SIN Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 Sendi takodje Link to comment Share on other sites More sharing options...
freej! Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 Аустроугарска карикатура из периода пред Први светски рат, која приказује руку која смрскава Србина. Текст карикатуре гласи „Србија мора умрети“. E pa jebali smo im majku :D Rider on the storm... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Sting Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 Jesmo tada, ali su danas oni nama :). We must all fear evil men. But there is another kind of evil which we must fear most and that is the indifference of good men ! Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dule_smor Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 šalim se drale, šta se odma žestiš:)...btw, sutra je godišnjica kraja ww1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Debeli Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 šalim se drale, šta se odma žestiš:)...btw, sutra je godišnjica kraja ww1 ма 'де се жестим, само не стављам смајлије као раније. меа кулпа добри докторе. MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVAStyle over subsistenceCrown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Sting Posted November 10, 2012 Report Share Posted November 10, 2012 (edited) Jel vidite sada, na primeru Mustafe Golubica i njegovih savremenika, kako se istorija nadovezuje. Kako mnogo stvari koje su se desile u Drugom Svetskom ratu imaju veze, jako puno veze, sa Prvim svetskim ratom kako na politickom tako i na licnom planu. Tako je, siguran sam i danas, jer potomci a pre svega deca i unuci ljudi koji su ucestvovali, izneli i odlucivali u Drugom ratu danas odlucuju shta ce se desiti. Kao shto rece Tirion u igri prestola (parafraziram) "Mi smo samo lutke koje pleshu na koncima kojima upravljaju postupci nashih roditelja i njihovih roditelja pre njih". Edited November 10, 2012 by Sting We must all fear evil men. But there is another kind of evil which we must fear most and that is the indifference of good men ! Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted November 14, 2012 Author Report Share Posted November 14, 2012 АРТИЉЕРАЦ КОЈИ ЈЕ ПРВИ ОБОРИО НЕПРИЈАТЕЉСКИ АВИОН Било је то хиљаду деветсто четрнаесте. Свакога дана вршене су вежбе. Радоје Љутовац био је нишанџија на првом топу првога вода. Непријатељски аероплани свакога дана прелетали су њихове положаје, кружили изнад Крагујевца, осматрали, бацали бомбе. Војници су беспомоћно гледали у плаветнило неба и хтели да се свете овим злокобним птицама, које су сејале смрт по њиховој намученој земљи. Заглушан звук металних птица парао је небо и душе грешника на земљи испуњавао страхом и немиром. Војници поред топова причали су. - Јес', чудо, славу му његову. Лети ти изнад главе и ништа му не можеш. - Ама, најгоре је што му не можеш нишан да ухватиш... - Доакао би ја њему, - каже Радоје Љутовац, - да имамо и ми оне праве топове против аероплана и доста муниције. - Тешко, богами, јер хвата велику висину. - Ено га опет, оца му швапског, чује се како однекуд зуји. Војници су прекинули разговор и начулили уши. Заиста, из даљине је допирао немио звук, који је њима био тежи од рике топова и пуцњаве митраљеза. Мало затим авион се показао. Био је врло далеко, једва се видео, као нека црна тачка у небу. За њим су ишла још три. Кружили су изнад Крагујевца, сејали бомбе, рушили куће, убијали људе. Артиљерци су гађали. - Ни близу, друже... - Не троши џабе муницију. Видиш ли да је далеко. Има колико од нашег забрана до Лукића воденице... - Има даље... - Бум! Бум! - Е, волио би да га потревиш, оца му његовог, па макар више никад не нишанио. - Шта вреди. Кад би се спустио мало ниже, мајку му... - Добро не кажеш да ти узјаше на цев па те замоли да га погодиш. Није ни Швабо луд. И он зна свој посао. А Радоје Љутовац је нишанио. Гледао је како се у плавим висинама стакли метална орлушина, како се спушта, уздиже, прети и плаши. Он је сјајан стрелац и некада је гађао од прве сваку мету. И хтео је по сваку цену да обори непријатељски авион, који је убијао његове другове, рушио сељачке куће, и врзмао се једнако више Крагујевца да пронађе и уништи магацине са муницијом. А ако му и то пође за