Jump to content

Limit za datum pocetka sledeceg svetskog rata?


brue

Recommended Posts

S obzirom da se problemi oko eksploatacije nafte vec sad naziru u Severnom moru i u Meksickom zalivu, ali i na Bliskom istoku, svetskoj populaciji je preostalo da uziva u carima nafte samo jos malo vremena. Prolongiranje kraja ere nafte moze se izvrsiti novim busotinama na nedovoljno istrazenim ili potpuno neistrazenim podrucjima - Severnom i Juznom polu.

Trka za resursima Antartika traje jos od njegovog otkrivanja 1819 god od strane 2 ruska naucnika (Lazarev and Bellingshausen), i jos od tog vremena Rusija pokusava da tu teritoriju kompletno stavi pod svoju sapu. Strasti su malo zamrle 1959 tzv Antartickim sporazumom od strane cak 11 drzava, ali Velika Britanija je ponovo pokrenula to pitanje sa svojim jednostranim prisvajanjem cak 1 miliona (od 14) kvadratnih kilometara u oktobru 2007me.

Zanimljivo za Antartik je i to da led tamo sadrzi cak 90% svetske zalihe pijace vode.

arctic_seafloor.jpg

Na severu, Artiku, situacija je jos "hladnija". Kanadjani su startovali sa pricom o pravljenju 2 nove vojne baze na tom podrucju, a Rusi su odgovorili sa cuvenim pobijanjem zastave na dnu okeana. Za teritoriju Artika i njegove resurse "bori" se nekoliko zemlja: US, Rusija, Kanada, Norveska i Danska (uslovno, posto Grenland u svetlu novih dogadjanja zeli otcepljenje od Danske).

Do sada je vazilo pravilo o "200 milja od obale", ali sobzirom na otapanje leda, i promene u obali, sve vise se uvodi geoloska deoba, tja necije je podrucje sve dokle se proteze iste sastav stena. To je dovelo i cepkanja Meksickog zaliva od strane US.

Mozda jedina "pozitivna" stavka globalnog zagrevanja i topljenja leda na polovima ce biti upravo to - laksa eksploatacija resursa sa polova, ali pitanje od cije strane i dal dogovorno ili uz oruzane sukobe.

A sad totalni zaokret:

Da li stvarno vlada nestasica nafte ili je sve to samo uvertira za izgovor za rat?

World-Oil_31948a.jpg

Racunajuci predvidjene zalihe, cak i preskacuci ogromne rezerve na polovima, nafta ce biti dominantni izvor energije jos duboko i u 22. vek. Trenutne oscilacije na trzistu su kompletno iskonstruisane od strane Busove administracije i Wall Street-a. Na trenutnoj situaciji mnoge velike kompanije zaradjuju i skidaju kajmak, ali da li ce ta njihova alavost uvuci u svet u novi svetski rat u buducnosti?

world_water.gif

Da li su u stvari cista voda i hrana u pitanju a ne nafta?

Cak 5 miliona ljudi umire godisnje usled lose snadbevenosti vodom. Najvece nestasice vode su ekvatornom podrucju gde je i najveci bum populacije. Industrija i nebriga covecanstva unistava dostupne rezerve sveze pijace vode svakim danom.

Svojim alarmima o nafti, bogate zemlje su naterale svet da pocne da "uzgaja" gorivo tja da prebaci proizvodnju sa hrane za stanovnistvo na proizvodnju biogoriva, sto je i dovelo delimicno do velike globalne nestasice na pocetku ove godine.

Ili jednostavno, veliki centri moci ne mogu da naprave plan za veliku populaciju (pogotovo za probleme hrane i pijace vode), pogotovo je los odnos siromasne populacije/zemalja i bogatih,te primenjuju ono sto je priroda nekoc primenjivala sa kugom? Smanjenje stanovnistva drasticnim metodama, poput svetskog rata? Nadoknada energije "bacene" na ishranu par milijardi ljudi i njena transformacija u "ishranu" masina koje ce pruziti lagodnost zivota za ostatak koji prezivi?

Da li je cilj jedan finalan rat i neka nova svetska vlada za prezivele?

Jos 1909.god. Americka vlada je postavila pitanje Carnegie Endowment for International Peace: " Ako je pozeljno promeniti zivote cele nacije, postoji li efikasniji metod od rata?". Odgovor je bio "Nema".

I na kraju, da li je to u stvari ono sto je potrebno svetu? S obzirom koliko se trosi i dalje u trci u naoruzanju ali i resavanju problema oko religija, ishrane, vodosnadbevanja, medjudrzavnih carki i sukoba, da li je svetska vlada nad znacajno manjom populacijom ove planete odgovor za konacan cilj savremenog drustva - istrazivanje i kolonizacija svemira?

mars_2057.jpg

Ostaje pitanje, da li ce vrelina peska na Bliskom istoku biti okidac za WW3 ili ce to biti hladni talasi okeana na Severnom/Juznom polu?

suckthisbs0.jpg

Link to comment
Share on other sites

  • Replies 50
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

super topic brue:)...btw, nisam znao da kanadjani imaju ovolike rezerve nafte(jel su uracunata i nalazista ispod arktika?)...i da, zar u kaspijskom basenu nema mnogo vise nafte, tipa cetvrtina svetskih rezervi, na ovoj karti azerbejdzan ima nesto smesno malo, ok tu je i iran sa svojim delom al ipak...cini mi se da su i u angoli nasli neke ogromne rezerve...zanimljivo kako je vecina rezervi nafte u siromasnim zemljama(ne racunajuci kanadu)...a sto se tice ww3, ako ne izbije zbog nafte ili vode, izbice zbog neceg treceg, povod ce se vec lako naci...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

ja vishe nisam toliko siguran. tek kada dodje do nekog nezamislivog napretka u tehnologiji zashtite, ili odbrane od nuklearnog otpada, mogu da zamislim da tje novi svetski rat biti orkestriran. do tada mi je nerealno da neko krene u tu avanturu, sa potpunom neizvesnoshtju ishoda. bez obzira na povode i uzroke koji bi mozhda bili dovoljni da se cela stvar pokrene.

ipak, mogutje je da dodje do nekog vetjeg regionalnog sukoba u kome bi recimo bila ugrozhena neka mala zemlja koja poseduje nuklearno naoruzhanje. na bliskom istoku recimo. vetj su jednom bili na ivici da upotreb shta imaju, mozhe da se desi da budu opet, iako sve rade na tome da ne budu. tako da je po meni to mozhda najrealnija opcija pochetka nekakvog svetskog sukoba koji bi ukljuchivao i nuklearno razrachunavanje. mada i tu mi je i realnije da ostane na regionalnom sukobu, i da ceo taj region postane nekakva crna rupa planete, koja bi se zaobilazila u shirokom luku.

mogutje je i da tje dotji do nekgo sukoba tamo u 22. veku, iz razloga koji ne mozhemo ni da pretpostavimo mozhda, i da tje nas taj sukob odvesti u age of aquarius. pa ipak, mozhda u novo doba udjemo i mirnodposki, kroz nekakvo prosvetljenje i emancipaciju :]

Link to comment
Share on other sites

Da, al nemoj zaboraviti da su na pocetku WW2 postajala takodje veoma razorna sredstva tja biolosko i hemijsko naoruzanje, i da ga niko nije upotrebio. Slicno moze da se dogodi i sa nuklearnim naoruzanjem, i da se prakticno sve zavrsi konvencionalnim sredstvima. Cak i pred konacnim slomom, manja grupa ljudi ili jedan covek, ne mogu da izvedu tako lako akciju (samo)unistenja, bas poput Hitler & Co, ili pre toga Francuska itd.

