Debeli

хајде јебачи пробирачи, запљуните Десницу и удри!

ја само кажем да ће ускоро грађани на полицију да потегнуу и нешто тежу артиљерију. и ту сад већ полако престаје да има везе да ли полиција (комунална или било која друга) спроводи неки ЕВРОПСКИ (отомански или неки трећи) закон, ради се о томе да се систем растаче и да су ово само кулминације противречности до којих смо коначно догурали као друштво, привреда и држава. упрошћавање, скраћивање разломка, назовите то како хоћете, је НЕМИНОВНО. то се може осетити код разваљених и опљачканих убогих тавана по зградама, код исрканих резервоара, скинутих патика, чаробног отварања моста над мостовима, породичним скоковима са терасе, гала партијама и таблоидима пуним курви и педера, погледом у очи опустошених људи, дискурсом медија... и то се убрзава. The world is changed. I feel it in the water. I feel it in the earth. I smell it in the air. егзекли мај поинт.

saučešće, Bole.

срећна Нова година свима!

љубавнице, на пример! :) то сам још хтео да допишем... :)

brate Jovana, ti ne razumeš muško-ženske odnose. :)

да и они могу да се похвале да имају кредит! :)

како сте неискусни - није домаћица, већ СОБАРИЦА!

који јадник. треба мало да га очврсну. како је кренуо постаће педер 1/1. соу ем ај. имао сам једног другара на платоима испред зграде у којој сам одрастао, који је важио за најјачег шибаџију у крају. морао сам да будем паметан, онако дебељушкаст одликаш, да му се не наместим да упаднем у групу која је радила склекове. добро сам играо фудбал и нисам био пичкица, те сам имао неке кредите. е сад, не лези враже, мој не-тако-аналитичан-и-зрео млађи буразер, који је навкао да подјебава, с обзиром да се учио на мени док су га штитили тата и мама, ушао је у сукоб са тим ликом. било је лето, и овај га је дркнуо. и ја шта ћу, залетим се, јебига, иако ми је било мило што је неко опаучио овог малог, кад већ нисам могао ја. сећам се да је ћале навијао са терасе. забо сам лика да бих добио ногом у груди и остао без ваздуха лежећи. ипак сам био поносан на себе. не треба напомињати да овај више није дирао никога од нас двојице.

аха... :) за 6 година, банци дајеш цирка 112.900,00 РСД позајмљујући од ње сопствени новац. дивота! :)))))

па то испада као да би сваку другу женио. хтео сам да кажем, када си сигуран да би неку оженио, тај адут оверрулује све остале адуте, и ниси у проблему. уз то, не очекујем да би неко са 18-24 године хтео да се жени, што онда тај период сврстава у други део мог поста. после тих година свака би да се уда, а она која не би да се уда - њу ваљда не би ни женио. ствари ЈЕСУ једноставне. ;) око недоумице коју имаш у вези са другим цитатом, поента је следећа: мораш да знаш шта хоћеш, веза оно излазимо се, прцамо се, боли ме паја, уживам, или женио бих је. у оба случаја зависи само од тебе. око жењења сам се објаснио, а око везе сам се такође објаснио. остави те нека с којом си био у вези и ти кажеш ЈАОМИНГ.јпг, идемо даље.

mr Savovski, grow the fuck up! какве су то емо-приче, ето сад је овако, сад се не везујем, опекла ме, јебала се на мору, патио сам... матори, нема ни један човек љубави да је баца около. ону коју би женио - препознаћеш на километар, и знаћеш како ћеш са њом, јер ће то да ти буде мисија за цео живот, или ћеш бар тако да је гледаш. ово остало, "везе" и сл. ту је највећи проблем истрпети понекад и у мањем обиму оно што ожењени трпе целог живота - њене бубице и сл. то све, додуше, само ако желиш да та веза опстане, ако кост-бенефит каже да ти се остаје у тој вези (дубоко грло, балерина, психо нимфа, или нешто слично). приче типа "није ми се јавила", "не можемо да се договоримо где да изађемо", "хладна је" су приче за малу децу. баш малу децу. узми своје и слободан си. мораш само да знаш шта хоћеш, да би то могао да узмеш, а ту је проблем у теби, а не у њима. само тврдо. "у љубави једна страна љуби, а друга подмеће образ." - франсуцка пословица уздравље, Чабке и не тупи, него се уравнотежи. само самозадовољан мушкарац је привлачан женама и то је једина права истина. не будите сисице (© Деда)!

