Мени ту нема ништа чудно и накарадно, славу одавно не видим као неки свети обичај, људи воле да се друже уз јело и пиће, па и да претерају у томе били сити или гладни, а ово је одличан повод за то и ту нема ништа лоше. Једно је форма која је дефинисана на један начин, али ми смо људи такви какви јесмо, и шта сад, не треба нико да слави због тога. Слушам шта прича кева која иде редовно у цркву, литургија када се подвуче црта испада најобичнија трач партија и место где људи одлазе да буду виђени како би други имали високо мишљење о њима, тобож религиозни су и узвишени, БОЉИ од осталих. Када се раздвоје та два, шта мислимо да треба да буде, од тога какви смо ми људи у ствари, хејт нестаје сам од себе.