Prvi svetski rat

[Dule_smor]

danas se obelezava 90 godina od smrti verovatno najboljeg srpskog vojskovodje, vojvode Zivojina Misica

[Sting]

Bilo je na mondu barem, nisam cuo da li su pomenuli u dnevniku? Vazno je da su pre neki dan pomenuli u dnevniku kako je "neki ekspert" rekao da NATO bombardovanje i povecanje broja kancerogenih oboljenja nisu povezani?!

[Dule_smor]

pomenuli su na nekim nebitnim vestima, ne verujem da su na dnevniku...tuzno je to sto je on vec bio zaboravljen nekoliko godina posto je umro...poslednje dane je proveo u staroj vma (ona stara zgrada kad se ulazi u klinicki iz pasterove)...posto ga je savladala groznica ranao ujutro je trazio da mu donesu njegovu uniformu...poslednje reci su mu bile nesto tipa "armija napreduje, situacija povoljna na svim frontovima"

[Guest]

:(

[cali]

Bliži se 17. maj, godišnjica smrti vojvode Putnika.

Samo za Duleta slika, dokaz da je Putnik u duši samuraj :)

Katana sa ugraviranim likovima Japanaca je deo kolekcije ličnih stvari vojvode Radomira Putnika.

Edited April 30, 2011 by cali

[Sting]

Duuuuleeeeee javi seeee

[Dule_smor]

znao sam!:D kali, jel i ovo iz vojnog muzeja na kalisu...mogao bi da odem ako radi vikendom

[cali]

znao sam!:D kali, jel i ovo iz vojnog muzeja na kalisu...mogao bi da odem ako radi vikendom

Svakog dana sem ponedeljka do 17h

[cali]

Pitanje za mudre glave: Pominjali ste ovde više puta da je ruski car lično intervenisao da se srpskoj vojsci obezbedi transport na Krf, i to je pretio povlačenjem Rusije iz rata.

Ima li ko više informacija o ovome? Sve što sam našao je o lobiranju Britanije davanjem teritorija da Grčka pomogne Srbiji.

[Debeli]

лично сам видео писмо (оригинал или копију) у српском музеју на Крфу. било је преведено поред.

наиме, Романов је запретио сепаратним миром са Немачком, уколико савезници буду одуговлачили са логистиком за повлачење "остатка остатака српске војске" (тим тачно речима је написано) на Крф.

[cali]

Poslednji poznati ratni veteran Velikog rata preminuo u 110. godini života. Klod Šuls je Britanac koji je pred kraj rata stupio u mornaričku službu HMS Revenge. Prisustvovao je predaji nemačke mornarice i potapanju flote kod Skapa Floua. 1920. je emigrirao u Australiju, gde je ostao do kraja života. Uprkos vojnom angažmanu u oba svetska rata bio je zagriženi pacifista i odbijao da maršira na komemorativnim paradama. 2009. je napisao autobiografiju The Last of the Last.

Njegova vršnjakinja, Britanka Florens Grin, je sada poslednje vojno lice koje je služilo u Velikom ratu, ali je služila kao kelnerica u menzi WRAF i nije videla akciju.

[Dule_smor]

au, ne seri da je umro i poslednji ww1 veteran...znam da je par umrlo prosle godine, te da je ostao samo ovaj lik...znaci vise niko ne moze da prica iz prve ruke kako je to bilo, nostalgija:(

[absolute]

Njegova vršnjakinja, Britanka Florens Grin, je sada poslednje vojno lice koje je služilo u Velikom ratu, ali je služila kao kelnerica u menzi WRAF i nije videla akciju.

to ti mislis

ssi!!!

[Dule_smor]

nemke stari drugar:)...btw, zar nisu jos zive neke bolnicarke iz ww1?

[nikola kralj]

naravno da smo bili dobri, bili smo bre najvece baje od svih:)

evo jednog odlomka iz dramatizacije "vremena smrti" sa dijalogom izmedju misica i putnika:

MI�IĆ: Pre pola časa naredio sam da se Prva armija sutra, u zoru, povuče na polo�aje zapadno od Gornjeg Milanovca.

PUTNIK: Ko je vas ovlastio da se kockate sa sudbinom Srbije?

MI�IĆ: Ovlastila me je moja savest.

PUTNIK: �ta će biti sa Drugom i Trećom armijom posle va�e ludačke odluke. Oni ne trpe manje od vas. Ni protiv njih ne ratuju bečke gospođice s lepezama, nego divizija upornih zlikovaca. A Beograd? �ta ću s Beogradom? Beograd moramo odmah da napustimo. Znate li vi, optimisto, �ta za jedan narod i dr�avu znači gubitak prestonice?

MI�IĆ: Ja ne snosim nikakvu odgovornost �to Srbija ima prestonicu tamo gde treba da stoji samo granična karaula.

PUTNIK: Ne ponavljajte ono �to ste od mene čuli. Vi ste tvrdoglava seljačina! Uobra�ena zadribanda!

MI�IĆ: Svi ste vi �tapski govnari! Svi u Vrhovnoj komandi!

�IVKO: Alo! Ovde �ivko Pavlović. Pomoćnik Vojvode Putnika. Molim vas generale, ne psujte! Nismo komord�ije!

MI�IĆ: �ta vi �ivko, hoćete? Ko vas je zvao? Neću da govorim s pomoćnicima.

�IVKO: Vojvoda mi naredio da vas saslu�am. Izdiktirajte mi dispoziciju armije.

MI�IĆ: To će vam saop�titi moj načelnik, pukovnik Had�ić.

�IVKO: Ja vr�im svoju du�nost i nisam va� ordonans.

MI�IĆ: I Had�ić će da izvr�i svoju du�nost. Had�iću, evo vam �ivka Pavlovića, odgovarajte mu na pitanja.

HAD�IĆ: Had�ić ovde. Halo! Ne prekidaj!... Gospodine generale, vas zove Vojvoda Putnik.

PUTNIK: Daću vam Vrhovnog komandanta, Mi�iću. Ka�ite Njegovom visočanstvu Aleksandru to �to ste naumili.

MI�IĆ: Nemam o čemu s prinčevima da razgovaram. S jednim ruskim kadetom neću da govorim o komandovanju armijom.

PUTNIK: Recite to lično prestolonasledniku Karađorđeviću.

MI�IĆ: Ja ne slu�im kraljeve i ne tresu mi se gaće pred Apisom. Čujete li me, vojvodo?

ALEKSANDAR: Čuo sam vas dobro, generale, i neću zaboraviti ni jednu reč. Da, ja sam, Vrhovni komandant. I va� budući kralj.

MI�IĆ: Bićete kralj samo ako ja spasem Prvu armiju.

ALEKSANDAR: Ne mo�ete vi ni�ta svojim inatom da spasete. Imate da vr�ite du�nost i pokoravate se mojoj komandi.

MI�IĆ: Samo u granicama svog komandantskog ubeđenja, Visočanstvo!

ALEKSANDAR: Ja sam vas postavio za komandanta Prve armije. Niste je nasledili. Suvobor nije va�a očevina.

MI�IĆ: Ni Srbija nije va�a očevina. Niste nasledili narod.

ALEKSANDAR: Nasledio sam brigu za njegovu slobodu. Od pradede, dede i od oca. Naređujem vam da izvr�ite naređenje Vrhovne komande. Ni koraka nazad. Ja sam rekao svoju poslednju reč.

MI�IĆ: I ja ću da ka�em svoju poslednju reč: neću da izvr�im va�e naređenje. �ta ste rekli? �ta ste rekli, Prestolonasledniče?

PUTNIK: Govori Putnik. halo Mi�iću! Kakav vas je to str�ljen pecnuo na Suvoboru, pa buncate. Slu�ajte me Mi�iću. Za uvrede i psovke nas dvojica noćas ne mo�emo da pozovemo jedan drugog na dvoboj. Neka telefonisti i pisari pričaju da se po znanju srpskog jezika Putnik i Mi�ić ne razlikuju od svojih komord�ija. Mene i vas noćas ne sme ni�ta da uvredi. Ostavimo taj luksuz za pobedu. Dajte jo� jednom da razmotrimo va�u nameru. Onako razborito kako bismo razmatrali strate�ku ideju Fridriha Velikog. Inače ćemo obojica timariti konje �vapskom naredniku.

MI�IĆ: Slu�am vas. Govorite.

PUTNIK: Ako Prva armija prestane da brani vododelnicu između Kolubare i Zapadne Morave neminovne su sledeće posledice: Treća i Druga armija moraju da se povlače jer ne mogu da odbrane svoje dugačke i tanke bokove. Mora se napustiti Beograd. Padom Beograda ugro�ava se front u celom Podunavlju.

MI�IĆ: Sve su te vi�e strate�ke kombinacije, gospodine vojvodo, logične i tačne. Ko bi na ispitu drukčije odgovarao, ne bi postao general�tabni oficir.

PUTNIK: Pa u čemu je onda stvar?

MI�IĆ: Ono �to se samo jedanput čini. �to se ne ponavlja i ne uči. Shvatite, poverujte, ja sam na polo�ajima i bolje od vas znam stanje trupa. Ovu će bitku dobiti onaj ko neprekidno iskazuje inicijativu. Tvrdim vam: Poćorek sutra neće znati �ta ja hoću i �ta ja mogu. Pomutiće ga neizvesnost.

PUTNIK: Nastavite, nastavite.

MI�IĆ: Bar nekoliko dana i noći da na� vojnik ne vidi �vabu, da ga ne čuje, da zaspi u miru i ti�ini. Da se najede, okrepi, ogreje. Da mo�e da potrči uz brdo.

PUTNIK: Jo� činjenica, Mi�iću, jo�!

MI�IĆ: Pobediće onaj ko br�e bude mogao da istrči na ćuvik i du�e da mar�uje, du�e da ostane na snegu. A to će biti Prva armija, jamčim vam glavom.

PUTNIK: Veliki je to rizik, moj Mi�iću, rizik posle koga sledi predaja. Odmah povucite naređenje o povlačenju.

MI�IĆ: To ne mogu da učinim. Ne mogu, niti hoću.

PUTNIK: Rekao sam vam �ta mi je du�nost da vam ka�em.

MI�IĆ: Onda primite moju ostavku na komandu Prvom armijom.

PUTNIK: Ucenjujete, nemilosrdno ucenjujete noćas, �ivojine Mi�iću.

MI�IĆ: Halo! Halo! Ko je prekinuo vezu? Zovem načelnika Vrhovne komande, vojvodu Putnika. Kako se ne javlja? Za�to? Neće da se javi. Pas ga njegov, neće da se javi. Da ga pas ka�ljivi! Oklevalo matoro.

�IVKO: �ivko Pavlović, pomoćnik Vojvode Putnika. Molim komandanta Prve armije.

MI�IĆ: �ta jo� hoćete od mene, �ivko?

�IVKO: Da vam saop�tim da je Vojvoda Putnik odobrio povlačenje armije na polo�aje severozapadno od Gornjeg Milanovca.

MI�IĆ: Uzdravlje, Vrhovna komando!

a suze same na oci krecu...bravo dule, shto mi ti nisi bio profesorka u srednjoj :)

Edited May 15, 2011 by nikola kralj

[Sting]

Josh da je imao dobru sisu i predavao istoriju ovako bio bi savrshena profesorka istorije .

[Dule_smor]

eh puste fantazije:)

[Dule_smor]

evo jedne zanimljivosti, preminuo poslednji naslednik austrougarskog prestola, otto von habsburg u 98. godini

http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-14019319

[Guest]

šteta što mu je presto umro mnogo pre njega, pozdrav iz 1918!

[Lucky]

Razbijen mit srpske istorije: komanda nije izbrisala branioce Beograda

Vojnici, junaci… Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine… Vi nemate više da brinete za živote vaše koji više ne postoje - uzviknuo je major Dragutin Gavrilović tog 7. oktobra 1915. godine, uoči odsudne bitke za odbranu Beograda u Prvom svetskom ratu. Malo je, međutim, poznato da Vrhovna komanda nikada nije donela takvu odluku i ceo govor, koji se uči u školama kao primer junaštva, samo je snažna metafora.

- Vrhovna komanda takvo naređenje kojim bi žrtvovala neku jedinicu sigurno nije izdala. Ni tada, a ni pre ni posle. To je samo još jedan od mitova srpske istorije, kakvih ima mnogo. Major Gavrilović želeo je govorom da nadahne i ohrabri borce, a samog sebe, pred predstojeću tešku bitku. Istovremeno je omogućio predah odbrani Beograda - kaže za “Blic nedelje” Mile Bjelajac, istoričar i naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.

Slavna naredba izdata je u rano popodne 7. oktobra 1915. uoči bitke sa nadmoćnijim 59. austrougarskim pukom, koji je već prešao Savu u podnožju Kalemegdana i počeo da pravi utvrde.

- Bataljon kojim je komandovao major Gavrilović, već tada slavni i dokazani vojskovođa iz balkanskih ratova, bio je deo 10. kadrovskog puka pristiglog sa juga i uvrštenog u trupe za odbranu Beograda - priča Bjelajac.

Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je poprište žestoke bitke u kojoj je većina vojnika izginula, a major Gavrilović teško ranjen. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u hrpu ruševina, a rastojanje između srpskih branilaca i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m. Neprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji, uprkos teškim gubicima, nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.

Oko 14.30 major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona, Sremski odred. Pred kafanom „Jasenicom“ izdaje slavnu zapovest i vodi svoje vojnike u juriš.

- Ideja je bila da snažnim kontranapadom odbaci austrijske trupe i vrati ih u Savu - kaže Bjelajac.

Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Kako su zabeležili hroničari, austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8. oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava. Između 8-9. oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava, već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. god. istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.

- Major Gavrilović je evakuisan iz Beograda i, pošto je bio teško ranjen, prevezen u bolnicu u Čačku, iz koje je kasnije, na svoju ruku, izašao. Povlačio se sa srpskim trupama preko Albanije, učestvovao u proboju Solunskog fronta i kasnijem oslobađanju Srbije - priča Bjelajac.

Posle prvog svetskog rata major Dragutin Gavrilović unapređen je u čin pukovnika, i dugo bio na službi u Kruševcu. Drugi svetski rat proveo je u zarovbljeništvu u Nemačkoj, kao jedan od oficira kraljevske vojske zarobljen u Sarajevu 16. aprila 1941. Posle rata vratio se u zemlju iz zarobljeništva, ali je ubrzo umro u svom stanu na Slaviji. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Slavni govor

- Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima.

Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.

Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.

Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd! - komandovao je major Gavrilović. Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad i gotovo svi izginuli. Major je teško ranjen.

Umro u krevetu

Još jedna kontroverza prati lik i delo majora Gavrilovića. Često mu, neopravdano, zameraju da je “komandovao juriš otpisanima”, a sam umro u krevetu. Zaboravlja se, pritom, da je major Gavrilović, teško ranjen u odbrani Beograda.

- Veoma često se dešava da slavne vojskovođe život ne završe na bojnom polju, nego kao stari ljudi, u kući ili bolnici. Na primer, slavni vojvoda Bojović takođe je umro od bolesti, u krevetu. Ne vidim u tome ništa problematično - kaže Bjelajac

[Dule_smor]

da, dosta ljudi misli da je on poginuo u toj odbrani...a ovo za govor, ni ja nisam to shvatao bukvalno da su ih izbrisali sa liste jedinica, vec kao metaforu za podizanje morala vojnicima

[brue]

Wtf? koji K. je ovo? Ko više piše ovakva sranja?

[Sting]

U kom smislu brue?

[brue]

Pa provali naslov i prvi deo. Pompezno, nerazumivo i navodi na pogrešne zaključke. Prvo "razbijen mit srpske istorije". Blah. Drugo "malo je, međutim, poznato da Vrhovna komanda nikada nije donela takvu odluku i ceo govor, koji se uči u školama kao primer junaštva, samo je snažna metafora." Ne uči se govor kao primer junaštva, već pobogu valjda šta su ti ljudi uradili. A što autor članka posle pojašnjava, tj otkriva toplu vodu.

[samir^b]

Ja sam isto kao brue reagovao.

Prvo sam pomislio da je to jos jedan korak u sprovodjenju plana ubijanja srpskog nacionalnog ponosa i identiteta, ali posle citanja teksta sam skontao da zapravo i jeste. I u teskom smo kurcu.