жао ми је због овога. ја не мрзим животиње.

e ovako... petak je veče, sad ću malo da kuliram. ti razmisli o sledećem: naša rasprava se vodi na nekoliko nivoa, i to: - moj lični stav o odnosu čoveka i životinje - pitanju čiste teorijske poreske politike, ukrštajući je sa sociologijom - pitanju konkretnih poreskih rešenja, zasnovanim na prve 2 stavke moj lični stav sam spreman dugo, uporno i argumentovano da branim, inače ne bi bio moj stav. on je, takođe, ipak na kraju dovodiv u pitanje. drugo pitanje je pitanje objektivno utvrdivih i objašnjivih društveno-ekonomskih zakona. o teoretskim pitanjima socio-poreske nauke vrlo malo ili ništa ne znaš. time dolazimo do trećeg, i najvažnijeg, polja - vrlo komplikovanog podešavanja prve dve stvari. naravno, prvi je subjektivan, dok je drugi objektivan, i utoliko je ovo najzanimljivije u celoj priči. tu poštujem tvoj rezon, onoliko koliko si uspeo da ga objasniš. i više te poštujem zbog onog subjektivnog u tebi, negoli što zasenjuješ vladanjem ovim objektivnim aspektima. ne znam koliko ću imati snage stvarno još dugo da se raspravljam...

ne znam kako si to zaključio iz navedenog. гнусна лаж и покушај етикетирања. ја ВОЛИМ животиње, али не мислим да им је место са људима, већ поред људи. у свом животу сам на гајби држао зерцове и шумску корњачу. најбоље сам схватио колико сам себичан и неправедан кад сам Коју извео на испашу у шуму и кад је покушао да ми побегне исод једне живице. недуго затим пустили смо га у шуми на Авали. да, оплемењују ровећи по контејнерима, серући по парковима и кидишући на пролазнике...

naprotiv.

па то би било негде циљ... ок, комуналце треба да финансирају фирме, власници животиња, и мањим делом сви грађани.

вртимо се у круг... око ових 30к за "опасне" псе... не слажем се, понављам се већ превише пута. ок, створен је проблем у прошлости и треба да се реши у садашњости. све и да платимо сви ми решавање проблема прошлости у садашњости, од сада, па на даље у будућности, власници животиња треба да финансирају одржавање у садашњости успостављеног система.

па и не мислим да би порез на псе требало да буде толики као за моторна возила. ко да финансира шинтере, ветеринаре, азиле, крематоријуме, материјал и опрему? сви ми? ај донт тинк соу...

немам ништа против посебног пореза на гојазне. само онда ти да платиш екстрапорез јер ниси ожењен и немаш деце, чиме угрожаваш дугорочни опстанак друштва. због тога постоји осигурање, а шта ћемо са осталим давањима власника возила?

како су кола опасна ако се користе по закону? порез на то што ја свој хабитат уступам другој врсти, између осталог.

полиција не сме да се финансира првенствено из казни, јер би тако мања наплата казни водила нестајању полиције, што би водило онда расту нежељених догађаја. ако ја као власник кола јесам изложен далеко већим трошковима од невласника кола, онда и власник паса треба да буде изложен већим трошковима од невласника пса. то је логика. који модалитет треба да се примени, јесте тема за дискусију стручњака. оно што ми, као лаици овде можемо да бистримо, је основ и логика неког опорезивања. слажем се, и поновићу поново, да је овај порез пљачкашки, без дубљег друштвеног смисла.

ахххх... Статор продао традицију. јбг... баш волим овакве топике. ПОЗИТИВНО: + добио другог сина, срећу татину, нека је жив и здрав :))) + направио журку поводом принове, као некада, вратио се у прошлост те ноћи :) (иако ово није у рангу са осталим мега догађајима, мени је много значило) + реновирао и опремио крајем прошле године купљени стан, од пода до плафона и уселио се у њега, мој први стан :) + сви моји били здрави и прави, Богу хвала :))) + био у Аустралији месец дана, видео нови свет :) + ушао у трећу годину складног брака :)) + смршао мало, психички никад јачи, стабилан, радостан :) НЕГАТИВНО: - процес реновирања стана, 20так мајстора, тоне и тоне најразличитијег материјала, 6 месеци фрустрације, милионске суме - финансије доведене до црвеног усијања, планирано, али опет вруће... - не напредујем ни на послу ни у послу, нека врста застоја - смршао недовољно, здравље мало нарушено, сад већ хронично уморан и стресиран - опште стање у друштву запљускује све више обале мог личног царства, окружење под притиском и стресом све у свему, велика година за мене, огромни послови, подухвати и срећни догађаји, сав труд и рад претходних година се исплатио, задовољство због завршеног посла. постао још зрелији, тврђи и храбрији, стрпљивији. све "негативно" није толико негативно, а позитивно је мега позитивно. деца ме променила из темеља (на боље). и поред тога свега, притиска ме перспектива, неизвесност, депресија свуда око мене. и поред свих плусева, не радујем се као некада, све је мање мог личног времена, социјални живот сведен на дечје рођендане и славе мојих пријатеља. надам се само здрављу у следећој години, да смо живи и здрави, остало ћемо да решимо. :)

па не правим бре ја паралелу, већ Мохи. овде се неколико ствари брка... трошкови и приходи, органска повезаност трошкова и прихода, као предуслов опорезивања, праведност и сврсисходност опорезивања, опште и појединачне користи, опште и појединачна одговорност...

они који имају кола плаћају: 1. регистрацију 2. таксу МУП 3. таблице МУП 4. обавезно осигурање 5. путарину 6. 70% цене горива држави то би било као кад би ти платио: 1. регистрацију за пса (чип) 2. годишњу таксу за држање пса 3. дозволу за шетање пса ван приватног поседа 4. 3х скупљу храну за пса 5. допиши нешто сам