Leaderboard

Agregat u gepek, šta

Prošlo je skoro četvrt veka od izlaska Arcanum: Of Steamworks and Magick Obscura, i mogu slobodno da kažem da je to još uvek jedna od mojih najomiljenijih igara svih vremena. Da ne zalazimo previše van teme, jedan od razloga je i to što je umesto tradicionalne fantazijske postavke, inspirisane srednjim vekom, ova igra stavila orkove, vilenjake i patuljke u viktorijansko doba industrijske revolucije. Dvadesetčetiri godine kasnije, stiže Sovereign Syndicate. Ovaj RPG fokusiran na priču je takođe smešten u svet inspirisan kasnim 19. vekom i velikim promenama koje je on doneo. No, Sovereign Syndicate ide i korak dalje, pa umesto tolkinovskih orkova i vilenjaka, ovde fiktivnim Londonom šetaju kentauri, minotauri i kiklopi. Baš kao i Arcanum, doduše u dosta skromnijem obimu, Sovereign Syndicate se kroz ovu postavku industrijske revolucije i fiktivne britanske imperije takođe bavi ozbiljnim temama kao što su teško siromaštvo, rasizam, predrasude prema drugačijima, radnička prava, efekat velikih civilizacijskih promena na ugrožene slojeve društva, korumpirani i maligni uticaj bogatih slojeva, i mnoge druge. Slučajnost ili ne, ali kroz temu robota koji odmenjuju ljude, koji tako ostaju bez posla, primetio sam i dosta paralela sa današnjim modernim svetom, gde sve više ljudi ostaje bez posla usled rapidnog napretka AI (veštačke inteligencije), kome svedočimo iz dana u dan. To je, dakle, London ove igre. Siromašnim istočnim krajem vlada organizovan kriminal, krupni kapital, i korumpirani zvaničnici, dok oni manje srećni sklapaju kraj s krajem kako znaju i umeju. Među tim nesrećnicima su i naši antijunaci – Klara Rid, Atikus Dejli, te Teodor Redgrejv i njegov verni saputnik, robot Oto. Tokom igre, koja je podeljena u veliki broj poglavlja, ćemo igrati kao svaki od ovih glavnih likova, čije će se haotične sudbine isprepletati u mračnim događajima koje prati priča igre. Klara Rid je Amerikanka koja u Londonu radi kao dama noći, ali koja želi da pobegne od tog života i cilj joj je da sakupi dovoljno novca kako bi bila prokrijumčarena u Kanadu. Atikus Dejli je minotaur, bivši štićenik jednog sirotišta, a danas vucibatina, kockar i alkoholičar sa dna kace. No, to će se sve promeniti jednog dana kada mu misteriozni stranac ponudi put ka saznanju šta se desilo sa njegovom majkom i zašto je morala da ga ostavi sirotištu na čuvanje. Konačno, Teodor Redgrejv je patuljak, lovac na čudovišta i pronalazač koji je sam napravio svog najboljeg prijatelja i pomoćnika, robota Otoa. Teodor se našao u neprilici, jer velika korporacija „Arsenal“ želi da sruši njegov dom kako bi proširila svoja postrojenja, i njegov cilj tokom igre će biti da uradi sve što je u njegovoj moći kako bi to izbegao. Da se odmah razumemo, kao što sam već pomenuo, ovo troje glavnih likova nisu cvećke. Ne mogu da kažem da su loši ljudi jer imaju puno dobrih i pohvalnih osobina, ali isto tako ne prezaju da urade mnoge jako gnusne stvari kako bi ostvarili svoje ciljeve. Ovde treba odati priznanje odlično napisanim likovima, koje karakteriše višeslojnost, nijanse i zamršenost koja nije strana nijednom mislećem biću. Ne želim da otkrivam previše jer je ovo igra gde je priča glavni fokus, ali samo ću reći da su u pitanju kompleksne osobe čija se narav i pogled na svet izgradio životom u nemilosrdnim, siromašnim krajevima Londona, gde si ili prepreden ili završiš kao samo još jedan neimenovani leš. U gejmplej smislu, ukoliko ste igrali sada već kultni Disco Elysium, ova igra će vas momentalno podsetiti na isti. Baš kao i pomenuti klasik, naši likovi će pored dijaloga sa NPC, takođe voditi unutarnje dijaloge, gde će se razni elementi njihovih ličnosti prepirati oko pogleda na svet oko nas. Pre nego što prvi put zaigramo sa nekim od tri glavna lika, igra će nam ponuditi četiri početne opcije za njihovu ličnost. Te četiri opcije će odrediti brojke za četiri glavne karakteristike tog lika, koje nisu iste za sve likove. Recimo, Atikus ima stavku kao što je „životinjski instinkt“, gde može da odreaguje impulsivno i bez pardona. Klara, između ostalih osobina, ima i „takt“ kao karakteristiku, što je odlika koja joj omogućava da se brzo prilagodi i uspešno pliva u svakom sloju društva. Redgrejv ima „analitičnost“ kao jednu od osobina, zahvaljujući kojoj može sistematski da pristupi svakom problemu. Kada birate opcije u dijalogu ili nekoj interakciji, možete da izaberete vrste odgovora određene nekom od osobina, i u zavisnosti od toga koliko je jaka ta vaša osobina, veće su šanse da će ta opcija da uspešno prođe. Umesto kockica, u ovoj igri izvlačite karte, pa tako ukoliko neka opcija u dijalogu zahteva 21 Animal Instinct da bi bila uspešna, a vaš Animal Instinct je recimo 15, vi morate izvući kartu 6 ili jaču da biste bili uspešni. Tu je još i tarot sistem, gde nakon što uspešno uradite određene sakrivene akcije, dobijate specifične karakteristike koje otključavaju nove opcije u dijalogu. Generalno, ovaj sistem je zanimljiv, ali moram da kažem da je relativno siromašniji u poređenju sa onim što imamo u Disco Elysium. No, to ga ne čini nužno lošijim. Kako sreća (izvlačenje karata) igra veliku ulogu u tome da li će opcija u dijalogu proći ili ne, igra automatski sačuva napredak pre svakog dijaloga, pa ukoliko baš želite, možete da radite „save scum“ taktiku, i učitate igru nazad ukoliko sreća ne bude na vašoj strani. No, osim u veoma kritičnim momentima za igru, generalno ne preporučujem ovo da radite, jer ubija atmosferu. I to je otprilike sve što treba da znate o gejmpleju. Imaćete otvorene zadatke i određenu slobodu kako da ih radite, što će se mahom dešavati tako što ćete posećivati raznolike lokacije širom istočnog Londona, razgovarati sa obiljem likova i uzimati predmete koji će vam trebati. Glavni fokus će biti na interakciji i razgovorima sa svim ovim likovima. Dakle, baš kao i Disco Elysium. Ukoliko to nije nešto što vas uzbuđuje, onda ova igra svakako nije za vas. Imajući u vidu da je praktično ceo fokus igre na razgovorima, likovima i naraciji, umešno pisanje je od esencijalne važnosti za kvalitet ove igre. I srećom, sa radošću potvrđujem da je ono ovde veoma zadovoljavajuće. Imajući u vidu da je u pitanju cRPG iz ptičje perspektive sa poprilično skromnom grafikom, opisi lokacija i stvari oko vas su od suštinske važnosti za utapanje u svet ove igre, i to igra radi maestralno. Svaki ekran učitavanja lokacije daje opis iste, bilo kroz oči lika koga u tom trenutku igrate, bilo generalne detalje. I napisan je taman načinom koji volim – dovoljno detaljnim i lepim stilom koji me uspešno prebaci tamo i dozvoli da steknem utisak u glavi gde se nalazim, a ne previše pretenciozno i komplikovano da mi treba tri puta da pročitam da bih razumeo šta je pisac želeo da kaže. Pošto sa sva tri lika obilazimo iste delove Londona, interesantno je videti kako druge ljude, zgrade i predmete drugačije doživljavaju, dajući novu perspektivu i nama kao igračima. Baš kao i Disco Elysium, Sovereign Syndicate koristi poprilično bogat i širok rečnik, pun mnogih opskurnih reči, arhaičnih izraza, slabo poznatih izreka, i nepoznatog britanskog žargona. No, ono što ovde moram da pohvalim jeste da svaka manje poznata fraza ili reč su naznačene u tekstu. Možete proći mišem preko njih i pojaviće se prozorčić da pojasni tu frazu detaljnije, dajući kontekst onome što čitate. Ovo je nešto što mi je jako falilo igrajući Disco Elysium, i čini mi se da su i autori Sovereign Syndicate bili toga svesni. Osim kvalitetno napisanih likova, dijaloga i opisa lokacija – i kompletna glavna priča, koja je napisana u stilu noir detektivske misterije, je odrađena vešto. Tokom kampanje ćete se upoznati sa velikim brojem čudnih i uvrnutih likova, otkriti njihove priče i uloge u misteriji, uroniti sve dublje i dublje u detalje kompleksne zavere, i pritom rešavati sporedne zadatke koje se tiču što glavnih junaka, što sporednih likova. Istini za volju, ako želite, možete naći nekih rupa, nelogičnosti i nerealnih situacija (recimo kako svaka šuša može da pogleda leš na sceni zločina skoro ceo dan nakon ubistva), ali to su detalji oko kojih ne treba cepidlačiti. Ono što je važno