hiperrealizam vs. umetnost

[Debeli]

Све такве слике падају на испиту класичног сликарства, па ако их гледате тако, фејл су. Ако их гледате са педесет аспеката и са још триста инфоа који нема везе са самом сликом, онда добијају неки значај.

мислим да је ово суштина. "уметнички" ескапизам, насилна елитизација и мистификација, тотално анално, ако ме питаш. то је социјални инжењеринг, то је маркетинг, то је продавање и куповање, то НИЈЕ уметност, то је политика схваћена у најширем смислу, као социјална категорија.

Edited August 16, 2012 by Debeli

[SavKe]

Могу некад да фоткам неку своју графику, па да је анализирам, па да сконтате о чему причам (своју не зато што сам мастер графичар него зато што знам потпуно зашто нешто стоји где стоји и шта сам и како интервенисао).

Može ovo :)

[Debeli]

Али овај просер је хипстерски прелол и то је све. Јасно ти је одмах чим видиш реченичну конструкцију да је све то један велики Кери Бредшо трип и царево ново одело.

мислим да си ти овде заправо хтео да кажеш што и ја.

[Corey]

Дух ми титра док читам, врх врх. Радо бих читао ту анализу графике, а верујем и остали, па када смогнеш времена давај товаришћ.

Имам једно кратко питање, пре него што сам баталио шврљање, много сам волео да се трипујем са геометријским фигурама, елипсама и кружницама, а недавно сам сасвим случајно налетео на такве радове, само много зајебанције офк, па ме интересује име тог правца, да мало изгуглам.

[Doolio]

Немам појма, пази, данас сви све раде, тако да капирам да праваца има колико их има и у музици, ако не и више. И онда кад ти дође неко са ''брутал детх стонер пост-апокалиптик спид треш метал са примесама класичног пентатоничног блуза'', лепо га отераш у пизду материну:)

Мислим, ово је нека апстракција, притом је и цртеж, можда и нема баш свој правац, тражи нешто типа ''abstract drawings" па види шта ће да ти излети:)

[Shekk]

ovo lici na sharpie doodles

[Corey]

Немам појма, пази, данас сви све раде, тако да капирам да праваца има колико их има и у музици, ако не и више. И онда кад ти дође неко са ''брутал детх стонер пост-апокалиптик спид треш метал са примесама класичног пентатоничног блуза'', лепо га отераш у пизду материну:)

Хахах, тај рад, понадао сам се да није нешто у том фазону, већ нешто општије : )

[brue]

розе дашчетина - говно

триколор са 2 четвороугла - говно (чак ме и више нервира од дашчетине, поготово чињеница колико "вреди")

ово Коријево - занимљиво до једног момента, а онда престајем да видим поенту. личи на оно кад нешто као радиш или ти је пак досадно, а са стране имаш папир и зезаш се са неким шарама. значи говно

Дулио - слажем се са свим што је написао, укључујући и испразне прецртаваче тј хај скил реалистичне цртеже с почетка топика. наравно, ја нисам спутан професијом па да не могу да кажем за ово горе да је - говно.

Ал добро, све ово према мом укусу и скромном мишљењу.

[Doolio]

мислим да је ово суштина. "уметнички" ескапизам, насилна елитизација и мистификација, тотално анално, ако ме питаш. то је социјални инжењеринг, то је маркетинг, то је продавање и куповање, то НИЈЕ уметност, то је политика схваћена у најширем смислу, као социјална категорија.

Оно, ја нагињем ка томе, али опет, не могу да порекнем значај неког дела ако тај значај постоји, иако је само дело лол. Лупам, јако је корисно и паметно то што је Маљевич постојао и жврљао. Исто тако, постоје разни чекпоинти који сами по себи нису бог зна шта, али представљају полигон без кога се не би инкорпорирало нешто што је касније дошло.

Нпр. упореди значај Битлса са њиховим квалитетом, прилична дискрепанција је у питању. Али да није било њих да буду смијешни и дерњају се ''оћу те држат заруку'', не би било НИЈЕДНОГ од сјајних жанрова које имамо данас, па ни електронике, хип хопа и осталих ''чуднијих'' ствари. Јебига, ако кренеш на тенк са ножем загинућеш, али си успео ако после тебе дође хиљаду ликова са кашикама и свормују тенк...

Обично су у питању неки пионирски трипови и бета тестинг. И то само по себи није царево ново одело, него људи трагају у ком правцу даље може нешто да се развија. И то не мора да буде лоше, напротив. Наравно, неко оде у ћорсокак, али и то је корисно јер онда ти нећеш да одеш у тај исти ћорсокак.

То је исто радио и Ђото рецимо, па му он дође нешто као битлс ренесансе. Пај сад ово:

-први увео да неки лик на слици може да нам буде окренут леђима

-први увео валидну архитектуру и пејзаж

-први престао да идеализује фаце, па су људи тужни, срећни итд. а не бланд

-увео дијагоналу као ликовни елемент

-ставио слику у простор

итд.

Па Леонарди и Микеланђели, секли лешеве, јебига, није било анатомија да се купе:) И капирам да нико није гледао благонаклоно на то. Замисли ти живиш тамо у неком средњем веку и твој комшија сече лешеве да би ''видео како шта ради''.

То тада није било нобрејнер као што је сада. Људи су триповали да се слика ''онако како треба'' и то је то. Мораш да скапираш да су ти ликови потребни да би се било шта развијало (да, чак и они нуспродукт ликови који раде искључиво срања).

Рецимо, Сезан. Он је мало измашио трип, али ено га у свакој историји уметности на свету. Као кад би подигао споменик лику који је дао живот да се спасу нека деца, ал није успео. Не мора да успе, дижеш му споменик зато што је пробао, јебига. Сезан је стављао по две контуре на сваки објекат на слици. Зашто? Зато што је био у фазону да једно око види једну слику, а друго другу и онда је оба та трипа убацивао у слику, дакле, није правио фокус слику, него је покушавао да представи како би то изгледало кад би сликар инкорпорирао стерео виђење у своју слику. Капирао је да је то аутентичније него да се ствари представљају као да је свака у фокусу (јер само оно што нам је у фокусу има једну контуру, све остало има две јер имамо два ока, гледајте у нешто и видећете, уосталом, то свако зна). Е сад, то се показало као не баш практично, поготово у комерцијалном и фином сликарству и јебига, капирам да нико то после њега није радио. Али то је био његов приступ, његова теорија, померио је начин размишљања у неком смеру. Дал је то добро или лоше, није битно, фазон је да је то размишљање ван кутије.

Врло је важно да скапирамо и да је тај Ђото размишљао ван кутије у односу на сетинг у коме је он живео. Тако да ја бих ипак cut some slack тим ликовима:)

(наравно, не оном цару са розе даском, он се само опортунистички пришљамчио)

[Corey]

Е да, што се тиче натписа испод розе даске, ово ми је најјаче

“the floor representing the physical world of standing objects, trees, cars, buildings, human bodies, and everything, and the wall representing the world of the imagination, illusionistic painting space, human mental space, and all that.”

Јебени рофл, нема потребе појашњавати : )))

[togFU]

Нпр, замислите неку гајбу у фазону ''ја сам млади амерички адвокат, дању радим, а ноћу карам Мие'', знате о каквим гајбама причам. И онда ставите Мона Лизу на зид. Нема шансе, одудара. Није битно што је то супер слика, тај лик не би требало да качи Мона Лизу на своју гајбу јер ће испасти ко сеоски вашар и пилету сисе:)

Треба да узме неку модерну графику или слику, по могућству жешћа стилизација или апстракција и да уклопи у простор то ко змајчина.

ovako nešto a? :) obično ne volim ta apstraktna proseravanja (o "instalacijama" tripovima da ne pričam, slažem se sve sa tobom), ali ovo mi je vrh i rado bih imao ovo na zidu u sobi:

A šta misliš o ovom nekom pola klasika, pola hipsterizan tripu?

ostatak tih "lol rofl" tripova ovde: http://shawnhuckins.com/artwork/1797487_GW_s_Comment_Rolling_On_The_Floor.html (LISTATI NA NEXT NARAVNO :))

[Doolio]

Постоји разлика између апстрактних слика и апстрактних просеравања:) Нпр. то што си ти окачио капирам да јебе кеве на неком белом зиду у готивно осветљеној дневној соби младог адвоката, јелте. И то је сасвим у реду и треба да платиш то ако ти се свиђа и да окачиш гајби, као и било коју другу слику. Али ако лик крене са ''па знаш како, ово би вредело четристо евра овако, али брате, ја сам то сликао док сам висио наопачке из хеликоптера, па је ценим на пет иљада'' онда лепо кажеш нека фала и одеш:)

Апстракција је валидан правац као и апсолутно било који други, само се треба пазити тих просеравања. Што не значи да је апстракција аутоматски просеравање.

Овај рофл трип ми је безвезе у смислу слике. Не видим било који разлог да се то уради, сјебо је естетику скроз. Ако гледамо као фору, океј, али али нек ми дају ту фору за дваес кинти, а не да је фурају као неки арт фазон. Притом лик лоше слика што је највећи лол и наводи ме на трип да је то просто један од карлеуша трипова.

[togFU]

Постоји разлика између апстрактних слика и апстрактних просеравања:) Нпр. то што си ти окачио капирам да јебе кеве на неком белом зиду у готивно осветљеној дневној соби младог адвоката, јелте. И то је сасвим у реду и треба да платиш то ако ти се свиђа и да окачиш гајби, као и било коју другу слику. Али ако лик крене са ''па знаш како, ово би вредело четристо евра овако, али брате, ја сам то сликао док сам висио наопачке из хеликоптера, па је ценим на пет иљада'' онда лепо кажеш нека фала и одеш:)

Апстракција је валидан правац као и апсолутно било који други, само се треба пазити тих просеравања. Што не значи да је апстракција аутоматски просеравање.

Dobro sad, ja kad kažem "proseravanje" ne mislim ništa loše unapred, može da bude i "al je jebo kevu lik sa ovim proseravanjem, koji vrh", bar ja to tako gledam. Proseravanje kod opisa i dizanje cene je to o čemu ti pričaš, al nisam ja na to mislio. Al da si u pravu - jesi naravno.

Овај рофл трип ми је безвезе у смислу слике. Не видим било који разлог да се то уради, сјебо је естетику скроз. Ако гледамо као фору, океј, али али нек ми дају ту фору за дваес кинти, а не да је фурају као неки арт фазон. Притом лик лоше слика што је највећи лол и наводи ме на трип да је то просто један од карлеуша трипова.

pa da, upravo, lik je jedan od onih o kojima si pisao pre par strana: "ne znam baš dobro da slikam al ću idem da prodam na foru", i nekome se svidi da fora. Evo priznajem, meni se kao prosečnom džou dopala fora, ali samo fora, nikako ne vidim da bih dao neke (makar i male) pare za ovo, jer mi je ovo jednostavno "aha, kul fora, idemo dalje, da vidim šta još ima po ovim blogovima?" i to je to.

[Doolio]

Погрешно сам скапирао ''просеравање'', јебга:)

Па то, мени је исто фора била симпатична, генерално сам про-меме лик и тако то. Али не бих држао на гајби или тако нешто, постовао бих јпгове по руру можда и то је то.

[Trooper]

Е да, што се тиче натписа испод розе даске, ово ми је најјаче

Јебени рофл, нема потребе појашњавати : )))

ma od svakog od tih radova koji imaju u sebi nesto tipa "The work’s [...] is meant to call attention to" mi se pegla momentalno ...

[Majstor bora]

Pa ta apstrakcija je do jaja kul kao sto Doolio kaze za nekog mladog advokata da stavi na zidove u nekom modernom enterijeru, te slike uglavnom kostaju po par stotina evra i to je po meni ok cena za tako nesto.

Ovo je nesto sto sam skoro kupio jedna je otisla za poklon a jedna kod keve u advokatsku kancelariju:

Inace Doolio ako bi da slikas ovako neke stvari javi mi se posto imam posao za slikara :)

[Doolio]

Ђа ми се ова прва:)

Јебга, ја сам у неком другом фазону, али графике су ми апстрактне, па ако те интересује, могу то да ти покажем...

[Corey]

ma od svakog od tih radova koji imaju u sebi nesto tipa "The work’s [...] is meant to call attention to" mi se pegla momentalno ...

Не знам да ли смо на истој таласној дужини, није у питању сама реченица, која јесте лоло, већ подвучени део. Изгледа ми као да је батица поставио себи много висок филозофски задатак који би био тај вансликарски аспект дела, и када је видео да га не може испратити, само додао "and all that", што ме подсећа на животне расправе са часова српског/веронауке/грађанског, када се трокираш јер не знаш како мисао да изнесеш, у глави је али те јебе вокабулар, и онда извалиш нешто овако. Наравно, има тога увек, али у средњој се наслушамо највише таквих царевања : )

[mohican]

Zapravo ta recenica vise govori da osoba koja je napisala komentar nije u toj prici vec pokusava da opise "sa strane" na sta se to kao odnosi.

[HSIwaN]

Nakon shto sam prochitao ceo topik, prochitah i http://www.moodbook.com/history/modernism/malevich-black-square.html , i bash me je zainteresovao ceo trip.

moar because moar

[Doolio]

Препоручио бих ти да прочиташ Човек и његови симболи, где постоји осврт на тај црни квадрат, али са ширег аспекта. Тј. говори се о Маљевичу као инструменту, тј. хералду једне прекретнице, не само у уметности, већ и историји људске врсте. Значи, ситуација која му је ''водила руку и мозак''. Притом та прекретница је била врло некако приметна за људе тог доба, као неки резидуални трип који је неопипљив, али је ту. Нешто као кад би пустио звук фреквенције десет херца, сви би осетили органски да се ''нешто дешава'', али нико не би знао који курац. И то је Јунг доста повезивао са архетиповима и човековим неравномерним развојем који је неке архетипове сјебао, а неке заменио - а пошто то не можеш да радиш, а да се не сјебеш јер је ипак милионско-годишњи трип јачи од твог тренутног интервенционизма, онда се цело човечанство истриповало и исцимало и погубило.

Нпр. у исту врсту хералдских пријава спада и Ничеово ''Бог је мртав'' које се десило нешто раније, које тинејџери и викенд филозофи обожавају да турају у неке своје бомбастичке влажне снове, међутим, смисао те реченице је алегоричан и метафизички, више него религиозан и опет представља малтене спонтани одговор организма на тих десет херца који брује, а ти не знаш који ти је курац. Е сад, пошто је Ниче један од највећих умова ове планете, он је лепо то обликовао у мисао, а није био у фазону ''боли ме глава и анксиозан сам, а не знам зашто''. Са друге стране, Јунг и Кембел су то конструктивизовали у научне теорије, што говори о томе да су и они цареви. Мада можда је Ниче већи цар јер је он толико одвратно церебралан да га је мрзело и да елаборира то више од просте реченице. Он је лик који би извалио тајну космоса, а онда би у књизи написао ''42'', па ко уме да чита, нек чита. Што је штета за човечанство, али јебига, кад си толики доктор Менхетн, онда ваљда изгубиш перцепцију какав је обичан човек, а и боли те курац. Са друге стране, Јунг и Кембел шију Ничеа по зености, јер су они отишли у неки ''научни позитивни мистицизам'', док је Ниче био прилично трагичан лик, фазон усамљеног генија.

Е сад, ја мало дигресирао, јебига:) Међутим, за схватање ових праваца, у смислу зашто су се појавили (да, појавили су се као тражење себе, уметности, вајба, трипа, ''оног нечег'' итд, али мислим на то ЗАШТО се то тражење десило, зашто баш тако, у том облику и зашто баш тада) корисно је прочитати Јунга (човек и његови симболи, конкретно) и прелетети преко Кембела. Ниче је већ нешто друго, пошто Јунг и Кембел пишу неку врсту метафизичке-а-ипак-стручне литературе, док Ничеа довољно успешно може да чита само сам Ниче (а и он не знам колико би имао успеха).

[Trooper]

jbti ovi umetnici sa viskom slobodnog vremena :/ hocu ja da imam dovoljno resursa da "procitam Junga i Nicea". Kad zavrsim sa poslom uvece jedva imam mentalni kapacitet da citam Praceta ... :S

[Doolio]

Е јебига, па моја кева ради цео живот, па је прочитала ја мислим све руске писце икад по сто пута, а мој ћале је прочитао све филозофије и психологије на свету по триста пута:)

То је само мајндсет и приоритизација, рецимо, знам рибу која је ишла на посо, увече радила у кафићу и у исто време завршавала факс, јебига:)

А ја сам те Јунгове и Ничее читао од рецимо неке петнаесте године (што не значи да сам ишта капираои десет година после, ал небитно, пракса:))) ), тако да се лако накупе ту десетине књига иако остајемо у домену те уже тематике.

Мада јесте (горка) истина, да ако ти та тематика не заузима неки конкретан простор у животу (хоби, струка, интересовање), онда је малтене бесмислено читати нпр. Ничеа јер боље да си радио било шта друго за то време јер ништа ниси урадио - ево рл пример - долази ми ћале пре пар година (он воли рецимо Заратустру и увијек га радо чита, мислим да је то већ у питању троцифрен број, притом је то писање у свеске, по маргинама, вађење, памћење, дијаграми, хиљаде страна литературе других ликова О ничеу итд) са хепи фацом у фазону јеј онај тамо пасус, мислим да сам близу почињања скапиравања.

Тако да Ниче је рупа без дна за занимацију. Притом је замка за млађани ум јер заиста лепо пише и јасно и просто можеш да га читаш као нормалну књигу где се дешавају ствари које се дешавају и да уопште не трагаш за алегоријом. И зато је Ниче омиљен код тинејџ ликова јер је бунџија, а заправо немају појма шта су прочитали. У питању су лејери и лејери алегорија и мисли, па кад си се изборио са пола лејера, извалиш да имаш деведесет година и да ћеш думреш сутра:)

Ево рецимо једног лајтмотива у стрип форми, као што видите, прилично сведеног, али даје неки општи трип на целу ту ујдурму око човека и шта се десило лево од Албукеркија

Продукт овога је много ствари, од слања сонде на Марс без претходног чишћења свог дворишта, па до неуротично-истраживачких фаза у уметности или идеологијама... Наравно, ово је јебига, много комплексна ствар сведена на два квадрата стрипа, без освртања на много битних индиректних аспеката и осталих неопходних ствари.

[Ребел]

Ако разумем десни квадрат, управо је људски трип о свемоћи заправо обмана подсвести?

[Doolio]

Хм, па не баш, укратко, трип је у томе да је подсвест један јако, јако моћан, перцептивни, свезнајући другар који види и зна много више од свести, а и много је већи и има неограничен капацитет. Е сад, подсвест има свој језик, свест има свој. Да би подсвест имала тај неограничени капацитет и толику перцепцију, она мора да има један зипован вид изражавања, који свест не чита баш најбоље, међутим свест на неки свој начин капира упуте подсвести. Пошто је подсвест толико перцептивна и готивна, ти упути су биолошки, физички, психолошки, па рецимо и метафизички добри, тачни и неопходно их је пратити.

Нпр, имамо симболе и архетипове. Јунг је категорисао симбол другачије од знака, сад ћу рећи како, јер је то битно за целу причу.

Знак представља презентацију нечега што је достижно, ''учљиво''. Као што је реч ''торта'' знак за торту.

Симбол представља презентацију нечега што је недостижно у смислу учења и схватања. Архетип је древна слика која се садржи у колективном несвесном, представља неки инфо или упут и иста је за све. Симбол може бити мен-мејд приказ неког архетипа. Рецимо, популаран приказ архетипа који је Јунг назвао сопство (преводим ''селф'' са енглеског) је Христ. Да не улазим даље у конкретан архетип сад, наставимо о теми.

Као што је инстинкт урођен физички трип, тако је архетип урођен психички трип и једнак је на колективном нивоу. И еским и африканац неће да покушају да дишу под водом. Исто тако, то се дешава на психичком плану. И ексим и африканац ће имати исти архетип.

Архетип као ентитет је у подсвесном и садржи еволутивни упут људске расе самој себи, по вертикалној основи. Као што инстинкт није нешто што разматраш и једеш говна о њему, него га просто радиш, оно, излети ти нешто испред тебе, ти скочиш метар уназад, тако ни архетип као упут не можеш да разматраш на практичном нивоу. Не у смислу да не можеш да изучаваш архетипове, него у смислу да кад ти упут дође, кад ти подсвест пошаље архетип, треба да ''послушаш'', а не да се трипујеш. Као што кад ти дође упут од стране инстинкта, ти радиш то што ти је ''речено''. Дакле, ако нешто искочи испред тебе, ти ниси у фазону ''аха, искочило је нешто испред мене, то може бити опасност, боље да скочим уназад'' него скочи организам сам.

Е сад, ту постоји једна ствар где се човек ујебо. А то је могућност тренинга. Боксери тренирају да не трепћу кад примају ударац, а то је инстинкт за очувањем вида. Они то могу да превазиђу.

Модеран човек то ради са архетиповима, међутим, психички ''инстинкт'' је мало комплекснија ствар од физичког и ту долази до ујеба. Ако ти искулираш архетип, искулирао си себе, кратко речено. То доводи до неурозе. У том смислу квадрат каже да је човек напуштајући свој мод прихватања архетипова остао на милост и немилост подсвести. Јер подсвест боли курац да ли ти архетипове кулираш или не, она ти их шаље јер је то природно стање човека.

Модеран човек, који хоће да их анализира, објашњава итд. креће да их се плаши, да размишља о њима, да их одбацује, а ништа од тога није могуће урадити. И онда долази до колективне неурозе јер човек ради практично оно што не може и за шта није дизајниран. Као што тај боксер, ако увек инсистира на томе да не трепће док му нешто иде ка очима, једном ћеш му убацити киселину на фацу, он неће да трепне и одоше очи у курац.

Ти не знаш зашто си направио храм Мајци Земљи нпр. Али си га направио. И кул ти је цела та спика. И архетипови тако раде. Због нечег што твоја свест не уме да свари и из тог разлога објашњење те појаве остаје у подсвести (а зиповано се пројектује у свест као рецимо ''другари ајмо да правимо храм мајци земљи'') ти добијаш тако бланд упуте и пратиш их јер је то твоје природно стање. Свест не прича тим језиком, не зна због чега је то потребно и не треба да се петља са тим стварима. Ако узме да се петља, најебаћеш. Дакле, кад кренеш са ''што би ја правио храм, мрзи ме, ја сам човек академик, јебеш глупости, на крају крајева, које је рационално оправдање за ту потребу'', отишо си у курац и ту си практично постао играчка сопствене подсвести. Подсвест ће да настави да те упозорава (што и треба да ради), ти ћеш то да одбацујеш и целу ствар ћеш да анализираш са становишта свести (што нема везе са животом), кренућеш да се збуњујеш, да идеш у динајал и - битна тачка - да ТРАЖИШ. То није природно стање човека, већ неуроза. Поједностављен ниво тога је рецимо неки капиталиста који пазари стотине аутомобила (тиме ТРАЖИ то што не може да нађе), а опет је анксиозан и неуротичан и стално се пита који му је курац кад је ''све под контролом''.

И онда креће ко сам ја шта сам ја јел треба живети овако или овако, јао не знам, зашто не знам, ко ће да ми каже, где је одговор, шта је бозон, колки је свемир, морам да знам, да нађем, да имам, то ће ме спасити аааааааааааааа. И наравно, ништа се не дешава, пошто су то бабе и жабе. Сви упути су већ у теби, само им не треба окренути леђа.

Свака модерна јединка је у овом стању неурозе. И то је додат трип на проблем јер је то болесно стање, али га сви имају, па се често и не узима као болесно, него здраво за готово, као људска особина, а не болест. Примитивније заједнице немају овај проблем јер су и даље другари са својим архетиповима и подсвешћу.

Јунг је, кад је већ зашао у тај трип, ишао код индијанаца да блеји. И интересантно је да су му једном приликом, док су седели и блејали (притом је јунг био у фазону ха види који сам цар и како умем да блејим а не ко неки јапи) рекли ''зашто је вама белцима фаца стално згрчена и стално гледате као да нешто тражите? Шта то тражите?''. БУМ хедшот:) Притом треба скапирати да тај индијанац није неки Шерлок или зајебани нолиџ лик, него просто није изгубио контакт са природним стањем хомо сапиенса и из те његове здраве перспективе, одмах се искрено зачудио и био у фазону да Јунгу нешто није добро, док је сам јунг био у трипу да је велики зен баја. Такође, та пријава није била метафорична или у неком просеравачком тону, лик је стварно био у фазону да белци нешто траже у сваком смислу те речи.

Симплификовано - сви ти модерни уметнички трипови са дрогирањем, претеривањем и једењем гована заправо представљају једно батргање човека као врсте у ситуацији у којој се нашао, а не зна како да се бори са њом, а види да му евидентно није добро. И ти уметници проблем решавају на нивоу димензије која је сама проблем - свести, што јелте, не може.

Ниче је прилично рано приметио то скретање људске расе у странпутицу и то искоментарисао у свом ''ја имам највећи курац на планети и зато причам овако шмекерски'' маниру - бог је мртав. Модерном човеку у модерном добу, какав је био Ниче, требала је нељудска перцепција да дође до таквог закључка, поготово што није имао Јунгове и Кембеле да му утабанају трип. Мени и даље није јасно који курац, али то су већ неке жешће метафизике у питању, анализа и каталогизација Ничеове интелигенције би била једнака томе да сад узму Др. Иги и Б3 да капирају Теслин начин размишљања.

На пример, често се користи флоскула ''отуђеност од природе''. Ово је болно тачно, али се не може решити на нивоу свесног. Ми смо са природом повезани на начин који ми можемо само да, ај да кажем, осетимо, али не и схватимо свесно. А (модеран) човек баш оће и оће да СХВАТИ. И од тога нема ништа, наравно. Човек просто НИКАД неће моћи адекватно да објасни зашто и како човек када се одвоји од природе, условно речено, вене исто као биљка. Само што се то код биљке види јер је нобрејнер, а код човека није тај фазон. Јер то није КАТЕГОРИЈА која се објашњава рацијом. Рацио је елемент који је ИСПОД тога. Човек НИЈЕ ИСПОД тога, али човек није рацио, човек поседује рацио поред многих других елемената, капирам да ме пратиш кад то кажем. Као кад би неком рекао ''воли ме ал ногама''. Немогуће. Човек може да воли и човек поседује ноге, али ноге не могу да воле јер нису та категорија. Исто тако ''хајдемо да САЗНАМО зашто венемо ван природе'' има смисла колико и ''хајде да шутирамо мисао, прошли пут није успело, ал сад сам понео нове мизуно копачке''. лол сили хјуман, мисао не може да се шутира.

Е, онда у коначној победи тог болесног стања, а која се десила отприлике тада, долазе уметници којима није добро и капирају да им сврха није да праве лијепе слике него да ТРАЖЕ, јер нису нормални, ко и сви остали. Е то ТРАЖЕЊЕ у уметности се манифестовало као ''ставио сам розе даску јер капирам да је под брате ово, а зид ово брате оно брате и све то''.

Поента свести у релацији са подсвешћу је да ћути и ради и да се не пита, јер ако се запита, чак и да добије одговор, неће га разумети. А подсвест сигурно зна шта ради. Ви природњаци скапирајте то овако - замислимо да конфета има две димензије, ширину и дужину (има и малу трећу јелте, али симплификујемо на две). Да ли она разуме шта је висина? Не. Ако јој објасниш? Опет не. Њен свемир има ширину и дужину и она тако пузи по поду. И замислимо сад да та конфета удари у зид. Оће ли скапирати да је ударила у зид? Не. Јел може да закључи да је ударила у зид? Не. Али ако дође неки добри тродимензионални чика и каже ''ало конфето, скрени десно'', она ће да скрене десно и да иде поред зида, све у реду. Али ако креће да пита ''а чекај што десно?'', не може да добије одговор. Тродимензионални чика може да одговори и да каже ''зато што је право зид, то је висина, то је трећа димензија и удараш у зид и мораш да скренеш''. Међутим, јасно је да конфета може да гледа бело и опет ће да пита ''димензија шта? троди... шта?''. И ако не скрене десно гураће у зид и неће моћи ништа да уради и цркнуће од глади рецимо:) Јер она нема капацитет да ПОЈМИ, да ОСЕТИ трећу димензију. И зато треба да ћути и да не размишља о томе и да само послуша упут тродимензионалног чике и све ће бити кул. А у своје две димензије нек размишља колико год оће. Капирам да сте сконтали да је у овој причици конфета-свест, чикица-подсвест и ''скрени десно''- архетип.

Ето, то би било жешће, жешће, рафинисано, зашто је модерни човек неуротичан и анксиозан нон стоп и зашто нон стоп тражи нешто, како би то реко чика индијанац. И зашто је у немилости подсвесног ''андерврлда''. У принципу није у немилости него овај упорно покушава да извршава своју улогу и да му даје упуте, међутим, човек их кулира и покушава да се испуни на неким другим местима, што је немогуће. Рационализација свега (другим речима ''освешћивање'') не може да се изведе јер је рацио један сииитан сииитан део човечије психе, па тако и начин рада тог ситног дела, одговара само њему. То што човек лаички изједначава ''ја'' са ''свест'' или ''свест'' са ''психа'', то је друга прича.