руком, онда Срби више неће имати чиме да се бране. Остаће голих руку. Он је удешавао справе за нишањење, а зле слутње почеле су да га муче и чинило му се да ће онај авион уништити целу земљу. Дани су пролазили, а непријатељски авиони, као грдна јата злих тичурина, свакога јутра вили се над Крагујевцом и бацали бомбе. Личили су на црне облаке, који хоће да помраче небо и притисну целу земљу. Топови су грували, и Радоје Љутовац био је упоран и још увек се надао. - Ево их. На топове! Све очи биле су упрте у небо, одакле је допирало несносно зујање. Тобџије су у тишини удешавале своје нишанске справе. И командир батерије био је узнемирен: - Јавили су из Лапова да долазе. Не смемо допустити да сруше магацине са оружјем и муницијом. Гађајте их, јер од тога зависи... - Ама, гађали би ми, господине, али шта можеш ономе ђаволу... Само је Радоје Љутовац ћутао и нишанио. И надао се помало. Скупио је густе веђе, а око упро у нишанско стакло. - Пали! - Гру! Гру-у-у-у!... Одјекнуло је у пропланцима и даљинама. Авиони су мирно кружили и бацали бомбе, а војници са страхом посматрали где оне падају и испитивали да ли су магацини већ у пламену. Ево, један као да се био прилепио за Радојеву нишанску тачку. Он је повукао обарач и тресак се проломио. Нешто се замаглило, а он као да скида копрену са очију. Задрхтао је од среће, рукама почео да млатара по ваздуху и викао из свег гласа: - Готов је. Погодио сам га. И заиста, Радоје се није преварио. Пламен је сукнуо из аероплана и за час га је обавио облак црног дима. Стрмоглавце се срушио. Топови су замукнули и престали да пуцају. Без даха, тобџије су биле упрле очи. - Ко га обори? - питао је неко са десног крила. - Радоје Љутовац. - Алал вера, јуначе! Тамо код забрана, близу једне сељачке куће, димила се рушевина од авиона. Војници су трчали да виде ту неман, а командир батерије пришао је свом војнику Радоју Љутовцу, загрлио га, пољубио га, стегао му руку и хтео да му братски захвали. - Сила си, бре, Радоје. Ти га баш обори. Алал вера, нисам се надао. - Досадио нам више. Није могло да се издржи. А има Бога, има правде, господине капетане. Војници су преко њива и стрњика трчали месту где је пао аероплан. Плав дим још се уздизао са упаљеног трупа као са неког згаришта. Други су притрчавали Радоју, здравили га и честитали му. - Ти се, богами, прослави. - И јеси, брате, мајстор, нека ти је све алал. - Скиде га, вала, као дозрелу крушку... - Није ни трепнуо. - Их, Бога му, кад би некако могао да се извежбаш, па сваког дана по једног. Радоје се само смешкао и готово није умео да се радује свом успеху. - Боже, шта ли је са људима који су били у њему? Да ли су погинули, или су остали у животу? Командир је погађао Радојеве мисли, разумео је шта значи успех и слава војника, хтео да учини нешто свом јунаку: - Радоје, јуначе, узми мог коња па појаши да видиш шта си урадио. Ти си га оборио, право је да видиш. Радоје је појахао коња и у галопу отрчао тамо. Стигао је. Скочио са коња и гледао. Крила су била скршена, а труп смрскан. Крпе исцепаног платна догоревале су, а смрад се ширио и гушио радознали свет, који се био скупио око рушевине. Радоје је сада први пут изблиза видео ово чудовиште, које му је задало толико муке. Из сагорелог трупа војници су изнели два смрскана и сагорела људска леша. То су били непријатељски авијатичари, који су немилосрдно бацали бомбе на српска села и управљали овом машином. Радоје није ликовао, него болно уздахнуо: - Бог да вам душу прости.. Такав је рат. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Litt Posted November 14, 2012 Report Share Posted November 14, 2012 Радоје није ликовао, него болно уздахнуо: - Бог да вам душу прости.. Такав је рат. Koji car ~~ Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dule_smor Posted November 15, 2012 Report Share Posted November 15, 2012 to je inace prvi oboren avion sa zemlje u istoriji ratovanja Link to comment Share on other sites More sharing options...
Litt Posted November 15, 2012 Report Share Posted November 15, 2012 Srbi car! Jbt koliko poucnog infoa ~~ Link to comment Share on other sites More sharing options...
PROTOZZQ Posted November 18, 2012 Report Share Posted November 18, 2012 Je л ово истина? Link to comment Share on other sites More sharing options...
BarcaS take 2 Posted November 19, 2012 Report Share Posted November 19, 2012 Nidje veze. http://en.wikipedia.org/wiki/Treaty_of_London_%281915%29 https://www.g2a.com/r/barcas Link to comment Share on other sites More sharing options...
Litt Posted November 19, 2012 Report Share Posted November 19, 2012 Zavisi, sve je to relativno. Pricali su mnogi javno o prosirenjima koje nam je Hitler nudio, sto je otp ekvivalent Seseljevog Velikoj Srbiji a po netu pise da su to daleko manje teritorije. Ko ce ga znati sad. ~~ Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted November 19, 2012 Author Report Share Posted November 19, 2012 Нашао сам једну књигу која обрађује ове ствари од 1915те. Кад је обрадим даћу више инфоа, и бацити на сајт. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Litt Posted November 19, 2012 Report Share Posted November 19, 2012 Kako se zove knjiga? Hteo sam iovako da kupim neku sa tom tematikom. ~~ Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted November 19, 2012 Author Report Share Posted November 19, 2012 Србија и њени савезници, Догађаји с јесени 1915.год, од дивизијског ђенерала Мил. Ј. Николајевића, из 1923. Стужио ме је сам почетак: "Своме драгом сину, Боривоју М. Николајевићу, свршеном матуранту-добровољцу," и онда је испод нешто писало што је прелепљено новим текстом, штампаним - "од рана у рату преминулом" Посвећује његов, Родитељ бацих мало поглед на књигу... јебали нам Енглези матер, ето, укратко. Видећу да ли има још шта негде, пошто сам у врло кратком року прибавио мноштво књига, па још увек не могу да се саватам. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dule_smor Posted November 19, 2012 Report Share Posted November 19, 2012 i ja mislim da je ona prva karta preterivanje, realnija je ova ponuda sa barcasovog linka, ali pitanje dal je i ona mogla da bude ostvarena tada...a i na linku pise i ovo: "The Kingdom of Serbia, which was not present nor a signatory" Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted November 25, 2012 Author Report Share Posted November 25, 2012 Почео сам да убацујем већ спомињану књигу Витези слободе у делу Личности - Учесници ратова. Одличне приче људи који су били у рату и добили Карађорђеве звезде за разне подвиге. Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted January 4, 2013 Author Report Share Posted January 4, 2013 Ок, након подуже паузе, најзад сам нашао довољно времена за убацивање даље материјала. Поменута књига Витези слободе је убачена у потпуности, стим што су чланци раздвојени према имену и презимену учесника у рату - у овој књизи их је 53. Имаш доста Шапчана, Г, па погледај да не знаш некога? http://www.prvibalka...k_id=63&slovo=Б Link to comment Share on other sites More sharing options...
bolkonski Posted January 4, 2013 Report Share Posted January 4, 2013 Добра је ова претрага али мора да се куца на ћирилици и морају да буду велика слова тамо где им је по правопису место, па ти је мој предлог да ставиш то као напомену, јер кад укуцаш "милан" не добијеш ништа, а "Милан" добијеш. ----------------- nema vise zezanja A.B. Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted January 4, 2013 Author Report Share Posted January 4, 2013 Да, треба још да се та претрага среди, као и још неке ствари. Док прођу празници, па да програмера ухватим за гушу :) Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted January 7, 2013 Author Report Share Posted January 7, 2013 Управо убацујем "Србијицо, душо горка", по истом принципу као и претходна књига - приче учесника. Ево мали исечак, као занимљивост: ОСЛОБАЂАЊЕ БЕОГРАДА Из Железника пођемо ујутру, кад се рађа сунце, за Кошутњак. У Кошутњаку удари јака киша и паде магла па се не видимо који смо. А командир батерије наше постави топ да гађа мост на Сави. Он разапе свој кишобран, простре мапу и нареди војнику да темпира разорну гранату на хиљаду и седам стотина метара. Војник узе даљину, официр командова: "Пали!" Топ опали. Он ослушну мало експлозију гранате, па командова: "Скрати растојање (на толико и толико)!" То војник учини и опали. Он опет ослушну експлозију и нареди да избаци још једну. Пуче и трећа граната. И он ће рећи команданту: "Пошаљите десет војника са једним официром да извиди да ли је мост срушен." Командант нареди то поручнику Радомиру Кидишевићу, а ја сам његов сеиз, и ја морам да идем са њим. Поручник напред, ми за њим. Пређемо преко пруге код Раковице, изађемо на пут. Стаде киша, ништа се не чује нит се ко види. Тишина. А официр кас, кас, па брже, па брже, ми за њим. Стигнемо до Сењака. Оно колона набијена, иду тамо, војска ко зна чија! Поручник нареди: "Карабине на готовс!" - левом руком држиш дизгине, а у десној карабин и прст на обарачу. Идемо све кас. Стигосмо до њих. Оно Швабе закрчиле улицу, не може да се прође. Поручник потера коња тротоаром поред зида, ми за њим. И војске, и кола, и топова, шта ти све нема! Једна кола швапска пуна пиштоља "црногораца", потерали и то као плен. И стигнемо до београдске железничке станице, па обрнемо Карађорђевом улицом према мосту. Нас десет војника и поручник! Све до моста пуно, пуно швапски војника, загушило и све стоји, не може даље. Њини официри стоје на обали код моста. Наш официр сјаши, поздравише једно друго по војнички, ја му држим коња. Српски говоре и они. А ми видимо: на мосту огромне рупе, раскинут мост и даље нема прелаза. Ја не силазим с коња, а ови други војници зађоше по Швабама: скидају им догледе, пиштоље, скидају сатове. А мени расте глава! То све пуно оружја, а има два километра војске! До Сењака! А нас само десет војника и официр... (Видоје каменорезац из Младеновца и један добровољац из Матијевца код Ниша стигли на Кошутњак и гледали како смо ми јурнули међу ону војску. Њима је, каже, падала капа с главе)... али они дигли руке, предали се. Мост избушен, неке даске, нека гвожђурија стрчи там по њему, свуд где су пале наше гранате и где су те рупе. Враћамо се и известимо да је мосг погођен. Наша војска онда са сви страна увиђе у Београд, и тако ослободимо Београд. Покуписмо им оружје... Где се дедоше после ти толики заробљеници - не знам. Недељу дана нисмо могли да раскрчимо Београд. Од плена и њине војске. Ми коњаници четири пука, цела дивизија коњице са њеном батеријом, вршили смо патролирање по Београду недељу дана, за осигурање реда. Док није пешадија извршила расподелу војске и осигурала границу према Аустрији. Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted January 27, 2013 Author Report Share Posted January 27, 2013 Убачена и ова, следећа: "Три силе удариле на Србијицу" Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kojot Posted January 27, 2013 Report Share Posted January 27, 2013 Tuzno je što je Prvi Svetski rat bio porpište nekih od najvećih herojstava našeg naroda a uopšte nam nije trebao.... Jebem ti srbiju na raskrsnici.... Bar da smo bili spremni za taj rat, ili... ma..... Porno Ikona 90-tih:)dve najmocnije grupacije na svetu: Deijevi rodjaci, Mohijevi Ortaci(Ivan_ @ May 27 2009, 10:33)da se kojim čudom nađem na čelu plejboja, promenio bih fazon totalno.jebao bih vrlo mnogo, drogirao se jos vise i vodio kojota kao maskotu na zlatnom lancu okolo, a on bi vikao HARRRRSACU DAT E JBEEM NAMATSIO SAM KARU KOAKINOM Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted January 28, 2013 Author Report Share Posted January 28, 2013 Ма релативно смо били спремни, далеко више него сви остали (осим Бугара), него су нас пустили низ воду западни савезници 1915те. Требало је да се искрцају француске и енглеске дивизије, што би можда спречило Бугаре да уђу на страни АУ и Немачке. Такође, наши су имали план да превентивно 1915те регулишу Бугаре, али су и то поменути стопирали. Е тек кад су се изјебали на западном фронту и кад Италијани ништа нису могли да почине на њиховом, онда им је дошло из дупета у главу те су довукли довољно трупа у Грчку. При пробоју 1918. артиљерија (наша и савезничка) је толико тукла и изровила бугарске и АУ положаја да је то омогућило стампедо кроз фронт. Елем, што се сведочења обичних људи тиче, сви хвале Французе. И војнике и обичан народ. Ко има времена нек прочита ове приче учесника, стварно има занимљивих ствари. Не само са фронта, већ и из позадине... нпр да су наши радили по војним фабрикама у Француској, па онда о Бизерти и Северној Африци тј болницама и "одмаралиштима" тамо и сл. Па онда однос официра према обичним војницима, чак и за време преласка Албаније... било је стварно сточара. Срећом, било је и екстра официра. Неки од сточара су и завршили на војном суду. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts