All Activity

i nije, ali pokazuje vremenski okvir

https://www.forbes.com/sites/matthewmacconnell/2026/04/02/mazda-6e-named-world-car-design-of-the-year-at-ny-auto-show/ Ne znam baš... Inače, Ford postavio treće najbolje vreme za prototip vozila, sa GT Mk4, i najbolje vreme za sus auto 🙂 https://nuerburgring.de/info/nuerburgring/records

Ako ti se nije dopala S1, neće ni S2. Glavna tema Imperije i Zadužbine je tu, ali serija dosta odstupa od knjiga. Meni je i dalje pristojna naučna fantastika Samo me smara "mehanika" gde skaču kroz vekove a pola glumačke postave se ponavlja. Za Seldona i Imperiju razumem, za ostale je baš nategnuto.

Dizlo u Njemačku 2,5 evri, srčka udara njemce! kod nas doduše predsednik se bori pa je samo jedan dinar skuplje ali kaže ne zna koliko ćemo još moći da branimo cene!

ja sam tu i batalio, jednostavno mi uopste nije preneta atmosfera iz knjiga kako valja...

Gledam Foundation, davno sam citao knjige, i sve mi nesto drugacije nego u knjigama. Ne secam se ovoliko zenskih likova, vizuelno je od sjajnog do solidne kopije SW-a, gluma prosek ili slabije, zapleti po epizodama od sjaja do ocaja... Jel gledao neko, tu sam na pocetku druge sezone

nije SUV već body-on-frame terenac, ril dil ali je koncept i ne verujem da će ga raditi

cela dizajnerska filozofija koju su preuzeli sa EQ vozila i spustili na ova obična mi se uopšte ne dopada. ni napred ni pozadi. da ne pričam što ovaj GLS sad izgleda kao GLE apsolutno isto - prethodna generacija je makar neku razliku imala. pogrešio sam, predstavili su boulder SUV 🙂

