titus, protagonista prvog dela. Titus je u prethodnom delu nepravedno optužen za jeres i sada se dokazuje u Inkvizitorskom odredu Deathwatch gde ga šalju na nemoguće misije. Ali, ovo je izgleda poslednja jer uprkos truda, gubi bitku od ogromnog Carnifex Tiranida. Srećom, njegova Ultramarine braća ga spašavaju i podležu ga specijalnoj proceduri koja ga pretvara u Rubicon Primarisa (generalno jača verzija Marinca). Iako se vratio svojim voljenim Ultramarincima, Titus i dalje ne može da se otarasi sumnje da je potpao pod jeretički uticaj i svi članovi ga drže pod oštrim okom. Na Titusu je sada da verno služi Imperatoru i dokaže svoju nevinost kroz službu, čast i bratstvo. Sad kad sam sve ovako nahajpovao, hajde pre sve ga porazgovaramo o priči. Nažalost, priča je poprilično iskopirana iz prvog dela sa malim promenama. Umesto Orkova, sad su Tiranidi ali ostalo je manje više isto. Priča se i dalje vrti oko istog artefakta (koji bi trebalo da je već uništen), Armije Haosa koja pokušava da se domogne artefakta, vrlo očiglednih izdajnika i obrta u priči. Poslednje poglavlje se znatno ističe od ostatka priče gde ima mnogo iznenađujućih momenata na koje će fanovi franšize vrištati od sreće. Na kraju, otkrivaju se neke tajne i ostavlja se mesto za nastavak. Iz tog razloga, Space Marine 2 iz moje perspektive više podseća na rimejk prvog dela nego na nastavak. Ne pomaže to što kampanja traje otprilike 10 sati bez sporednih misija (sa njima oko 16). To ne znači da se nisam zabavio, naprotiv, samo bih voleo da je zabava duže trajala. Tokom kampanje, Titus na raspolaganju ima bogat arsenal sa kojim rešava sve svoje probleme. Od oružja, pokriveni su svi bitni tipovi. Od bolta, preko melte i plazme do najjačih laserskih oružja. Svaki deo opreme zvuči izuzetno autentično i unikatno, što je izazovno za bukvalno preko 10 različitih bolt tipova. Tokom misija ćete na svakom ćošku imati razni izbor oružja tako da vas igra ne tera da se pridržavate jednog tipa. Ono što će vam igra nuditi su situaciona oružja, na primer snajpere ako ulazite u deo mape koji ima protivničke snajpere. Od hladnog oružja kampanja nudi identičan izbor kao u prvom delu, mada se izbor širi u Operacijama o kojima ću pričati kasnije. Pored standardnog noža, vrlo brzo ćete otključati chainsword koji tako lepo kida i cepa da ćete retko menjati na bilo šta drugo. Kasnije se otključava i Power Sword kao i Thunder Hammer i tada igra postaje apsolutni genocid. Pored glavnog i hladnog oružja imate razne tipove granata i mogućnost da privremeno nosite treće, teško, oružje koje koristite dok ima municije. Multi-melta ili Heavy Bolter apsolutno cepaju sve pred sobom i koristio sam ih kad god ih mi je igra ponudila. Titus opet ima jednu specijalnu sposobnost koja mu povećava štetu koju čini i regeneriše ga kada je aktivira. Šteta što nisam mogao da je menjam ili da na bilo koji način unapredim Titusa tokom kampanje, ali tome služe Operacije. Gejmplej je samim tim poprilično jednostavan ali dovoljno izazovan. Iako imate ogroman arsenal naoružanja na raspolaganju, protivnika je daleko više pa ćete morati pametno da balansirate korišćenje hladnog i vatrenog oružja. Melee ima malu prednost jer vam dozvoljava parry mehanike kao i stagger koji otvara protivnika za brutalnu egzekuciju koja vam vraća potrošeni oklop. Osećaj igre me je dosta podsetio na Gears of War jer je pristup jako sličan. Marinci imaju osećaj težine i svaki zamah mačem se oseća kako kroz kontroler tako i kroz zvučne i vizualne efekte. Apsolutni balet krvoprolića. Verodostojnost 40k univerzumu je ogroman fokus u ovoj igri. Od detalja na oklopima, preko mapa i dataslejtova koje nalazite tokom kampanje, imaćete utisak da je ovaj univerzum mnogo veći nego što se prikazuje u igri – a i jeste. Developeri su obratili pažnju na detalje tako da na primer članovi Aedeptus Mechanicus-a će razgovarati na binarnom, drugi Ultramarinci će praviti bdenja i oltare svojoj paloj braći a servitori će se šetkati unaokolo i raditi svoje zadatke. Svaki momenat u HUB delu je prepun ovakvih detalja koji doprinose atmosferi koju će prosečni igrači primetiti, ali i pokazuju poznavanje 40k univerzuma koje će fanovi ceniti. Mape su odličan primer za ovo. Kroz celu igru sam imao osećaj da su sve lokacije, od ljigave močvare do gotičarskih katedrala prvo dizajnirane od poda do plafona a onda ručno urušene. Pod ovim mislim da su developeri imali gotove prelepe lokacije a onda su primenili premisu da u mračnoj budućnosti 41. milenijuma postoji samo rat i time su pobacali gomilu bombi svuda. Svaka mapa ima neki glavni put koji vodi negde i sve ima smisla, ali je na primer most urušen što vas primorava da idete zaobilaznom putanjom. Nisam primetio mnogo onih „gaming“ vođenih mapa koje nemaju smisla u svetu ali imaju smisla u igri. Space Marine 2 radi obe stvari – ima smisla u svetu ali ima smisla i u igri, što je vrlo osvežavajuće. Kao što rekoh, osnovna kampanja je kraća nego što sam očekivao, ali tokom igre se otvaraju sporedne misije ili Operacije. Operacije su prikazane vrlo lepo u smislu da se dešavaju paralelno sa kampanjom. Na primer, Titus ide na misiju i treba mu distrakcija pa mora da pošalje trojicu marinaca da mu obezbede istu. To otvara Operaciju gde tri nasumična marinca moraju da ispune zadatak da bi Titus nastavio misiju. Tokom kampanje, ne morate da radite ove sporedne misije i igra podrazumeva da je operacija uspešna (to se i komunicira tokom misije). Ali ono što razlikuje Operacije od kampanje je odabir klase. Tactical, Assault, Vanguard, Bulwark, Sniper i Heavy su trenutno dostupne klase i svaka ima svoj kit i skup naoružanja. Na primer, Bulwark ima štit, Assault ima jetpack a Heavy nosi teško naoružanje. Svaka klasa može da se dodatno nadograđuje sa perkovima koje otključavate tako što uspešno prelazite Operacije i možete da pravite neke rudimentarne build-ove za vašu odabranu klasu. Pored perkova, oružja koja koristite mogu da se dodatno unapređuju pasivnim sposobnostima što ih čini znatno jačim. Trenutno ima šest Operacija, što je okej za početak ali će ubrzo postati vrlo repetativno. I Operacije i kampanja mogu da se igraju u 3 igrača co-op, što je moja preporuka jer je A.I. na lošijoj strani. Operacije dosta produžavaju vreme igranja, ali samo ako vam ne smeta grind sa prijateljima. Kozmetika se takođe otključava preko Operacija ali na vrlo čudan način. Na primer, ako pobedite sedam operacija, otključavate boju za jedan Marinački odred, a ako pobedite osam onda otključavate emblem za drugi. Jako je konfuzno i nepotrebno jer na sve to imate neke poene koje možete da trošite na kozmetiku. Mislim da moraju da smisle malo bolji sistem nagrade umesto ”samo vrti misije ad infinitum”. Pored operacija, Space Marine 2 ima i PvP. Nažalost tokom review perioda, bilo mi je vrlo teško da pronađem partiju jer nije mnogo ljudi igralo u vreme kad i ja. U suštini, PvP ima tri moda (Hardpoint, Domination i TDM) i koristi iste klase. Generalno, Imperijalni Lojalisti se bore protiv Haos Izdajnika i par puta kad sam uspeo da upadnem bilo mi je mnogo zabavno. Arene su zanimljive i pametno dizajnirane i TTK nije ni predugačak ni prekratak, baš je kako treba. Ali ja generalno nisam ni u prvom delu igrao mnogo PvP-a jer mi ubija imerziju. Svakako, PvP je dostupan svima po izlasku igre. Igru sam testirao na PS5 i performanse nisu bile najbolje. Lično uvek biram Performance mod u svakoj igri jer mi više znači frejmrejt nego RayTracing. Međutim, FPS je bio vrlo nestabilan tokom cele igre. Ono što sam primetio je da je bio nepravilno nestabilan, u smislu ako me napadne horda Tiranida, igra je zakucana na 60FPS ali čim izađem na neki otvoreni deo mape gde ima dosta građevina u pozadini, FPS opadne ispod 40, a nekad ode i do 20. Malo pre early access perioda je izašao patch i nisam siguran da li je placebo efekat ili je FPS malo poboljšan. Svakako, ako vam ne smetaju FPS fluktuacije, ili volite da igrate na 30FPS, ovo vam neće uticati na kupovinu. Na kraju, Space Marine 2 ipak nije 10/10 ali mislim da je jako blizu. Iako sam imao osećaj da je cela igra jedan ozbiljni rimejk prethodnog dela, iznenadila me je svojom prezentacijom, izvođenjem i poštovanjem prema 40k univerzumu. Nadam se da je ovo priprema za treći deo jer kraj igre nema cliffhanger (što je popularno u modernim igrama). Space Marine 2 je omaž Xbox 360 gaming periodu koji je pretočen u moderne sisteme, ali je zadržao dušu originala i igara te generacije. Što se mene tiče, ova igra od mene ima ogromnu preporuku – u ime Imperatora. Warhammer 40,000: Space Marine 2 je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Igor Totić Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Nastavak ili odličan rimejk? – Warhammer 40,000: Space Marine 2 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Predecessor, besplatna MOBA iz trećeg lica razvijena od strane Antonym Studiosa, 20. avgusta je izašla iz early access faze. Iako igra nudi solidno iskustvo sa zanimljivim gejmplejem i raznolikom postavom heroja, nije bez svojih nedostataka. Gejmplej Predecessora podseća na klasične MOBE kao što je League of Legends, ali i na modernije, ”third person” varijante kao što je SMITE. Igra je bazirana na formuli standardne MOBE – igrači biraju heroje, od kojih svaki ima jedinstvene sposobnosti, a njihov cilj je da unište neprijateljsku bazu dok istovremeno brane svoju. Trenutni roster heroja je veoma raznolik (trenutno ih ima 38). Kao i u LoL-u, u igri postoji besplatna rotacija, u ovom slučaju od osam heroja. Međutim, Predecessor nema baš tako sjajan tutorijal, tako da je možda malo manje pristupačan od prosečnih MOBA. Ono što nam se nije dopalo su mikrotransakcije. Developeri su nedavno uveli in-game valutu ”Amber”, ali sa njom trenutno možete kupovati samo heroje. Mnogo gori je Affinity sistem, lični battle pass za svakog heroja koji od vas praktično zahteva da trošite pravi novac. Ni matchmaking nije najbolji, ali ovo je standardna boljka MOBA igara. Uprkos svim manama, Predecessor je vredan vaše pažnje ako ste ljubitelji MOBA, posebno ako uzmemo u obzir da se tek nalazi u beta fazi. Predecessor možete preuzeti ovde. Autor: Milan Janković Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Besplatni kutak: Predecessor appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

