Avio saobraćaj

[Lucky]

pa na kraju je šta, kontrola leta tj. kontrola dozvola kretanja po pisti? 

sudeći po onom razgovoru iznad oni su mu dali zeleno svetlo da može da krene.

[cali]

Nezvanični izveštaji kažu da su imali samo jednog ATC kontrolora koji se bavi poletanjima/sletanjima i zemaljskim saobraćajem. Mada i kamion je kriv jer nije uradio osnovnu proveru levo-desno. Da je bilo ko od njih dvojice pravilno reagovao, ovo bi bio još jedan od promašaja za dlaku u istoriji LaGvardije

https://theaircurrent.com/feed/dispatches/aircraft-ground-vehicle-near-misses-runway-incursions-lga-preceded-fatal-crash/

Nije nikakva tajna da im se infrastruktura raspada, i sasekli su budžet pa ne mogu da plaćaju ljude. Oni koji dođu ne ostaju dugo zbog stresa. Letenje u SAD je postalo rizik.

Edited March 24 by cali

[Lucky]

2 hours ago, cali said:

Nezvanični izveštaji kažu da su imali samo jednog ATC kontrolora koji se bavi poletanjima/sletanjima i zemaljskim saobraćajem. Mada i kamion je kriv jer nije uradio osnovnu proveru levo-desno. Da je bilo ko od njih dvojice pravilno reagovao, ovo bi bio još jedan od promašaja za dlaku u istoriji LaGvardije

 

ovo je i meni palo napamet ali već smo tu negde pričali na tu temu, dal' je dovoljno vremena, dal' ide brzo avion itd itd.

ovde čak ni ne vidim da avion ima onaj far uključen tj. reflektor napred, možda ima ne provaljuje se lepo, ali svakako izgleda da kamion nije ni obratio pažnju jer ide negde svojim putem, skreće kao na levo ali ne deluje da bi izbegao avion nego je tu zacrtao.

a inače mi je ceo taj momenat sa tim vozačima oko piste uvek bio čudan - kad god se vozim onim autobusom do aviona, imam utisak da tu niko ne prati nikakva pravila osim ako baš ne ide avion pa im valjda jave u fazonu da stanu, ovo drugo je sve rendom (tako izgleda). Sad skoro kad sam bio do Atine, stali smo u autobusu jer je lik kolima stao u traku kojom ide autobus da pokupi ortaka iz kancelarije i to onako lagano stao sa sva četiri dok je ovaj izašao 🙂

[Lucky]

Prava drama odigrala se sinoć oko 23 časa na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, kada je jedan od zaposlenih primetio da su čak četiri izlazne rampe onesposobljene.

Prema prvim informacijama, za sada nepoznata osoba oštetila je čitače za kartice na četiri izlazne rampe tako što je u njih ubrizgala pur penu, nakon čega je radnik aerodroma bez odlaganja obavestio policiju.

Policijske patrole ubrzo su stigle na lice mesta, a pregledom snimaka sa nadzornih kamera utvrđeno je da se vozač automobila marke "Seat Ibiza" kretao od jedne do druge rampe i u otvore za kartice ubrizgavao pur penu, čime je uređaje potpuno onesposobio.

ne razumem tačno na koje rampe se misli, nadam se ne one koje su unutar aerodroma gde bi trebalo da postoji nekakvo jako obezbeđenje? kamere i tako to? da ne bude opet kao ona gospođa što je ušla kad se provukla ispod onih skenera 🙂 🙂

[Dule_smor]

verovatno rampe napolju za izlazak iz one drop off zone

[Lucky]

1 hour ago, Dule_smor said:

verovatno rampe napolju za izlazak iz one drop off zone

i meni to deluje kao realno i svakako "bolje" rešenje nego unutra, ali i za ovo ti treba neko vreme a aerodrom ceo bi trebalo da je polje uže zone zaštite ili kako se već zove to tačno. lik ide okolo i sipa pur penu :))

[Lucky]

Ниједна опција није била идеална. На југу је био отворени Индијски океан. На северу су били Иран и Пакистан, а он није имао дозволу да лети ни изнад једне од тих земаља. Оно што је уследило, сећао се, било је као „ценкање на тржишту“. Пилот морнаричких ловаца био је упоран, а Радерфорд је мирно објаснио своја ограничења. Да је пристао на захтев и скренуо на југ, „нестало би ми горива негде на средини Индијског океана у мом малом авиону“.

„Зато смо морали да пронађемо решење, путању која свима одговара и не би их чинила нервозним“, додао је. У међувремену, два ловца Ф/А-18 су сада кружила око малог Пајпера. Тако моћни млазњаци би једноставно пали с неба ако би покушали да лете споро као Пајпер, брзином од 100 миља на сат.

Радерфорд је проценио да му је остало још неколико сати горива и да може да направи тражени заокрет, али пилоти не воле да ризикују, посебно изнад воде. „Неко ми је једном рекао... једини пут када имате превише горива у авиону је када сте у пламену“, рекао је.

[Lucky]

Već neko vreme se priča oko toga da će biti frka sa kerozinom, pre neki dan sam pročitao da je SAS otkazao neke stotine letova... AirSerbia i dalje zagonetno ćuti a naprodavali su se onih karata tokom akcije u februaru, ja isto uzeo neke jeftine, sad samo čekam da krenu da šalju kako otkazuju te letove i potencijalno vraćaju pare, ili će da smisle nešto drugo ludo.

"Није само цена сирове нафте оно што се прати. Ми заправо највише пратимо цену нафтних деривата. Када кажемо цена нафтних деривата, опет нису сви једнако значајни. Цена безоловног бензина је далеко мање битна од цене дизела, а цена дизела је скочила више у глобалу на светском нивоу него што је скочила цена сирове нафте", објашава Лукић.

"Та цена дизела се директно транспонује у све оне производе и услуге које имате у класичној потрошачкој корпи просечног грађанина било које земље, што значи да ће врло вероватно на широком дијапазону производа да се осети скок тих цена", додаје Лукић.

Посебну забринутост изазива могућност несташице керозина, што би могло да утиче на авио-саобраћај.

"То је први нафтни дериват код кога ћемо осетити шта заиста значи несташица. Очекивали смо у неким земљама као што је Велика Британија да ће тај проблем да избије са гасом, али изгледа на глобалном нивоу да ће керозин ипак да буде први тај који ће можда приземљити одређене авио-линије", упозорава Лукић.

[Dule_smor]

Bukvalno ce biti ista prica kao sa koronom i pandemijom...lizardmen gonna lizard.

[dovlagsi]

1 hour ago, Lucky said:

Цена безоловног бензина је далеко мање битна од цене дизела, а цена дизела је скочила више у глобалу на светском нивоу него што је скочила цена сирове нафте

de nek mi neko pametan objasni ovo

[Lucky]

6 minutes ago, dovlagsi said:

de nek mi neko pametan objasni ovo

mislim da je to sličan recept tj. formula kao ono kad skoči cena nafte skoči cena benzina i dizela, kad padne cena nafte, ne padne cena benzina i dizela!

[dovlagsi]

više me zanima ovaj prvi deo, gde je cena bezolovnog manje bitna od cene dizela. kao to zbog kamiona i prevoza, više se troši dizel pa kao ko jebe bezolovni? pošto se rafiniraju na istom mestu jel.

[Zwerko]

Ako skoči cena dizela skače cena bukvalno svega, ako skoči cena bezolovnog skoči cena toga koliko te košta da ideš na posao. Bitniji je dizel 

[Lucky]

21 minutes ago, dovlagsi said:

više me zanima ovaj prvi deo, gde je cena bezolovnog manje bitna od cene dizela. kao to zbog kamiona i prevoza, više se troši dizel pa kao ko jebe bezolovni? pošto se rafiniraju na istom mestu jel.

a ja sam zapravo mislio da je tvoje pitanje zašto cena skoka nafte ne prati cenu skoka dizela tj. on je više skočio.

ovo za dizel vs bezolovni mi je jasno, pa dizel pokreće sve živo što utiče na cene svega 🙂

[dovlagsi]

ali svakako skače cena i jednog i drugog jer se proizvode na istom mestu i od istog derivata. kako odrede koliko će šta da poskupi ili ne?

[Lucky]

42 minutes ago, dovlagsi said:

ali svakako skače cena i jednog i drugog jer se proizvode na istom mestu i od istog derivata. kako odrede koliko će šta da poskupi ili ne?

siguran sam da postoji neka formula po kojoj se dizel teže obrađuje ili nešto tako iz koje oni izvuku da on treba više da poskupi, možda ima i veze sa tim koliko ga je dostupnog u odnosu na globalu proizvodnju, pa ako treba da X nafte ode na Y i Z bezolovnog i dizela, ako taj dizel Z ne zadovolji sve potrebe skače mu cena a opet ne možeš da ukineš skroz bezolovni da ne bi bilo nestašica itd. 

[Zwerko]

1 hour ago, dovlagsi said:

ali svakako skače cena i jednog i drugog jer se proizvode na istom mestu i od istog derivata. kako odrede koliko će šta da poskupi ili ne?

Gledaju šta im je bitnije - dizela se proizvodi više, kod nas je tipa 70% proizvodnje, a bezolovni 30%. U tom smislu ako država smanji akcize i na benzin i na dizel mnogo više će se rupa u budžetu osetiti zbog dizela jer više učestvuje u budžetu. S druge strane od sirove nafte proizvodiš uvek određenu količinu dizela i benzina, odnos možeš menjati donekle ali ne previše jer postane preskupo. I na kraju imaš odnos ponude i tražnje - tražnja za dizelom je mnogo fiksnija od benzina zato što svi kamioni i autobusi i cela industrija moraju da ga imaju da bi radilo. Benzin ako skoči uvek neko može da odluči da ne ide na letovanje ili da ne ide kolima na posao i slično, da se prosto smanji potrošnja. A ono za čime je konstantnija tražnja, takoreći neelastična tražnja, čak i kada poskupi će svi i dalje prosto morati da ga koriste i samo će taj veći trošak prebaciti na krajnje potrošače kroz povećane cene proizvoda.