I vrapci na grani su danas upoznati sa novom extraction pucačinom od studija Bungie i celokupnom prašinom koja se podigla oko nje, a koja je u izvesnoj meri i dalje okružuje. Nakon katastrofalne prošlogodišnje prezentacije, razvojni tim je brže-bolje morao ne samo da pokaže napredak u odnosu na diskutabilnu alfu, već i da se odbrani od niza optužbi. U jeku žestokih diskusija na društvenim mrežama i forumima, zaputili smo se ka Tau Ceti IV kako bismo iz prve ruke isprobali Marathon, koji se, iz našeg ugla, pokazao kao više nego solidna igra. Ipak, skromno je reći da je podelio zajednicu. Iako nema previše dodirnih tačaka sa originalnom trilogijom, Marathon se odvija u istom univerzumu, oko jednog veka nakon prve igre. Brod po kojem je serijal dobio ime nestao je bez traga, sve dok misteriozni AI signal nije privukao pažnju megakorporacija i drugih moćnih frakcija na Zemlji. Zainteresovani za resurse i druge dragocenosti koje se kriju u srcu kolonije, svaka frakcija šalje runnere, ljude koji su svoju svest preneli u kibernetička tela. Time su osuđeni na neprekidni ciklus smrti, boreći se za loot u napuštenoj koloniji kojom haraju neprijateljski runneri i pomahnitala veštačka inteligencija. Marathon je školski primer extraction shooter žanra po pitanju osnovnih mehanika. Vaša misija je da se, poželjno kao član tročlanog tima, infiltrirate na izabranu mapu, sakupite što više resursa i oružja, izborite se sa protivničkim ekipama i AI robotima i bezbedno se evakuišete. Ako niko iz vašeg tima ne uspe da izvuče živu glavu, ili vas saigrači ostave na cedilu, sve što ste pokupili gubite zauvek. Ono što Marathon izdvaja od drugih extraction pucačina, a što ujedno predstavlja jedan od njegovih najvećih problema, jeste činjenica da gađa vrlo specifičnu nišu igrača – hardcore ljubitelje PvP-a. Kao oštar kontrast ARC Raidersu, koji nudi daleko laganiji tempo i primarno se fokusira na PvE, Marathon kida i cepa kada su u pitanju brzina i sveopšti rizik. Ako niste u potpunosti fokusirani, umrećete veoma, veoma brzo, pogotovo kada se suočavate sa dobro koordinisanim timovima, te mesta za grešku praktično nema. Bez timskog rada, Marathon u nekim momentima može delovati previše nemilosrdno bez obzira da li znate da pucate, dok solo iskustvo u većini slučajeva deluje prilično jezivo. Donošenje odluka pod pritiskom i konstantna tenzija čine svaki meč uzbudljivim, sa gejmplejom koji poseduje dobru FPS osnovu uz bogat arsenal oružja i solidan osećaj pucanja. Što se drugih sistema tiče, vašu svest možete preneti u šest različitih runner shell-ova, odnosno klasa: Destroyer, Assassin, Vandal, Recon, Thief i Triage. Tu je i specijalna sedma klasa, Rook, robot čiji je zadatak da se infiltrira solo, pokupi što više opreme i evakuiše se bez opcije da rešava misije na datoj mapi. Svaka klasa nudi specifičan stil igre i jedinstvene sposobnosti koje najviše dolaze do izražaja u tročlanim timovima, tačnije prilikom njihove pravilne koordinacije. Ovo vam daje više taktičkih mogućnosti i ujedno vam pomaže da se izborite sa protivničkim ekipama koje su veštije u mehaničkom smislu. Sistem modifikacija omogućava odličnu kastomizaciju i dodatke za oružja koji donose raznovrsne bonuse, što nudi detaljnu optimizaciju loadouta. Cela progresija se vrši rešavanjem pomenutih misija koje dobijate od vaših AI kontakata pre svake mape. U ponudi trenutno postoje samo četiri mape, od kojih je samo jedna, Perimeter, milostiva prema početnicima. S druge strane, endgame mapa Cryo Archive predstavlja suštu suprotnost i više podseća na raid nego na klasičnu extraction shooter partiju. Za razliku od ostale tri mape, ovde ste izolovani od drugih ekipa barem prvih 10–15 minuta. Timovi se spuštaju u suprotne sektore Marathon broda koji krije jedinstvenu Security Clearance mehaniku – ovaj stat vam omogućava postepeni napredak, a možete ga povećati borbom protiv robota, drugih igrača ili hakovanjem određenih terminala. Kada ostvarite dovoljno visok Security Clearance, stižete do centralne komore koja povezuje sva krila kompleksa, gde se suočavate sa igračima koji su uspeli da se probiju do iste. Još jedan aspekt koji je podelio igrače je vizuelni dizajn. Ja više pripadam grupi kojoj se dopada kontrast hladnih betonskih blokova sa upečatljivim, skoro Y2K bojama, ali razumem zašto neki smatraju da Bungiev pokušaj inovativnog dizajna nije uspeo. E sad, da li vas ovaj stil odbija do te mere da prestanete da igrate, to je u potpunosti na vama. Marathon je interesantan fenomen. Oni koji ga i dalje igraju potpuno su navučeni, ali njegova priroda bez ikakve sumnje odbija casual igrače. Deluje kao da poseduje filter koji propušta manju, ali izuzetno vernu zajednicu, što se i vidi po broju aktivnih igrača. Steam možda nije uvek univerzalno merilo za ovakve stvari, ali teško je prevideti da ARC Raiders trenutno ima čak pet puta više istovremenih igrača… Marathon je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S Autor: Nikola Aksentijević Igru ustupio: G4MESHOP Iskoristite kod PLAY na G4MESHOP platformi i ostvarite 4% popusta na totalnu cenu korpe koja prelazi 8 EUR Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Maraton za oči, sprint za pucanje: Marathon recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Namestili lizardmeni da opet ono FTA govno uzme MVP.

Izgleda da se Dončić povredio 😞

Stane BYD na pumpu cela leva obala Dunava ostane bez struje

ne razumem, neće da odu na mesec da zabodu novu zastavu? znači ipak je moon landing izmišljen!

I ništa bez MSa 🙂 https://www.tomshardware.com/software/microsoft-office/artemis-ii-astronaut-finds-two-outlook-instances-running-on-computers-call-on-houston-to-fix-microsoft-anomaly-puzzled-caller-describes-two-outlooks-and-neither-one-of-those-are-working https://bsky.app/profile/did:plc:jzhiqz7fb5dj6h7cydluryvn/post/3miik2wzosk25

Opa, prešao Linux 5% u martu 🙂 https://www.phoronix.com/news/Steam-On-Linux-Tops-5p

Koliko je tačna ova animacija? Očekivao bih da ide oko meseca, da koristi orbitu kao praćku za nazad, ne oko tačke gde je mesec bio?

ovu struju nemamo ni pri termoelektrani

pa ni novi mi se ne sviđa unutra :))) juče su predstavili i restilizovani GLS... evo stavljam slike novog i odlazećeg modela, pa mi vi recite... lično bi možda svoj espejs najradije zamenio ovim aktuelnim GLS-om, u nedostatku izbora automobila za velike porodice, nisam pametan

Eksperimentisanje sa žanrovima i njihovo mešanje, nije novitet u svetu video igara. Pa dok neki takvi eksperimenti mogu da rezultuju promašajem, gde ni jedan od korišćenih žanrova ne zablista u punom sjaju, umerenije i odmerenije situacije takođe postoje. Never Grave ovom prilikom pokušava da iskombinuje metroidvania i roguelite žanrove. Čim sam ovo čuo, skoro da sam otpisao igru. Jer dokle god volim oba žanra, nisam mogao da zamislim scenario u kom bi njihovo kombinovanje izrodilo nešto dobro. Srećom, pogrešio sam! Ukratko, Never Grave: The Witch and The Curse je 2D akcioni metroidvania-roguelite u kom igrate kao ukleti šešir (na glavi veštice), ulazite u proceduralno generisane tamnice, koristite magije, preuzimate tela neprijatelja i pobeđujete kraljicu. Zatim se vraćate u selo da od onoga što ste pokupili zidate bazu, uzgajate useve i jačate za sledeće pohode. Zvuči prilično standardno? Zato što jeste prilično standardno. Ono gde leži kvaka jeste prezentacija kojom se kombinuju dva pomenuta žanra. Roguelite znači da ukoliko poginete, gubite deo napretka ali ostajete delom jači što daje bolje šanse prilikom narednog pokušaja. A metroidvania elementi koji podrazumevaju povratak na nepristupačne lokacije nakon što steknete moć da im priđete, ovde su potpuno integrisani u roguelite petlju. Dakle, nećete pamtiti i bukvalno se vraćati na lokacije gde ste nešto primetili, već ćete jednostavno pri novom igranju imati mogućnost da pristupite mestima kakvim ranije niste mogli. Ovo nije tradicionalan sistem ali mogu da kažem da nije loš i da funkcioniše. Možda ne dopadljivo kao što bi samo jedan od žanrova to izveo, ali opet iznenađujuće dobro. Igra je vizuelno takođe lepo upakovana. Never Grave pogađa izvesnu liniju između mračne bajke i lepog, ručno crtanog, pomalo grotesknog sveta. Pa dok stil delimično može da asocira recimo na Hollow Knight, ipak se oseća da igra ne želi da bude samo još jedan klon uspešnih naslova, već da ima poseban identitet. Ovde je možda i njena glavna snaga, jer se stvarno oseća da je neko pokušao da napravi nešto življe od standardnog skupljanja ključeva i rutinskog cepanja neprijatelja. Borba je brza, pokreti su uglađeni a mehanika kojom zaposednete protivnike nije samo fora, nego potez koji stvara odlične taktičke mogućnosti. Ako preuzmeš pravo telo u pravo vreme, igra odjednom počinje da se ponaša kao mali sanduk pun trikova, a ne kao linearan niz istih susreta. Pohvalio bih činjenicu da tamnice nisu samo prazni hodnici. Igra postepeno ubacuje prepreke i zagonetke a napredovanje zavisi od prikupljenih pojačanja kao i trajnih nadogradnji. Kada sve klikne, Never Grave pruža onaj osećaj da te tera da se prilagođavaš, a ne samo da ponavljaš isti obrazac dok statistike ne porastu. Kombinovanje žanrova izrodilo je jednu negativnu nuspojavu u vidu usporavanja napretka. Uglavnom kod roguelite igara, ukoliko ste dovoljno dobri, da ne kažem pravi virtuoz za kontrolerom, moguće je kompletnu igru preći u jednom cugu. Ne ginete, postajete sve jači i prosto slomite ceo sistem domišljatim kombinovanjem ojačanja. Malo sreće i cap – igra je gotova. Ovde to nije moguće. Prešli nivo ili poginuli, igra će vas povremeno vratiti u bazu kako biste poradili na njenoj izgradnji i paleti sopstvenih poteza, brišući pritom sva ona privremena ojačanja koja ste stekli igrajući prethodni nivo. Ovo ne samo da nije fer, već veštački ruši progresiju, ritam i produžava trajanje igre. Na svu sreću, sama igra nije preterano teška pa se možemo tešiti kako nismo mnogo izgubili. Dok u stvarnosti svaki dobar build koji izgubimo, ume da zaboli. A čim kreneš da farmuješ resurse za selo, osetiš kako ciklus počinje da se ponavlja brže nego što bi smeo. Proceduralno generisanje pomaže da se ne dobije isti raspored nivoa svaki put, ali to ne uspeva uvek da prikrije osećaj da se vraćaš kroz slične prostorije zbog istih materijala i identičnih ciljeva. To čak nije ni lenj dizajn. To je dizajn koji je preambiciozan i ponekad previše gladan, pa ne zna uvek da pusti da igra sama diše. Jasno je da je Never Grave najzanimljiviji kada si u samoj avanturi a najmanje zabavan kada te vuče za rukav i tera da ponoviš sekvence koje već znaš da si savladao. Ali ne bi bilo fer da ovo celo iskustvo svodim na ciklični zamor. Ima nešto vrlo privlačno u celom ritmu. Kretanje je prijatno, vizuelni identitet s lakoćom ostaje u glavi a osećaj da svaki izlazak iz tamnice nosi makar mali napredak, ipak daje igri onaj “hook” koji drži pažnju, čak i kada se oseti da nedostaje izvesnih finesa. I tako je to sve u singleplejer režimu, dok verovali ili ne postoji i kooperativni način igranja. Vi i još tri drugara koji svojim šeširima zaposednu različita čudovišta, možete zajedno da prelazite igru i na taj način otključate potpuno drugačiju dinamiku. Po slobodnoj proceni, ovo je iskustvo za čitavu jednu ocenu kvalitetnije nego kada igrate sami. Što je meni lično krivo, kako sam daleko veći ljubitelj iskustava u jednog igrača. Ali šta da se radi, svaki plus je dobrodošao! Ovo nije igra koja obara sa nogu besprekornim izvođenjem, ali jeste naslov koji ima karakter, dobar ukus i nekoliko stvarno kvalitetnih poteza zbog kojih je lako poštovati ga. Najveća mana je sigurno osećaj da gura nekoliko dobrih koncepata u isti ranac, pa neki od njih usput ispadnu i ne dožive svoj vrhunac. Ali i pored toga, teško ju je otpisati kao praznu imitaciju nečeg poznatijeg. Never Grave je igra baš onoliko dobra koliko je potrebno da te zaintrigira, a ostatkom iskustva skuplja bodove kako bi joj oprostio na nekolicini nesrećnih ili čak nefer rešenja. I u tome uspeva. Mogu s lakoćom da kažem da je ovo i više nego solidan eksperiment i svakako preporuka ukoliko volite oba žanra a želeli biste da isprobate nešto drugačije. Never Grave: The Witch and The Curse je dostupan za PC, PS4, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch Autor: Milan Živković Igru ustupio: G4MESHOP Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu. Pretplatite se na Play! Newsletter * indicates required Email Address * The post Nikad ne reci nikad! – Never Grave: The Witch and The Curse recenzija appeared first on PLAY!. Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu

Pozdrav drugari novi i stari, nostalgije radi mora i ovde da se stavi obavešetenje o turniru 😁 📍 Niš – GamePub 🎮 CS2 LAN Turnir 📅 18–19. april 👥 Format: 5v5 (do 6 igrača – 5 + 1 zamena) 💻 Igra se na 20 računara 💸 Kotizacija: 100€ po ekipi 💰 NAGRADNI FOND – 1.600€ 🥇 1. mesto – 1.000€ 🥈 2. mesto – 500€ 🥉 3. mesto – 100€ 💳 Uplata kotizacije: Svrha: Kotizacija za turnir Račun: 160-5400101240742-45 Primalac: Nemanja Stojanović 📌 Prijave traju do popune slotova 📸 https://www.instagram.com/gamepub_nis/ 📊 Format & Satnica: 18. april – Grupna faza (BO1): A – 10:00 B – 13:00 C – 16:00 D – 19:00 19. april – Playoff (BO3): 1/4 finale – 10:00 A1 vs B2 – E B1 vs A2 – F 1/4 finale – 13:00 C1 vs D2 – G D1 vs C2 – H 1/2 finale – 16:00 E vs G F vs H Finale – 19:00 👉 PRATI TURNIR (REZULTATI • SATNICA • EKIPE) 👥 Prijavljene ekipe (uplaćena kotizacija): Elite Gaming Jagodina (kRLe, Joca, makeva, Coa, Uroš) Nebitni (pekos, DJUKAAAAA, zelda, piXeL, pera.skeo) Tihe Ruže (Marko, Dušan, Petar, Jovan, Miladin) MegaMajmuni (donLA, deniB, Ćogi, srf, DrMrVlajce) EscapeX (d3k1, Svojke, Mambitoooooo, kdaN, riil3, SEN1K) TBA TBA TBA TBA TBA TBA TBA TBA TBA TBA TBA 🗺️ Map pool: Anubis, Inferno, Mirage, Nuke, Overpass, Dust2, Ancient ⚙️ Pravila: Dolazak minimum 15 min pre meča (kašnjenje = 13:0) Veto: coin toss → ban/pick

Najbolje što ove godine ima 32 triple double, prošle 34, a kada je bio MVP je imao 16, 19 i 25 🙂 Ali nema veze fali mu još 14 da prestigne Vestbruka, kapiram da će to do kraja ove godine da završi 😄