Mozda bi nuklearno razracunavanje moglo da se dogodi izmedju recimo Izraela i ostalih na Bliskom Istoku, ili izmedju Indije i Pakistana, ali ne sme se zaboraviti podsvesno osecanje svake jedinke - nada. Nada i gubitnika da ce kad tad nesto povratiti. Sa nuklearkama, nema se sta ni uzimati ni povratiti.

Uostalom, iako zvuci nemoguce, nije i neverovatno da dodje nekad do sukoba izmedju Rusije i US. Stim sto, za razliku od nekih manjih zemalja, tu ne moze biti totalnog pobednika. Ne toliko zbog naoruzanja, vec zbog geografije. Amerika je velika teritorijalno i izolovana, dok je Rusija preterano velika. Zbog toga, licno mislim, da do manjeg i to sa navodnicima, sukoba izmedju te dve supersile moze doci, i to bez imalo potrebe za upotrebom nuklearki.

Sto se tice Bliskog Istoka, verovatno je procenat verovatnoce da do nekog regionalnog sukoba tu dodje, veci od 50%. E sad, taj sukob moze da bude veoma negativan za ceo svet jer bi na se dogodilo ono sto niko ne zeli - jad i beda bi udarila na bogate, plus sto je razdvajanje i na religioznoj osnovi. Jad i beda ne mislim na drzave kao drzave, vec vecinsko stanovnistvo u doticnim. Ako bi doslo do nekog ujedinjenja Arapa i/ili muslimana, na takvom nekom frontu, to bi generisalo crnu rupu za sve one koji izlaz za svoje licne nedace vide u ratu, i ne verujem da bi Evropa ostala mimo sukoba, tja bila bi napadnuta od neke vrste panmuslimanske koalicije zemalja.

Ne znam Dule, to nadjoh na netu, a nisam hteo da ulazim dublje u istrazivanje teme. Mozda u nekom drugom postu isceprkam detaljnije, a i pozivam nekog drugog da to uradi. Mislio sam da ovde eto, na malo kompleksniji nacin, raspredamo o WW3 i problemima u kojima (ce) se nalazi(ti) ova planeta i ljudska vrsta, ali i o uporedjivanju prednosti i mana neke svetske vlade i sadasnjeg haoticnog stanja.

edit: osim, pokusaja ispravke gomile greski... :)

Ceo prvi post je kasicica dostupnih podataka, i samo gomila pitanja, na koje opet verovatno svako ima svoj odgovor i misljenje, sto je uvek zanimljivo cuti :)

Link to comment
Share on other sites

da nisam trenutno lenj napisao bih duzhi i lepshi post, poshto o temi bash ima da se pishe, al jbg.

do ww3 tje neumitno dotji. isto tako ne verujem da tje biti vodjen nuklearnim oruzhijem jer bi to na duge staze bilo da se poseresh samom sebi u usta i to relativno svi znaju. jedini sluchaj u kome vidim upotrebu istog je na relaciji izrael - iran, jer su ovi prvi i pored tehnologije toliko brojchano nadjachani da ne bi mogli konvencionalno da izvedu odbranu, a i tamo dole ima dovoljno fanatika da pritisnu dugme.

cela pricha sa naftom je naravno bogus. niti jedno istrazhivanje nije pokazalo da nafte ima manje od toga da se dosadashnjim tempom troshi sledetjih 20-30 godina i tek onda da bude frka. pre bih rekao da je pricha oko nafte napravljena da bi se usporili kinezi koji da cena nije toliko visoka koliko jeste bi imali josh vetji rast. pricha o vodi je totalno deplasirana sa aspekta "ko je ima imatje je, ko je nema platitje, ko nema da plati netje imati". ti koji nemaju da plate nemaju ni chime da se kurobecaju.

najochigledniji razlog za pochetak bih trazhio u 2 stvari. za obe je jedna stvar zajednichka, a to je da obe traju predugo. prva stvar je uloga amerike koja izigrava svetskog policajca. loshe. naravno tu sad mozhemo da udjemo i u prichu da njima ni ne odgovara da se neshto reshi trajno, ali ostatku sveta koji ne profitira iz istog stanja, a ni onima koje trpe stanje to ne igra. jednostavno previshe je tih konflikta koji nisu resheni avganistan, kosovo, irak i ostali u kojima su indirektno umeshani, previshe ljudi muchki strada, previshe zle krvi koja ne prestaje da se prenosi i curi. druga stvar, je delimichno subjektivna, a to je da se u vazduhu odavno osetja nagoveshtaj istog. ne bih zanemario isti osetjaj ma koliko banalno zvuchao jer u svim intervjuima ljudi posle ww2 svi su prichali da su znali/osetjali da tje do istog dotji. ta celokupna apatija, bezizlaznost situacije, recesije .. sve to dovodi psihe ljudi u potragu za nekim jednostavnijim reshenjem nego kroz nauku :)

naravno tu su i nostardamusova prorochanstva [roflmao]

ne znam. optimistichki mu dajem do 2010, pesimistichki do 2020 [:D]

• crno nam se piše

• belo nam se šmrče

• mind over matter

• jebo sam vam mater

Link to comment
Share on other sites

ma ok, mozemo malo i da idemo u off topic:)...ne znam, to za rezerve nafte mi je uvek bilo zanimljivo i ne bih bas rekao da ce nafte biti sigurno do 22 veka...jeste da je ovo sad preterivanje sa cenama i potraznjom nafte, ali cinjenica je da svetska potrosnja nafte raste stopom od preko 7 procenata godisnje, sto znaci da se ce se za 10 godina udvostruciti, a za 30 godina biti 10 puta veca ako ostane ista stopa porasta...a novih rezervi vise nema, ovo sto je otkriveno je to, pa vi sad izracunajte koliko ce to potrajati...

srpskivojnik-3.jpg

Link to comment
Share on other sites

Sto se tice tacnih rezervi nafte koja je preostala od poznatih ili predvidjenih busotina:

1. Sirova nafta

rezerve: 1,3 do 2 biliona barela nafte

Ovde se mora uzeti u obzir politika koju odavno sprovode naftne kompanije. Naime, oni namerno predvidjaju mnogo manju kolicinu, do cak ispod 50%, a tipican primer za to je British petroleum, koji je predvideo 1.8 milijadi nafte iz njihovih busotina u severnom moru 1970te, a do 1995 su izvadili cak 3,6 sa predvidjenim ostatkom od 2,8 milijardi barela.

2. Oil shale

rezerve: cak 411 gigatona sto je dovoljno za 3,3 biliona barela nafte ili cak duplo vise od klasicne eksploatacije

Zanimljivi materijal iz koga je moguce estraktovati derivate nafte, i ima ga u ogromnim kolicinama. Za sada je ekonomski neisplativ ako se usporedi sa eksploatacijom sirove nafte, ali sa vecom nestasicom doticne verovatno ce se doci do nekog isplativog i naprednog resenja.

Cak i da su u pravu sa sadasnjim kukanjem oko rezervi nafte, poslednji izvestaji velikih naftnih kompanija navode da ce nafte nestati do 2038-2040te, bez uzimanja u obzir Oil shalea i novih velikih nalazista. Setimo se da su vec pre 10 god kolale price da nafte ima za samo max 30 god, sto je trenutno greska od jos 10 god. Ovo naravno ako se uzme u obzir dosadasnji rast u upotrebi nafte i derivata.

Posto sve velike svetske naftne kompanije uveliko ucestvuju u delovanju svojih vlada i geopolitiku, nije nemoguce doci do teorije da mogu izazvati i svetski rat da bi:

1. po visokim cenama prodavali naftu za vreme takvog rata posto bi doslo do vestacke i realne nestasice

2. smanjili broj stanovnika a samim tim i potraznju za naftom

... cime bi uveliko produzili svoje postojanje ali i dosli do enormne zarade na svetskom trzistu.

E sad, pozitivne strane WW3, ako bi bio konvencionalan rat:

1. vec pomenuta manja potrosnja resursa

2. bum u tehnologiji koja se dogodila za oba prethodna svetska rata

3. novi svetski poredak

Sto se zadnjeg tice, tu mozda ima najvise nedoumice. Mozemo dobiti Big Brother foru ali i nesto poput ultimativnog drustva iz Star Treka. Sta je logicnije da ce biti?

Nekako, mozda podsvesno, sam za Star Trek varijantu, no i jedna i druga su realne.

Za Big Brother foru je potrebno da postoji konstantna tenzija (cak i kontrolisani rat) izmedju velikih sila gde male drzavice vise ne postoje, i gde je jedinka svedena na otprilike mravlji nivo razmisljnja, u konstantom strahu od drzavnog aparata ili neprijatelja drzave. Pokazalo se na 9/11 i pitanja terorizma a i tokom celog perioda Hladnog rata da to i nije tako nemoguce.

Za Star trek varijantu mir i svetska unifikovana vlada je jedina opcija. Svaki sukob unutar toga bi doveo do anuliranja potrebe za svetskom vladom, bas kao i sad sa UNom.

Za prvu opciju, ne mora niko da pobedi u ratu, cak je pozeljno da ne dodje do kraja, dok za drugu mora neko pobediti da bi se ostvarila. Ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, civilizacija i odnosi medju drzavama kolko toliko napredovali posle WW1 i WW2, moze se tas ipak staviti na stranu Star Treka.

Link to comment
Share on other sites

shto se tiche uredjenja, ne bih delio tako optimistichko vidjenje stvari. chak i ova varijanta koju navodish kao loshija aka "big brother" ti zvuchi mekano. pa i sad je tvrdje .. mislim cela ta pricha o demokratiji, a postoji neshto kao lobiranje, kao uzgajanje predsednika, kao finansiranje kampanje, kao pristalice koje imaju vetju motj od choveka koga postavljaju koji im se za to verovatno zaduzhio. cela maska da ti kao gradjanin, svojim glasom tu neshto uchestvujesh, a em ti je izbor nametnut ogranichenoshtju od strane sistema (eto u americi imash samo 2 kandidata) em si opran medijima, kontrolisanim informacijama, tj. chak i da nisi stupidan da napravish izbor ti nemash na osnovu chega da ga napravish jer sve plasirane informacije su fabrikovane.

lichno, uverenja sam da iako se desi ili ne desi taj ww3, ujedinjenje planete ili ukrupnjavanje teritorija .. da se netje nishta tu poboljshati. verovatno tje vishe izatji na videlo, i da bi se smanjili troshkovi se netje voditi te gluposti kao izborna trka, nepostojanje vrednosti glasa shirokih narodnih masa. znachi ogoljeni totalitarizam, gde centri motji ogoljeno fingirati generalnog menadzhera bez potrebe za opredeljenjem puchanstva. jedino shto za sada stoji protiv toga jeste informacioni sektor koji se u poslednjih 15 godina razvio da mozhe da parira nekim velikim korporacijama .. al i tu vishe manje dolazi do ukrupnjavanja igracha, povezivanja tako da netje ni oni motju dugo da ostanu (iako mnoge od njih vetj nisu) chistih ruku. resursi, resursi, resursi .. pa makar ti resursi bili sami ljudi kao u sluchaju it sektora.

bash sam mrachan :|

• crno nam se piše

• belo nam se šmrče

• mind over matter

• jebo sam vam mater

Link to comment
Share on other sites

Jel Muad, jes citao 84tu? Cini mi se da verzija BBa iz nje nema mracniju alternativu, osim mozda one iz Matrixa :)

Pa najgore i jeste da ostane ili evoluira stanje kako je sad. Na kraju bi imali Syndicate RL.

Aj bre, nadjite nesto od chinjenica, ili makar teorija zavere, bilo sta :)

PS. i da preskocimo "Taj vrli novi svet", "Majmun i bit" itd...

Link to comment
Share on other sites

ne nisam chitao '84 pff. mislim nisam iz ove nove generacije koja ne chita nishta, iako u poslednjih par dina chitam mnogo manje nego shto bih hteo :/

nije toliko mrachna verzija iz BB jer je baza cele priche na tome da ima taj jedan lik koji osetja, koji zna da nije uredu, koji ovo, koji ono .. naravno na kraju i njega samelju. taj dashak nade koji eto nije imao sretje, koji je mozhda i mogao da ako ne pobedi sistem onda bar pobegne od njega. isto i u matrixu, samo shto tu chak imash i pobedu nad sistemom u "i am comming in strong" fazonu. mislim ne volim da poredim literaturu sa realnoshtju ma koliko nekad mozhe da bude uporediva, iz prostog razloga shto u zhivotu sve mozhe da bude mnogo mnogo perfidnije ako ne iz chinjenice da na tome rade mnogo bolesniji mozgovi koji pishu knjige nego shto tu nema potrebe da se podvaja realnost od fikcije, jer je sve realno :)

naravno da tje evoluirati stanje od sada, kao shto je u neku ruku evoluiralo stanje od pre ww2. uostalom ne smatram to za neshto katastrofalno jer greshka je uchinjena mnogo ranije, a i sumnjam da imam intelektualni kapacitet u proseku da mozhemo da se razvijamo na drugi nachin. chovek prosto nije rodjen da bude slobodan, barem ovakav chovek koga znamo poslednjih 2000 godina.

mrzi me da na ovakvim raspravam kopi/pejstujem neke tekstove, vidim da u tome uzhivate na politichkim temama, a meni je to besmisleno.

• crno nam se piše

• belo nam se šmrče

• mind over matter

• jebo sam vam mater

Link to comment
Share on other sites

Ma nisam ni sumnjao da li si citao, nego, ipak mi je mracna takva buducnost, a sto se matrixa tice mislim na "background story" a ne supermen fazone posle.

Pa ne mora copy-paste, i jeste glupo, ali sta fali svojim recima, uz poneku slicicu...pa eto i ja to radim :)

Mislim na evoluciju bez WWa. Ti navodis ukljucujuci WW2. Kazem, mora biti WW da bi se nastavilo u nekom smeru pozitivnom ili negativnom. Ovako, polako ali sigurno, padamo u letargiju.

E sad pitanje? Zbog cega ce poceti, konkretno uz makar neke potkrepljujuce infoe :)

Link to comment
Share on other sites

ne mora dotji do svetskog rata, konvencionalnog ili drugog, da bi se makli sa mrtve tachke, ili mozhda preciznije, sa linije opshteg propadanja, ma koliko to chudno zvuchalo kada pomislimo na tehnoloshki napredak. makar je to moje mishljenje. mozhda je verovatniji scenario da tje do rata dotji, mozhda ne, ali nije jedina opcija. na kraju krajeva, imali smo 2 takva rata vetj, pa se nismo pomakli sa tog puta, samo smo zabrazdili josh vishe...

imajutji taj moj stav u vidu, jasnije je valjda kad kazhem da samo neshto novo mozhe promeniti stvari, na bolje ili loshije. a to neshto novo bi, izmedju ostalog, bio nekonvencionalni rat, iliti nuklearni svetski rat. e sad, ne samo shto ljudima koji upravljaju svetom ne odgovara da se stvari menjaju toliko, i shto rade svim snagama da se ne menjaju, a snage imaju, ne sumnjajte, nego shto je i ta promena, koju bi nuklearna katastrofa donela, nepredvidiva. na tu kartu su spremni da igraju jedino ludaci, ochajnici, ili idealisti, a niko od takvih se ne pushta za sto in the first place. pa dobro, mozhda neko od njih usput postane ochajan, kroz iznurivanje konvencionalnim ratom. zapravo, to je jako verovatno, ako do konvencionalnog sukoba svetskih razmera dodje. i upravo zbog toga mislim da do njega netje dotji. nafta, hrana, voda, kakvi god resursi da su u pitanju. pre tjemo se prilagoditi novom stanju, nego shto tjemo uraditi neshto toliko drastichno samo da bi mozhda malo produzhili postojetje.

uostalom, nije nemogutje da svi ti koji profitiraju od nafte to rade sa sveshtju da imaju rok do kada tje motji tako, zbog ogranichenosti resursa kojim trguju, i da sa tom sveshtju vetj rade na otkrivanju alternativnih izvora energije, na koji bi opet polagali pravo na monopol jer imaju ogromnu prednost u odnosu na neke male entuzijaste. tu prednost su gradili proshlih pola veka.

Link to comment
Share on other sites

Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu je ovog leta pretrpeo dva najveća smanjenja u poslednje tri decenije, kažu naučnici.

Ledeni pokrivač je preko leta izgubio 212 kvadratnih kilometara, rekao je Martin Džefris iz Američke Nacionalne naučne fondacije i Univerziteta Ferbanks na Alajsci. Ledenjaci se formiraju akumulacijom snega i smrznute otopljene vode, koja oblikuje velike platforme leda velike debljine koji pluta po površini okeana, ali je povezan sa kopnom.

U toku prošlog veka kada bi se ledenjaci otcepili led u moru bi vremenom ponovo formirao novi ledenjak na njihovom mestu.

Derek Mjuler, naučnik sa Univerziteta Trent u Ontariju, rekao je da su ove promene pod sadašnjim vremenskim uslovima nepovratne i da ekološki uslovi koji su ih održavali u ravnoteži hiljadama godina više ne postoje.

Mjuler je rekao da se ledenjak Markam, površine 49 kvadratnih kilometara i star 4.500 godina otcepio od ostrva Elsmer u avgustu i sada pluta okeanom u arktičkom krugu.

Otcepila su se dva dela velikog ledenog bloka Serson i smanjila ga za 60 odsto ili za 122 kvadratna kilometara kao i 21 kvadratni kilometar leda sa trećeg ledenog bloka Vard Hant, koji se prostire na 440 kvadratnih kilometara, debljine 40 metara.

Na bloku Vard Hant vidljive su pukotine što naznačava da bi mogao da nastavi da se smanjuje, rekao je on.

Sa druge strane zemljine kugle se dešavaju slični fenomeni, ranije ove godine odvojio se jedan deo od 414 kvadratnih kilometara ledenog bloka u Antarktiku.

Gubitak ovih ledenjaka znači da retkim ekosistemima koji od njih zavise preti nestanak, još je upozorio Varvik Vinsent, naučnik sa Univerziteta Laval.

Link to comment
Share on other sites

супер тема.

НАРАВНО да ће да буде новог светског рата. и то ускоро, у неколико деценија најдаље. то неће бити блоковски рат, већ више регионалних. и не верујем да ће бити нуклеарног холокауста, ако се и буду користиле атомке, то ће пре бити тактичко коришћење против живе силе, летелица и бродовља, него стратешко сатирање становништва по градовима.

после тога? па као и до сад, победници пишу историју и намећу свој систем.

биће великих ратова док је људи. после ког ће доћи до катарзе (Стар трек друштво, хјуман брадерхуд, човекољубива утопија)? право је питање да ли ће икад доћи до катарзе без дивајн интервеншна... ја, лично, мислим да неће.

шта ће бити повод за овај рат? мислим да је повод најмање битан, али мислим да ће бити вода. узрок ће да буде унутрашња нестабилност најјачих, који ће да скрате и упросте бином својих проблема једним јачим рокањем.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 years later...

Sad da sam sebe, mada pod navodnicima ovaj prvi deo, poserem za ovu priču gore. :)

Elem, naletim na par veoma zanimljivih članaka, pa i o nafti. Nisam imao pojma o ovim eksperimentima i ovoj teoriji. Veoma zanimljivo.

KAKO STVARNO NASTAJE NAFTA?

Piše:

Ivona Živković http://www.ivonazivkovic.net/istina%20o%20nafti.htm

Kada je Tomas Gold profesor američkog Kornel univerziteta objavio svoju knjigu "Duboka vrela biosfera" (The Deep Hot Biosphere) za Amerikance i čitav zapadni svet bila je to još jedna zanimljiva Goldova naučna spekulacija o postanku života na Zemlji. Gold je već bio poznat kada je nakon mnogih osporavanja prihvaćena njegova teorija o postojanju neutronskih zvezda.

Kao izuzetno kontroverzan mislilac bio je predlagač i teorije "o konstantnom periodu" gde je pokušao da negira postojanje vremena u relacijama početka i kraja, čime bi se i postanak Univerzuma tako sagledavao. Ova teorija se, međutim, i dalje odbacuje i umesto nje opšteprihvaćena je teorija o "Velikom prasku".

(Moram priznati da mi se kao laiku uvek više dopadala tvrdnja da je vreme statično, a da materija cirkuliše prelazeći iz jednog oblika u drugi, te da je smrt samo nastavak života u drugačijem režimu prometa materije. Dakle, MI smo prolazni, a vreme je večito isto.

Na žalost, mi smo naš život ne samo prilagodili merenju vremena, već smo kao veoma važnu meru uneli i novac preko koga smo izveli i sve ostale vrednosti u životu. Tako je nastao simulakrum koji je vremenom potpuno obezvredio vrednost našeg biološkog fundamenta. Danas je npr. hrpa limarije u obliku automobila gospodar našeg života svaki put kada dodamo gas da bi smo stigli na vreme. Koliko smo danas robovi ovih izvedenih i lažnih vrednosti, upravo će pojasniti ovaj tekst o nafti).

Gold u navedenoj knjizi piše da je život potekao iz vrele dubine zemljinog plašta (mantle), gde nema ni kiseonika, ni vazduha. Plašt obuhvata dubinu od 2900 kilometara ispod Zemljine kore. U njemu se nalazi "podzemaljska oblast" koja je veće mase od čitave biosfere sa svim živim bićima na površini Planete. Gold smatra da živi organizmi koji postoje u ovaj "dubokoj vreloj biosferi" nisu ni biljke, ni životinje - već bakterije koje se razmnožavaju baš u vrelini i hrane se ugljovodonikom, odnosno prirodnim gasom i kamenim uljem.

Zemlja%20unutrasnjost%20presek.jpg

Tako, ovo kameno ulje (petroleum) zapravo nije organskog porekla, već deo "praiskonskog materijala" od koga je i sama Zemlja napravljena pre nekih 4.5 milijardi godina.

Vodonik i ugljen pod visokim pritiskom i temperaturom kakvi su postojali u Zemljinom plaštu prilikom formiranja planete stvorili su molekule ugljovodonika koji su postepeno bili istiskivani na gore ka zemljinoj kori. Ovako potisnuto kameno ulje i gas prolazili su kroz pukotine u sedimentnim stenama da bi se onda u jednom delu, kada su naišli na granit zadržali tu, zarobljeni u podzemnom rezervoaru. To su danas poznata nalazišta sirove nafte.

abiotic%20oil%20shema.JPGnafta%20istize%20iz%20plasta.jpg

Organski materijali koji su pronađeni u ovim ugljovodonicima objašnjavaju se metabolizmom bakterija koje su pronađene i u drugim ekstremnim okruženjima sličnim Zemljinom plaštu. Ovi hipertermofili pronađeni su u hidrotermalnim ispustima i na dnu vulkana, dakle na mestima gde su naučnici ranije verovali da je život nemoguć. Petroleum skoro uvek sadrži biološki inertan helijum.

Prosto rečeno, po ovoj teoriji nafta ne nastaje razlaganjem fosilnih ostataka biljaka i životinja pod visokom temperaturom i pritiskom na područijima gde su bogati fosilni ostaci organskog sveta ostali duboko pod zemljom, a koji su izumrli pre nekoliko miliona godina (kako se i danas uči u školama), već je ona neorganskog(abiotičkog) porekla.

(Ovde je dobro podsetiti se i na teoriju Džejmsa Lavloka o Gei kao "živom organizmu". On tvrdi da Zemlja ima sve homeostatske mehanizme kojima reguliše optimalnu količinu toplote, vlage i kiseonika, te da je samo tako i moguće bilo formiranje svih ostalih živih organizama na planeti. Mi smo tako po Lavloku samo deo velikog Geinog živog organizma).

Poznata nalazišta nafte koja se komercijalno eksploatišu i za koja se veruje da su ograničen priorodni resurs, zapravo su samo skormni rezervoari ugljovodonika koji se nekako "uspentrao" iz dubine Zemljinog plašta i tu ostao zarobljen svega nekoliko kilometara ispod zemlje.

Ako je ova teorija tačna, znači da nafte prakrtično ima svuda, ali je samo potrebno kopati mnogo dublje. (Pod uslovom da imate tehnologiju za ovo tj. da vam onaj ko je ima ustupi).

U nameri da proveri svoju tvrdnju Gold je uspeo da još 1990. ubedi švedsku vladu da istraži ima li nafte na područiju nekih 200 km severozapadno od Stokholma, nazvanom Šiljan Ring. Ovaj granitni region je nastao nakon udara meteora koji se davno zario u Zemljinu koru do dubine oko 40 kilometara i tada je načinjena brazda prečnika 72 km sa mnoštvom pukotina. Kroz njih bi nafta neorganskog porekla mogla da se probije bliže ka zemljinoj površini.

Kako stena nije sedimentna, ona nije mogla da sadrži nikakve fosilne ostatke, pa bi nalaženje nafte značilo da je ona zaista neogranskog porekla.

siljan%20ring%20map.JPG

siljan%20ring%20sat.JPG

siljan%20bus.JPG

Istraživači su već našli abiogenični petrolej i metan kako izbijaju iz dubine zemljine utrobe. Sledbenici konvencionalne teorije o nastanku nafte ismejali su ovaj projekat Šveđana.

Nakon tri godine bušenja i potrošenih preko 40 miliona dolara bušotina je doprla do 6.8 kilometara pre nego što se burgija zaglavila. Značajne količine metana nisu nađene. Pobornici teorije o organskom poreklu nafte su likovali.

Ali, Gold je smatrao da je bušenje zaustavljeno pre nego što se došlo do rezervoara koji se nalazi na 7.2 km te da bi druga dublja bušotina bila delotvornija.

Našli su se i investitori za nastavak bušenja. Na novoj bušotini, malo dalje, nakon tri godine na dubini od 6.7 kilometara "obmanuti" švedski kopači bušotine ispumpali su 12 tona naftnog blata iz granitne stene.

Kada je iz nove bušotine, opet malo dalje, duboke samo 2.8 km krenula nafta, kopači su za podmazivanje bušilice koristili samo vodu.

Da li je, međutim, ova nafta nastala ispod sedimentnih stena nekoliko kilometara dalje, pa onda neki putem, prodrla ispod granita ili ne, vodi se i dalje je žestoka naučna rasprava.

Gold je umro 2004.

gold%20t.JPG

GOLD PREPISIVAO OD RUSKIH NAUČNIKA !

Ipak ono što najviše kompromituje Goldovu teoriju je osuda ruskih naučnika koji su ga nazvali "običnim plagijatorom". Tomas Gold koji je, kažu, koristio pasoše i Austrije, Švajcarske, Britanije, Amerike i Izraela i dobio diplomu na engleskom Kembridžu iz astronomije, perfektno je znao i ruski jezik. To mu je pomoglo da još sedamdesetih godina pročita veliki broj naučnih radova ruskih i ukrajnskih naučnika objavljenih i u udarnim ruskim medijima o neorganskom poreklu nafte.

Najbolja arhiva za informisanje su bile beleške o ovim istraživanjima date u oko 200 dokumenata. Jedna od studija je: "Uloga metana u formiranju mineralnih goriva", koju je napisao A.D. Bondar još 1967.

Nakon što se upoznao sa ovim naučnim radovima, Gold je počeo to isto da piše na engleskom jeziku i objavljuje u raznim popularnim revijama. Kako ruski nije pupularan jezik na Zapadu, radovi su za njih bili nepoznati. Ali Gold nikada nije naveo originalan izvor tekstova. Dovoljno je bio oprezan i da ova "svoja" razmišljanja ne objavljuje u strogo naučnim časopisima jer bi tu morao da iznese sve reference i brzo bi bio razotkriven u svom plagijatu.

Američki novinar Džon Brigs koga su ruski istraživači mnogo godina pre Goldovih "otkrića" zvali u Švedsku, i gde je upoznat da ideja o neorganskom poreklu nafte potiče još s kraja 18 veka, razotkrio je Goldov plagijat nazvavši ga lažovom.

Ruski i ukrajnski naučnici su ovu teoriji o neorganskom preklu nafte razvili odmah nakon Drugog svetskog rata kada su utvrduili su da visok pritisak neophodan za stvaranje nafte postoji samo duboko u Zemljinom plaštu i da ugljovodonični sadržaji u sedimentnim stenama ne pokazuju dovoljno organskog materijala da bi doveli ogromne količine kamenog ulja nađenog u poznatim naftnim poljima.

Kada se vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi sirova nafta, pritisak polja se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine sirove nafte iz ultra- duboke naslage u plaštu ponovo uzdignu i napune postojeće naftno polje.

Ruski naučnici su u svojim radovima o ultra-dubokim bušotininama kao npr. White Tiger u Vijetnamu označili veoma grubim procenama u brzini dotoka kamenog ulja, kao 20 do 30 % manju nego što je brzina eksploatacije nafte na najvećim bušotina na Srednjem Istoku.

To znači da reduciranjem brzine vađenja nafte u postojećim saudijskim i iračkim bušotinama za 30%, eksploatacija u ovim nalazištima bi mogla biti večna, jer bi se gornji sloj u rezervoaru stalno dopunjavao istiskivanjem novih količina iz plašta.

AMERIČKI NAFTNI KARTEL NE ŽELI DA ČUJE ZA OVO OTKRIĆE

Ovo otkriće je izazvalo pravi šok, ali su zapadni mediji ostali uzdržani od javnog publikovanja ovih tvrdnji. Svetska naftna industrija, pod kontrolom moćnih kartela, doživala bi težak udarac ako bi se otkrilo da nafte praktično ima svuda i da je svaka država koja bi uspela da usavrši tehnologiju dubokog bušenja mogla da dođe u posed jeftine nafte.

Alexander Kitchka, geolog iz Nacionalne Akademije nauka Ukrajne kaže da izvan Severne Amerike naučnici tek sada rade na hibridnim rešenjima koja kombinuju hidrogen nastao u plaštu sa biološkim karbonom kako bi objasnili poreklo nafte.

Aleksej Milkov, ruski stručnjak za naftu koji sada radi za BP u Hjustonu, kaže da je uzrok nastanka nafte mnogo šire diskutovan još u Sovjetskom Savezu nego bilo gde. On primećuje da u Americi niko od naučnika uopšte ne sumnja u postanak nafte na način kako je to do sada učeno.

Ali komunistički Sovjetski Savez nije isto što i kapitalistička SAD u kojoj je korisno samo ono što donosi profit. Ako nema profita, nema naučnog istraživanja, nema novih tehnologija. A teorija koja se ne može valorizovati na tržištu odbacuje se kao beskorisna. (Ovde je korisno pogledati i tekst o vitaminu B17).

Tako su Rusi i bez profita razvili tehnologiju dubokog kopanja još pre trideset godina i uspešno je primenili u Kaspijskom moru, zapadnom Sibiru i u basenu Dnjepar Donets.

Još 1970. Sovjeti su počeli sa kopanjem na poluostrvu Kola. Ultra-duboka bušotina SG-3, je dostigla rekord od 12.270 m. Od tada ruski naftni giganti, uključujući Yukos, polako su iskopali više od 310 super bušotina i počeli iz njih da vade naftu.

kola%20SG%203.jpg

Pored ovoga ruski naučnici primenili su i tehnologiju kojom se "iscrpljena" nalazišta ponovo aktiviraju. Naime, istina je da se obim proizvodnje iz svake pojedinačne bušotine smanjuje polako sa godinama eksploatacije.

Ali, razlog nije stvarna iscrpljenost rezervoara, koji se očito stalno puni iz plašta, već zbog začepljenosti naftnim blatom. Ovo se mnogo puta pokazalo, jer je na istom nalazištu u neposrednoj blizini rađena nova bušotina i nafta je krenula. Obrazloženje za novu bušotinu je, međutim, za američke koropracije uvek isto: iscrpljenost nalazišta.

Šta se zaista događa, naftaši jako dobro znaju.

Ako bi se svako smanjenje količine izvađene nafte iz bušotine tumačilo kao iscrpljenost izvora, na sličan način bi mogli da zaključite da vam u automobilu nedostaje gorivo, čim motor počne teže da vuče. Poznato je da sa pređenom kilometražom, na klipovima ostaju nataložene sve veće naslage prljavštine koje ulaze u gorivo. Njihovim taloženjem trenje na klipovima se povećava, i motor mora da troši sve više snage. Ovaj proces je neminovan i Henri Ford ga je usporio postavljanjem filtera , koji se vremenom izvadi i očisti.

Slično se događa prilikom vađenja sirove nafte. Tako se duboko pod zemljom sićušne količine veoma finog gliba (mulja) nađu prilkom komešanja kamenog ulja u bušotini i njegovog prolaska kroz pore u stenama. Ovo tumbanje petroleja uzrokuje da se pore vremenom zapuše i mulj počinje da blokira uzane prolaze u stenama. Filter sličan Fordovom koji bi se stavio na dubinu od 5 i više kilometara ne postoji, pa se sve manje količine nafte mogu eksploatisati. Što ne znači da nje više nema.

I dok Amerikanci odmah kreću u kopanje nove bušotine, kako im se profit od eksploatacije ne bi umanjio, Rusi su pribegli procesu čišćenja korišćenjem podzenog razvratača, koji zapravo radi na jednostavnom principu.

spintool.gif

Ova jednostavna tehnika proširanja začepljenih pora, ponovo omogućava eksploataciji "iscrpljenog " nalazišta.

Za to vreme, bušotina nije u eksploataciji, a sam proces čišćenja košta još dodatnih nekoliko milona dolara.

Tako su Rusi za 10 neprofitnih godina oživeli hiljade starih nalazišta nafte, dok su Amerikanci grozničavo bušili nove.

Ova strategija razvoja ruskih energetičara, išla je na dugi razvojni period ne obazirući se isključivo na profit. Tako je 2003. Rusija pretekla u proizvodnji nafte Saudi Arabiju, a ruski Yukos je postao vodeći proizvođač nafte u svetu. Rusija je tako sada na putu da postane vodeće svetska sila u proizvodnji i prodaji nafte, dok je Zapad u grozničavom nastojanju da otvori što više bušotina iz poznatih izvorišta ubirajući u svakom trenutku profit. Brzina kojom se nafta eksploatiše i ogromno tržište koje u SAD prosto guta naftu, doveli su naftni kartel u poziciju da grozničavo grabi svaki postojeći naftni izvor , čak i po cenu ratova. Jer, ratovi (protiv navodnih "terorista") plaćaju se iz državnih budžeta, a profit od eksploatisne nafte ide privatnim korporacijama.

Zato je agent korporativnog biznisa sa Vol Strita, Mikail Hodorkovski , dobio zadatak da se po svaku cenu dočepa kontrolnog paketa akcija u Yukosu. Hodorkovski je na prevaru to i uspeo, i trebalo je samo da svoj udeo od 13. 5 milijardi dolara proda Amerikancima. Putin ga je u ovome sprečio, strpavši ga u zatvor, zbog neplaćanja poreza. Ovaj paket akcija je samo nekoliko dana pre hapšenja Hodorkovski uspeo da "proda" svom "starom prijatelju" Jakobu Rotšildu. Ostatak Yukosa je preuzeo Rosneft, koji sada pokušava da ogromnim zajmom od preko 20 milijardi dolara kod najmoćnijh bankara Vol Strita ojača svoju poziciju i proguta ostatke Yukosa kupujući njegove dugove. Rusija pak planira da Rosneft potpuno privatizuje, i da najunosnije poslove u proizvodnji i prodaji nafte poveri državnom Gasporomu.

Naravno ruski predsdenik Putin je zbog ovoga naišao na žestoke kritike zapadnih "demokrata" zbog "gušenja tržišta i privatne svojine" u Rusiji.

Svejedno, Rusija je polako i bez jurnjave za profitom 2003 . godine pretekla Saudi Arabiju i sada je na putu da postane najveći proizvođač i prodavac nafte u 21. veku.

AMERIČKA OBMANA NAZVANA "PEAK OIL"?

Sada stižemo do famoznog američkog stručnog izveštaja "Peak oil" (Naftni vrhunac), koji kaže da će se proizvodnja nafte u svetu sve više usporavati, jer izvori presušuju.

Da li je ovo jedna velika podmetnuta laž?

Danas je istina da se zaista nalazi jedan barel na svaka četiri koja se troše. Razlog ovome je, međutim, što je ekspolatacija novih nalazišta privremeno obustavljena i traga se samo tamo gde je već fizički ustanovljeno postojanje nafte. Ima za sada više od dva triliona barela rezevi širom sveta. Kada se rezerva proceni na oko jedan trilion, krenuće se u grozničavo traganje za novim nalazištima.

Amerika prosto proždire najveći deo proizvedene nafte, dok naftne korporacije ostvaruju ogroman profit. Vodeći naftni karteli su po komandom porodica Rokfeler, Rotšild i holandske kraljevske porodice. Količina dolara koja se u ovom prometu obrće (petrodolari) nema nikakvo uporište u američkoj ekonomiji, pa je dan kada će to Amerikancima morati da se "objasni" sve bliži. Jer, prodavci nafte sve više žele drugu valutu u naftnoj trgovini - npr.evro. A sa čim Amerikanci da kupe evre, kad im je proizvodnja daleko ispod potrošnje. Američki nacionalni bruto proizvod je oko 13 triliona dolara, a nacionalni dug već 9 triliona.

Kada u SAD nastupi finansijski slom u vidu strahovite inflacije, i kada Amerikanci više neće imati čime da plate naftu, najbolje je tada im reći - da nafte nema i da je sada deset puta skuplja jer prirodni resurs presušuje. Tako naivni građani neće imati razlog da krenu da linčuju bankare sa Vol Strita koji su ih enormno filovali bezvrednim dolarskim priznanicama bez ikakvog pokrića, gurajući ih da troše ono što nisu zaradili i enormno ih zadužujući. Vezivanjem vrednosti američkog dolara za resurs koji SAD nemaju, čitava američka ekonomija je praktično postavljena na nepostojeće noge.

Nameru Sadama Huseina da počne naftu da im prodaje za evre, sprečili su znamo kako.

Ovu mučnu američku situaciju je najbolje izrazio ekspert za energiju Viktor Poleo, profesor sa Centralnog univerziteta u Venecueli:" Mehanizam pomoću koga su postavljene cene nafte je netaknut, ali normalno ponašanje snabdevanja i zahtevi nisu. SAD su krajnja žrtva svoje energetske metastaze. One niti imaju naftu, niti prirodnog gasa da bi mogli da podupiru sopstveni stil ekonomskog razvoja. Sa samo 6 % svetske populacije, SAD konzumira 25 % nafte i gasa koji se proizvode u čitavom svetu."

Profesor Poleo kaže još da su postojala očekivanja da se potrošnja nafte u SAD stabilizuje na oko 7.2 miliona barela dnevno do sredine 1990. ali se to nije dogodilo. "Američka proždrljivost za benzinom porasla je 2003. godine na 9 miliona tona barela, jedan od dva litra koja se svakog dana sagore u svetu".

Zahtevi za sirovom naftom će nastaviti da rastu. SAD danas uvoze 6 od svakih 10 barela nafte i dva od svakih 10 kubnih metara gasa koje troše, i do 2020. ona će uvesti 8 od svakih 10 barela nafte i 4 od svakih 10 kubnih metara gasa. Ovo se tvrdi u jednom izveštaju američke vlade.

Još 1990. Amerika je trošila 6 miliona barela dnevno u poređenju sa Rusijom koje je trošila 8.4. Ali kako se sve od tada promenilo? Trideset godina kasnije Amerikanci konzumiraju 9 miliona, dok su Rusi reducirali na 3.2 miliona. I naravno, ostali sa punim naftnim poljima.

NEOBUZDAN PROFIT RAZARA EKONOMIJU

Uprkos činjenici da su američke obaveštajne strukture znale za rusko dostignuće sa ultra -dubokim naftnom proizvodnjom još osamdesetih godina, očigledno je da je ovo bio spor i skup način dodavanja u nacionalne naftne rezerve sa ovakvim apetitom za benzinom. Za privatni korporativni biznis, ovo je bilo neprofitabilno.

Sada, kada je potrošačka mašina u SAD potpaljena, potrebe za naftom rastu prebrzo, ali rezerve keša su konačno ispražnjene. Amerika može da bira da prepolovi svoju potropšnju benzina, ili da ga pokrade od nekog drugog nasilno. To znači konstantni rat - do kraja. (Nije li ovo strategija Dika Čejnija?)

S obzirom da je ovo prvo više ne dolazi u obzir, umesto da gradi stotinu platformi za ultra-duboko bušenje, Vol Strit je odlučio da američki građani plate novo oružije i nove ratove. Novac od profita sfućkan je odavno na druge stvari.

Rat u Iraku je već premašio cenu od jednog triliona dolara, što će američki građani morati da plate.

CIA PROTIV ULTRA-DUBOKIH BUŠOTINA NA DALEKOM ISTOKU

Tako, dok lobisti američkih i zapadnoevroskih naftnih korporacija objašnjavaju Amerikancima da je "naftni vrhunac" nastupio 2005. i da se za naftu sada mora i ratovati, neke zemlje poput Vijetnama, Kine, Severne Koreje i Indonezije usvojile su rusku strategiju kopanja nafte i sporog energetskog razvoja.

Nakon 60 godina teške francuske i američke eksploatacije, brutalnog rata koji je obilovao i korišćenjem otrovnih hemikalija, Vijetnamci su ostali u potpuno ekonomski razorenoj i resursima jalovoj zemlji. Vijetnam je bio baš onakav kako to vole globalni koroprativni osvajači - zemlja nemoćna da se brani.

Sovjetski naftni eksperti, koji nisu marili za brzim profitom predložili su im da budu potpuni nosioci projekta i investicije u istraživanju i vađenju nafte iz ultra-dubokih bušotina, uz određeni deobni procenat od prodaje. Vijetmanci nisu imali šta da izgube.

Tako je počeo rad na naftnom polju White Tiger, gde je nastala bušotina od 5200 metara u bazaltnoj steni.

Samo iz jedne takve bušotine ubrzo se dobijalo 6000 barela nafte (u zemlji koju su američki stručnjaci otpisli kao neisplativu za investicije).

Tako su 14. januara 2004. vijetnamske novine objavile da je naftna i gasna korporacija "Petrovietnam" završila 2003. godinu sa rekordnim uspehom. Proširili su i svoju sposobnost da traže naftu i van državnih granica potpisivanjem ugovora sa Alžirom, Irakom, Iranom, Malezijom, Indonezijom, SAD i Kanadom. Naravno, čim im je krenulo SAD su potrčale da uspostave "pokidane veze".

Zahvaljujući višim cenama sirove nafte na svetskom tržištu obrt na izvezenu naftu je 2003. bio 3.77 milijarde dolara što je porast od 141 %, u odnosu na 2002.

Bach Ho ili White Tiger naftno polje u vlasništvu "Vietsovpetro" zajedničkom kompanijom sa Rusima ekspoatisano je više nego na drugim poljima sa 12.53 miliona tona.

Oktobra 2003. "Petrovietnam" i partneri iz Republike Koreje i Indonezije potpisli su ugovor o zajedničkom traženju nafte. Da li će teško biti naći naftu koje praktično ima svuda, ako se malo dublje kopa, nije teško zaključiti.

white%20tiger%20oil.jpgwhite%20tiger.jpg

Tako se Vijetnam našao u eksluzivnom klubu nacija koje proizvode naftu. I dok američki senatori i kongresmeni poput misionara ponovo obigravaju oko Viejtnama, "teroristi" i "separatisti" čine sve da destabilizuju Indoneziju, dok izraelski trgovci oružijem tajno pune čitav region novim oružjem.

Projekat White Tiger je bio prvi tog tipa izvan Rusije. Mada su postojale namere da se to uradi u Indiji još 1983. godine kada je moćna oprema za duboko bušenje trebalo da bude instalirana u delti Ganga. Plan Bodra #3 je bio da se buši 6700 metara u bazaltu.

Naftna bušotina Bodra #3 je bila direktno nadgledana od strane timova iskusnih ruskih drilera i naučnika iz Moskovskog instituta za kopanje. Ideja je bila da se nakon nalaženja nafte ova tehnologija predstavi svetu i zada udarac najvećem američkom naftnom kartelu.

Ali, američki obaveštajci su za ovo saznali i bankari sa Vol Strita su pobesneli.

Da je dopušteno da se nastavi sa radom na ovom projektu, rezultat bio bio strahovit udarac ukupnoj proizvodnji nafte u svetu i ogroman prestiž Rusije na tom polju. Još važnije, beznadežno siromašni ljudi Zapadnog Bengala dobili bi pristup sopstvenom energetskom potencijalu, lišeni zapadnjačkih ucena.

Nakon što su podmitili veliki broj koruptivnih službenika u indijskoj vladi, Amerikanci su poslali profesionalne sabotere, koji su uspeli da unište opremu za bušenje Bodra #3

Verujete li da bi i Srbija i ostale zemlje bivše Yu mogle uz pomoć Rusije da krenu sa kopanjem ultra-dubokih naftnih bušotina i tako pokrenu svoju ekonomiju? Da li bi Zapad to dozvolio?

Link to comment
Share on other sites

'ДЕ СИ БРЕ БРУ 100 ГОДИНА!!!!!!!!!

занимљива теорија. ја и рекох да ће рат да се води због воде...

:)

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.




×
×
  • Create New...