Debeli

ma jasno. samo znaš šta znači "policijski dostavljač"? snič, taster. :)

ваш достављач дошао у полицију? да достави? полицији? знаш ли ти шта си сад рекао? хватај се за пасош и правац граница, јер пара за Сурчин немаш!!!!

nadam se da si mislio na frizuru da je odvratna, a ne na madmoazel. oljuštio bih kitu u njoj, da se ne lažemo mnogo. a i friz je malo onako sabmisiv mazo stajl. taman za radijator.

18ti vek?

Aždaja je prvi Alebrale, a ovaj koga sad znamo kao Alebraleta je nasledio tu laskavu titulu kad je Macan napustio RUR.

LADNO ALE ALEBRALE DE SI KUĆO 110 GODINA JEBOTE MIŠ I MRMOT!!!!! najmrzačkiji bord gejm je JUNTA (Hunta).

ми лав ју лонг тајм. саки саки.

а финансије, Мохи, финансије? ради се о повратној спрези. ти причаш о открићу и то технолошком, као да се ради о тако тек нечему, а камоли о деценијама мукотрпног тимског рада и експериментисанја??? ко то финансира? Влада, корпорације, краљ, поглавица, кримоси, доктори? зашто? ко усмерава, ко организује, ко плаћа? и зашто? и ЧИМЕ се плаћа? ето видиш, Мохи, све мораш да ставиш у контекст. да би се истраживање и технолошко достигнуће десило то неко мора да страствено да жели и да те своје емоције нулама искаже. коришћење тако стеченог (са)знања (да га овако колоквијално користимо, сазнања о правилима света који нас окружује и "заробљавање демона да ми служи" фазоном - у овом контексту) има колатералне користи, ако лењост, којом одише "геџетима" купљено време, се може сматрати коришћу, то јест. молим педантног админа да нас одстрани одавде.

ниси пажљиво читао, или ја нисам био довољно прецизан или си просто глуп: не процес истраживања, већ цео процес "развоја". ево, идем ја на УПТ, а ти изађи из подрума, перспектива ти је лоша..

pa brate, radi se o posmatranju i poimanju realnosti. tačno tako, dragi Mohi. treba da utvrdimo korelaciju između ratova i tehnoloških proboja, da utvrdimo da li je logički ispravno reći da priroda finansiranja otkrivanja delova Istine kapitalom zapravo pogrešan cilj, suprotno od ideala traganja za istinom, te da se korporativna, vojna, socijalna i razna druga istraživanja zapravo sprovode sa ciljem koji se može podvesti pod zao. dalje treba da utvrdimo da li postoji pravilnost statističkog rasporeda istraživanja sa dobrim ciljem, te da li im po tom osnovu možemo pripisati status viši od statističke greške. potom da utvrdimo koliko je saznanja kao posledica dobrog istraživanja završila u korišćenju za zlo. (sva?) onda možemo da tvrdimo da su saznajni procesi organski (uzročno-posledično) povezani sa zlom. ili možemo da pokušamo da osporimo neke pravilnosti. drugim rečima: tehnologija nam se, kao čovečanstvu, neprekidno obija o glavu. ne kažem da je zla, nego je proces zao, ceo proces istraživanja i korišćenja tenologije. zao prema ljudima, životinjama, biljkama, vodi, vazduhu, zemlji... i da je to tako jako jako dugo. od kad je "majmun dodirnuo monolit" da se izrazim njuejdžerski, možda me razumete bolje. grozno počne dan bez mene? :) Duljo bi se zakleo da je violet. :)

одлично, Мохи, сад само да доделимо % и на коњу смо. у рајском врту ти не треба мотор са унутрашњим сагоревањем. да нисмо "пали", ходали бисмо голи и брали плодове и дан данас. пошто смо "пали" треба нам сазнање да се уздигнмемо. и ту је основ философског проблема. да ли је сазнање за уздизање технологија или сазнање себе. ето. да ли смо технологијом ишта ближи ономе чему тежимо или сазнање користимо да сакријемо од себе тужну истину да лутамо у мраку.

зло гура сазнање, али сазнање није искључиво последица зла. јеботе, основи логичког закључивања. да ли има истраживања које није са злом у циљу? има, вероватно, али је занемарљиво. да ли се свако истраживање користи за зло? можда не и последње. да ли човек трага због зла или радозналости? како ко, легитимно је тврдити да има и једног и другог. можда не и јасно одвојеног. да ли би било истраживања без рата? ја кажем борба, ширим и продубљујем, ма колико се ти нашао увређен. мислим да без потребе за одбраном или нападом не бисмо имали ни приближно овакав развој. и рат и истраживање су константе наше цивилизације. шта ти тврдиш? да и без рата има технолошког напретка? има, али је толико занемарљив да га можемо искучити.

нисам рекао да без рата нема капитала, него без рата нема капитала за истраживања, а капитал кад стоји иза истраживања, онда је циљ зло, тј. тлачење оних који сазнање (још) немају. нисам прескочио главно питање, јер главног питања нема, сем у твојој глави. не разумем шта очекујеш даље да ти кажем кад си тако лепо рекао да се сазнање може искористити за зло. за разлику од свих осталих ствари, сазнање је најопасније кад се потенцијално користи за зло. истраживања постоје од кад постоји и човек, а од формирања приватне својине постоји и капитал, а од кад постоји капитал, истраживања се користе за ситне људске циљеве доминације, не као трагање за Истином по себи. може ли простији одговор од овога? тераш ме са расправе са толико очаја у гласу, да се осећам лоше због тога (очаја у гласу, не зато што сам угрожен). пратио сам шта пишете овде на 5 страна и решио сам да се умешам са новим квалитетом у расправу. ако мислиш да то није лепо и да треба да вас оставим да се расправљате у плићаку, понашаш се као дете које претпоставља сујету сазнању. хихихи

без рата сигурно нема оваквог технолошког развоја. без ратова нема капитала за истраживања, јер логика капитала је таква. без тржишне конкуренције, која је варијанта рата, нема истраживања. без политичке борбе нема истраживања. без борбе са елементима нема истраживања. не разгледања и откривања, него сазнавања и проникнућа у Истину. дакле, ни без робова нема истраживања, јер би Платон морао да чисти гајбу и пере веш и оре њиву, уместо што је трагао за Истином у слободно време, које му је капитал омогућио. па и рекао сам да сазнање није зло по себи, још првим постом. добро, стижемо негде. ко и зашто финансира истраживања, тј. ко одређује циљ и на који начин? у оваквом поретку (монетаристички капитализам) какве су шансе да се сазнање не искористи за зло? о томе причам, а ти само гориш да се конфронтираш, често не читајући шта пишем.

рећи да је сазнање повезано са злом не значи да без зла нема сазнања, већ, као што сам рекао већ, сазнање доноси искушења, а лош избор води ка злу. избор може да буде и избор циља истраживања и избор намене сазнања. даље, драги Вања, капитал постоји ОДУВЕК, давно пре капитализма. ;) чак и у време античких философа, робови су били капитал.

закључујеш као прави логичар... хохохохо... нисам рекао да без зла нема сазнања, него да је сазнање органски повезано са злом. истраживање Истине као такве, на философски начин је "добро". оног тренутка кад је капитал стао иза истраживања - ствари су се промениле. капитал има јасну природу и физику. за капитал не постоји морал, служе му људи, као и научници. не само за рат. истраживање људи својим изборима боје по оси зло-добро. када зло (ратови, и не само оружани, већ и тржишни, обавештајни, какви год: рат се крије у друштву као ДНК у ћелији) покрену истраживачки циклус, онда је добробит човечанства колатерална корист, никако циљ. када се сазнање користи за наношења штете, зла онима који га немају - то је зло. као и када се истражује ради увећања јаза између "одабраних" и "раје". зло је у основи тог концепта доминације. не видим шта сад "Драшково хришћанство". ово су јасне ствари.

сматрам да је корен успостављене расправе рат-технологија заправо суштинско питање зло-сазнање. као да скратимо бином или направимо извод. даље се то манифестује на начин на који сам описао.

pa otkrivanje je objektivna, a shvatanje subjektivna kategorija. kada bi onaj koji otkriva deo Istine nao da otkriva deo Istine, to bi značilo da umom obuhvata celinu pojma Istine, te traga za njenim delovima "na gore", kako sam već rekao. to dalje znači da se prema Istini ophodi shvatajući je u njenoj celosti, shvatajući da otkriva samo njen deo, a takav čovek, kako i sam Bole tvrdi, traga za Istinom kao filosof. time taj čovek traga za Istinom zbog Istine i saznanja po sebi, a ne traga za delom istine kao za nečim što čini celinu po sebi i što treba koristiti na vlastitu dobrobit.

mjao

ох, било би тако, драги Ненаде, кад би се Истина и схватала Истином, међутим није тако.

сазнање могу да дефинишем као тренутак откривања до тада неоткривеног дела Истине, која је апсолутна и недељива, од стране људског ума (тј. као услов је да буде доступна за обухватање људским умом).

првим постом сам рекао да је сазнанје органски и нераскидиво ПОВЕЗАНО са злом, тојест, ЈАСНО сам рекао да сазнање НИЈЕ зло по себи. друго, НИСАМ рекао да хоћу да бистрим религију, него сам оспоравао твој покушај успостављања каузалности имања вере са правом расправе о религији. даље, да се поновим још једаред, не мислим да бистрим религију, већ сам само хтео да дефинишем оквир за појам зла, који користим у расправи, како не би било недозумица. и не мислим на неку конкретну монотеистичку религију, већ сматрам да све "велике религије" на готово идентичан начин посматрају зло, те зло у религијском смислу може да буде ЈАСНА одредница у било којој расправи.

нисам сигуран, Зверко, о чему тачно ти причаш? да НБС натера банке да омогући клијентима да користе своју л.к. као кредитну картицу? као цертификат за е-банкинг? па да морају да набаве читач л.к. ако хоће да пребаце паре путем нета? дај бре Зверко, уозбилји се, макар у 2014тој...

ne moram da budem vernik da bih mogao da bistrim religiju, bar ja tako vidim. religija je sociološki, a vera duhovni fenomen. o veri pojedinca se ne sme raspravljati, bar mislim da nije pristojno, a o religiji se može raspravljati, jer religija je pojavni, organizovani društveni oblik ispoljavanja vere, te se udaljava od vere koliko se religija odvaja od pojedinca i postaje društvena pojava koja podleže društvenim zakonitostima koji nemaju veze sa verom, koja je individualna pojava. ovde si pokušao da me diskvalifikuješ kao sagovornika. dakle, ja se ne pozivam na religiju, nego samo religijom definišem pojam zla, da ne bi bilo nedoumice u mom stavu, tj. da bismo znali u kom okviru se krećem, kako bismo izbegli subjektivizaciju pojma zla. dakle, ja, kao svetovni čovek, koji, po tebi, nije vernik (po meni, ja sam više vernik nego religiozan čovek, odnosno, vernik sam apsolutno, ali ne u meri jačine koja bi me kvalifikovala i kao slugu religijskih kanona, odnosno, iako vernik, sebe smatram slabim pravoslavcem, u duhovnoj sferi - još mnogo ima da se radi na tome), imam valjda pravo da definišem zlo u religijskom okviru, kao antipod dobru, odnosno kao odsustvo dobra. drugim rečima, da se dodatno pojasnim (kao da pričam sa poluzaostalim ljudima - kuda ovo vodi...), smatram da je SAZNANJE (ne samo tehnološki napredak) neraskidivo i organski povezano sa iskušenjem, a da po fon Nojmanu imamo ukorenjenost pogrešnih (sa religijskog stanovišta, da se držimo tog okvira i dalje) izbora u ljudskoj zajednici, koju je isti i pretočio u empirijski dokazivu teoriju igara. dakle, gotovo po pravilu se saznanje koristi za zlo više i dalje nego za dobro. sporiš li ovo? čak sam i rekao da saznanje po sebi nije zlo i ne može da bude. ono što ga boji je ljudski izbor, a vidimo da je ljudski izbor pod senkom zmije (raznih zmija u raznim vremenima). i onda imamo saznanje kao sredstvo moći, koje se koristi "na dole" prema onima koji ga nemaju, pre nego "na gore" ka Istini. dalje da idemo, stižemo do toga da se traga za saznanjem ne zbog ideala Istine, nego zbog "niskih strasti" Čoveka. sad mi ne navodi izuzetke, jer ma kakva moralna gromada da dođe do saznanja, ono će biti iskorišćeno protiv Čoveka pre ili kasnije, možda i ne od strane samog otkrovitelja, već od ostalih (fon Nojman).

kao što je bilo potpuno za očekivati da ćeš misliti, dobra Starino. da li treba sad da počnemo sa obrazlaganjima tebi i meni očiglednih stvari? ostaviću tebi da počneš, pošto sam bio kurčevit da prvi ustvrdim očiglednost mog stava. postavlja se, takođe, iskonsko, biblijsko, pitanje zašto su plodovi sa drveta saznanja bili zabranjeni u idealnom svetu, koji još nazivamo i rajem? ova priča će da bude vrh.