brue Posted August 12, 2012 Author Report Share Posted August 12, 2012 БЕОГРАД - На данашњи дан 1914. године почела је Церска битка у Првом светском рату у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однела прву савезничку победу у рату. Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ни један, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло. Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници...". На жалост, нисам кад сам рекао успео да убацим прву књигу о Првом балканском, али је најзад припремљена у електронској форми, тако да ће бити на сајту наредних дана. Књига је писана у армијском стилу, тако да су дати до детаља потези и српске и турске војске, са анализом земљишта, распоредом и покретима јединица и могућим опцијама уместо онога што се догодило. Ипак је та прва књига 900 страна, а друга, коју сад припремамо око 450-500. Занимљиво је и то да српска команда, као и фактички цео официрски кадар, због предубеђења да ће Тирци одсудну и одлучујућу битку водити на Овчем пољу, нису пар дана сконтали да је код Куманова била решавајућа битка и због тога су продужили рат и водили касније битке беспотребно. Такође, од аутора Век рата, Вилијама Енгдала, добио сам дозволу да искористим део књиге на сајту (стотињак страна). Књига се бави највише Енглезима и америчким и енглеским банкарским и нафтним мегаломанима, и позадини ратова - и првог и другог светског, као и овим након тога. На сајту ће бити део до након првог рата. Дата је фина упоредна анализа Британије и Немаче, и колико су оба велика рата била практично неизбежна, а не банализована "истина" са Дискаверија о некаквим српским терористима. [:(!] Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 14, 2012 Author Report Share Posted August 14, 2012 Убачен је део књиге (око половине књиге - 19 век и првих 30 год 20. века, до довођења Хитлера на власт. довођења, не доласка) "Век рата" на http://www.prvibalka...9&podlink_id=55 (Земље учеснице - Интереси), па кога занима прича о нафтним и банкарским картелима и њиховом директном изазивању ратова, нек прочита. Драле, препоручујем :) Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 28, 2012 Author Report Share Posted August 28, 2012 Убачен је и увод за Први балкански рат (око 60так чланака) на http://www.prvibalka...4&podlink_id=40 . О приликама тада, мобилизацији, устројству српске, црногорске и турске војске, ратним плановима итд. Узето из књига којих нема у електронској форми, издања Историјског института ЈНА из 1959те и 60те. Следеће у наредних пар дана, посластица - Ратне операције. Ко воли ишта о рату мора прочитати о битки за алиначке положаје... брука колико је ненормална битка била и колика је храброст исказана (Дринска и Моравска дивизија I позива- Ужичани, Ваљевци, Мачвани, Шумадија) Link to comment Share on other sites More sharing options...
samir^b Posted August 28, 2012 Report Share Posted August 28, 2012 Ja samo da prijavim bag, kad citam neki artikal i dodjem do poslednje strane, ne mogu da se vratim nazad jer nestanu strelice... "Odvajali se mi ili ne, mi smo vec odvojeni!" - Dj. Balasevic Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 28, 2012 Author Report Share Posted August 28, 2012 У ком browser-у Даки, и који чланак? Сваки? Link to comment Share on other sites More sharing options...
samir^b Posted August 28, 2012 Report Share Posted August 28, 2012 Svaki clanak, browser ne mogu da se setim posto koristim sva tri (Chrome, Firefox, Opera) na oba racunara. Evo sad cu da probam Firefoxom da otvorim par vesti.Ok, probao sam Chrome i Firefox, nije da nestane, nego sklizne negde na dno stranice pa nisam primecivao da je tu. Ali svejedno, mislim da treba da bude odmah ispod teksta. "Odvajali se mi ili ne, mi smo vec odvojeni!" - Dj. Balasevic Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 28, 2012 Author Report Share Posted August 28, 2012 Ма проблем је са овом левом траком, где је списак свих чланака. Наиме, то треба да се направи да је са скроловањем и да заузима само један мањи део екрана. У том случају, скоро сви чланци су исте максималне дужине ка доле, па неће бити садашњег проблема. Плус, ово садашње померање по странама на чланку требало би да буде измењено. Link to comment Share on other sites More sharing options...
samir^b Posted August 28, 2012 Report Share Posted August 28, 2012 Sori sto se ukljucujem kasno. Ko radi sajt? "Odvajali se mi ili ne, mi smo vec odvojeni!" - Dj. Balasevic Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 28, 2012 Author Report Share Posted August 28, 2012 Један лик из Ужица, после дужег мољења около других и неуспешне вишемесечне сарадње са трећима. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Guest Posted August 28, 2012 Report Share Posted August 28, 2012 da mu ne počinje ime na b Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted August 28, 2012 Author Report Share Posted August 28, 2012 не :) Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 7, 2012 Author Report Share Posted October 7, 2012 Пре равно 100 год, објавом рата Црне Горе Отмонаској империји, почело је ослобођење Балкана и српских земаља. На жалост, због неких других обавеза, никако да завршим убацивање ратних операција, а остала ми је управо још само Црна Гора (борбе у Рашкој и око Скадра). Дакле, операције српске војске (чини ми се преко 100-200 чланака), од Куманова до Албаније, комплет на сајту. Link to comment Share on other sites More sharing options...
BarcaS take 2 Posted October 8, 2012 Report Share Posted October 8, 2012 Mislim da na RTS1 pocinje repriziranje serijala o Balkanskim ratovima. Uzgred, porazavajuca vest - u udzbenicima za osnovnu skolu iz istorije/8. razred, Balkanski ratovi su obradjeni na CAK 3 strane. https://www.g2a.com/r/barcas Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 8, 2012 Author Report Share Posted October 8, 2012 Вијести, Побједа, Дан... ни на једном нисам видео ни помена о 100 год од почетка рата. Послао сам честитку амбасадору ЦГ у Бг. Баш ме занима да ли ће ишта одговорити. Тужно људи моји, веома тужно. А добро, нас ће макар памтити - по дуговима које смо оставили. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Debeli Posted October 8, 2012 Report Share Posted October 8, 2012 мој скромни прилог: Исидора Секулић о Првом балканском рату MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVAStyle over subsistenceCrown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One. Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 8, 2012 Author Report Share Posted October 8, 2012 И тако прође дан у ЦГ а да се ни не помену... бар ово што на њиховим порталима могу да видим Елем, да испоштујем датум, убацио сам и Операције црногорске војске. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Debeli Posted October 8, 2012 Report Share Posted October 8, 2012 u Crnoj Gori vladaju poražene snage. MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVAStyle over subsistenceCrown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Debeli Posted October 9, 2012 Report Share Posted October 9, 2012 Суботићев допринос хирургији у ратним условима Повод за овај мој текст је изванредни чланак г.Слободана Кљакића „Санитетски возови и војска без чаура” („Политика”, 7.октобра), у комесе аутор осврнуо на активности српског санитета током Балканских ратова. Оне су биле у складу са тада најсавременијом доктрином. Томе је, више него значајно, допринео хирург др Војислав Суботић,један од оснивача Медицинског факултета у Београду.Због својих успеха у збрињавању српских рањеника током Балканских ратова,он је заслужио трајно место у историји светске васкуларне хирургије. Следеће године навршиће се тачно 100 година од објављивања рада (Subbotitc V. Millitary experiences of traumatic aneurysms) у једном од најпрестижнијих медицинских часописа у свету, Лансету. У чему је Суботићев значај за хирургију? До тог момента готово једини начин третмана повреда крвних судова насталих како у мирнодопским, а посебно у ратним условима, била је лигатура-подвезивање. Она је успешно спречавала искрварење, а самим тим, смртни исход код повређеног. Она је, међутим, за најчешћу последицу имала неминовни губитак повређеног дела тела (рука, нога), јер је њоме прекидана циркулација. Др Суботић је код око 50 одсто оперисаних рањеника из Балканских ратова примењивао реконструктивне процедуре повређених крвних судова (артериорафија, венорафија) укључујући чак и оне које се и данас суверено користе (термино-терминална анастомоза, односно спајање два краја повређеног крвног суда). Осим публикације у Лансету, др Суботић је доживео и друге потврде свог, за то време, заиста револуционарног хируршког рада. Наиме, водећи светски васкуларни хирург тог времена, Американац Rudolph Mattas је, поред осталог, 1914. године рекао: „Др Суботић је направио најправовременији и највреднији допринос хирургији крвних судова у ратним условима… Успех хирурга његове екипе у српској војној болници у Београду далеко премашује оне које су остварили војни хирурзи у претходним ратовима...” И наш савременик, амерички васкуларни хирург Norman Rich иначе гостујући професор београдског Медицинског факултета посветио је Суботићу читав један стручни рад у коме је истакао да су Субoтићева техника и резултати у третману повреда крвних судова превазиђени тек 40 година касније, током рата у Кореји. У међувремену, свет је искусио страхоте Првог и Другог светског рата у којима су повреде крвних судова збрињавали највећи хирурзи тог времена. Доктора Суботића нису заборавили ни остали васкуларни хирурзи. Његов епохални рад је цитиран више од 20 пута, укључујући и књиге које су у свету објављене у последњих 20 година.Већину ових радова и књига публиковали су водећи светски стручњаци који се баве збрињавањем повреда крвних судова, што је још један доказ колико је његов рад драгоцен за развој васкуларне хирургије. Обележавање стогодишњице балканских ратоваповод једа се сетимо једног од истинских утемељивача српске хирургије. *Профeсордр васкуларни хирург, директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС Лазар Давидовић објављено: 10.10.2012 Санитетски возови и војска без чутура Српска војска је у балканским ратовима применила најмодернија средстава у заштити здравља војника, али су истовремено изостале основне мере превентивне медицине Један од санитетских возова на станици у Нишу 1912. године „Ови импровизовани возови су праве покретне болнице, са салама за превијање и операције, кујном и апотеком. Овакав распоред омогућава надзор и изношење болесника на успутним станицама. Жао ми је што морам рећи да смо ми, ’Французи’, у овом погледу заостали иза Срба, јер су наши рањеници још приморани да се возе у фургонима за пртљаг”, „Ови импровизовани возови су праве покретне болнице, са салама за превијање и операције, кујном и апотеком. Овакав распоред омогућава надзор и изношење болесника на успутним станицама. Жао ми је што морам рећи да смо ми, ’Французи’, у овом погледу заостали иза Срба, јер су наши рањеници још приморани да се возе у фургонима за пртљаг”, написао је познати француски новинар Анри Барби, који је 1913. као ратни извештач видео у Нишу, одакле је хитао ка Скопљу, санитетске возове српске војске, који су са бојишта пребацивали рањенике у београдске болнице. Србија је тада имала три одлично опремљена санитетска воза, за разлику од свих осталих учесника рата, које нису имале ниједан свој. Барбијево сведочење изнео је професор др Брана Димитријевић, председник Историјске секције Српског лекарског друштва (СЛД), на недавном међународном научном симпозијуму „Српски војни санитет у Балканским ратовима” који је одржан у амфитеатру Војномедицинске академије у Београду. Доктринарни документи добро су дефинисали рад санитета, закључак је групе аутора (Вељко Тодоровић, Бранислав Поповић, Јован Максић, Јово Зељковић, Драган Микић и Александар Величковић) испред које је на симпозијуму говорио бригадни генерал Вељко Тодоровић. И опремљеност српске војске била је на висини, али војници често нису имали чутуре и дезинфекциона средства, а раније, у миру, није поклањана пажња превентивној заштити здравља војника, што говори и о неодговорности цивилне власти. Између таквих екстрема је деловао санитет српске војске на почетку Првог балканског рата – на једној страни примена најмодернијих средстава, санитетских возова, а на другој страни често изостанак елементарне превентивне заштите. Зато је после повлачења турске војске у Каталку букнула епидемија колере. Брзом ширењу заразе допринеле су и стотине хиљада избеглица које су се повлачиле са турском војском. Колера је захватила и бугарску, а онда и српску војску која се у позну јесен 1912. налазила у опсади Једрена, али без покретне бактериолошке лабораторије и без лекара који би се бавили превентивном медицином. Истраживање групе аутора (Радован Чеканац, Јован Младеновић, Александар Недок, Бранислав Поповић, Драган Микић, Мирослав Којић) испред које су на симпозијуму сажетак изнели др Александар Недок и др Бранислав Поповић, генерал-мајор у пензији, показује да је покретни дезинфекциони апарат кружио по јединицама тек од 22. децембра 1912. године, па је у епидемији гастроентеритиса у новембру и децембру, од 764 оболела умрло 218 војника. (У огорченим борбама током опсаде Једрена које су потрајале до 13. марта 1913. погинуло је шест српских официра и 286 војника и подофицира, уз 1.156 рањених.) У Другом балканском рату, после крваве и тешке Брегалничке битке која је потрајала од 30. јуна до 9. јула 1913. године дошло је до експлозивне епидемије колере. У њој су већ заражени бугарски војници заразили и српске јединице у којима је број оболелих од колере достигао 13.500 војника, а између 4.800 и 5.500 их је умрло. Шта значи превентива показује искуство Тимочке дивизије другог позива чији је командант заштитио војнике пошто се некако докопао вакцине из грчких извора. Дивизија је имала само три оболела и једног умрлог. У грчкој војсци је, наиме, примењена научна и медицинска новина – вакцинација против опаке болести, тако да је у редовима грчке војске, од 115.735 њених припадника, оболело од колере само 2.105 војника. О војнополитичким аспектима балканских ратова реферат су поднели Милисав Секулић, генерал у пензији и Лука Николић, пуковник у пензији. На симпозијуму је нарочиту пажњу привукао реферат Галине Игоревне Шевцове из Москве, која је анализирала деловање етапне пољске болнице „Град Москва” која се налазила у Скопљу од 8. новембра до 24. фебруара 1913. године. У овој хуманитарној мисији, предвођеној познатим московским хирургом Николајем К. Холином, било је пет лекара, десет сестара милосрђа из заједнице милосрдних сестара „Утоли моје туге”, 12 болничара и један магационер. Слободан Кљакић објављено: 07.10.2012Sto godina od Prvog balkanskog rata na "Politici" MORTALIS HOMO AURA PER KHARONE SERVAStyle over subsistenceCrown of Light. Keeper of The Yoda Chamber. I&I, Righteous Army of One. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Dule_smor Posted October 9, 2012 Report Share Posted October 9, 2012 subotic je bio car, jedan od pionira vaskularne hirurgije i najvecih hirurga tog doba...btw, crnogorci su i tad morali da se kurce i prvi objave rat turskoj :D Link to comment Share on other sites More sharing options...
BarcaS take 2 Posted October 11, 2012 Report Share Posted October 11, 2012 Naravno kad je moj djed bio tada vojak! :D https://www.g2a.com/r/barcas Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 11, 2012 Author Report Share Posted October 11, 2012 Па имаш ли ишта више о ђеду, јадо, доли знања да је био тад у рату? Link to comment Share on other sites More sharing options...
BarcaS take 2 Posted October 13, 2012 Report Share Posted October 13, 2012 3 strica, moj otac + moja tetka, baba - svi su umrli, tako da jedino ako se nekad desi da iskopam iz nekog sanduka nesto o njemu. :/ https://www.g2a.com/r/barcas Link to comment Share on other sites More sharing options...
PROTOZZQ Posted October 13, 2012 Report Share Posted October 13, 2012 Данас, када је независна Македонија настала само на територији некадашње Краљевине Србије, а друга албанска држава етнички темељно очишћена никла на Косову и Метохији, треба рећи и да је од 1912. до 1937. године (а шест година су трајали ратови, а пет светска економска криза) на тим просторима подигнуто 1.500 километара пута, десет градских болница (затечене су само две), 129 водовода, 879 нових школа, утростручен је и број наставника. Број ученика је повећан са 5.993 на 146.784 (од чега више од трећине девојчица) – дакле за 24 пута! Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 13, 2012 Author Report Share Posted October 13, 2012 3 strica, moj otac + moja tetka, baba - svi su umrli, tako da jedino ako se nekad desi da iskopam iz nekog sanduka nesto o njemu. :/ пошаљи ми његове податке, можда негде нешто налетим о њему. Link to comment Share on other sites More sharing options...
brue Posted October 17, 2012 Author Report Share Posted October 17, 2012 Пре цео један век Србија је објавила, заједно са Бугарском (ЦГ раније, Грчка сутрадан), рат Отоманској Турској. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts