Неурозе бај Дулио

[Doolio]

Дакле, вако, вечити мастурбатори:)

Дисклејмер - овде ћу користити и неке блоковске термине и блоковске дефиниције, тако да знате, па да не улазите са триповима ''брате није то то'' итд. него да пробате да поватате смисао.

Мастурбација, рукоблуд, фаповање... То је заправо смиривање либида услед напаљености или фруста. Секонд хенд (хенд ололо) замена за секс. У чему је разлика? Техничко-математички, не баш велика, трљаш пају, свршиш, бришеш о завесу у оба случаја. Психолошки? Огромна разлика. Али та огромна разлика постоји и између секса и СЕКСА.

Главна разлика је, наравно, у присуству партнера, али једна јако битна разлика је и у томе што пречестим фаповањем размазите пају да реагује само на одређене типове и секвенце стимулације - ваша рука, положај руке, брзина, паузе, ''рукохват'' итд. Ако се претера са фаповањем, паја изгуби могућност да јебе кеве као што природа налаже и не може више да се адаптира и достигне оргазам на било шта осим на ваше дркање вашом руком.

Постоје два основна поремећаја ејакулације, тј. ајде да кажемо, шире речено, импотенције (јер се то рачуна у импотентност). Први је ејакулацио прекокс (прерана ејакулација), а други је ејакулацио ретардата (закаснела или одложена ејакулација). Многи људи то не знају и трипују се да је то нормално. Није. То је резултат (ако није физичка грешка јелте, али не причамо о томе) неурозе и/или ''вечите мастурбације''.

Шта је вечити мастурбатор и зашто то није просто лик који није јебо или лик који много дрка?

Зато што је један елемент битан да би се отишло на ту ''тамну страну''. То је елемент замене секса дркањем. Сад видим да сте у фазону ЛОЛ ПА ЈА ТО И РАДИМ ЛОЛ. Полако:)

Овде треба разграничити два појма - оргазам и ејакулација. Сваки оргазам садржи ејакулацију, али свака ејакулација не садржи оргазам. Када имате ејакулацију без оргазма, вероватно то подводите под ''слаб оргазам'', међутим, то је само свршавање, иако личи на слаб оргазам. Дакле, кад одрадите фазон ''дај да га издркам лол досадно ми'' и онако га исфапујете роботски, на трење, и онда буде гили гили гили штрц, ви мало стегнете прстиће на ногицама, пустите трешу да скочи назад на тибу и кажете ''тај рад одо на баскет'', имали сте свршавање, али ништа од оргазма, оргазам је јаче нешто и обично укључује партнера и/или готиван зен:)

Свршавање само по себи није ништа лоше и служи за пражњење, јебига, исто ко што серете или пишате. Али када се оргазам замени пуким свршавањем, долази до проблема. На срећу, овај процес је дуготрајан, а до неке границе и повратан.

Исто тако, због нетова и тих срања, вечити мастурбатори су МНОГО чешћи данас него пре.

Шта се дешава?

Замислимо лика који не јебе и много дрка, има лепо чоек сајтове са порнићима и слично. Двелује у својој гајби, пика ВоВ и тако то...

Код њега се дешава следећи процес:

-има јак либидо (вечити мастурбатори често имају јак либидо)

-не јебе

-мора да дрка да би задовољио либидно

-дркање НЕ може да замени јебање

-лик иде у фруст због тога што дрка двапут дневно, а опет му није добро кад види клинку са топика

-лик креће да дрка пет пута дневно

-опет му није добро

-лик креће да дрка десет пута дневно

итд.

Од оволико дркања, лику се полако мења читава психо-хемијска представа фаповања и секса, као и оргазма и свршавања. Он мора да постигне толико дркања, дакле, мора да постигне ефикасност у пражњењу. Зато је њему најважнији циљ, тј - да издрка. Није му важан процес - који би му, рецимо, био важан да јебе, не би желео само да се доведе до краја, него би густирао, јел тако, то знамо. Исто тако, код ''зен дркања'', исто би густирао. Дакле, он креће све ''ефикасније'' да дрка, а пошто то није трка формуле један или кречење, то је погрешан приступ. Он заправо престаје да ужива, већ само мало сјебава фруст, краткотрајно. Такође, он престаје да густира и да обраћа пажњу на процес већ му је битно само да дође до ејакулације и да смањи осећај да му није добро од оне мале из кнез михајлове данас у шорцићу.

То није добро. Зашто?

Под један, организам, као механизам одбране, уводи трип да си ти јебо кад си издрко (јер јебања, а ни зен дркања нема, па организам ради са чим може). То је лоше јер ће лик сваки фруст и нејебицу излечити дркањем (и онда оно што смо поменули, дркање то не може, па иде у круг, све више дркања и све више фруста). То ће га спречити да икад покуша заправо да јебе. И то је битна ставка, јер он тиме иде у свој тамни вилајет, а ниједан тригер ''ЈООООЈ ШТА БИ РАДИО ОНОЈ КУРВИ МАЛОЈ ЈООООЈ'' није довољан да он оде на сплав рецимо и каже бар некој риби бар ''ја би те јебо'', па нек попије шамар, други пут неће.

Битан део, кључна ствар:

Он полако замени реакцију организма из ЈОЈ КАКО БИ ЈЕБО ОНУ МАЛУ ОЋУ ДА ЈЕ ЈЕБЕМ у ЈОЈ КАКО БИ ЈЕБО ОНУ МАЛУ ИЗДРКАЋУ КАД ДОЂЕМ ГАЈБИ. Дакле, жеља за сексом пређе у жељу за дркањем у вапају организма да некако успостави баланс. Наравно, лик и даље осећа жељу за сексом, али то на психолошко-биолошком нивоу више није то, и заправо он види ту малу у кнезу, наравно, машта како је одваљује, али заправо његов мозак већ кује план како он долази гајби и кара је у мислима док дрка својим опробаним покретима, паузама и интензитетом стиска:)

Шта се још ту дешава?

Па, пошто је ту битна ефикасност, тј. што више дркања, што брже да се издрка, а курац и мозак крећу да тупе на нормалан надражај (што не може да се деси са готивним сексом или са ''зен дркањем''), он тражи све необичније порниће и стимулансе. Па тако се не дрка више на слике у вугли (иначе, најздравији од ''лажних стимуланса'' за дркање), него на бразерс, па са бразерса се иде на неке кућне, па са кућних на оне неке чудније мало, па са прериба на ''необичне рибе'', па са њих на фејсфакинг, па са фејсфакинга на шамарање и пљување, па са тога на транџе, па са тога на анимал, па са анимала на скет, па са скета... ју гет д пикчр:)

Дакле, све опскурнији стимуланс је потребан да би лик могао да издрка, јер га ''обичне ствари'' више не раде. Схватити ово исто као наркоманију и повећавање доза. Јер ово и јесте вид зависности. Лик полако постаје све импотентнији и при рођеном дркању, а камоли кад би му дошла риба, она не би могла да га рецимо доведе до ејакулације пушењем, јер би његовом мозгу и његовом курцу то било сувише страно и лик би после пет сати пушења на крају одгурнуо рибу и издркао тамо негде на неки геј порнић. Наравно, може да се деси и обрнуто, да му толко није добро што треба да јебе и да сврши за секунд. Али чешће је ово прво.

Проблем овде је ако се превише оде у то, постоји тачка без повратка и обично је то тако око 35-40 година. Ово је онако, груба процена, али лупам, лик од дваес пет који дрка седамсто пута дневно на порниће са тестерама и сечењем пичке, може да се врати интервенцијом псиџе на нормалу.

Кажем ''зен дркање'', на шта мислим?

Психолошка основа секса је препуштање. Дакле, директна веза између вашег, ај да кажем, ума и вашег курца. Без анализе која нарушава ту директну везу. Анализа може бити било какав вид менталног уплитања, од ''хм, кад треба да платим кирију'' до ''брате ја јебем лооол јес јес ја јебем''. То је јако тешко постићи, али је могуће и то је најприроднији секс.

Најприродније дркање је исто тако. Рецимо, рибе (у просеку) много чешће знају да дркају тако него ликови. Оне уживају, увијају се, није им битан толико тачан положај, гурају краставце, дилдое, прсте, дерњају се, ваљају се, пипају се по целом телу итд. Ликови обично раде што и наш другар из примера. Што је океј ако је умерено и ако лик има колико-толико редован секс. Дакле, у том ''зен дркању'', ти си чист од мисли, него си сав у свом курцу, да се тако изразим. А курцу прија много ствари, ако га пустиш да он одлучује. Теби исто прија много ствари ако пустиш организам да води. И онда нема проблема. Лик који ''зен дрка'' не може отићи у вечитог мастурбатора јер он никад не прекида тај примордијални, ај да кажем ''божански дрк'' и увек доживљава оргазам, а не само ејакулацију. Такође, лик који тако дрка, не мора ништа да замишља. Њему, тј његовом курцу је довољно што му је лепо и нема менталног ђубрета које се уплиће у тај процес и однос. Он заправо и не замишља ништа, само ПОСТОЈИ У ДРКАЊУ:) Исто је и за секс. Зато тај лик неће имати проблема ни са дизањем, ни са прераним ни са прекасним свршавањем, па макар само дрко пет година. ''Умни стимуланси'' су зато у принципу лошији од чисто ''душевно-додирних'', али то наравно ништа није ненормално нити страшно ако се не претера. Зато номенклатура иде

зен

замишљање у глави

гледање фотке

гледање порнића

гледање опскурнијег порнића

гледање још опскурнијег порнића

итд.

Своди се трип да вечити мастурбатор, кад оде преко тачке без повратка:

-не може да сврши осим дркањем својом руком

-не може да сврши на стимуланс мањи од снаф порнића са тестерама, диносаурусима и гитарама

-потпуно је заменио психо-хемијски карактер секса дркањем

-не може да доживи оргазам

Јасно ми је да се на том нивоу формира ушће, а потом настављају даље као један ток. Међутим, мене интересује шта би конкретно, какву праксу препоручивао психолог тог калибра, а да то није медитативна пракса, сада сам конкретнији, па и јаснији надам се.

Узгред, батица са истока који је оне класе као тај зен-психолог, неће те саветовати да радиш са чакрама : ) то је као да те инструктор падобранства подучава особинама авиона из кога искачеш, корисно и лепо је то знати, али то није ствар на коју треба усмерити пажњу.

Мхм, ово је јасно. Пречишћавањем извора, чистиш и изливе. О тежини, практичности и висини овог подухвата не морамо трошити време. Барем не преко форума.

-ма да, знам, него ми није пало на памет да напишем ништа друго:)

Што се тиче праксе, па препоручио би медитацију:) Мислим, медитација је легитимна у западњачкој психологији као оруђе против невољних менталних процеса и инструмент за самоспознају.

Само што би та медитација била пропраћена објашњавањем конкретних механизама зашто и како се нешто дешава, као и истовременим решавањем и проналажењем ситнијих конфликата осим оног коначног ''вратити човека у зен''. Западњачка психологија нпр. често уплиће и актуелно окружење у цео трип, па ће ти рећи ''иди стартуј касирку, добро је за тебе''.

-па да, пречистити извор. Заправо, то је крајњи циљ обе ''науке''. Међутим, мани хангри владајући психолози наравно да не желе то да постигну:)

Мада то већ иде у теорије завере, тако да нећемо о томе овде:)

[Ребел]

ејакулацио ретардата

Значи тако је Мармен настао.

[tOMABRE]

Dulio, a sta ako je sve od ponudjenog? :) Doziveo sam manje-vise sve, zavisi od raspolozenja...

edit: (ne gledam gej pornice!) :D

Edited September 27, 2012 by toMaBRE

[Doolio]

Па пази, да ли си алкос ако си пио водку, пиво, вињак, ракију, џин? ''Све од понуђеног''? Ниси, а можда и јеси. Хоћу да кажем да то што се проналазиш у тим стварима не значи ништа. Али зависност, дуготрајност и интензитет значи. Психолошка болест је заправо претеран или померен стандардни психолошки механизам, а не нешто сад не знам ни ја колко ''ново''.

Једино најзајебаније психозе ће триповати неког да од столице види лика који му је другар. Ово остало је само тјунирана нормала, да се тако изразим.

Међутим, ''знање је моћ''. И свакако да је најздравије немати те трипове, али неће свемир експлодирати ако их имаш умерено. Као што нећеш умрети ако једеш чоколаду нормално, али ако си зависан од чоколаде и хасаш је ко стока, умрећеш од срчке као дебела свиња кварних зуба:)

Када имаш знање, ти имаш компас и референцу. Дакле, ако хоћеш да јуриш најздравији трип, идеш према томе. Ако си задовољан неким евриџ Џо трипом који ради посо, онда обраћаш пажњу на то да не склизнеш у курац, али те не тангира претерано што ниси мастер баја. Али свеједно имаш путоказ. Капирам да имаш мало година и да си имао свакакве турбуленције и фазе, али да ништа од тога заправо не може да се подведе под ово о чему сам писао. А и ако може, онда сјебавај то. Међутим, ти си написао ''доживео сам'', мени то говори да су то неке лол епизоде и то је сасвим нормално. Мислим, можеш да ''доживиш'' и халуџе, па да ниси шизофрен, можеш да доживиш и испирање, па ниси алкос, можеш да доживиш и пљуге па да ниси пушач...

Из овог горе поста је заправо битно да ти извучеш не само таксативно набројане одлике описаног поремећаја, већ да видиш механизам који до тога доводи и зашто. И онда ако ''крећеш да скрећеш'', палиће ти се лампица, јер знаш шта се дешава.

Те ствари нису нула и један, нула и један су само у крајностима (значи тај мастер зен јебач који јебе и дрка без менталног ђубрета са једне стране и тај вечити фапер који је бијонд рипејр и фаповаће до краја живота у својој пећини). Где си ти на скали и где желиш да будеш, то је нешто што капирам да можеш да сконташ бар оквирно, а ја сам сигуран да ниси ни скроз лево ни скроз десно:)

Ево ја ћу да кажем да нико на руру није потпуно кул што се овога тиче. Просто није. Такво је друштво, нико му није рекао како треба и зашто итд. Али то је дугачка скала, као она за једење чоколаде. Чак и ако једеш онако солидно чоколаду, ниси у хеви опасности. Али је тачно да се полако сјебаваш. На теби је да нађеш компромис (или да ето идеш на фул зен без компромиса, небитно). Оно што је битно је да не одеш у ову лошу крајност.

[tOMABRE]

Zanimljivo mi je posto sam shvatio te neke stvari i sam, i bas smo pricali nesto u drustvu o tome kako pojacavamo dozu pornica, pa sve vise hardcore itd... Samo nisam ulazio dublje u temu.

A ne brinem se ja da sam veciti masturbator :D ali eto sada kada znam pokusacu da se vratim malo blize zenu :) Kada sam rekao doziveo, mislio sam na to da sam imao neke faze, recimo kada sam cesto sa ribom onda mi se i ne fapuje, a seks bude odlican, moglo bi se reci eto u zen fazi. Medjutim kada dodje period gde se retko vidjamo i vise sam prepusten sam sebi, onda zna da se desi ono da ne mozes da svrsis tokom seksa pa moras da fantaziras i zamisljas. Sad recimo nisam bio sa ribom 3 meseca i fapujem vec iz dosade, pa je bas kao sto si rekao, prvo je i neka obicna pornjava bila dobra, onda vec nesto malo jace itd dok na kraju nisam dosao do toga da se lozim na rejp scene iz filmova :) Nista krv, mucenje ili tako nesto, samo dobre ribe, ali malo sam odmakao :)

[SIN]

Tomo brate kakve scene silovanja, koji su to filmovi lol?

[f4ts0]

tvoji privatni sa crncima olololo crnci

[SIN]

Pa ako drka na gej pornice sa silovanjem onda mu nema spasa :o

[bolkonski]

Malo bih da se ubacim, da prostite, sa nekim zaključcima iz iskustva ličnog.

@Oftopik, Kori, "Istočno pitanje"

Istočno pitanje je suviše komplikovano pitanje za nekog sa zapada. Prvo, idealizovano je (ako neko o njemu misli pozitivno) ili je anatemizovano (kada neko o njemu misli negativno), što su krajnosti koje u realnosti jednostavno nisu tačne. Isto kao kada mi posmatramo Antiku, pa nam je sve kul i Ciceron je bio mnogo veliki car. On jeste bio car, ali nije automatski svaki rimski senator bio car i ako gledamo iz perpsektive morala koji je dominantan danas na zapadu, teško da je bio mnogo moralan. Drugo, istočno pitanje je suštinski nerazumljivo svakom ko se njemu potpuno ne posveti. Zamisli na primer Indusa. I on sam mora da se posveti iako će mu biti neuporedivo lakše da mnogo toga razume i prihvati od mene koji sam odrastao u potpuno drugom okruženju. Treće, istočnom pitanju se može ozbiljno pristupiti na samo dva načina, tako što si potpuno ovladao zapadnim pitanjem ili potpunim odbacivanjem zapada zarad istoka (što je, po meni, gori put i možda čak nemoguć). Ovde ne mislim da treba potpuno zanemariti istok dok se ne prouči zapad, baš obrnuto, treba raditi na tome paralelno, ali s obzirom da postoji ogromna "urođena" prednost koju imamo prema zapadu, ona mora biti negovana i u tom smislu će prednjačiti i pre biti istražena. I još jedna ograda, ona (i zapadna i istočna) nikad neće biti istražena, ali uvek postoji prag znanja preko koga se može zakoračiti u drugo znanje iako prvo nije potpuno istraženo.

@Psihoterapija/terapeut

U vezi sa odlaskom i kako to izgleda. Ne bih da ulazim u retoriku (racionalizaciju) za koju su ljudi sposobni samo da bi opravdali neodlazak kod psihoterapeuta. Mislim da čovek ne sme (kao što je Dulio rekao gore na temu učenja) sebe da obmanjuje da može da PRETPOSTAVI kako je to iskustvo odlaska na terapiju. Bilo koji primer koji bi ovde Dulio ostavio je besmislen i neophodno romantiziran (mislim na primere koji treba nekog da potaknu da ode na terapiju, ne na terapijske primere). Uopšte, znati nešto o psihologiji i psihoterapiji pre odlaska je vrlo često otežavajuća okolnost, a da ne govorim poznavanje stručnih izraza kao što su Id, Ego, Superego, Senka, Persona, Anima/Animus, Svesno, Nesvesno, Koletivno nesvesno, Sinhronicitet, Indviduacija, itd. Ovo kažem isključivo iz perspektive onoga ko odlazi prvi put na terapiju, ni slučajno da ove pojmove ne treba poznavati i/ili da se ne treba baviti izučavanjem psihologije.

Moje mišljenje za i protiv odlaska kod psihoterapeuta. Možda nekom pomogne, možda nije tačno, ali mislim da je korisno.

Za odlazak:

- Iz svog i iskustva nekoliko ljudi (dakle, uzorak nije dovoljno velik) sam primetio jednu veoma bitnu stvar kod odlaska na terapiju, a to je da je terapeut potpuno nezavisni element vašeg društvenog života i to je dovoljno dragocen razlog da se sa njime porazgovara. Ne postoji nijedna druga osoba koja je sa vama u tako izolovanom odnosu.

- Prvo pitanje je uvek "Zašto si došao/došla?" ili "Zbog kog problema si došao/došla?" - ovo pitanje vam možda deluje užasno trivijalno, ali je ono suštinsko i ako neko nije na njega pripremljen, što najčešće niko nije, posle nekoliko sekundi skapira da mu je neprijatno. Sad kad ovo čitate zapitajte se šta biste tom nekom rekli, nekom koga ne poznajete uopšte a kod koga ste došli po pomoć. Teško pitanje, vrlo teško.

- Mnogi ljudi misle "Šta on/ona može da mi kaže". Imajte u vidu da je psihoterapeut daleko ispred vas u prepoznavanju ličnosti i problema. Nije od njega nemoguće sakriti, ali terapeut je apsolutno vladar situacije u kojoj se nalazite (jasno je da pričam o dobrom terapeutu). S druge strane terapeut nije sveznajući i šokiraće vas jednostavnost njegovih pitanja za koja ćete pomisliti da su trivijalna i zapitaćete se zašto sam dao pare. Neophodna je rasterećenost od autoriteta, ali i poštovanje autoriteta.

- Najteže od svega je biti iskren prema sebi, a to je ključ uspeha psihoterapije. To je suštinski jedino gde psihoterapeut može da vam pomogne, a za ostalo, kao što reče Dulio, morate sami.

Protiv odlaska (možete odmah preći na poslednju crtu, sve ostalo je teoretisanje):

- Odlazak sam po sebi nije rešenje. Ovde ne mislim na ono šta znamo a to je da rešenje dolazi od mene samog, nego na odlazak radi odlaska (osim ako nije u istraživačke svrhe).

- Teorija psihoterapije je precenjena. Dakle teorija, ne praksa. Ovo se odnosi na ono šta sam gore naveo kao "poznavanje psiholoških pojmova". Teorija, kao i svaka druga teorija u nauci je komplikovana i zahteva ogromno vreme. To što je psihologija u pitanju ne znači da je lakše razumljiva od kvantne fizike (mada verovatno jeste). Do "precene" dolazi tako što svako barata pojmovima kako mu se ćefne (ovde ne mislim na Dulia).

- Psihoterapija je proizvela problema koliko ih je rešila. Ovde zato govorim samo o onome šta je proizvela negativno. Svi sad odjednom imaju neuroze koje su od skoro sve (na nekom medicinskom skupu) objedinjene pojmom anksioznost. Svi sad odjednom pate od stresa. U suštini, imamo mnogo veliki broj ljudi koji žive dobre živote i koji umru a da nikad nisu saznali od čega su sve "bolesni", jer je odjednom sve "bolest" (ali se ne zove bolest jer nije korektno, a objektivno nije ni istinito. Pa šta je onda?). Ta masa nepročišćenih informacija nije problem samo psihoterapije već opšti problem. Ne možemo odjednom sve strpati u probleme psihologije.

- Čovek prirodno sam rešava svoje probleme - kao nastavak ove prethodne crte. Čak i ako ih ne reši a oni nisu fundamentali (što većina problema nije), to nije problem kakvim bi htela teorija psihoterapije da predstavi. Ona (teorija) je našla labavo rešenje u tome što je rekla, neuroza je ok, nemajte straha, ali ipak imajte pomalo.

- Ko ne može da reši svoj problem, ne treba da ga reši. Ovo nije elitistički stav. Mnogo veliki broj ljudi ne ume ili ne može da reši svoj problem - nikad. Kada posmatramo psihoterapiju mi posmatramo samo njene uspehe (govorim o praksi), a nikad neuspehe. U realnosti neuspesi su mnogobrojniji od uspeha. Takođe, kod psihoterapeuta odlazi procentualno mali broj ljudi. Za psihoterapeuta nije uspeh kada mu čovek dođe jednom ili dva puta i reši svoj problem. Taj čovek ga je rešio pre dolaska, on dolazi samo da na neki način potvrdi svoju odluku. Za psihoterapeuta je uspeh samo kad on nešto nauči i kad uspe da posle niza seansi usmeri pacijenta u pravom smeru. Sve ostalo je neuspeh i pravi psihoterapet će prekinuti seanse kada vidi da nije u mogućnosti da pomogne.

- Nijedna psihoterapija ne može da zameni introspekciju. Smatram da iako psihoterapeut može da pomogne u prevazilaženju neuroze, odlazak na terapiju je bacanje para. To znači da se čovek nije dovoljno sebi posvetio i to je cela poenta. Sve ovo "protiv" što sam napisao do sada se sastoji u tome da čovek mora neprestano da radi na sebi, a to, iz mog iskustva, radi nenormalno mali broj ljudi.

[tOMABRE]

Ne, ne, pogresno ste me razumeli. Shvatio sam da se dize paja kada dodje do neke rejp scene u obicnim filmovima, tipa Irreversible kada lik navata Moniku Beluci :)

[Doolio]

- Nijedna psihoterapija ne može da zameni introspekciju. Smatram da iako psihoterapeut može da pomogne u prevazilaženju neuroze, odlazak na terapiju je bacanje para. To znači da se čovek nije dovoljno sebi posvetio i to je cela poenta. Sve ovo "protiv" što sam napisao do sada se sastoji u tome da čovek mora neprestano da radi na sebi, a to, iz mog iskustva, radi nenormalno mali broj ljudi.

Не бих се сложио. Зашто? Зато што је интроспекција исто што и идење у тешу или баскет, што многима звучи као ''а лол није мени је урођено да знам да радим на себи'' - јесте можда, али је то покривено свим и свачим. Ти можеш сам у тешу, али то је крвав пут са гомилом упала, сјебаних лигамената итд. а можеш и са тренером који те ошацује, види тип грађе, урадиш неке тестове и он ти направи програм, ти га слушаш и тренираш. Наравно, ако ти забушаваш, од тога нема ништа, али заправо је поента у незабушавању и то се од тебе очекује. Рад на себи овако сам од себе, често може бити и лош у резултату, услед недостатка тренера.

Људи често потцењују ''пинпоинтивачку'' моћ доброг терапеута, која је фасцинантна и ти за пет сати блејања са неким царем већ имаш поставке и закључке о себи и догађајима/сентиментима које не би имао после пет година интроспекције, јер он зна шта ради, а ти не, ма колико ти имао вољу да радиш интроспекцију сваки дан.

Мало је рећи да се не слажем ни са осталим негативним тачкама. Оно где се слажем је да је човек који мање зна о псиџи, медитацији и тим стварима, ''поводљивији'', тј. да је лик нагруван знањем тврђи орах јер му смета да се фокусира. Оно, лик ти каже ''нацртај се'', а ти се нацрташ спреда са раширеним рукама јер си у фазону ''јој јој то је оно где ако се нацртам са стране са скупљеним рукама, онда сам затворени пајсер''.

АЛИ, ово је само још једна форма забушавања и робовања свом интелекту - невољни ментални процес. А и то се ломи јако брзо, са само пар маневара.

Ботом лајн - рад на себи је велики део терапије и човек који је на терапији, мора да ради много више на себи, то је саставни, а не супротстављени део. Нико неће да ти да магичне бомбоне за велики ментални курац.

Међутим, свако може да куца са две руке. Свако. Само треба да нагрува одраз. А толико може да га нагрува свако. Али сад да узмемо сви да грувамо одраз, неће сви куцати са две руке. Е онда лепо тај што не куца оде код тренера и овај му каже да фејлује у претварању хоризонталног вектора у вертикални кад се залеће или да много утоне пре одраза или да не маше довољно рукама или да нема ментални циљ виши од тачке до које може да скочи итд. и онда ће да га тренира у свим тим стварима. До којих он не би дошао НИКАД јер не може да се види док скаче. Чак је небитно и колико је његово знање у области одраза и небитно је колико сати дневно он истражује своје скакање.

Исто тако, неке грешке при одразу се могу решити за буквално десет секунди, оно, ''следећи пут кад скочиш, повуци коленом нагло'' и он следећи пут скочи десет сантима више, само због тог инфоа, који се лако примењује.

[Trooper]

Tomo brate kakve scene silovanja, koji su to filmovi lol?

meni na pamet pada samo Irreversible :)

[Doolio]

- Odlazak sam po sebi nije rešenje. Ovde ne mislim na ono šta znamo a to je da rešenje dolazi od mene samog, nego na odlazak radi odlaska (osim ako nije u istraživačke svrhe).

Ово је океј, у смислу да треба да будеш фед ап нечим да би се натерао на акцију.

Са друге стране, ако одеш код неког господара терапије, може он да те фед апује, да би се ти ангажовао, па онда, не знам, на петој сеанси да заправо почнете.

[bolkonski]

@Dulio

Ja sam samo rekao moja iskustva koja ne moraju da su tačna, ali da odgovorim na ovo oko čega se ne slažemo.

Nadam se da nisi mislio da svakome treba psidža jer to proizilazi iz ovoga šta si rekao.

Pošto ne mislim da je to slučaj, vratio bih se na primer trenera. Kada sam rekao introspekcija to je bilo u kontekstu celog posta, a ne da je introspekcija sama po sebi dovoljna iako smatram da je najznačajnija. Takođe, nećemo relativizovati pojam tako što ćemo reći da on može biti dobar ili loš, za to postoje drugi pojmovi koje sam gore napomenuo (racionalizacija i intelektualizacija).

Trener basketa zna o basketu više nego ja, on prepoznaje u meni pontencijal i u zavisnosti od njega samog (trenerovog znanja) i tvoje predanosti radu pokušava da izvuče maksimum iz tebe. To nije slučaj sa psidžom. Psidža nije lajf kouč (to je sada moderno), psidža je "doktor za dušu". Dakle, ti kod njega ideš isto kao što ideš kod doktora, a ne kao što ideš kod trenera. Doktor ti prvo uzima anamnezu, kao i psidža, a onda daje dijagnozu, tj. identifikuje problem, isto kao psidža. Tek tada stupaš na scenu ti kao pacijent i odlučuješ da li ćeš primiti lek ili savet. Ovo je po meni prava paralela iako je problem komplikovaniji, pošto jedan lek rešava gasove, a dugački razgovori možda rešavaju problem.

Slučaj trenera je slučaj učenja, a ne rešavanja problema. Psidža nikad nije guru, trener, učitelj, on je pre svega lekar. On može da bude sve od navedenog ali mu to nije primarna funkcija, kao što ni lekarova nije primarna funkcija da bude guru. Ovde se znanje i problem ne mogu izjednačiti.

U tom smislu sam "protiv" psihoterapije, a na osnovu iskustva, jer psihoterapeut mnogo brže od pacijenta udara u plafon kada je problem u pitanju (on ga brzo otkriva, a pacijentu treba mnogo više vremena, itd.). Svaki čovek ima mogućnost da napreduje i rešava svoje probleme ukoliko se dovoljno posveti sebi i svoje "istine" dovodi u pitanje u razgovorima sa drugim ljudima. Da li to svaki čovek može, ne verujem, ali neće moći ni sa psidžom. Ova rečenica je neozbiljna, ali sam je svejedno napisao da bih pojačao poentu.

[Doolio]

Онда ми имамо основно разилажење код тога да псиџа није гуру и лајфкоуч. Већина псиџа и није, али ја сматрам то за го курац и да те псиџе неће никад никог излечити. Другим речима, не гледам институционално или дефинишуће, већ по ономе што сам научио и искусио. Па се тако моја дефиниција сигурно разилази са википедијином и ту је где настаје неслагање код мене и тебе.

Слично Коријевим зен ликовима, псиџа треба да те ''научи да живиш'', чак и ако ''немаш проблем'' и то је, по мом скромном мишљењу, једино валидно. Све остало бих приписао или узимању пара или заблуди. Сваки псиџа ће после година праксе, ако је готиван лик, а не капиталистичко говедо (а овај однос ЈЕСТЕ 999:1 за говеда, нажалост), постати зен мастер и то ће му бити примарна функција, а знање и вештине ће му бити оруђе и оружје, док ће му диплома бити зелено светло за просипање својих зенмастерија, а управо због онога што сам рекао и Корију, о ''врхунској псиџи''.

Мада добро, није свако у тој другој групи говедо, него просто ујебан едукацијом, ригидан, можда и тупав, није ни битно.

И да, сматрам да свако треба да оде ако има прилику/средства, исто као што свако ко игра баскет треба да оде до тог тренера да му каже неке ствари, ако има могућност.

Тако да, ако ћемо по ''тхесаурусу'', псиџа није гуру и лајфкоуч, али то је институционалност и владајућа терминологија, статус кво итд. а то ме не занима превише јер знам како то изгледа и на шта личи и плаче ми се од таквог силовања психологије (у 99 посто случајева, јелте). Мене занима ''права психологија'' и о њој причам, можда то звучи сад надобудно, али заправо је само продукт упознавања са материјом на прави начин - наравно, можеш да се не сложиш око тога и да ми кажеш да смело користим изразе ''прави начин'' и ''права псиџа'', то је твоје право, као што је и моје да наставим са тим:)

Ако то значи да изазивам целу успостављену едукациону и системски институционализовану механику психологије, нек буде тако, сигурнији сам у ово што причам него Драле.

[bolkonski]

I ja sam rekao da svako treba da ode.

Jedino što mislim da si fundamentalno promenio pojam psidže, jer se slažemo oko guruisanja, ali ne oko toga šta je psidža, školski ili ne. Zašto bismo uopšte pričali o lošim psidžama, to nije argument za definiciju psidže.

[Doolio]

Па зато што ја сматрам да су лоше псиџе и оне које су ''номенклатурно'' добре, тј. имају милион поена на скали готивности псиџе која се налази у Бриселу на златној пирамиди псиџости

Што аутоматски значи да је појам доброг и лошег псиџе изгледа релативан.

А појам псиџе јесам променио, мада не мислим да сам фундаментално, јер се и даље ради о ''лекару'', само у једном ширем смислу. Оћу да кажем, лекар решава ствари, ако нема шта да се реши, не треба ти. Исто важи и за псиџу, само што ја мислим да су јако ретки људи код којих нема шта да се реши, ал оно, баш баш ретки, не као један у сто иљада него много ређе.

[bolkonski]

Nešto bi onda bilo pogrešno u ljudskoj prirodi da je tako, a mislim da je to nemoguće. Osim ako misliš da se čovek rodi ok i onda počinje da se kvari, pa treba stalno da se nešto popravlja. U tom slučaju opet mislim da je suviše "agresivno" reći da su to problemi, pre bih rekao da je to prirodan tok. Mislim da smo ovu temu dotakli skoro kad smo se videli i mislim da ona izlazi van okvira ovog topika, pa ako si za da to nastavimo onda mora ponovo split, pošto je ova tema dragocena i treba da se držimo njenih okvira (a to znači da je puniš relevantnim sadržajem!!!).

[Doolio]

Да, мислим на кварење. Па и нисмо се баш ТОЛИКО дотакли тога на блеји, јер овде не мислм на то омг кварење, него просто на ова ситна кварења, али која остављају дубоке бразде. Оно, ћале те смарао сваки пут кад си закључавао врата од собе и ти сад не закључаваш врата од стана и нон стоп ти лопови краду телевизор:) Ма колико тих ствари било много и ма колико то било уобичајено, то је дисфункција и што их мање имаш, готивнији си цар. Друго, ето, нпр. ово ''зен дркање'' и ''вјечито дркање'', ту је просто трип едукације, колико год интроспективан био и колико год био цар, ти можеш да склизнеш на дарк сајд, а ето, псиџа би те понабадао и реко ти како треба. А ето, ово дарк сајд фаповање је продукт модерног друштва у суштини, а опет, не можеш очекивати од човека да има толику перцепцију да то сам сконта па као да се чува да не прсне.

Ај овако, ако ти узмеш да то није ''поправљање квара'' него ''твиковање'' или ''подизање нивоа живота и свести'', можда ће ти бити готивнија моја поставка ствари.

Ево, пуним садржајем, капирам да је ово за фаповање драгоцено великом броју форумаша:)

[bolkonski]

Meni to zvuči kao neumerena analiza ili drugačije rečeno, neograničena. To mi zvuči suviše strano, jer analiza nema poentu bez sinteze, a ako je neograničena onda nema sinteze. Ili, aj da kažemo ovako, preterivanje u analizi je isto kao i nepostojanje analize, a takođe, određeni problemi koje ti možda identifikuješ kao problem/tvikovanje zapravo nisu problemi.

Što se tiče prelaska na dark sajd, mislim da je to isto pogrešna argumentacija, jer i psidža može da te odvede u dark sajd. Ne može psidža da bude apsolutni pojam, a pacijent relativni. Ali nebitno, jednostavno se ne slažemo, iako ja nijednom nisam rekao da ne treba ići kod psidže, niti da je introspekcija jedini način upoznavanja samog sebe.

[Doolio]

Па добро, ја кад кажем ''псиџа'' мислим на ''господар псиџа'':) Мислим оно, наравно да псиџа може и да те ујебе и то неки и намерно, да би ти долазио нон стоп и шта све не или да је једноставно лош итд.

А пацијента узимам релативно зато што нас има разних, па дајем разне примере.

Кад кажем дарк сајд, мислио сам на то да ти ако немаш знање и свест о нечему, ти не можеш ни да га исправиш. Зашто би Перица знао да је генерално лоше што дрка на визуелне стимулансе кад му је то толико некако нормално? Зато што му нико није рекао. Е сад, дај му инфо и он већ има неку свест о томе и може да доноси боље одлуке због тога. На то сам мислио. Ако ти неко дефинише дарк сајд, то је већ друга прича.

А не слажемо се, то је нормално:)

[Corey]

@Офтопик, Боле, "источно питање"

Мишљења сам да "западњак" треба да прво приступи стази свог окружења, која је утабана за његов менталитет, формиран културом у којој живи. Ако се одлучи за "другу опцију", наћи ће се у непрегледном грмљу из кога није лако изаћи. Бисери оба приступа су плодно тле на коме погрешна тумачења, духовни каријеристи, опортунисти, малициозни "тумачи" пуштају своје корење, а пошто исток поседује ризницу блага, тамо је општи хаос. Отуд оне крајности поимања истока, Индија је прави пример. Зато је и за једног Индуса велики изазов снаћи се у том куршлусу. Конкретно у тој Индији, човек може да види све, али баш све, и тај мравињак је због своје апсурдности изузетно занимљив за научно посматрање и анализу.

Што се тиче одбацивања запада зарад истока, то или када човек дође до тачке њиховог сусрета, или препуштањем потоњем. Ово друго није лако извести, а притом живети у модерном друштву, и зато се слажем да је то гори пут. Међутим, ако се ипак донесе таква одлука, а успешно спроводи у пракси, таква индивидуа ће природно осетити потребу да нешто радикално измени по питању свог окружења и неће се двоумити око тога. Зато се и донекле слажем око немогућности таквог пута. Компромис који се ту мора направити је управо паралелно бављење са оба приступа, коришћење западног до момента који сам претходно описао.

Што се тиче "псиџе"(не псиџе пер се, већ било које озбиљне теорије или система) као учитеља, мислим да је она добра, али не и потпуна замена правог учитеља. Њихово присуство је најделотворније, и ако нисмо у могућности да имамо таквог поред себе с времена на време, дакле не константан контакт и надзор, слободан простор је јако јако битан, "псиџа" је добра компензација.

[Doolio]

Да се разумемо, псиџа као учитељ је помињано у контексту псиџа-психотерапеут, а не псиџа-психологија :)

[Corey]

Тако ми и треба када прочитам, а онда након пола дана узмем да одговорим, ал нема везе, две реченице нису страшна дигресија и надовезују се на претходно речено : )

Сутра ћу да видим има ли потребе нешто да изменим или допуним.

[bolkonski]

@Duljo

(Prešao sam na ovaj intimniji nadimak!) Naravno da Perica samostalno može da otkrije nepoznati sadržaj. Mislim, nije fer, kao što sam rekao, da uzimamo ultimativnog psidžu i prosečnog Pericu. Uzmimo ultimativnog Pericu. Ultimativni Perica je car!