The Darkside Detective je point-and-click avantura koja igrače vodi na nadrealno putovanje kroz grad Twin Lakes. Kao detektiv Francis McQueen, udružićete se sa svojim nespretnim partnerom kako biste istražili seriju bizarnih slučajeva. Ton igre je izrazito humoristički, sa mnoštvom referenci na popularnu kulturu – zamislite Dosije X, ali kao komediju. Slično avanturama Moldera i Skali, slučajevi su i ovde prožeti natprirodnim fenomenima. Zagonetke održavaju solidan balans logičnog i bizarnog, što je veoma važno za svaku point-and-click avanturu. Nikada se nećete predugo zaglaviti, što će vam dati prostora da se fokusirate na priču i dijaloge sa likovima. S druge strane, humor i dijalozi nisu baš najbolje izbalansirani – svaka druga rečenica je neka ”fora”, što posle nekog vremena postaje veoma naporno, čak iako su šale dobre. The Darkside Detective izgleda i zvuči fantastično. Pixel art je odličan izbor za avanturu ovog tipa, dok se muzika savršeno uklapa u sablasno-humorističku atmosferu igre, tako da je Spooky Doorway sa te strane ”pogodio pravo u centar”. The Darkside Detective je dosta kratak, ali je, rekli bismo, natprosečna i to vrlo jeftina point-and-click avantura. Možda nije najbolja igra za novajlije u žanru, ali se dugogodišnji fanovi sigurno neće pokajati. The Darkside Detective je dostupan za Android, PC, PS4, PS5, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Milan Janković Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post U pokretu: The Darkside Detective appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Požuda za modernom i licenciranom teniskom simulacijom postoji verovatno oduvek, makar otkad smo doživeli Top Spin 4 još pre više od deceniju. Nažalost, iako je Top Spin 2k25 vratio stari gejmplej u ne tako novom odelu. Zbog površne karijere, jezivo zastarele grafičke podloge i ograničene postave igrača, teško je bilo preporučiti ovo izdanje, iako je faktički jedino na tržištu koje nudi ”tenisko iskustvo’. Međutim, Big Ant, proizvođač ne tako dobrih igara kao što su AO Tennis 2 i World Tennis Tour je sada uz mnogo veći budžet već mesecima prolazio kroz Early Access razvoj zvanične licencirane ATP i WTA igre. Iako je igra izgledala ”grubo oko ivica”, Early Access i generalno aktivna komunikacija sa zajednicom su obećavale pozitivan razvoj igre u mesecima koji nadolaze, dok odjednom Tiebreak nije najavljen da naprasno izlazi iz Early Access faze, što je izazvalo znatnu brigu o stanju ove igre na izlasku. Nažalost, Tiebreak nije mnogo prebacio, inače vrlo nisku lestvicu, koju je postavio prethodnik AO Tennis 2. Gejmplej manjka u fundamentalnim aspektima i nosi probleme koji su se vukli kroz celokupni Early Access period. Šprintanje po terenu je surealno brzo, dok loptica generalno kao i da „nema fiziku“, čineći spin udarce vrlo nerealnim i lošim, pogotovu slajs. Same podloge su relativno irelevantne i ne utiču preterano na igru, dok je nivo težine gotovo nebitan, jer je AI apsolutno glup u svakom smislu i poene ćete lako dobijati šakom i kapom na iste fore razvaljujući dijagonale u prazan prostor bez većih problema. Mečevi ovime rezultuju u veoma nerealističnom maniru, gde poeni u većini slučajeva traju predugo ili prekratko i ne ostavljaju mnogo satisfakcije za igrača, bilo da ste postigli viner ili iznudili grešku protivnika. Servis igra je bazična, voleji takođe, dok su takozvani specijalni udarci kao što su balon top spinovi ili oštri slajsevi jednostavno nefunkcionalni i u većini slučajeva nepotrebni. Kretnja loptice je prebrza i operisana od svakog fizičkog modela koji iole podseća na realizam, stvarajući efekat nekih teniskih arkada od pre više od deceniju, koje su ponovo pružale više zadovoljavajuće iskustvo. Pored generalno slabog gejmpleja, pregršt modova koji dolaze sa Tiebreak-om jesu tipični versus modovi, turniri, Đoković Slam i karijerni režim. Što se tiče Đoković Slam Challenge-a, ovo je mod u kom ćete prolaziti kroz istorijske Novakove pobede na svim od njegovih 24 grend slema, uključujući čak i poslednje olimpijske igre, stavljajući vas u određene situacije tokom kultnih mečeva. Ovo je za Novakove fanove prava poslastica, ili bi makar bila da je sam tenis u teniskoj igri zabavan. Najveća travestija ovde jeste karijerni režim, koji iako donosi impresivan broj vizuelnih opcija za kreiranje vašeg tenisera, potpuno zabranjuje da ga unapređujete, iako se navodno „levelujete“ kako budete prolazili kroz turnire. Ovo deluje kao da je ova opcija neimplementirana i dodaje na već postojeći osećaj da igra jednostavno nije završena i da je izbačena znatno ranije od planiranog datuma. Igrača nećete unapređivati, već ćete sa početnim statistikama igrati celokupnu karijeru, oduzimajući svaki osećaj progresije, uprkos nekim drugim odličnim sistemima kao što je pravi nivo napredovanja kroz turnire, sponzorstva i slično, čime se ova karijera može sigurno nazvati najboljom u teniskim igrama da joj ne nedostaje glavni aspekat i razlog njenog igranja uopšte! Ono čime se Tiebreak može pohvaliti jeste apsolutno najbolja postava tenisera u istoriji teniskih igara, sa više od neverovatnih 120 licenciranih tenisera i teniserki, uključujući i par legendi sporta, i jedina igra koja zapravo poseduje veliku trojku. Većina poznatih tenisera rangiranih od 50. mesta pa naviše su prisutni, dok je tu i opcija za kreiranje stadiona i tenisera koje možete deliti sa ostalim igračima, baš u stilu AO Tennis 2, što je svakako dobrodošla opcija. Pored toga, svi ATP i WTA turniri su licencirani u vidu serije 250, 500 i 1000, dok su gren slemovi ipak ekskluziva Top Spina, ali i to se lako rešava pomoću korisnički kreiranih stadiona. Što se tiče vizuelne podloge, ovo jeste definitivno najlepša teniska igra na tržištu, pogotovu ako govorimo o modelima igrača koji izgledaju veoma verno svojim pandanima iz stvarnosti. Nažalost, o gejmpleju bih verovatno mogao da pričam još deset strana, ali nemamo toliko mesta u časopisu, pa je stvarno šteta što sam tenis nije ni blizu toga kako igra vizuelno izgleda. Animacije su veoma dobre, ali sve je to nebitno kada se sve svodi na isključivo vizuelnu satisfakciju. Razočaravajući karijerni režim, užasavajuće nerealističan gejmplej i pregršt sitnih problema koji dolaze sa banalno glupim AI protivnicima rezultuju da je Tiebreak veoma teško preporučiti bilo kome, uprkos masivnom potencijalu koji je nosio tokom svog razvoja. Tiebreak je dostupan za PC, PS5, PS4, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Još jedan u nizu izgubljenih setova: TIEBREAK recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Još jedan mesec i još jedna Sonijeva live service igra. Posle ogromnog uspeha Helldivers 2, Sony je osladio brk i nadao se da će Destiny 2 i Concord biti dodatne zlatne koke za ovog ogromnog izdavača. Ali ono što nisu uzeli u obzir je, da bi igra bila uspešna, mora da bude dobra. Concord je PvP FPS iz prvog lica koji dosta podseća na Destiny 2 PvP. To nije ni čudno s obzirom da su vodeći developeri iz Firewalk studija bivši Bungie developeri. Čim uđete u igru imaćete osećaj da igra ima Destiny identitet, ali joj fali taj neki tajni začin koji ovakav gejmplej zapravo čini zabavnim. Iako je Concord timski shooter, Firewalk je rešio da ubaci gomilu visokobudžetnih animacija koje približavaju karaktere i svet igraču. Ono što je problem je to što su pre deset godina pogledali Guardians of the Galaxy film i zaključili da vreme stoji i da će biti dobra ideja da bukvalno pokupe sve fore, ponašanja i slične dijaloge iz filma i prebace u igru. Square Enix je to uradio ali sa Guardians of the Galaxy igrom (koja je fenomenalna) i to kako treba. Concord se previše trudi da vam kaže kako su svi likovi kul i zanimljivi i kako je univerzum super zabavan. Ali se više trude da vas ubede nego što vam zapravo pokazuju. Ali šta je zapravo Concord? Ukratko, vrlo standardni hero shooter koji ne nudi baš ništa posebno. Standardni kompetetivni shooter gde svaki heroj ima svoj kit koji je više orjentisan na individualnost nego na timsku sinergiju. Pod ovim mislim da skoro svaki heroj može sam da se obračuna 1v1 i samim tim se ne naglašava timska igra niti zavisnost od drugih saboraca – što je potpuna suprotnost na primer Overwatch-u. Time-to-kill ili vreme koje vam je potrebno da ubijete neprijatelja je poprilično veliko a neki heroji imaju ogroman health pool što znatno usporava igru ali ne zahteva napredniju taktiku nego se na kraju svodi na „lupaj glavom u zid dok ne probiješ“. Ne pomaže ni to što se većina tenkova izuzetno sporo kreće i dodatno usporava kako igru tako i zabavu. Dizajn karaktera je većinski generičan i dosadan. Pošto se trude što više da budu Guardian-i, karakteri su jako retro sci-fi dizajnirani ali izgledaju vrlo dosadno. Ni u jednom momentu se nisam oduševio nekim dizajnom niti ću ih pamtiti u budućnosti. Na primer, uvek ćete se setiti svakog Widowmaker piksela kad vas neko bude pitao za deset godina. Setićete se i kretanja, ponašanja i zvukova oružja svakog heroja u Overwatch-u, dok ništa od ovoga Concord nema. Igra za sada ima tri moda, Brawl (klasičan Deathmatch), Overrun (zauzimanje pointova) i Rivals (Counter-Strike u svemiru). Prva dva su potpuno standardna moda za ovakav tip igre, ali ono što barem malo izdvaja Concord od drugih hero shootera je Rivals. Rivals funkcioniše jako slično CS rundama gde vam je smrt permanentna do početka sledeće runde. Ovo vas tera da igrate sa timom i da se igrate oko objektiva. Jedini mod koji zapravo zahteva timsku igru ali mislim da skup kit-ova nije dobro balansiran oko ovog moda jer nema dobre sinergije između likova i klasa. Klase su potpuno druga priča i nepotrebno zakomplikovan rusvaj. Postoje Anchor, Breacher, Haunt, Ranger, Tactician i Warden klase i toliko su opskurno objašnjene da će vam trebati dosta vremena da sve pohvatate, što je mana u jednoj ovakvoj hero shooter PvP igri. Svaka od ovih klasa ima neki svoj „buff“ koji vam ostaje do kraja igre, a pošto birate svoj skup heroja pred partiju (ali i menjate tokom), morate da zapamtite ikonice i koji buff vam ostaje za ostatak partije ili koji buff želite da imate u nastavku. Ovaj buff se odnosi samo na vas a ne na ceo tim što je po mom mišljenju velika greška. Ovo znači da ako hoćete da main-ujete nekog karaktera, u interesu vam je da on bude nabafovan raznim poboljšanjima drugih likova. Da biste dobili buff, morate da izaberete lika u klasi, umrete, izaberete drugog lika u klasi, umrete ponovo a onda tek posle nekoliko puta izaberete svog main-a koji je sad nabafovan. Desilo mi se par puta u partiji da saborci namerno ginu samo da bi nafarmovali bafove što pre – vrlo glup dizajn. Čak iako igram sa ovim pristupom gde jurim bafove za svog main-a, može da se desi, kada taj karakter dođe na red, da ga je neko drugi već izabrao a igra ne dozvoljava iste klase u grupi – opet, glup dizajn. Pored svega ovoga, svaka klasa ima svoju varijantu. Varijante daju sitne, ali nekada bitne promene u kit-u klase, na primer brži reload ili veća brzina kretanja, ali se svaka varijanta klasifikuje kao posebna klasa pri izboru. Pošto se vaša „posada“ pravi pre meča (unapred birate likove koje biste želeli da igrate), svaka varijanta zauzima po jedan slot, što vas izuzetno ograničava sa izborom. Varijante bi trebalo da budu slobodne promene pri izboru karaktera tokom meča jer biste tako birali varijantu čije sposobnosti se bolje snalaze u trenutnoj situaciji tokom meča. Pošto možete da pravite više grupa svoje „posade“, developeri su hteli da ubace neku meta igru pred svaki meč gde pravite neki build. Ali je previše komplikovano i nepotrebno jer poenta ovih igara je da budu nepredvidive a na vama je da se adaptirate u letu, što vam igra ne dozvoljava. Druga polovina dobrog PvP shootera su mape i Concord se poprilično potrudio da skoro sve mape budu bazične i dosadne. Cela poenta igre je retro sci-fi ali sve mape su neka standardna skladišta, vojna postrojenja, platforme i druge generične lokacije. Stvarno mi nije jasno kako nisu mogli da ubace neke bitke na asteroidima gde gomila tunela vezuje male arene ali su svi tuneli polu-otvoreni i na drugačijim visinama i nagibima. Ova ideja zadržava svemirsku estetiku, dodaje element visoke pozicije i uzanih lokacija u tunelima. Firewalk, eto ideja za džabe, neću se buniti ako implementirate ovo na neki način. Concord jako lepo radi, igra je prelepa i animacije su izuzetno visokog kvaliteta. Da je ovo bila singlplejer ili co-op igra, mislim da bi odlično prošla. Ali to što pokušavaju da budu live service igra u žanru koji već ima gigante, neće im se isplatiti i očekujem da ćemo vrlo brzo u budućnosti čitati čuveni tweet koji se sastoji iz jpg slike sa žutom pozadinom gde se developeri izvinjavaju što moraju da ugase servere. Pored svega, igra čak nije ni free-to-play nego košta 40 evra – svaka odluka koju su doneli je loša. Ono što je odmah trebalo da se zapitaju je: „Zašto bih igrao Concord umesto Overwatch-a?“. Ne verujem da su postavili ovo pitanje ali bi odgovor svakako bio „ne bih“. Concord je dostupan za PC i PS5 Autor: Igor Totić Igru ustupio: PlayStation Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Još jedan Konkord pao: Concord recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Uh kako volim kada vidim naše igre, pogotovu kada su projekti strasti sa nekim vrhunskim konceptualnim idejama. Upravo je takav i SUPER Dungeon Muncher, igra koju je kreirao jedan čovek iz Kragujevca i koju trenutno možete pored PC platforme pronaći i na Android telefonima. U pitanju je mali slatki akcioni roguelike koji će vas staviti u ulogu heroja koji pokušava da pobegne od ogromnog crvenog monstruma koji proždire sve za vama. Kretnjom po limitiranoj stazi bežaćete u cilju da spasete živu glavu, međutim usput ćete skontati da monstrum koji vas prati nije jedini. Ono što ovde moram da pohvalim jeste ingeniozna ideja da kako vas ogromni, takozvani Muncher prati i jede sve u realnom vremenu, preostali protivnici će u pravom i veoma fer roguelike fazonu da se kreću samo kada se vi pomerite. Ovo pretvara igru u ritmičku zagonetku, pogotovu u kasnijim sekvencama, gde morate iskalkulisati kuda i kako je bezbedno proći, dok vas ogromni Muncher tera da razmišljate što brže jer vam se sve više i više približava. Kretaćete se po kvadratnim poljima koja, pored neprijatelja, mogu biti isprepletana i raznim tajnama, bilo da su u pitanju kovčezi sa oružjem i dodatnim unapređenjima, bilo da su jednostavno objekti koji će vam donositi sve veće ukupne poene koji se kalkulišu na kraju vašeg prelaza. Često ćete imati opcije i da usporite Munchera, kao i da otkrijete nove puteve, dok će i pojedine deonice od vas zahtevati da posedujete neko od neophodnih oruđa u vidu mača, sekire ili čekića. Igra ne oprašta greške lako i često vas može navesti na rutu bez izlaska, upropašćujući vam trenutni prelaz, pa neretko budeći i frustracije kada govorimo o balansu određenih nivoa. U većini slučajeva doduše, proceduralna generacija funkcioniše besprekorno, te sam naišao i na sekvence koje su zahtevale da sačekate Munchera da vam se približi, kako biste imali bolji uvid šta se nalazi ispod vas. Preglednosti terena zavisi i od toga koliko vam je Muncher blizu, što svakako unosi dodatnu dinamiku. Svakako, primetićete da postajete sve brži i bolji kako budete prelazili igru u pravom roguelike smislu. Nažalost, igra nema dodatne modove, te bih mogao zamisliti da će nexy u budućnosti ubaciti određeni challenge mode ili slične zavrzlame. Što se tiče dodatnog sadržaja, osvajanjem određenih ačivmenta otključavaćete nove karaktere koji poseduju specijalne sposobnosti koje dodatno olakšavaju dalje prelaze, što će bitno uticati na vaš stil igranja i pristup prostornim zagonetkama. Što se tiče grafike, pikselizovani retro fazon koji najviše podseća na ostalu ekipu sa SUPER prefiksom, a la Mario Bros i slično, savršeno odgovara igri, uz jako sladak dizajn protivnika i Munchera pogotovu koji je moj favorit. Muzika ume postati repetitivna, ali se definitivno uklapa u ovaj jednostavan, ali stresan ambijent. Uprkos frustracijama koje se mogu brzo napakovati, što zbog čudnog vidokruga koji zavisi od vaše udaljenosti od Munchera, što zbog neoprostive štete koju će vam nanositi protivnici pri greškama, SUPER Dungeon Muncher stvarno pruža taj osećaj dopamina. SUPER Dungeon Muncher je dostupan za PC i Android Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: n_nexy Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Domaći žderač tamnica: SUPER Dungeon Muncher recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Deadlock je najgore čuvana tajna u istoriji igara. Već mesecima se šuška da je Valve pustio neku PvP igru na testiranje samo određenim ljudima, da bi se kasnije proširilo na strimere i pojedine DOTA 2 igrače. Na kraju, nije postojala osoba koja nije čula za Deadlock i Valve je odgovorio na ovo tako što je samo pustio Steam stranicu sa naslovom igre i kratkim klipom. Onda je pustio pozivanje prijatelja kroz igru u ranu verziju igre. Ovaj tip marketinga, gde igra govori više nego 100 miliona dolara marketinške kampanje, je upalio. Imao sam sreće da budem pozvan i moram da priznam da sam se apsolutno navukao. Prvo što bih želeo da napomenem, Deadlock nije hero shooter. Ako ste ikada igrali Smite, to bi bila možda najbliža igra Deadlock-u. Ovo je MOBA iz trećeg lica. Dotu i njen nastavak sam igrao od začetka, kao i League of Legends još od bete. Mnogo sati sam ostavio u ovim igrama ali godine su me stigle i živci više nisu vredni trošenja. Pored toga, najbitnije je što su mi MOBE dojadile. Deadlock tačno češe taj MOBA svrab ali pruža neverovatno timsko i izuzetno kompleksno iskustvo koje me je vratilo u mladost. Deadlock je MOBA koja se igra 6v6, u kojoj raspolažete sa 21 herojem koji imaju vrlo unikatne sposobnosti. Pre nego što zapravo uđete u igru, birate grupu heroja iz koje ćete dobiti jednog da igrate do kraja partije. Ako imate svog maina, možete da stavite prioritet na njega i igra će se truditi da vam dodeli tog karaktera. Svi karakteri tokom partije moraju biti unikatni, to jest nema duplikata, ali igra od vas zahteva da izaberete više od jednog kako bi vam lakše našla partiju. Posle učitavanja i inicijalne pripreme, upadate na mapu koja ima četiri lejna (putanje kretanja). Pošto je igra 6v6, lejnovi su podeljeni na 2x1v1 i 2x2v2 i igra će se truditi da vas upari sa igračima i protivnicima koji imaju sličan MMR vašem. Ako ste solo lejn, vaš protivnik će imati isti ili sličan MMR dok drugi lejnovi mogu imati manji ili veći. Ovo u početku može da demotiviše lane swap, ali na višim rangovima nije toliko bitno. Kako krene partija, svi kreću da se „voze“ šinama koje su postavljene iznad arene. Ove šine služe da brzo odete do baze i nazad kao i da brzo menjate lejnove ako je neophodno. Kada stignete do kraja šina, tu kreće početna borba gde vam je cilj da ubijate neprijateljske kripove ali i da sprečavate neprijatelja da „potvrdi“ vaše. Ako ste ikada igrali DOTU, znaćete da možete da ubijete svoje kripove i time uradite deny protivniku i sprečite mu zaradu. U Deadlock ovo funkcioniše malo drugačije. Umesto zlata skupljate duše, a svaki put kad krip umre, iz njega izleti duša. Na vama je da upucate tu dušu i dobijete dodatne duše koje se koriste za kupovinu, dok protivnik takođe može da ih upuca i time uradi deny vama i prisvoji ih sebi. Pošto svi heroji imaju neku vrstu naoružanja, ovo bi bilo samo prepucavanje i pobedio bi onaj koji je precizniji. Iako taj faktor i dalje postoji, Valve je smislio način kako da rizikujete malo više ali da garantujete dodatne duše – igra mnogo nagrađuje borbu prsa u prsa. Što znači, da ako vi kripa ubijete napadom ruke (melee), dobijete zagarantovane duše koje ne mogu da vam se oduzmu, ali se otvarate za neprijatelja da vas ili kazni zbog toga ranjavanjem ili ubijanjem – igra ima ogroman plafon za skill. Kretanje je vrlo bitan faktor u Deadlock-u jer je pozicioniranje, sakrivanje i skakanje ključno za preživljavanje, kao i za napad. Zbog toga, igra ima dubok sistem kretanja koji se vrti oko stamine koja se troši za skokove, duple skokove, skok u stranu, klizanje i još mnogo naprednijih vrsta kretanja koje zavise od kombinovanje svih navedenih. Dobro poznavanje sistema kretanja je ključno za napredovanje u igri. Trenutno postoji samo jedna mapa i grafički je opskurna sa dosta privremenih grafičkih elemenata. Pregršt tunela i ulica dele lejnove, koje bi u drugoj MOBI zvali „džungla“. U džungli jurite neutralne kripove koji vam daju dodatne duše, ali takođe možete da tražite kutije koje kada razbijete potencijalno dobijate razna permanentna unapređenja u vidu brzine kretanja, veće količine municije, dodatnih duša i ostalo. Za razliku od drugih MOBA, ako u datom momentu nemate objektiv da jurite, džungla u Deadlock-u je dizajnirana tako da nemate prazan hod ni u jednom momentu. U sredini mape se u jednom trenutku tokom partije pojavi Roshan/Nashor kojeg možete da ubijete i njime dobijete male bafove ali i ogromno smanjen respawn tajmer za jednu upotrebu. Ubijanjem ovog velikog čudovišta niste zagarantovali buff, već se po njegovoj smrti spušta predmet koji morate da udarite ručnim napadom da biste ga osigurali. Ovo znači da protivnici mogu da vas puste da ubijete čudovište i da vam ukradu buff – sjajna prilika za napredne strategije oko objektiva. Ono što se meni u Deadlock-u lično najmanje sviđa je prodavnica i itemizacija. Kao i u svakoj MOBI imate osnovne iteme koje kupujete i unapređujete lika, a kasnije ih pretvarate u bolju verziju. Postoje četiri vrste itema koje možete da kupite: Weapon, Vitality, Spirit i Flex. Prva tri tipa imaju svoje boje i po četiri slota u koje ubacujete iteme. Na primer, u Weapon idu crveni itemi koji vam unapređuju napad, u Vitality idu zeleni itemi koji vam poboljšavaju šanse za preživljavanje i u Spirit idu ljubičasti itemi koji vam poboljšavaju magije. Pored ovoga, postoje i Flex i Active slotovi – Flex otključavate kada odradite određene objektive na mapi i dozvoljavaju vam da u njih stavite bilo koju boju, a active su posebne moći koje mogu da se aktiviraju kao što su polje za lečenje, razni aktivni bafovi i slični. Dizajn ovih itema je vrlo bazičan i izgledaju vrlo nedovršeno. Ne izdvajaju se mnogo jedni od drugih i u većini slučaja sam tražio iteme po imenima a ne po ikonici. Mislim da dobar dizajn ikonica može mnogo da ubrza kupovinu jer su prepoznatljive. Uf baš sam se raspisao, ali igra je vrlo kompleksna i jako je teško sve staviti na papir. Iako je i dalje rano, pa smo svi nubovi, za par meseci će biti igrača koji će izvoditi neverovatne gejmplej momente. Za jednu MOBU, nisam očekivao da će igraču pružiti toliko slobode kako kroz kitove heroja, tako i kroz dizajn mape i dizajna kretanja. Što vreme više odmiče, Deadlock mi se sve više igra, a mislim da nisam jedini. Ako se razvoj igre nastavi u ovom pravcu i ako developeri poboljšaju sjajnu osnovu koju su predstavili, mislim da možemo da krunišemo potpuno novog kralja MOBA žanra. Deadlock je dostupan za PC: https://store.steampowered.com/app/1422450/Deadlock/ Autor: Igor Totić Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Prvi utisci: Deadlock appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

U vremenu kada Dizni crpi svaku kap plemenitog soka Star Wars univerzuma, izlazi nam igra pod imenom Star Wars Outlaws, naslov koji u odnosu na neke prethodnike ima jednu značajnu razliku a koja se ogleda u tome da sada kontrolišete karaktera koji nije džedaj ili predodređen da to bude. Ovoga puta bićete u kontroli Kej Ves, protagonistkinje koja se bavi prevarama i na taj način pokušava da pronađe svoj put slave u galaksiji. Rekli bismo da je Kej Ves svojevrstan omaž Han Solu, tako da će ova igra verovatno obradovati sve njegove fanove jer će im pružiti priliku da galaksiju dožive iz ugla jednog krijumčara i plaćenika. Radnja je smeštena u vremenu između “Imperija uzvraća udarac i “Povratak Džedaja”. Naša glavna junakinja Kej, po već dobro oprobanom receptu, neće sama uploviti u ove galaktičke avanture jer će joj verni saputnik biti životinjica po imenu Niks, pripadnik vrste „Merqaal-a“. Ili bar tako kažu… Niks će izvoditi pregršt trikova koji će vam pomoći da lakše savladate specifične deonice. Neke od njegovih veština biće da sabotira određene elektronske sisteme i uređaje koji će ukloniti zaštitu sa određenih, vama zanimljivih lokacija. Ili recimo da skrene pažnju protivnicima dok vi sami to ne uradite. Pored toga, sa njim možete i da napadate protivnike i da im kradete kredite, a ako ste ljubitelj kockanja, takođe vam može pomoći da iz prikrajka vidite karte vaših protivnika u igri „Sabacc“. U pitanju je mini-igra koja se na filmskom platnu pojavila prvi put 2018. godine u filmu Solo: A Star Wars Story, a korene vuče iz još davne 1983. kada je pomenuta u noveli “Lando Calrissian and the Mindharp of Sharu”. Ono što nam je odmah privuklo pažnju jeste što je u ovoj igri implementiran nešto drugačiji pristup glavnom akcionom tasteru – ovde je to R3. U startu smo bili veoma skeptični povodom ovog nesvakidašnjeg izbora ali smo kroz igru polako postali čak i oduševljeni ovom idejom i koliko je zapravo taj mali detalj olakšao mnoge stvari. Taster je značajno pristupačniji nego što biste na prvu loptu pomislili i skraćuje reakciono vreme. Pomenuli bismo i zanimljiv način provaljivanja sefova ili takoreći dešifrovanje kodova istih. To ćete raditi pomoću „data spike“ uređaja i praćenjem ritma zvukova koje čujete, a ujedno pritiskanjem tastera u istom ritmu. Veoma zanimljiv i inovativan način. Drugi način za dekodiranje nekih kompjutera je bukvalno igra „Skočko“ iz „Slagalice“. Ako ne verujete, zaigrajte i uverićete se sami. Bukvalno birate od ponuđenih simbola i kompjuter vam kaže koliko je na pravom mestu a koliko nije i tako dok ne rešite. Naravno, što pre to bolje. Što se tiče misija i svetova, i u ovoj igri ćete moći da putujete sa planete na planetu. Ceo proces ume da bude naporan jer ćete morati da dođete do broda, isplovite iz luke, zađete u galaksiju a zatim pristupite meniju odabira do koje planete želite da dođete. Onda sledi animacija prelaska u hiper pogon, pa kada dođete u željenu galaksiju i približite se planeti, imaćete mogućnost da odaberete u koji grad želite da sletite. Pa tu onda ponovo sledi animacija sletanja… Dobro, sve to doprinosi na osećaju realizma, odnosno koliko je muke i vremena potrebno da se dođe sa jedne planete na drugu. Ali ceo ovaj proces vremenom može da bude jako zamoran. Sva sreća ono što će ceo taj proces smanjiti je „fast travel“ opcija. Naime, na planetama postoje određene tačke na koje ćete moći brzo da se teleportujete, ali njih treba prvo otključati. Svakako nije veliki posao, ali istovremeno zahteva i dobar staž u gejmpleju i progresiju u priči da biste mogli mnogo brže i lakše da putujete i rešavate misije. Svetovi zaista izgledaju predivno, iako teksture određenih objekata ne bi škodilo unaprediti. Smena dana i noći je čini nam se malo brža nego u većini igara zarad dinamike i uživanja u predelima sa različitim osvetljenjem. Ono što je minus i što moramo pomenuti jeste da igra i dalje ima značajnu količinu bagova. Oni uglavnom nisu toliko strašni ali utiču na celokupan osećaj. Neki od najčešćih su problemi sa kamerom i kako se ona ponaša u skučenim prostorijama ili dok ste na vašem speeder-u. Takođe moramo napomenuti da kolizija sa objektima i živim bićima u najmanju ruku nije idealna. Ne postoje nikakve velike posledice u tim kolizijama i sudarima, što malo ubija konačan utisak o atmosferi. Ako vozite pažljivo onda ove situacije možete izbeći, pa samim neće imati toliki uticaj. Misije su raznovrsne i nisu dosadne, priča je dobra, ali za one koji su fanovi svetlosnih sablji i džedaja sve ovo bi moglo da bude malo dosadno. No ako ste kežual gejmer, onda bi svakako mogli da uživate u ovoj igri. Svakako ne smemo da zaboravimo muziku i zvučne efekte koji su zaista sjajni i koji dosta doprinose tome da se lakše uživite u svet. Ovo izuzetno utiče i podiže celokupnu atmosferu. Ono što ne možemo da ne pomenemo jer jednostavno živimo u “woke” svetu, jeste da nametanje savremenih vrednosti nije toliko evidentno, bar ne ako ne zagledate i ne tražite iza svakog ćoška. Da li je to povezano sa nedavnim otkazivanjem serije “The Acolyte” koja je zbog prenametljive „woke“ ideologije doživela revolt kod fanova i po ocenama i kritikama svela se na najniže grane, ili je to pak proizvod nekih drugih razmišljanja, nismo ni sami sigurni. Ali svakako podržavamo umerenost u svakom smislu i mislimo da je ovo pravi put kojim treba nastaviti, ne samo kada je Star Wars u pitanju već i ostala gejmerska ostvarenja. Dakle da poentiramo! Star Wars Outlaws je dobra igra koja je sa nekim rizičnim potezima uspela da napravi nešto novo i zanimljivo, a da pritom zadrži duh prethodnih igara na ovu temu. Isto tako je zadržala i duh Ratova Zvezda i pružila obožavaocima jedan drugi i novi način kako mogu da dožive galaktička prepiranja i borbu za prevlast. Ovu igru svakako preporučujemo svim Star Wars fanovima pa i onima koji to nisu jer verujemo da će vam ona pružiti mnogo više pozitivnih emocija i doživljaja, nego onih negativih. Do sledeće prilike, neka je Sila sa vama, jer Silom prilika njušimo da će sličnih naslova iz Star Wars univerzuma biti još dosta… Star Wars Outlaws je dostupan za PC, PlayStaton 5 i Xbox Series X/S Autor: Miloš Živković Igru ustupio: Ubisoft Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Zvezdani ratovi se odmetnuli: Star Wars Outlaws recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Neko se orijentiše koliko je vremena proteklo kada pogleda decu koliko su porasla. Ja to činim gledajući kada su neke video igre prvobitno objavljene. Ne mogu da verujem da je prošlo skoro polovina mog života od kada je prvi World of Goo ugledao svetlost dana! Da li u kombinaciji sa mojim tadašnjim mentalnim sklopom, godinama ili prosto raspoloženjem koje me je obuzimalo te davne 2008. godine, World of Goo je nesumnjivo postala jedna od mojih omiljenih video igara dvehiljaditih godina. A verovatno i uopšteno. Prvenac studija 2D Boy koji je kasnije prerastao u Tomorrow Corporation, bila je igra koja je svojom postavkom možda podsećala na neke druge logičke igre zasnovane na fizici i sličnim pravilima, ali je istovremeno posedovala neverovatan šarm, predvođen unikatnim vizuelnim stilom i atmosferom koja se gradila kroz muziku i simplističku prezentaciju. Iako su u međuvremenu objavili još nekoliko igara drugačije postavke ali istog duha, potpuno niotkuda čak 16 godina kasnije, World of Goo dobija i svoj zvanični nastavak. Igra koja je već pri prvom pokretanju učinila da mi oči zacakle kao da reflektuju deceniju i po staru svetlost monitora. Momentalni fokus i rasplamsavanje emocija. Kao i njegov prethodnik, World of Goo 2 zasniva gejmplej na istim pravilima. Koristeći malene glibove, odnosno “goo” loptice, formirajte na ovaj ili onaj način putanju ka cevi koja će ih usisati u “bolju budućnost”. Pa dok inicijalna pravila zvuče simplistički, kao i u originalu, ovo se iz nivoa u nivo menja. Vrste malih glibavaca variraju, pomagala se menjaju a pravila prilagođavaju progresu u toj meri da nijedan naredni nivo neće biti moguće sasvim poistovetiti sa prethodnim. Koliko god da je prva igra imala maštovite načine za upregnuti i koristiti šarenolike ljigavce, čini se da nastavak to radi trostruko snažnije i raznovrsnije. Objašnjavati mehanike čini se suvišnim. Ovo je svakako nešto što morate iskusiti sami. Ali ukoliko osetite da igra na neki način usporava po pitanju držanja vaše pažnje, budite sigurni da je neka vrsta obrta tu iza ćoška. Kao po običaju, razvojni tim ima dara da igru povede u potpuno drugom i neočekivanom smeru. Moram da priznam da sam se u više navrata osećao izgubljeno pa čak i bespomoćno, što nije nešto što se sećam da sam iskusio u prvoj igri. Rekao bih da je ovde previše varijabli u igri pa “efekat leptira” jednim lošim potezom lako može da pokvari dalji tok. Na svu sreću, tu je “undo” opcija kojom možete vraćati poteze u nazad, klikom na vrlo suptilno leteće stvorenje koje poigrava u pozadini svakog od nivoa. Ubedljivo najveći adut ovih igara, za mene je bila muzika i priča koja se bavi nekim od uvek aktuelnih tema potrošačkog društva. World of Goo 2 uzima muziku originala i udahnjuje joj novi život. Koliko sam razumeo, sijaset umetnika se udružio ne bi li svi zajedno dali svoj doprinos muzičkom albumu igre. Pesme zasnovane na prepoznatljivim temama originala kao i potpuno nove, jezive i epski razvijene melodije, daju neverovatnu dubinu ovom univerzumu. Priča je ispričana kroz neke animacije ali najviše je vođena tekstom koji otkrivate usput, baš kako je to bio slučaj i u originalu. Egzistencijalna pitanja kao i nagoveštaji onog večitog o svrsi postojanja, domišljato golicaju maštu igrača, kao da tek tu negde iza ćoška, kriju odgovor na univerzalno “zašto?”. Igra istovremeno sebe shvata i ozbiljno i neozbiljno, dajući prostora igraču da sam doživi svoja nadahnuća. Zvučaću možda previše umetnički nastrojeno, ali kompletna igra deluje kao nadrealna vežba disanja. Vizuelno, može vam se učiniti da World of Goo 2 izgleda identično kao prethodnik, ali to je tako daleko od istine. Svet je ovde neuporedivo bogatiji i prosto deluje organski u svojim harmoničnim pokretima. Igru smo testirali na Switch-u na kom izgleda dosta dobro i putem kontrola osetljivih na dodir, pruža odličan način igranja. Ali ja nisam mogao da odolim i da igru ne isprobam i na računaru, gde je iskustvo još bolje. Kako zbog kontrole mišem koja nekako deluje prirodnije, tako i zbog više definicije prikaza slike. 4K rezolucija iz ove igre izvlači zaista onaj najslađi maksimum. Ukoliko ste u mogućnosti, preporučujem vam da igru igrate isključivo na taj način. Priznaću, igra je na mnoge načine napredak, ali mi prosto nije legla tako savršeno kao original. Ponavljam, da li zbog tadašnjeg mentalnog sklopa, godina ili raspoloženja, World of Goo je bilo jedno savršeno iskustvo. Sada, kao da je 16 godina bilo previše razmaka da bi se dve glibave loptice mogle spojiti onako kako dolikuje. Siguran sam da će igra baš iz ovih razloga za svakog igrača predstavljati unikatno iskustvo. Zato je nemoguće biti objektivan po pitanju preporuke. Od mene ona svakako postoji, jer šanse su da ćete uz igru doživeti neku vrstu meditativnog i vanvremenskog iskustva, ukoliko vaše raspoloženje bude na istoj frekvenciji sa njenim šarenim vibracijama. Zato od mene u ovom trenutku, ocena je samo jakih osam. Kakav god da je momenat, World of Goo uvek u srcu ću da nosam… World of Goo 2 je dostupan za PC i Nintendo Switch Autor: Milan Živković Igru ustupio: Tomorrow Corporation Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Glibavi odjek nostalgije: World of Goo 2 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Video igre su mi oduvek bile fascinantne zbog svoje fleksibilne prirode. Želite nešto kompleksno ili možda jednostavno? Razumljivo ili potpuno kriptično? Možda komplikovano do te mere da će vas u društvu posmatrati kao proroka nakon što budete prvi koji je razumeo kako igra funkcioniše? Sve opcije su na stolu, kada su video igre u pitanju. Ja lično, nisam ljubitelj kompleksnosti. Ona može biti prisutna ali nije od najvećeg značaja njeno potpuno razumevanje, da bi se u igri uživalo. Zato povremeno, što preporučujem i ostalim igračima, zaigrati jednostavniju igru jeste ekvivalent detoksikaciji naših igračkih umova. Dobro, to sam sada izmislio… Cat Quest serijal možda ne predstavlja tri najjednostavnije igre u istoriji, ali definitivno spada u one koje je lako zaigrati i u njih se uživeti. Drugi deo je objavljen pre neverovatnih pet godina, da bi nam razvojni tim sada iznedrio nastavak koji predstavlja sve dosadašnje kvalitete, ulivene u jedan naslov. Za Cat Quest III, nije potrebno da odigrate prva dva dela, kako predstavlja zasebnu celinu u svakom smislu. Priča prati mlađanog mačka gusara i neobičnog saputnika, na pustolovini vrednoj svakog pravog moreplovca crnih jedara. Od priče nemojte očekivati mnogo. Ona je tu da vas zabavi i da vam razloge za igranjem. Ali ako mene pitate, prava lepota se nalazi u sporednim zadacima i aktivnostima. Ovo bez sumnje i odgovara duhu igre, koji je u celosti u znaku istraživanja. Svet ispunjen sitnicama i dešavanjima koja će vas pratiti na svakom koraku. Nakon što dođete na novu lokaciju, možete se uputiti ili ka rešavanju novootključanih zadataka ili široj eksploraciji. Ali na šta god da se odlučite, očekuje vas zabava. Izvođenje je uglavnom iz „polu-mačje“, pardon-„ptičje“ perspektive, u prelepo oslikanom svetu ispunjenom ostrvima i naravno, mačjim rodom. Tu su i druge, čovekolike živuljke, ali je sve nacrtano i animirano tako da isijava šarmom. Igra je bez sumnje namenjena nešto mlađoj publici, ali to ne bi trebalo da spreči ni starije da uživaju u njoj. Akcioni segment, osim jednostavnog a dovoljno zanimljivog pucanja iz vašeg brodića, najvećim delom izvodi se na suvom. Mačak na raspolaganju ima brojnu opremu, koja uključuje mač ali i razna magična oružja kojim možete dokrajčiti neprijatelje na više zanimljivih načina. Kombinovanjem oružja i opreme, s lakoćom možete doći do dobitne kombinacije. Sama težina igre nije naročito visoka i nakon nekog vremena, pošto se uhodate u sve sisteme ali dostignete i odgovarajući nivo karaktera, može postati čak i prelaka. No ovo ne kvari zabavni faktor, kako je borba sa protivnicima bilo oni jaki ili slabi, poprilično zarazna. Sve ovo je još lepše u dvoje, kako igra poseduje i kooperativni režim igranja. Ovo je prvi put implementirano u drugoj igri serijala i na svu sreću, ostalo je i u nastavku. Sedeti sa nekim za istim televizorom i uz dva gejmpeda ploviti kroz preslatku, šarenu pustolovinu, totalno je retro iskustvo koje nam je sve više potrebno ovih dana. Za prelazak igre biće vam dovoljno oko 15 sati igranja, tako da Cat Quest III slobodno možemo nazvati naslovom produženog vikenda. Ukoliko želite da se relaksirate, obojite vaše popodne slatkim bojama i mjaukanjem animiranih gusar-maca, nemam bukvalno bolju preporuku za vas od ove igre. U svakom pogledu, vizuelno i po pitanju muzike, Cat Quest III je pustolovina koju je vredelo (pasivno) čekati pet godina. Studio The Gentlebros ostaje veran svom imenu i renomeu, tako da se nadam da će i u budućnosti kreirati podjednako pozitivne igre koje umeju s lakoćom da nam ulepšaju igračke trenutke. A ne sumnjam i da hoće, s obzirom na ovakvu prrrrrredanost. Morao sam bar jednu mačju šalu, takav je gusarski zakon! Cat Quest III je dostupan za PC, PS4, PS5, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Igru ustupio: Cosmocover Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Gusarski život je mačji kašalj! – Cat Quest III recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Predivno je videti kada se igra za koju smo mislili da će zauvek ostati ”zarobljena” na nekoj prastaroj konzoli zapravo pojavi na novijim platformama ili čak na PC-u. To su najčešće izdanja sa unapređenom grafikom ili portovi koji su jednostavno optimizovani za noviji hardver, ali u retkim slučajevima dobijamo i kompletan remaster ili bar dovoljno sređenu verziju sa poboljšanim gejmpejom i quality of life dodacima. Jedna takva igra je Star Wars: Bounty Hunter. Pre legendarnog Boba Fetta, galaksijom je harao još legendarniji Django Fett. Avantura koju ćemo ovde iskusiti će otkriti zašto je baš on odabran da postane osnova za celu armiju klonova. Nećemo samo loviti zlikovce, nego ćemo se sukobiti sa velikim rivalom i veoma opasnim korisnikom sile, a upoznaćemo i nekoliko interesantnih saveznika. Gejmplej u Star Wars: Bounty Hunter ponajviše podseća na platformerske avanture iz ranih 2000-ih. No čak i za to vreme, nivoi su dizajnirani veoma vertikalno, a sa opcijama koje vam igra pruža, pogotovu kad nabavite jetpack, možete posetiti neke zaista zanimljive lokacije. Iako je igra ranije već dobila izdanje za PlayStation 4, ova verzija je znatno naprednija, kako u vizuelnom tako i u aspektu gejmpleja. Pre toga, hajde da pojasnimo kako igra zapravo funkcioniše. Tokom vaše potrage za određenim metama, posetićete neistražene predele dubokog svemira. Za hvatanje ili uklanjanje protivnika ćete koristiti praktično svu opremu koju Mandalorijan poseduje i koju je Django koristio u filmovima. Od kabla za obmotavanje protivnika, skenera i bacača plamena do njegovih čuvenih pištolja i oružja koje možete pokupiti od palih protivnika, na raspolaganju ćete imati veoma bogat arsenal. Skeniranje i kabl će igrati posebnu ulogu prilikom identifikovanja i hvatanja sporednih ucenjenih glava, što otključava dodatni sadržaj nevezan za gejmplej i priču. U igri ne postoji sistem za unapređivanje opreme, koji vam zapravo i nije neophodan pošto ćete već u startu imati sve što vam je potrebno. Sada možemo da se fokusiramo na najveću promenu u odnosu na nostalgičan original koja će verovatno oduševiti sve koji su ga igrali davnih dana. Naime, jedan od legendarnih problema ove igre su bile njene kontrole. Iako ovaj remaster omogućava da isprobate stare, takođe ćete imati izbor novih, modernih, kontrola koje znatno poboljšavaju iskustvo. Ipak, novo izdanje ne rešava baš sve probleme na ovom planu – brzo prebacivanje sa jednog gedžeta na drugi i dalje manjka, pogotovu kad usred pucnjave pokušavate da skenirate protivnike i da uhvatite traženu metu. Ali za razliku od onoga što smo imali pre dvadeset godina, ovo je apsolutno predivno unapređenje. Vizuelni stil je ostao isti sa starim nostalgičnim setom boja i generalnim dizajnom, ali je zato doteran i ispoliran po modernim standardima, što se najviše primećuje na Djangovom oklopu. Za razliku od remastera prve tri Tomb Raider igre, ovde nećete imati opciju da se prebacite sa moderne na staru grafiku. Audio podlogu krase klasični Star Wars zvučni efekti koji će vam biti i te kako poznati – droidi, blasteri, Django, sve je na mestu. Što se mana tiče, ponovo ću se dotaći kontrola ali u kontekstu platforme na kojoj sam testirao igru. Nintendo Switch je posebno problematičan jer developeri nisu uveli žiroskopsko nišanjenje, koje bi i te kako poboljšalo svaki vatreni okršaj u igri. Sa druge strane, kamera će vam biti veći neprijatelj nego sami neprijatelji. Star Wars: Bounty Hunter je originalna Mandalorijan igra koju je skoro svaki Star Wars fan želeo da vidi u novom izdanju, bilo da se radi o rimejku ili nastavku. Najbolju šansu smo imali sa Star Wars 1313 ali to se nažalost neće desiti. Svakako, ako ste ljubitelj Mandalorijan serije ili Star Wars franšize uopšte, Star Wars: Bounty Hunter ne smete propustiti. Star Wars: Bounty Hunter je dostupan za PC, Nintendo Switch, PS4, PS5, Xbox One i Xbox Series X Autor: Stefan Mitov Radojičić Igru ustupio: Sandbox Strategies Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Bobo, vidi šta ti ćale radio – Star Wars: Bounty Hunter recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Kako sam fan Blejd Ranera i generalno noir i sajberpank žanrova, dugo sam pratio i čekao izlazak Nobody Wants to Die, noir misterije pojskog studija Critical Hit Games. U 23. veku, preuzimate ulogu Džejmsa Kare, detektiva koji je otišao na odmor kako bi se prilagodio i sinhronizovao sa svojim novim telom, pošto jelte u Nobody Wants to Die niko zaista ne umire, jer je u ovoj distopiji ilegalno nemati bekap svoje svesti kada vam telo konačno otkaže. Ova ideja besmrtnosti u SF žanru kroz prebacivanje svesti nije nikakav novi koncept, međutim u ovom izdanju se javlja jezivi realizam koji ćete osetiti kako budete kročili u ovaj svet. Zakon finansiran od strane korporacija da njihov produkt besmrtnosti morate posedovati je već nešto što podseća na brojne slučajeve i iz današnjice, a Džejms Kara biva direktno upleten u ovu dramu, kada je čovek koji je kreator ovog “proizvoda” koji omogućava prebacivanje svesti ubijen u svom penthausu. Ako niste već do sada mogli da pretpostavite, postavka priče je veoma klišeizirana jer je detektiv Kara vaš tipičan alkoholičar sa preminulom suprugom, vrlo grubom i odbojnom ličnosti, mrtvim partnerom, problematičnom prošlošću – sve što ste već videli i čuli. Pogotovu ako ste kao Džejms koji živi uveliko već preko sto godina, tuga, sumnja i gubitak su ovde definitivno izraženi, kao još jedna od posledica besmrtnosti. Da li sam napomenuo da ste u distopijskoj verziji Njujorka koja distinktno reflektuje neke od poznatih distrikta kroz koje ćete prolaziti u nešto više od sedam sati priče? Iako sama igra ne pruža jedno izrazito dugačko iskustvo, Nobody Wants to Die je vizuelni spektakl, gde će grad briljirati sa svojom vertikalnošću i dekopank estetikom koja se savršeno uklapa u celokupni neo-noir narativ, prezentujući igrače sa vrhunskom scenografijom u svakom trenutku. Iako se ovaj grad odražava kroz nivoe, generalno ne puštajući vas da previše lutate niti otvarajući mnogo prostora za istraživanje van predefinisanih lokacija, igra će vam svakako omogućiti da pustite svojoj detektivskoj mašti na volju. Kara ima nekoliko oruđa koje će koristiti u svojim istragama, primarno takozvani rekonstruktor koji će vam dopuštati da premotate vreme unazad kako budete otkrivali sve više tragova o ubistvima i prikazati neposredne trenutke pred nemili čin, vezujući se doduše uglavnom za samo jednog lika u sceni. Tu su standardne stvari kao UV svetlo za otiske prstiju i stopala, kao i uređaj kojim ćete uočavati žice u zidovima i podovima, pored standardne kamere. Van ovih scena zločina, Kara će koristiti razne zavrzlame na dohvat ruke, pa i flaše alkohola da predstavi sve ove dokaze koje je našao, zahtevajući od igrača da napravi hipotezu pri povezivanju ovih tragova i događaja, dajući prilično jasnu povratnu informaciju da li je hipoteza bila ispravna ili ne. Iako je sam narativ veoma interesantan, ovaj triler je veoma linearan, ne pružajući previše prostora ni za pravljenje pogrešnih zaključaka, ni za odudaranje po samom gejmpleju. Uprkos tome što je igra dosta kratka, uređaje koje sam napomenuo ćete koristiti kroz skoro celu igru, ne varirajući previše u nekim novotarijama kako priča bude odmicala. Sa druge strane, smatram da je Nobody Wants to Die dugačak tačno onoliko koliko treba da bude za jednu linearnu detektivsku avanturu, pružajući više nego zadovoljavajuć narativni rolerkoster. Ipak ostaje malo gorčine u ustima kada vidite koliko ste mali delić inicijalno veoma bogatog sveta uspeli da iskusite. Nobody Wants to Die je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Blejd Raner + Disko Elisijum, ali ste besmrtni: Nobody Wants to Die recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

U igračkom pejzažu preplavljenom metroidvania igrama, pogotovu u poslednjih par godina, Bo: Path of the Teal Lotus se ističe svojim vrlo specifičnim dizajnom i ručno kreiranim likovima i animacijom. U živopisnom svetu inspirisanim japanskim folklorom, igrate kao Bo, takozvani Tentaihana ili spiritualno biće blagosloveno od strane bogova. Kao Bo treba da pomognete raznoraznim dugovima i bićima raštrkanim po svetu. Tentaihana su mistična bića koje obično uzimaju oblik životinje, u Boovom slučaju, lisice. Na vašem putu kroz vrlo dosadno nazvano Sakura kraljevstvo, sretaćete druge Tentaihane, od kojih je svaki na svojoj misiji pružajući vam sve veći uvid u tragediju i sudbinu sveta u kojem se nalazite. Najveći adut ove igre jeste sam vizuelni dizajn sa prelepim pozadinama i pejzažima ručno nacrtanim na teksturiranom papiru u stilu mastilom oslikanih japanskih slika. Od hvalisavih sumo rvača do usamljenih duhova u ogromnim čajnicima, svaki od karaktera koje budete sretali su prelepo i zanimljivo dizajnirani, iako pomalo površni. Same misije su podeljene između tri glavna klana, Kicune, Kabuto i Tengu, svaki sa vrlo izraženim kulturnim identitetima čije ćete misterije razotkrivati kroz drevne svitke koje budete nalazili prolazeći kroz Sakura kraljevstvo. Bo ima veliki fokus na kretanje koje je usko povezano sa borbenim mehanikama, te će pogađanje mete vašom bo palicom osvežiti vaše skok i dash funkcije. Uglavnom ćete provoditi vreme u vazduhu, gde će igra najviše tražiti od vas da koristite ovu mehaniku do maksimuma, pogotovu kako budete dobijali sposobnosti koje će vam omogućavati konzistentniju agresivnost u vazduhu. Iako igra nije potpuno linearna, sama otvorenost zona je više zasnovana unutar samih zona, te ćete uglavnom ići u nekom predefinisanom redosledu, iako je svet otvorenog karaktera. Zagonetke su uglavnom platformerskog karaktera i mogu biti veoma frustrirajuće za igrače koji nisu vični platformisanju u 2D, predstavljajući sigurno među najtežim izazovima u žanru uopšte. Borba je bazirana na vašim Daruma lutkama, to jest pomoćnicima kroz koje ćete kanalisati vaše moći otvarajući vam broje specijalne poteze, bilo u okršaju sa manjim protivnicima po nivoima, ili većim stacioniranim protivnicima u boss bitkama. Nažalost, borbene deonice su jako nebalansirane, te sam naišao na mnogo veći izazov pri borbi sa regularnim protivnicima, dok su boss bitke bile neočekivano lake u većini slučajeva. Kroz igru ćete skupljati razne sposobnosti, apgrejdove za vaš HP i broj hilova koje imate, dok pored ovih standardnih imate i omamori amajlije koje će vam dati raznorazne bonuse i neretko u velikoj meri menjati vaš stil igre. Uz to, igra počinje vrlo laganim tempom uvodeći vas u mehanike, ali kada dođete do centralne zone, ova težina dobija nagli skok što može odvratiti dosta ljudi. Srećom za one koji ne žele izazov, tu su svakako opcije koje će igru učiniti lakšom fokusirajući se uglavnom na narativ. Uz sve ovo, iako Bo: Path of the Teal Lotus ima nekih solidnih problema sa balansom i povremeno suludim platformerskim izazovima, pa i pojedinim nerazvijenim karakterima, ipak za sobom ostavlja jedno prelepo audio-vizuelno iskustvo. Za sve ljubitelje japanskog folklora, ovo je definitivno nešto što se mora iskusiti, kao i za fanove nešto težih metroidvania. Iako Bo ne čini ništa vanserijski u svom pristupu žanru, definitivno ima šta novo da pruži i da vas zabavi u nešto više od 15 sati sadržaja koliko nudi. Bo: Path of the Teal Lotus je dostupan za PC, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Forty Seven PR Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Bo palica i lotus boje tirkiza – Bo: Path of the Teal Lotus recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

X serijal je kroz godine bio jedan od glavnih divova svemirskih simulacija, iako se, rekao bih provlačio ispod radara nekoj široj javnosti, makar dok nije izašla četvrta instalacija nazvana X4: Foundations, sada već pre čak šest godina. Od tada, X4 je prošao kroz par iteracija, nadogradnji endžina, gde je svake godine izlazila velika ekspanzija koja je donosila ogromne promene, dodatke i osvežavala igru, kako grafički tako i sa ogromnim brojem mehanika i opcija. Timelines je poslednja od ovih velikih ekspanzija i značajno se razlikuje po sadržaju koji dodaje i po načinu na koji ga dodaje, u vidu odvojenog igračkog moda, zaobilazeći u većoj meri glavni Open Universe sandbox mod. Timelines je potpuno odvojen mod koji će kreirati odvojeni save file i baciti vas u potpuno odvojeno avanturu na misterioznoj stanici koja će vas slati na raznorazne misije kroz prostor i vreme. Kako budete završavali misije, vraćaćete se u glavnu stanicu, dobijajući sve veći uvid glavne narativne niti koja se provlači kroz naočigled nepovezane misije. Neke od ovih misija nude čak i originalne aktivnosti koje nisu prisutne u ostatku igre, kao što je trkanje svemirskim brodovima. Takvi scenariji su samo deo kolača, pa će misije često obuhvatati sve od rudarenja resursa, pa sve do plutanja po svemiru u vašem odelu u borbi za kiseonik. Iako je većina gejmpleja Timelines ekspanzije sadržana u ovim zatvorenim misijama, završavanje ovih misija će otključavati nove stvari i aktivnosti u Open Universe modu, što sve kulminira u grandioznom epilogu koji će vas upoznati sa potpuno novom frakcijom. Zbog strukture ovog moda, teško je ući u sam gejmplej koji se sastoji iz raznoraznih, uglavnom već postojećih aktivnosti u igri, gde Egosoft ovo vidi više kao ekstenziju tutorijala, dozvoljavajući igračima da se oprobaju u određenim stilovima igranja u izolovanim okruženjima gde greške neće napraviti haos i ogromne gubitke u dugotrajnim kampanjama u otvorenom univerzumu. U klasičnom X4 fazonu, neke od ovih misija mogu biti konfuzne sa svojim ciljevima, baš kao i u glavnom modu, dok će neki vremenski limiti ili jednostavno težina određenih borbi biti brutalna za pojedine igrače. Sve misije su podeljene u grupe zvane grafovima, gde kada završite finalnu misiju grafa, otključavate sledeći graf. Misije ne zahtevaju da ih kompletirate, već samo da ih pokušate kako biste otključali finalnu misiju grafa, ali istovremeno zahtevaju i određen broj zvezdica (od 1 do 3) na svim misijama, ne limitirajući igrače da rade baš sve misije koje ne žele, ili u kojima nisu vični. Nažalost, Timelines kao ekspanzija nije najbolje izvela neke ideje koje je inicijalno htela. Njeni najveći aduti su fokus na nove igrače i sadržaj besplatnog dela 7.0 apdejta koji je došao sa ekspanzijom. Sam apdejt 7.0 dodaje velike opcije za modifikaciju interfejsa, koji i sam poboljšava, takođe donoseći sa sobom solidnu količinu glasovne glume za brojne akcije i ambijentalne zvukove. Najzapaženiji dodatak jesu svakako E variant Teladi i Argon kapitalni brodovi koji su korisni u toj meri da olakšavaju borbu sa protivničkim frakcijama u otvorenom univerzumu, vraćajući i neke od starih brodova iz prethodnih delova franšize. Sam narativ je interesantan i ne bih želeo da ga otkrivam radi par solidnih iznenađenja, međutim sama Timelines ekspanzija ostavlja mnogo toga za poželeti ako niste novi igrač, te bih svakom veteranu serijala preporučio da ovo iskustvo ipak preskoči kako nije vredno novca koji traži. X4: Timelines je dostupan za PC Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: Egosoft Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Putovanje kroz vreme nikada nije imalo manje sadržaja – X4: Timelines recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Jako mi je drago što metroidvania žanr dobija sve više i više novih kvalitetnih naslova koji ne dolaze samo iz indie studija, već i iz nekih poznatijih kompanija. Ovaj žanr je tokom godina takođe poslužio kao velika odskočna daska za mnoge nove developere i studije. Priča sa Mars 2120 je malo drugačija međutim. Igra počinje sa velikom katastrofom, kada se vaš brod sruši u blizini prve ljudske kolonije na Marsu. Glavna junakinja Anna ”Thirteen” Charlotte ubrzo saznaje da je kolonija praktično uništena i da ruševinama sada haraju čudovišta, deformisani eksperimenti i poludeli ljudi. Na njoj je da sazna šta je dovelo do uništenja kolonije, preživi i po mogućstvu zaustavi sve odbegle eksperimente. Brazilski dev tim QUByte u samom startu navodi kako su im inspiracije za Mars 2120 bili naslovi kao što su Super Metroid, Castlevania: Symphony of the Night i Guacamelee, što se odmah primećuje pri pokretanju igre i upoznavanju sa osnovnim kontrolama. Samim time znate da možete očekivati veoma kompetentnu i kvalitetno napravljenu metroidvania igru. Svi sistemi, nivoi, napredovanje i generalni gejmplej su veoma korektni, što znači da će se svi redovni metroidvania fanovi odmah osećati ”kao kod kuće”. Thirteen se u borbi oslanja na svoje pesnice i na oružja koja ćete otključavati tokom igre, kao što su električna puška, ledena pumparica i bacač plamena. Sistem borbe i istraživanja se najviše oslanja na mehaniku elementalnih napada (munja, led, vatra). Različiti elementi su efikasni protiv specifičnih neprijatelja, a ti isti elementi, iliti sposobnosti koji idu uz njih, će vam pomagati da otključavate nove delove mape. Velika mana borbe u igri leži u dizajnu protivnika. Loš balans je doveo do toga da veoma lako mogu da vas ukopaju u zemlju sa kombinovanim napadom, ili jednostavno zato što su suviše mali, brzi i iritantni. Lako mogu da vas zamrznu i potom gurnu sa ivice mape, a ponekad je potrebno previše municije ili udaraca da biste ih uklonili. Jedina stvar koja ”izvlači” combat je veoma zanimljiv dizajn bossova. Svaki od njih će imati sopstvenu arenu i jedinstvene napade koji od igrača zahtevaju poseban pristup i dosta planiranja. Obično ćete morati da rešite neku specifičnu zagonetku kako biste pronašli najefikasniju strategiju za svakog bossa. Mogu da kažem da su me neke borbe baš prijatno iznenadile, toliko da sam željno iščekivao svaku narednu. Pored opreme i vaših elementalnih napada, imaćete opciju da unapređujete sve što otključate. Ovde dolazimo do drugog velikog problema. Za unapređivanje ćete koristiti XP poene koje ćete lako sakupiti, toliko da ćete ih već na pola igre imati i više nego dovoljno. Problem leži u tome da vam XP nije dovoljan, već ćete željeni upgrade takođe morati da pronađete negde na mapi. Ovakav stil nalaženja, odlaženja do specifične lokacije i plaćanja je nepotreban i ceo sistem se sastoji iz previše koraka. Situacija je još gora ako niste tip igrača koji će pogledati u svaki kutak i razbiti svaki napukli zid, pošto ćete u tom slučaju igru verovatno završiti bez polovine pronađenih unapređenja. A oni dosta utiču na samu težinu igre. Danas, ekstremno dobra grafika je uglavnom odlika RPG-ova, pucačina i akcionih avantura. Metroidvania je jedan od žanrova koji ne zahteva da se glavnom liku vidi svaka pojedinačna dlaka na glavi, delom zato što će kamera najčešće biti veoma daleko. Drugi razlog je što mnogo manje detaljni likovi i prostije pozadine u 2D ili 2.5D okruženju često izgledaju mnogo prijatnije za ovaj tip igara. Nemojte pogrešno da me shvatite. Grafika u Mars 2120 je odlična, ali izgleda toliko lepo i detaljno da odaje utisak kao da pripada u nekoj drugoj igri. Vizuelni utisak je pozitivan, ali sam se ipak malo razočarao zbog previše jednostavnog dizajna običnih protivnika, kao i generalno prostog izgleda bioma kroz koje prolazite. Glasovna gluma na audio snimcima koje ćete nailaziti je fino odrađena. Problem je što glavna junakinja, iliti Thirteen, ne progovara ništa tokom cele igre iako ima dosta prilika da mnogo bolje prenese situaciju i priču od nekih random audio logova. Muzika je takođe sasvim korektno odrađena ali ne mogu da kažem da me je oduševila. Bagovi u igri su se uglavnom svodili na zaglavljivanje i neposlušnost kontrola. Najveći problem je definitivno kamera koja zbog nekih nerazumnih razloga insistira da ostane u mestu dok se lik pomera, pa čak i kada izađe iz kadra. Ovo je prilično loše za ovaj tip igara pošto lako možete da se izgubite ili da greškom skočite u provaliju. Vizuelno, razvojni tim je pokazao da ume da dizajnira kvalitetnu metroidvania igru. Za cenu koja se traži, definitivno ćete izvući pristojan broj sati ako ste fan ovog žanra, pogotovu ako želite da pronađete sve skrivene zone. A čak iako vam je Mars 2120 među prvim igrama u ovom stilu, sasvim je solidna opcija za početak jer ćete moći da iskusite mnoge standardne trope žanra. Mars 2120 je dostupan za PC, Nintendo Switch, PS5, PS4, Xbox Series X/S i Xbox One Autor: Stefan Mitov Radojičić Igru ustupio: QUByte Interactive Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Totalni metroidvania opoziv: Mars 2120 recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Koliko puta smo do sada gledali neki trejler za igru samo da bismo se razočarali po izlasku jer ili nema nikakve veze sa gejmplejom ili je trejler blatantna laž. Ponekad trejler jednostavno ne ume da objasni srž same igre, i to je slučaj sa Kunitsu-Gami: Path of the Goddess. Po trejlerima sam očekivao klasičnu akciju, ali se ispostavlja da je Kunitsu-Gami, u svojoj suštini, zapravo tower defense igra. Priča i premisa igre je vrlo jednostavna. Demoni su napali svetu planinu Kafuku i zauzimaju sve svete Tori kapije. Princeza, ili deva, je jedina koja može da ukloni korupciju sa ovih kapija i tako spreči sveopšti napad demona na japanski narod. Naravno, ona to ne može sama, već će joj pomoći ratnik Soh (u čijoj je ulozi igrač) koji će svojom katanom štititi devu od napada demona. Opet zvuči kao tipična akciona igra, zar ne? Deva će svojim Kagura plesom (vidim vas Demon Slayer fanovi) skidati korupciju sa Tori kapija, dok će je Soh čuvati od napada demona. Ali Soh neće biti sam. Cilj igre je da Deva tokom dana hoda (pleše) od kapije do kapije i čisti usputnu korupciju. Svaka mapa će imati ograničenu količinu korumpiranih ljudi koje ćete oslobađati i regrutovati u svoju malu vojsku koja će vam pomoći u odbrani. Tokom dana, na vama je da sakupite što više resursa iz raznih izvora, regrutujete svoje podanike i postavite ih na željena strateška mesta. Kako padne noć, demoni izlaze iz korumpirane kapije i napadaju Devu direktno, a na vama je da preživite noć, odbranite Devu i očistite kapije. Ovo je generalno ceo gejmplej loop, samo što ćete kroz igru otključavati dodatne tipove vojnika, nove specijalne magije koje Soh može da koristi, kao i poboljšanja kako za vas tako i za vojnike. Resursima određujete koji tip vojnika ćete regrutovati, i bitno je da pametno organizujete kompoziciju vojske jer će vas napadati razne vrste neprijatelja kako na zemlji tako i u vazduhu. Ono što je meni smetalo je to što ta vojska nije nešto super pametna niti super sposobna, tako da uglavnom služi kao topovsko meso za demone dok isti ne dođu na red da se upoznaju sa vašom katanom. Soh ima bazičan kombo napada koji pospešuje sa specijalnim napadima koji su situacioni (u smislu kombo za veliki AOE, kombo za vazdušni napad i drugi). Svakako, kombat izgleda ponekad bazično ali su misije dovoljno kratke i slatke da dubina kombata nikada nije super potrebna, jer je u sve to ubačen pozicioni menadžment vaše vojske. Ako gledamo na igru iz akcione perspektive, previše se moći oduzima glavnom liku i balansira se sa vojskom. Ako gledamo na igru iz tower defense perspektive, onda će brz gejmplej i potreba za hitrim strateškim prilagođavanjem biti previše komplikovan za ovaj, diskutabilno, lagan žanr. Između misija, svako selo koje ste posetili će moći da se popravi tako što dodelite ograničenu količinu radnika na srušene delove sela. Nažalost, sve popravke se odvijaju vremenom, ali ne smenom dana i noći, nego vašim progresom prolaska kroz korumpirane kapije. Ovo je šteta jer već postoji mehanika smene dana i noći ali nije iskorišćena u ovom delu igre, već vas tera na dalji progres a ne i strateško poboljšavanje pre misija. Drugi problem sa ovim sistemom je to što ima previše sela. Svako malo ćete se vraćati uz planinu da pokupite sve nagrade popravljenih objekata, a kasnije se pretvori u bukvalni posao gde odmah posle misije jurite od sela do sela da vidite šta je gotovo i koje nagrade ste dobili. Ono što izdvaja Kunitsu-Gami je unikatan prikaz japanske mitologije i kulture. Prelep kagura ples je samo početak jedinstvenosti ove igre. Svi kostimi su vrlo detaljni i autentični, muzika je impresivna i prijatna za uvo a dizajn demona je groteskan i visceralan, što dodaje veliki motiv za odbranu naše Deve. Capcom je uradio sjajan potez što je investirao u jeftiniju, manju ali izuzetno specijalnu igru i voleo bih da veliki izdavači ovo češće rade. Kunitsu-Gami ima sve što jedna „velika“ igra treba da ima – zanimljiv svet, precizan ali dubok strateški gejmplej, sjajan dizajn i unikatan umetnički stil. Samo se nadam da je neće pregaziti more skupljih igara koje ne nude ništa više ali su finansijski zahtevnije po igrače. Svakako, Kunitsu-Gami ima moju veliku preporuku. Kunitsu-Gami: Path of the Goddess je dostupan za PC, PS5/4, Xbox Series X/S i Xbox One Autor: Igor Totić Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Umetnost, ples, demoni i Deva: Kunitsu-Gami: Path of the Goddess recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Nintendova 3DS konzola za mene predstavlja jednu od omiljenih platformi i izvor mnogih nostalgičnih uspomena. Da li uz sjajan JRPG, platformu ili pak unikatnu igru, uz 3DS sam proveo hiljade nezaboravnih sati. No, ukoliko biste me upitali koja mi je omiljena igra na tom sistemu, momentalno bih mogao da izdvojim tri. Ukoliko nastavite da me „blago forsirate“ da izaberem samo jednu kao onu koja za mene stoji na samom vrhu, bez mnogo žaljenja bi odgovor bio samo jedan – Luigi’s Mansion 2, na zapadu poznatiji kao Dark Moon. Crtanoliki horor sa Luiđijem u glavnoj ulozi, meni je ujedno i jedna od omiljenih igara svih vremena. Istina, serijal ima tri nastavka. Prvi je doživeo reizdanje na 3DS konzoli i igra je odlična, a treći deo me je pre skoro pet godina potpuno raspametio. Igra i dan danas izgleda spektakularno i toliko je puna života da ne mogu da ne budem oduševljen što pripada možda i mom omiljenom (pod)žanru video igara. Ako bismo pak išli još samo jedan korak dalje, od sve tri igre serijala, morao bih da odaberem upravo drugi deo kao omiljen. Igra kojoj bih u vreme kada je objavljena dao čistu desetku, danas je doživela HD reizdanje na Switch konzoli. Kao nepristrasni (!) a ujedno teški zaljubljenik u ovu igru, dozvolite da sa vama podelim utiske i uporedim je sa originalom. Maksimalno profesionalno! Za početak, Luigi’s Mansion 2, kao i ostali nastavci, stavlja nas u cipele bojažljivog, višeg i mršavijeg brata Super Mario tandema. Kako bi pomogao profesoru Elvinu Gadu u izučavanju ali i istrebljivanju duhova, ponovo se upušta u avanturu i borbu sa natprirodnim na nekoliko ukletih lokacija. Ovo naravno podrazumeva sijaset crtanolikih, tmurnih vila i okruženja koja pucaju od atmosfere. Skupljanje novca i skrivenih predmeta, nadmudrivanje protivnika, istraživanje svakog ćoška, unapređivanje opreme i još mnogo, mnogo toga, bili su i ostali razlog svakome da ovu igru mora probati barem jednom u životu. U trenutku kada sam prvi put video trejler za Luigi’s Mansion 2, pomislio sam da je u pitanju naslov za Wii. Prosto nisam mogao da verujem da nešto ovako lepo može raditi na nekoj džepnoj konzolici. A kada se na kraju trejlera pojavio tekst koji potvrđuje da je u pitanju igra za 3DS, odmah sam odlučio da tu konzolu moram nabaviti što pre! Nikad neću zaboraviti trenutak kada sam je prvi put uzeo u ruke i večno ostajem zahvalan osobi koja mi je pomogla da ga pribavim, tih davnih dana… Nekako osećam kao da je i suvišno govoriti o onome šta je ova igra, koliko je važno još jednom srdačno preporučiti svakome da je zaigra i sam otkrije njen šarm. Zato hajde da malo popričamo o razlikama između HD i originalnog izdanja. Prva i najznačajnija, ogleda se u rezoluciji. Igra sada ima daleko oštriji prikaz od originala, kako je rezolucija oko četiri puta viša nego ranije. Mada svakako dobrodošao, ovaj efekat ste mogli postići i čak prevazići, ukoliko biste 3DS verziju pokrenuli na emulatoru na nekom malo jačem računaru. Nešto što sam još pri prvom igranju neuspešno pokušavao, a što je poslednjih nekoliko godina ipak izvodljivo. Daleko upečatljivije razlike, za mene su predstavljali detalji i izmene, koji su šarenolikog tipa. Ali pre nego što nastavim, moram da napomenem da je 3D efekat 3DS konzole za mene bio jedan od najznačajnijih elemenata pri igranju ove igre. Takav vid imerzivnog igranja, nažalost ovde ne može biti rekreiran i ne mogu ga prežaliti. Toliko. Ukoliko se zagledate nešto dalje od proste razlike u rezoluciji, uvidećete da je na igri porađeno ipak nešto više nego što to deluje na prvi pogled. Za početak, likovi i objekti su sazdani od višeg broja poligona. Ovo znači oblija zakrivljenja, više detalja kod sitnijih delova modela kao i uopšteno prirodniji izgled nekih predmeta. Tako recimo, Luiđijevi prsti nisu kockasti a mnogi objekti deluju realističnije. Napredak u detaljima se ogleda i kod tekstura, pa tako tepisi, zavese, čak i Luiđijevi brkovi imaju čime više da se pohvale. Ovo ujedno znači i jasniji prikaz sitnica kao što su recimo zvučnici na Dual Scream konzolici koju Luiđi nosi sa sobom, pa čak i konca kojim je proštepan njegov teksas kombinezon. Ne mogu da s lakoćom uvidim u kojoj meri je unapređeno osvetljenje, kako je originalna igra ovo vanvremenski besprekorno implementirala, ali evidentan je napredak po pitanju refleksija. Presijavanje oklopa i uglačanih površina je jako lepo urađeno. Dok su sve ove izmene uglavnom pozitivne, neke su subjektivno a neke objektivno lošije nego u originalu. Tako recimo, ako ste voleli modele iz originala, možda vam se neće dopasti ovi „unapređeni“. Luiđi i profesor E. Gad, iako kvalitetnije, ne izgledaju sasvim kao nekad. Znate već, kad nešto zavolite za ceo život, ne volite baš da vidite kako u restauraciji gubi suštinu. Neki detalji, kao recimo animacija dok Luiđi vuče nešto, iz nekog razloga su izgubljeni i pojednostavljeni. A Luiđijeva silueta dok je iza objekata, što je u originalu olakšavalo orijentaciju, sada iz nekog razloga ne funkcioniše u svakoj situaciji. Jednostavno ne vredi, ukoliko ste voleli original sa svim njegovim snagama i slabostima, izgleda da je nemoguće da u slučaju remasterizovanja ostanete potpuno zadovoljni. Ali ovo su ipak stvari koje se tiču subjektivnog utiska. Za novajlije, tu neće biti problema. Ono što se objektivno može zameriti, tiče se samog dizajna igre. Ovo je jedna poprilično jasno propuštena prilika za koju je razvojni tim ipak ili bio previše lenj, ili je jednostavno želeo da igra na sigurno pa se nije mnogo zamarao unapređivanjima. Original je bila igra za prenosnu konzolu, dizajnirana tako da je zaigrate usput, odigrate malo i vratite u džep. Iz tog razloga, Luigi’s Mansion 2 je podeljen na segmente odnosno misije. Na raspolaganju imate nekoliko nivoa, ali ćete se u svaki od njih vraćati po nekoliko puta kako biste rešili različite zadatke. Kada sedite za televizorom i pokušavate da se uživite u nešto, nije baš najpoželjnije da vas igra svaki čas prekida i „resetuje“. Istina, ovo je verna „transkripcija“ igre u prvobitnom obliku, ali da li je to i morala biti? Od svih misija, mogla je biti sastavljena jedna veća celina i to bi bilo to. Za tako nešto, svakako bi se moralo uložiti dodatnog truda. Ali studio iza igre je izgleda imao važnija posla. Nadam se rad na nastavku! Tu je naravno i učestalo prekidanje igranja zbog poziva od profesora, koji ne samo da vas upućuje šta da radite dalje, nego često voli i da prokomentariše šta ste upravo uradili. „Hej Luiđi, vidim da si pronašao važan predmet. Sad ga imaš i nastavi dalje!“ Ma profesore, nemojte mi kasti, stvarno ne znam šta bih bez Vas. E. Gad nekad stvarno ne zaklapa gubicu. Da mi je znati što to barem nisu malo izmenili. Sigurno ne bi bilo toliko teško… Bez obzira na razlike, unapređenja i propuštene prilike, cena koja se traži za ovu igru je ubedljivo najgora stvar u vezi nje. Da je bar 30% niža, imalo bi mnogo više smisla. Ali to je Nintendo, zašto nas više i iznenađuje da konačna ocena mora da trpi zbog njihovih čudnih i halapljivih odluka? Ako mene lično pitate, igrati ovu igru na 3DS-u je i dalje najbolji način da je iskusite. Da, detalji su manje vidljivi ali imerzivni 3D efekat i nešto lepši kontrast, poprilično doprinose celom iskustvu. A i da ne pominjemo da je kompletna igra koncipirana kao džepni naslov. Nešto čime još uvek snažno odiše. U momentu pisanja ovih završnih reči, podižem pogled i vidim omiljeni objekat na polici. Luiđi i Polterpup figuru, dok protagonista ima prestrašeni izraz lica, kao da se plaši konačne ocene koju ću dati za igru. Jedna od mojih najdražih igara svih vremena, ovaj put ne može dobiti savršen skor. Propuštene prilike za unapređenje, nekolicina razlika koje nisu dobrodošle kao i suluda cena, jasan su uzrok ovome. Ali i u ovom obliku, bez obzira da li ćete je igrati u originalu ili HD verziji, od srca preporučujem svaki, a naročito ovaj nastavak Luiđijeve strašljive sage. A ukoliko ovo pojavljivanje znači da će se uskoro pojaviti četvorka, možda i kao „launch“ naslov za naslednika Switch konzole, u tom momentu neće biti srećnijeg matorog dečaka na svetu od mene. Pridružite mi se! Luigi’s Mansion 2 HD je dostupan za Nintendo Switch Autor: Milan Živković Igru ustupio: CD Media Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Kad Nintendo zaigra na sigurno: Luigi’s Mansion 2 HD recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Kada sam zaigrao Shin Megami Tensei V po prvi put, pre nepune tri godine, bio sam prijatno iznenađen kvalitetom koji sa sobom nosi ovaj serijal. Iako sam nekako godinama igrom slučaja uspevao da se mimoilazim sa igrama franšize, bilo je suđeno da jednog dana zaigram neku od njih i opravdam svoja očekivanja – da je u pitanju nešto nesumnjivo vredno vašeg vremena. Ovaj, tada najnoviji deo serijala, izazvao je veliko uzbuđenje među fanovima, ekskluzivnom pojavom na Switch konzoli. I dok je igra vrvila od kvaliteta, neka odluke vezane za priču, razočarale su dobar broj zaljubljenika u ove igre. Zato najnovije izdanje “Vengeance” ponovo bezrezervno raspaljuje žar među obožavaocima koji se sigurno nadaju brojnim ispravkama po pitanju narativa. Ali ako mene pitate, iako nisam imao mnogo zamerki na original, svaka promena na bolje je i više nego dobrodošla. Na početku novog izdanja, srećete se sa scenom koja pred vas stavlja izbor. U zavisnosti od toga šta odaberete, priča će se odvijati ili identično originalu kroz “kanon kreacije” ili na nov način kroz “kanon osvete”. Dok drugačija priča u početku prati sličan osnovni tok, tu su neki dodaci u vidu novih saveznika i protivnika. No kako dalje odmičete, razlike postaju sve učestalije dok ne dožive potpun obrt a protagonista čak i sasvim novu Nahobino formu. Pored ovih razlika koje postaju evidentnije tek nakon što dublje zagazite u priču, osveženo izdanje za modernije platforme krasi i daleko prijatnije vizuelno iskustvo. Osim što je rezolucija sada kristalno čista, frejmrejt je neuporedivo bolji. Ovo doprinosi doživljaju u toj meri da Vengeance deluje kao potpuno nova igra. Svi oni detalji koji su ranije vapili za lepšim prikazom, sada dolaze do izražaja a sirovi stilski kvalitet može nesmetano da vas impresionira. Ukratko, bez obzira na činjenicu da su neki od modela manje kompleksni i pojedine lokacije skromnije, igra izgleda fantastično. Reklo bi se da je igra doživela unapređenja u skoro svakom smislu, pa tako i neki od slabije iskorišćenih likova originala, sada imaju priliku da zasijaju u punom sjaju. A uvođenje novih dodatno podiže kvalitet na ovom polju. No što se samog narativa tiče, nisam siguran da će ljubitelji originala koji su tada imali zamerke, sada biti mnogo više zadovoljni. Iako ja, nošen atmosferom i zaraznim igranjem, nisam imao ništa protiv bilo kog od raspleta. Imajući to na umu, sam kraj igre je mogao biti malo duži. Igra od vas očekuje da uložite pozamašnu količinu slobodnog vremena, da bi se gotovo odjednom završila. Ali ovo je možda i subjektivni osećaj, jer niko ne voli kada kvalitetnim stvarima mora doći kraj. Veličina sveta je još uvek impresivna i nudi mnogo prostora za istraživanje. Ukoliko volite da pronalazite skrivene predmete, sporedne misije pa i saborce, imaćete i te kako čemu da se radujete. S tim pod ruku odlično ide novi sistem kretanja u vidu “Magatsu Rails” – brzog transporta kroz svet. A i opcija da u bilo kom trenutku pogledate na trenutnu lokaciju iz ptičje perspektive, ume biti jako korisna. Iskreno se ne sećam da je ovo bilo prisutno u originalu, tako da mislim da je odličan dodatak. Što se borbi tiče, sve pruža mnogo više slobode pri igranju pa time smanjuje nivo ukupne težine. Situacije u kojima je moguće pobediti daleko snažnijeg protivnika ukoliko se pametno spremite za okršaj, definitivno su prisutne i pružaju mnogo više slobode pri igranju. Igru je moguće sačuvati na bilo kom mestu, što takođe mislim da nije bilo prisutno u originalu. A tu je i opcija da komunicirate sa svojim saborcima kako biste ojačali vašu vezu kroz nove sposobnosti. Što više razmišljam, sve mi se više čini da ni ovo nije bilo moguće u originalu. Davno je bilo, trebalo je bolje da se spremim za ovu recenziju… I barem pročitam svoju prethodnu! Zapravo, savetujem vama da to učinite. Ukoliko vas zanima više detalja oko igre, koja je u svojoj suštini i dalje onaj naslov od pre tri godine, savetujem da pročitate našu prvobitnu recenziju. A na kraju ove, iskustvo mogu da sumiram samo na jedan način. Vengeance je ispeglanije, veće i bogatije izdanje jedne već dovoljno sjajne igre. Tehnička osveženja čine da deluje kao potpuno nov naslov, a dodaci priči i gejmpleju obogaćuju igru taman toliko da imate razloga da je ponovo odigrate, čak i da ste to relativno skoro učinili. Velika preporuka svakom ljubitelju JRPG žanra i nešto neobičnijih, mračnijih priča i dizajna. Shin Megami Tensei V: Vengeance je dostupan za PS4/5, Nintendo Switch, PC, Xbox One i Xbox Series X/S Autor: Milan Živković Igru ustupio: Iris Mega Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Osveta se hladila tri godine dana: Shin Megami Tensei V: Vengeance recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu