Jump to content

Kredit sa 105% depozita?


Recommended Posts

  • Replies 59
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Mislim da za poreklo para pitaju za transakcije preko 15k jura, treba pogledati zakon. A realno onaj koji će da pere pare ima milion lakših načina da to uradi bez da se uopšte bakće sa stvarima kao što su banke koje su relativno lako proverljive. I pritom taj koji oće da pere pare, pere mnogo više od 15-20k jura, to su cifre s kojima operišemo mi smrtnici.

Heghlu'meH QaQ jajvam

Link to comment
Share on other sites

Ako je 15 hiljada cifra do koje se ne pita za poreklo to je sasvim dovaljno za pranje kinte iz nekih sitnih malverzacija iz sfera korupcije, gudre, pljački... A i novac za pranje se uvek razvodnjana na gomilu manjih paketa koje treba oprati, 15 hiljada bi bio recimo samo jedan od tih paketa.

Edited by Савовски

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, али памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: велики народни родољуб. 
Радоје Домановић - "Страдија" 1902. -

Link to comment
Share on other sites

:) Koji experti po pranju para :tf:

Ludnica je kada hocesh veliki kesh da premeshtash preko grane, u svakoj zemlji je svoja glupost i vrebaju sa svih strana da te oderu... Mi smo imali dosta problema sa radom sa americhkim firmama, jer one ne zele da rade sa offshore kompanijama. Na kraju smo otvorili kompaniju u Hong Kongu, ali je i tu bio problem poshto je HSBC trazio celu finansijsku istoriju osnivacha firme da bi nam otvorio rachun. A osnivachi firme Rus i Srbin - prvi je ceo zivot gledao kako da zajebe drzavu da ne placa porez, a drugi nije nijednom legalno radio ni u jednoj firmi + stalno neshto polulegalno drnda u Rusiji [:D]

Na kraju smo rachun firme iz Hong Konga otvorili u Latviji :tf: Shto je najgore, to funkcionishe.

А в чем сила, брат?

Link to comment
Share on other sites

Sve je to ok Zwerko, ali što onda ne bih ja lepo, ako imam već tih 1000 evra, otišao i kupio šta hoću za 1000 evra, a sa nekom bankom ugovorio onu štednju po viđenju ili kako se zove sa minimalnim mesečnim uplaćivanjem od 50 evra ili šta ga znam? Ili neko od onih osiguranja zdravstvenih, penzionih itd? Tu verovatno jeste "labavija" priča ako ne uplatiš ali sigurno postoje penali i koske.

Zapravo jedino smisleno je ova tvoja varijanta koju smo i mi "gađali" a to je da bi kao tebe banka "naterala" da odvajaš sa strane mesečno pa posle opet imaš te svoje pare i šta god, ali brate, ako ti treba 2000 evra a već imaš 2000 evra, kupi šta ti treba pa posle gledaj šta ćeš :)

Link to comment
Share on other sites

Brate, prolaze 'de 'oćeš ... ne znam dal' sam pisao na forumu, ali sad u Kelnu kad smo bili, lik kupuje futrolu za Blackberry u zvaničnoj radnji mobilnog operatera i kao

lik: "koliko je?"

prodavac: "20 evra"

lik: "ok, ali pošto imam dva telefona, kolega i ja po jedan, koliko su dve?"

prodavac: "pa 40"

lik: "skupo, dajem 25" (ili 30, može luka ako vidi da me ispravi za tačan iznos, ali tako ekstremna je vrednost sigurno)

prodavac: "pa ne može 25 lol!"

lik: "ok ništa, poz"

kreće ka vratima

prodavac: "e, čekajte, čekajte"

vadi prodavac neku tabelu na papirima, nešto, gleda, gleda i kao

"ok, može 25!"

U sred Kelna u Nemačkoj u zvaničnoj radnji operatera mobilne telefonije! Nije neka "moj ortak ortaka brat" priča, bio ja tamo :)

Pa 'de onda da ne može kod nas, šta ti je?

Na kraju krajeva, znaš sigurno ili si načuo za fore sad kad kupuješ kola, odeš, pitaš koliko su, dobiješ cenu, daš neku svoju koja je par 'iljada evra niža i oni ti prodaju auto :) Možda ne odma', možda će "da ti jave" ali prosto toliko se stvari ne prodaju da zaista daju povoljno. Jednostavno, što ti kažeš "nismo u istanbulu" pa ljudi nisu navikli da se dogovaraju oko cene, ali manjak prodaje određuje pravila.

Evo sad se setih i još jednog svežeg slučaja iz ovih garderobnih radnji, riba hoće da kupi nešto, košta 25k, prodavac kao "to vam je 25k" ona kao "ok, zovite menadžera radnje da vidim za popust", dolazi lik, kao "dobar dan, dobar dan" i ona "ja hoću ovo da kupim ali dajem 20k" i on kao "uf, pa jao, uf, moram da proverim sa direktorom" i na kraju joj dade za te pare.

Link to comment
Share on other sites

nisi ti kriv, nismo mi navikli, da tako kažemo.

moja baba recimo se redovno tako "nadmeće", žena navikla sa pijace pa prenela na sve drugo. A recimo i ja na pijaci pitam "koliko su jabuke" ova kaže "50 dinara" ja kažem "ok", dok baba je na fazon "aj' daj za 40" i ova joj da :) E pa onda je ona to prebacila na sve drugo, sad kad kupuje šta god, čarape, jastuke, cipele (doduše sve je to neki njen rang proizvoda i one male privatne radnjice i tako to, ali nema veze) uvek je na fazon da spusti cenu i tek onda kupi :)

Jednostavno, ako ne pitaš, sigurno nećeš dobiti popust :)

Link to comment
Share on other sites

Sve je to ok Zwerko, ali što onda ne bih ja lepo, ako imam već tih 1000 evra, otišao i kupio šta hoću za 1000 evra, a sa nekom bankom ugovorio onu štednju po viđenju ili kako se zove sa minimalnim mesečnim uplaćivanjem od 50 evra ili šta ga znam? Ili neko od onih osiguranja zdravstvenih, penzionih itd? Tu verovatno jeste "labavija" priča ako ne uplatiš ali sigurno postoje penali i koske.

Zapravo jedino smisleno je ova tvoja varijanta koju smo i mi "gađali" a to je da bi kao tebe banka "naterala" da odvajaš sa strane mesečno pa posle opet imaš te svoje pare i šta god, ali brate, ako ti treba 2000 evra a već imaš 2000 evra, kupi šta ti treba pa posle gledaj šta ćeš :)

Džaba ti je štednja po viđenju, tu ti je kamata toliko mala da ti se ne isplati ni da štediš. S druge strane niko te ne može naterati da svakog meseca odeš i deponuješ taj iznos koji si odredio, uvek će se naći "nešto pametnije" našta se može potrošiti. Sa druge strane ta zdravstvena i penziona osiguranja su najčešće na rok od 10-15 godina, gde ti zaista i dobiješ na kraju dobru cifru para s tim da bi dobio još i veću da si isti iznos svakog meseca uplaćivao u banku za isti period (doduše tada fakat ne bi bio osiguran). Realno ovo je varijanta da se nateraš da štediš i da ili dupliraš inicijalne pare ili da ih potrošiš na nešto a onda ponovo štekaš isti iznos po maloj kamatnoj stopi.

Heghlu'meH QaQ jajvam

Link to comment
Share on other sites

постоји "производ" банке који ти нуди месечна орочења у договореном износу, ради преко обуставе, тј. скидају ти са текућег уговорени износ као да је у питању кредит.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

управо, Зверко, тако је. банкарима плаћаш сопствено финансијско дисциплиновање.

:)

банка заправо окреће тих твојих 50 јура годину дана по некој бруталној камати (док теби иде на сопствена средства, цирка сома јура, "мала камата" од 5%).

питају, за неки већи износ, мислим 10 сома.

али о теби ионако све имају/добију чим се појавиш са неким парама код њих.

Ne pitaju. Bar ne u 3 najvece banke.

There are 2 rules in a successful life: 1. Don't tell people everything you know

zolaeveo3reqjl4_zps6bce0689.jpg

 

Link to comment
Share on other sites

то је занимљиво, с обзиром на Закон о спречавању прања новца, који је експлицитан по том питању.

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

pa vidiš, to je tek zanimljivo, s obzirom da iz prve ruke znam koliko jede govna Agencija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koja je direktan izdanak tog zakona. koliko seru, jedu govna itd...

ako je istina da naše banke ne rade u skladu sa Zakonom, dok pomenuta Agencija TOLIKO jede govna po ostalim državnim službama, ostaje mi da zaključim kako je ta Agencija i napravljena samo da bi uspostavila i9nformativni teror prema običnim građanima, u stilu Velikog brata, na šta sam i do sada sumnjao...

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

моја ФАКИНГ исправка, није агенција, него Управа Министарства финансија.

чл. 1. став 1.

чл. 9, став 1. тачка 1.

samo da bi uspostavila legalizovala i institucionalizovala i održavala i unapređivala i9nformativni teror banaka prema običnim građanima, u stilu Velikog brata, na šta sam i do sada sumnjao...

Edited by Debeli

MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVA

Style over subsistence

Crown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Kredit je moguće uzeti u dinarima ili sa valutnom klauzulom vezanom za evro. Dakle, ako imate neku sumu novca, a ne želite da to potrošite, možete to dati banci kao depozit, a od banke uzeti istu količinu para uz određenu kamatu. Kada vratite zajam, banka vam vraća depozit. Naravno, kamata koju vi plaćate banci veća je od kamate koju banka daje vama na novac koji je kod nje položen kao depozit.

- Ovaj kredit koriste građani koji već imaju određenu količinu novca, a žele da za neku svrhu potroše novac koji obezbeđuje banka. Ovakav kredit ima nekoliko prednosti: klijent ne koristi svoj novac već novac obezbeđuje banka, kamatna stopa je znatno niža nego za standardne gotovinske kredite, klijent ne mora da bude u radnom odnosu da bi dobio ovaj kredit i potrebna je minimalna dokumentacija - kažu u Erste banci.

Sličan stav imaju i u Banci Intezi u kojoj je depozit 105 odsto.

- Za ovu vrstu pozajmice najviše su zainteresovani klijenti koji imaju primanja, ali nisu redovna ili ne mogu da dokumentuju svoja primanja i zbog toga im banka odobrava kredite koje su u celosti obezbeđeni, kao i klijenti koji na ovaj način žele sebe da podstaknu da štede. Krediti sa 105 odsto depozita se odobravaju sa nominalnom kamatom od pet odsto fiksno na godišnjem nivou, odnosno efektivnom već od 6,15 odsto na godišnjem nivou - poručuju u Intezi.

Ekonomisti, poznavaoci finansijskog tržišta i bankarskog poslovanja se slažu da je ovaj bankarski proizvod neobičan, ali sasvim u skladu sa propisima. Oni preciziraju da je „sve to neka vrsta iluzije da imate svoj novac, ali ga ne trošite već ga poveravate banci na čuvanje, a onda u istom iznosu uzimate zajam uz, naravno, neku kamatu, i to je samo još jedna specifičnost koja postoji u Srbiji“, kažu naši sagovornici.

Ali "ako imate neku sumu novca, a ne želite da to potrošite" :))

Znači, mit basted. Jedino što ustvari ovo služi je da uzmu kredit ovi što su gastosi i valjaju na ulici gaće ili rade kod privatnika na crno i slično.

I naravno baba Rada iz igorovog primera :)

Link to comment
Share on other sites

laki 24 sata !!:)

Dinarski kredit na bazi 100 odsto depozita

Osnov - Iznosi

Kredit 500.000,00 RSD

Depozit 100%

Period otplate 72 meseca

Mesečna rata 8.512,50 RSD

kredit+kamata 612.900,00 RSD

NKS (godišnji nivo) 6,95%

EKS (godišnji nivo) 12,25%

Нема  будућности без истине.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.




×
×
  • Create New...