je što priča ima odličan tempo, ni u jednom trenutku se nisam osetio kao da se stvari nepotrebno razvlače ili da postoji prazan hod. Svako poglavlje gura priču napred, otkrivaju se novi važni detalji, dešavaju se ključni momenti priče… sve ono što vas tera da idete dalje i saznate šta se kog đavola tu dešava. Moram još da naglasim da, iako je veliki fokus na unutrašnjim demonima glavnih likova i njihovom razvoju, ne očekujte nivo filozofiranja i egzistencijalnih pitanja kao što postoji u Disco Elysium. Što se tehničkih stvari tiče, pre svega moram da naglasim da je moje iskustvo bilo veoma ispeglano. Nisam doživeo nikakve bagove, niti pucanja igre, a jedini „softlock“ mi se desio kada je jedan nebitni dijalog zabagovao i nije mi dao opciju da ga nastavim. Srećom, kao što sam već pomenuo, igra automatski sačuva napredak svaki put pre nego što krenete novi dijalog, tako da tu situaciju nisam ni osetio. Često ćete putovati između lokacija, i biće puno učitavanja, ali ona su em brza, em tada čitate opise lokacija o kojima sam pričao, tako da meni lično učitavanja uopšte nisu bila problem. U doba SSD skladištenja fajlova, ja bih zapravo voleo da sve igre imaju onu „press any button to continue“ opciju, jer često se ekrani učitavanja učitaju previše brzo da bih pročitao neki hint ili šta već piše. Srećom, ovde to postoji, pa mogu da prvo pročitam tekst i onda nastavim dalje. Vizuelno, igra je veoma skromna, što možete zaključiti i po sistemskim zahtevima. Ipak, iz tih svojih uskih vizuelnih ograničenja izvlači maksimum. Lokacije su veoma ugodne oku i bogate detaljima. Posebno se ističu zatvoreni prostori raznoraznih čudnovatih prodavnica, i drugih objekata koje vam neću otkriti. Iako isprva nisam bio bogzna kakav fan vizuelne estetike igre, kako sam igrao, tako sam je vremenom zavoleo i često sam zaticao sebe kako samo razgledam detalje po lokacijama, bez da nešto konkretno radim. U vizuelnom smislu, ono što je definitivno najgora tačka igre jesu animacije. Na stranu što ih praktično ni nema („akcione“ scene u igri su prikazane kroz oprobanu formu stripa), ono malo animacija je vrlo kruto i amaterski odrađeno. Likovi hodaju kao da im se hitno ide u WC radi velike nužde, često klizaju po površini umesto da koračaju, a animacije glavnih likova neretko izgledaju veoma komično, što malo oduzima od ozbiljnosti igre. Ovakve animacije za igru u 2024. godini su zaista nešto što ne treba pravdati. Što se zvuka tiče, pa ovde realno nema šta puno da se priča. Budući da je igra veoma statična, nekih specijalnih zvučnih efekata ni nema, osim generalnog pozadinskog koktela zvukova za svaku lokaciju, koji su urađeni, rekao bih, sasvim korektno. Sa druge strane, skoro svaka lokacija ima svoju jedinstvenu muzičku temu, što je za svaku pohvalu. Kvalitet varira od interesantnih do neprimetnih, ali nikada ne bih rekao da je neka numera loša. Kao i cela igra, više su pravljenje da budu deo ambijenta lokacije, i u skladu sa time i cilj je da budu neupadljive. Ono što jako fali ovoj igri jeste glasovna gluma. Kvalitetna glasovna gluma bi neizmerno mnogo doprinela ambijentu i priči, posebno sa ovako kompleksno napisanim likovima i dobrim dijalozima. No, razumem da je budžet za ovu igru verovatno bio poprilično skroman, i da bi unajmljivanje dobrih profesionalnih glumaca predstavljalo veliki teret na taj ionako tanak budžet. U tom smislu, možda je i bolje što nisu išli sa polu-rešenjima osrednjih, a jeftinijih glumaca. Ukoliko igra bude finansijski uspešna, lako će napraviti neku „Final Cut“ ediciju igre, gde se može dodati i glasovna gluma. I to bi otprilike bilo sve što sam želeo da kažem o ovoj igri. Ukoliko volite stimpank estetiku 19. veka, kvalitetno napisane likove i intrigantnu detektivsku priču, ovo je apsolutno igra za vas. Držaće vas do kraja i nećete zažaliti vreme provedeno uz nju. Sovereign Syndicate je dostupan za PC Autor: Nikola Savić Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post U kafanu ulaze robot, minotaur i patuljak: Sovereign Syndicate recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

https://store.epicgames.com/en-US/p/deus-ex-mankind-divided-4c6370 https://store.epicgames.com/en-US/p/the-bridge https://www.fanatical.com/en/game/wanba-warriors

i sve je isto :))

Što se tiče Dune, meni nije jasno kako Holivud nije shvatio da stvar prosto nije "filmabilna" za format filmova od 2-3 sata, i nije im prvi put da su udarili "o ledinu", ima onaj otkazani Jodorowsky od kog su samo art i setovi ostali da se iskorsite :) Linčov Dune ima kultni status i do jaja elemente ali je suštinski veliki neuspeh i "mess" od filma. Sad i ovo obećavalo prvim delom, sa drugim ne znamo kuda vodi. Dune bi trebalo u maniru srpske kinematografije snimati :D saslušajte me, ne idite :D znači snimiš 12-15 sati materijala za epizode 45-60 minutne serije koja bi mogla imati top budžet i biti vrhunska, i usput je isečeš i u neke "froncle" i skrpiš 2-3 filma od po 2-3h, pa kakvi god da ispadnu u montaži, nebitno,pustiš u bioskope, uzmeš koji ekrstra dinar odatle, a svakako imaš "serija je bolja" za sve kojima nešto nije jasno ili se ne dopada oko tih filmova, i ćao zdravo. Bukvalno Undergorud ili Montevideo :D pristup treba imati ka ekranizovanju Dine :D

Koliko će se tek iznenaditi kad vidi Denzela u Gladijajatoru 2 koji se upravo snima!

Jlo Titanfall 🙂

Lepo ste ga opravili!

Laki, super ti radi forum, ne cackaj vise nista, 'leba ti!

Gaj Riči filmovi i serije izlaze brže nego što press junketi mogu da isprate. Npr. čovek izbacio Snatch seriju pre 5 godina, sa Ron Vizlijem u glavnoj ulozi.

tačno, skinuo ga je zapad a ne mi. i tu je leglo svih problema. a dno dna smo postali kada smo ga izručili Hagu umesto mi da mu sudimo. a to đto nesrećnica Klara tek sad vidi da Đinđić nije imao sa kim samo pokazuje da je Klara retardirani debil jer ko god je tada hteo da stavi prst na čelo mogao je da vidi ko i šta se sve nataložilo oko Zorana u tom momentu.

ono kako auto dospe na carinsku licitaciju

Ti si onda kandidat za gledanje kasnijih sezona. Brze je i gluplje

Kartaginjani su bili semitski narod, sličan današnjim arapima verovatno po izgledu, ko im kriv kad su crnci u modi arapi nisu

:Ć Napustio nas je Karl Veders. High Magistrate Greef Karga Apollo Creed

Interesantan rezime "budget" vs "flagship" telefon u 2023. godini s kojim se poprilično slažem. S23 Ultra jesam koristio, Redmi 13 Pro nisam, ali jesam 12 Pro i tu bih rekao da je bila možda veća razlika u glavnoj kameri. Pri čemu ne bih rekao da je ovo vezano konkretno za Xiaomi vs Samsung, slično je i u okviru istog brenda, npr Redmi Note 13 Pro vs Xiaomi 13T pro...

Nisu precizirali koji je tip pornića ;)

Ta situacija moraš da budeš u stranci da bi dobio posao u školi je možda bila pre 10ak godina, 5 najviše. Sad ih prosto nema, a i oni koji su u strankama se sigurno nisu učlanili da bi dobili posao u školi nego ciljaju neki EPS ili neku državnu administraciju gde se zapravo ne radi. Pri tome sada više ne važi da moraš da imaš završen fakultet za nastavnike da bi dobio posao, imaš škole u Beogradu gde predaju studenti PMF-a jer nema dovoljno nastavnika, konkretno znam za jednu na Novom Beogradu. Takođe predaju i ljudi koje su zvali iz penzije, njima bolje imaju i penziju i platu, ali kapiram da to ne može da traje više od 3-4 godine. Opet u unutrašnjosti je verovatno još i gore. A sve to dovodi do toga da za nastavnike u školama primaju bukvalno koga hoće, šta ti ljudi i kako prenose deci, kako se uopšte i ponašaju, je tek drugi padež.

Moram ipak da napomenem da ima i pozitivnih primera što se prosvete tiče - evo me na Goliji i ima tu par nekih baš lepih stazica za učenje skijanja. Danas je jednu okupirala gospođa sa jedno 20ak dece uzrasta 5-6 razred otprilike, poređala ih u vrstu i redom im daje da se spuštaju i objašnjava šta da rade. S obzirom da joj se deca obraćaju sa "razredna" kapiram da su deca iz škole a da je ona verovatno nastavnik fizičkog ili prosto neki drugi nastavnik entuzijasta za skijanje koji ih je poveo na ekskurziju ali dala sebi zadatak da deca nauče da skijaju. Ta količina energije i truda koji ulaže u samo hendlovanje te količine dece je za svaki respekt. I to je ono što skoro pa nijedna količina para ne može da ti bude motiv da se time baviš već moraš to da voliš.

Ček, ček, ček, ali ti si se ovde dotakao samo ovih kratkih stvari, a ceo slučaj ima mnogo boljih priča, i iz IT perspektive da kažemo. Kako je slučaj Atlantika i Štrausa otkrio da aplikaciju Signal i slanje poruka preko medija voli i privreda Na stranu što su ova dvojica najverovatnije govnari koji su dogovarali cene i sve to, to verujem da je potpuno tačno, ali nemam nikakav dokaz. Ono što je ovde zanimljivo jeste da Komisija za zaštitu konkurencije ima pravo da ima uvid u telefon direktora (?!), deluje bez bilo kakvog sudskog naloga i sl, ali još bolje je što su oni zaključili da mu je ovaj rekao da instaliraju Signal i da se dalje tu dopisuju, pa tako komisija nije našla nijedan dokaz da su se oni dogovarali ali je samu aplikaciju tumačila tako da je to već dokaz da su se dogovarali. Pa možda je hteo da mu šalje dick pics?!?!

Ma jasno, nego je meni čudno kako Komisija za zaštitu konkurencije ima tolika ovlašćenja, maltene su jači od policije 😄 Čekaj, ali ovde pričamo o privatnim komunikacijama, ne možeš ti sad da zabraniš direktorima da pričaju, imaš ove naše "gazde" firmi koji non-stop troluju jedni druge kako mu je uzeo ovaj ili onaj posao i te fore. Mislim ono kao mogu ljudi da igraju fudbal, pecaju zajedno, šta već. Suština priče nije da ti donosiš zaključak na osnovu toga šta su oni pričali jer ne znam kako bi to mogao i da znaš (u teoriji su mogli da "pričaju" preko neke treće osobe, tipa imaju zajedničku švalerku 😄) nego na osnovu toga šta su radili na tržištu. Ali mi je samo vrh taj deo priče gde oni zaključe da su ovi instalirali Signal, pa iako nisu našli ništa od dokaza to im je već sumnjivo 😄 Bukvalno sulud argument.

Plaši se čovek igle pa da ga ne deranžiraju :) Problem je što je ona neka pandurka bila objavila izveštaj gde je bio i pijan i na koksu pa su zato morali da se na to osvrnu, ali kao "hehe, kul, sve je bila šala".

Čovek bi pomislio da igraju neku egzibicionu ili all-star utakmicu a ne da je jedan od poslednjih napada protiv trenutno prve ekipe u ligi: I opet je imao triple double, mada je interesantno primetiti da ove sezone trenutno Domantas Sabonis ima više od njega 😄

Samo imaj u vidu da je taj tekst iz 2014. godine i da tri od pet od tih banaka više i ne postoje 🙂 mislim da i dalje postoje opcije ali bi se trebalo dodatno raspitati.

Samo treba imati u vidu da ovo što ti pričaš o obilaženju vozila i sl je mnogo bitnija stavka obrtni moment nego sama snaga motora. Jer taj Pežo od 110KS dizel ima po defaultu obrtni moment od 240Nm, čipovan je to verovatno 260-270 ako ne i više. A Mazda ima 200Nm, u tim situacijama je atmosferski benzinac u odnosu na turbo dizelaša kao mrtav konj i tome mora da se prilagodi vožnja, pogotovu što se veiki obrtni moment dobije na 4k obrtaja, dok je kod dizela to na 2-2.2k maks. Prosto je različita koncepcija, pogotovu u tim slučajevima, vožnje turbo dizelaša i atmosferskog benzinca, nema toliko veze sa Mazdom ili bilo kojim brendom, ali da ne ispadne posle da se čovek razočarao kako je auto trom i "neće da povuče".

Da, pa objavlili su nominacije krajem januara, pre nego što je izašla Dina. A prethodni je dobio 6 oskara tako da je očekivati da će i ovaj ok proći ali sledeće godine. U stvari su oni verovatno hteli da upadnu sa izlaskom u novembru, ali ih sjebao onaj štrajk pa su morali da pomere premijeru za mart. Mislim, ali nisam siguran, da u obzir ulaze filmovi koji su izašli u okviru jedne kalendarske godine.

Jedini film koji ima smisla gledati u IMAX-u, sve ostalo je verovatno samo gubljenje vremena i živaca, pogotovu i zato što zavisi od toga da li je operater u tržnom centru malo više lumpovao prethodne noći...

Meni je nekako u tom domenu telefona ostalo pitanje jel ti treba flaghship kamera ili ne? Ako ti treba onda u smislu Androida se slažem sa Milančetom da je S23 Ultra (a pretpostavljam i S24, nisam probao) prosto nešto što baš odskače od svih ostalih i realno ima smisla ali košta kao bubreg pa treba videti da li je zaista neophodno. Ako ti ne treba toliko, u smislu da ti je bitno da imaš ok kameru, ali nećeš realno slikati ništa sa 100X zumom, ne treba ti perverzna stabilizacija videa i slično, onda mi deluje da je Redmi Note 13 Pro za nekih 350-400 eur (zavisno od verzije) sve što je dovoljno za najveći broj korisnika, a tu uključujem i sebe. Eventualno tu možda uključiti i Motorola Edge 40, ostalom prosto ne vidim ni svrhu 🙂 E sad dilema android ili ajfon je uvek prisutna, moja žena je pre godinu ipo uzela iPhone 13 i kao sve to vrlo ok radi, ali opet dolazimo do toga da je plaćen 750 evra kad je bio odlazeća generacija, prosto ne vredi to tih para po mom mišljenju.

Skup u smislu ako se porede ti top end modeli, možeš ti i kod Apple da gledaš iPhone 13 koji je ispod 600 evra na kupujemprodajem (jbg mora da se gleda tako da bi bilo relevantno poređenje sa Pixelom) ili Galaxy S23 FE koji je oko 550 evra. Moja problematika tu je što mi Apple i Samsung imaju smisla kao top modeli, to su oni 1000+ realno, ako dođemo u kategoriju 300-400 tu mi deluje da ima boljih opcija i od Xiaomija i Motorole na primer. Problem je što danas "bugdet" telefon završava sve za bukvalno 99% korisnika, najveća razlika je zapravo samo u tim top kamerama, slikanju noću, specifičnim fotografijama i videu i sl i zato ovi skupi telefoni imaju smisla kome to treba. Naravno opet 99% korisnika tih skupih telefona ih nosi zato što je popularno imati Apple/Samsung pa makar ga plaćali godinama na rate.

Samsung sada ima 4 godine update za sve Galaxy uređaje, tj praktično za sve telefone. Apple ima uglavnom oko 5 zavisno od verzije, ali je manje-više to to. Ali objektivno ni to nije baš relevantno kao što je bilo pre 4-5 godina, ja se i ne sećam kada mi se telefon updateovao i šta mi je to donelo... Stoji to kad ga tako razložiš, ali opet pričamo o sličnim "ballpark" ciframa za slične telefone. Moj argument je više bio da kada pređeš 400 evra suštinski funkcionalno skoro da ništa i ne dobijaš, jedina bitna razlika je kamera. Jer je prošlo vreme kada su telefoni bagovali zbog malo memorije, sporih procesora i sve to, sada to na Redmi Note 12 telefonu koji ima moja keva i koji je bio 180 evra prošle godine objektivno radi ok iako je kliknula na sve moguće reklame i ima 276 tabova otvorenih u Chrome. Bitna razlika je kamera, a ako ti je to toliko bitno onda ne vidim previše prostora za taj neki middle-ground koji je 500-600 evra, jer tu premalo dobijaš u odnosu na te od oko 400 (po mom mišljenju i Redmi Note 13 i Motorola Edge 40 imaju više nego solidne kamere za skoro sve primene) i ozbiljan skok je tek kada odeš na ove 1000+ evra i to za neke specifične stvari. A tu prosto i dalje caruju Samsung i Apple i konkurencije skoro i da nema, ili bar ne smislene - sigurno nema logike da kupiš Xiaomi flagship od 1000+ evra. Videh sad kad su najavili ovaj novi da u pre-orderu uz njega dobijaš wireless punjač (što je ok) i ceo 10" tablet 😄 pa dobro nisu i šporet ubacili... Edit: Samo tu da se ogradim da ima smisla za ljude koji hoće telefon manjih dimenzija a dobrih performansi - tu ima smisla iPhone onaj najmanji ili Galaxy S opet najmanji bez obzira što su skupi.

Na BTC na $70k si ti u plusu manje od 15ak%? :) pa kad si ti kupovao? :D

Dobro, tvrdio je i pre više od 10 godina da će euro da propadne i da treba štedeti u AUD ili NOK, valute koje danas vrede 20-30% manje u odnosu na EUR u poređenju sa tim periodom. U tom smislu je zlato super :)

To i ja htedoh da kažem, ne možeš baš ni živeti tako da ti je auto stalno u garaži sve i da je imaš. Ono što je meni čudno jeste zašto na tako skupim kolima ne stave one sigurnosne šrafove? Naravno i njih je moguće sjebati, ali cenim da je tu potrebno dosta više rada, duže zadržavanje i više buke, pa samim tim ne verujem da bi se ove ekipe i cimale oko toga... Edit: A glede da je parkirao na ulaz zgrade pošto znam taj blok tu se prosto svi parkiraju, nije ovaj neki specijalno veliki majmun u tom kontekstu. Niti su mu felne skinuli zato što je bio loše parkiran 🙂

Who was phone? Aj što je Dacia 15.5k evra, nego za 1500 evra više imaš Clia koji je novija platforma plus ima godinu dana više garancije 🙂 Sad nisam upoređivao šta tačno ide u osnovnoj opremi za jedan i za drugi, pošto su ovo cene "od" tako da je ovo sigurno najsiromašniji, ali opet, nekako mi deluje premala razlika, pogotovu imajući u vidu koliko je Dacia tradicionalno ružna unutra. Ovo deluje kao stvarno super ponuda za taj novac sa automatskim menjačem i svime. Ja kad bih gledao auto osim ovoga što ima bih jedino možda hteo adaptivni tempomat, ali za oko 30ak hiljada je u ovom uslovima ovo stvarno top ponuda. Pogotovu što se meni taj auto baš sviđa iako kapiram da je baš mali unutra (nisam se vozio) u odnosu na SUV konkurenciju.

Koliko sam ja skapirao ipak mora da ga malo rasturi nekim čekićem ili tako nečim. U smislu duže traje plus više buke, kao malo mi je sredstvo odvraćanja u tom smislu da će pre da idu na ona kola koja ih nemaju 🙂 Ali si ovo skroz u pravu da kad ih neko vidi neće odreagovati, mislim da čak i pozove policiju se neće ništa desiti...

Nemam nikakvo iskustvo sa tim konkretnim brendom/prodavnicom, ali imaj u vidu da su ovo laptop komponente u laptop kućištu. Em što su slabije od desktop ekvivalenta, em su malo i skuplje, ali najveći problem je što možeš objektivno da imaš problema sa garancijom i šta radiš u slučaju da se nešto pokvari? Pri tome ako već gledaš cene u nemačkoj za tipa 1200 evra (u trenutku pisanja) imaš Asus 17" laptop sa jačim procesorom i grafičkom (doduše trebalo bi dodati još 16GB memorije) a imaš lepo i globalnu Asus garanciju i sve to... Plus imaš i ekran i tastaturu i bateriju ako hoćeš negde da ga nosiš, a ako nećeš ga samo sklopiš na stolu. Druga opcija je da ideš mini-ITX desktop rutom, a tu ćeš za iste pare dobiti još bolje performanse ali bi se u Srbiji malo pomučio sa nabavkom komponenti.